Ђорђе Ивковић: О владици Атанасију, патриотизму, Републици Српској…

на Владику ће се без обзира на исправност онога што збори стрвити препечени „милошевићевци“, „шешељевци“ и антисрпски НВО, јер је владика Атанасије целога свога живота био антикомуниста и особито је указивао на националну превару звану „Милошевић“

није у питању „пораз свих национализама“ како се у нас увелико тврди већ, напротив, процес остваривања велико-државних пројеката околних малих народа на рачун наше отаџбине и нашег народа.

таса

Једва да је прошло недељу дана од прославе Дана Републике Српске. Обележавање овог важног свесрпског празника изазвало је оштре конфронтације на свим нивоима, од наших локалних, до највиших, геостратешких, где џинови ломе руке. Како се то устаљеном фразом каже, друштвене мреже су се тих дана усијале. У непрегледној маси написа, коментара, ботовања и карикатура, оштрином, истинитошћу и снагом духа издвојио се напис владике Атанасија Јевтића „Вучићево поповање против „небеске Србије“ или приватизација неба и земље“. На жалост, још једном се показала сва беда „усијања друштвених мрежа“ – већ дан-два након критичног 9.јануара 2016, све је спласнуло, усијани коментатори су нашли нове теме за паљевину, оно што је јуче било животно важно, данас је „смор“. Друштвене мреже су добро извршиле своју вентилациону улогу у друштвеном експрес-лонцу за кување жаба и даждевњака. Ми смо друштво кувано на „лешо“ седамдесет година, лако је с нама, мекани смо. 

Међутим, такође су се наново отвориле котраверзе око Владике Атанасија Јевтића. Управо због оспоравања његовог лика и порекла, негирано је оно што је жестоко јасно сасуо у лице нашим продавцима магле и у магли народа. Истина, Владика Атанасије је вишедимензионална личност, и ја немам намеру да дајем коначни суд. Но, на Владику ће се без обзира на исправност онога што збори стрвити препечени „милошевићевци“, „шешељевци“ и антисрпски НВО, јер је владика Атанасије целога свога живота био антикомуниста и особито је указивао на националну превару звану „Милошевић“.

Владика Атанасије међутим није издајник.
Постојан је у својим патриотским ставовима већ деценијама. Ја нажалост, нисам сачувао оригиналне његове говоре из времена ратова. Ко је могао знати шта ће када бити од значаја. Али, сачувао сам бар делове једне новинске полемике с почетка 1995., дакле од пре двадесет једне године. Из ње се у обрисима може видети и чврсти патриотизам владике Атанасија, и зло тада настајуће „друге Србије“, али и лудило, да, да, то је тачна реч, Милошевићевих следбеника. Здрава памет је за њих била и остала страна реч са Марса.
И, да не буде неспоразума: Ја поштујем Дан Републике Српске, али свих ових година остајем при становишту да је РС направљена тако да пре или касније буде уништена.
————
ПИСМО ПРВО:

„ВЛАДИКА ЈЕ У ПРАВУ“

(„Наша Борба“ Уторак, 28.2. 1995. НАПОМЕНА: Да не би промакло, писмо је написано неколико месеци пре „Бљеска“ и „Олује“. Одговор на написе „КЉУЧЕМ ИЛИ КАЛАУЗОМ“ и „РАТОБОРНИ ВЛАДИКА“ 21. И 22. 2. ’95)

После наступа Владике Атанасија Јевтића на Скупштини Републике Српске у Шамцу кренуле су критике…

/Следи цензурисани/скраћени део/: То је „испад непримерен Светосављу“, „груб и нетолерантан“ напад на Председника Милошевића – чиме је „преузео улогу булеварске штампе“. „Необуздано ратоборни“ Владика Атанасије је „жељан да арчи људске животе“, а знамо, „такве метак до сада није ни окрзнуо“. Владика „не признаје никакве компромисе… баш сада када се планом Контакт групе пружају реалне шансе да се заустави рат, утврде разумни приоритети за размену територија и (Боже здравља) коначно уједине РС и СРЈ…“ Владика се чак дрзнуо да тврди да смо се свели на Београдски пашалук. „Чудовишна“ је и његова тврдња да контакт група нудећи „компромисни мир“ омогућује да се спасава комунистички режим у Србији… И тако редом./

…Светска заједница нам је јасно ставила до знања шта све треба да урадимо да нам се скину санкције. Поред признавања БиХ и РХ у „авнојевским“ границама, треба наново федерализовати Србију, дати специјални статус Санџаку, предати све „ратне злочинце“, прихватити сукцесију каква нам се одреди. Ту су и проблеми „људских права“, питање ратне штете, итд.

За Србе преко Дрине и Дунава је безброј пута речено да им се никаква државна веза са матицом неће дозволити. О каквим „приоритетима за размену територија“ причамо – ко је луд да мења индустријске зоне, руднике и путеве за кршеве и беспућа /Напомена: РС је поред 49% територије припало свега 20-30% рудних налазишта, индустрије, пољопривредног земљишта… РС нема ни једну своју пругу.../. И како наши поштовани „миротворци“ мисле да Срби преживе – ако им се и обезбеди физичка сигурност (што је тешко поверовати) на 49% босанско-херцеговачке голети?

Када се сви дати услови испуне, каквих ће препрека бити за стварање „Велике Хрватске“, „Велике Албаније“ и за проширење Мађарске? Антагонизми између Хрвата и Муслимана  ће се лако смирити са мало долара и марака. Косову ће се, чим се ситуација на ратним подручјима смири, признати право на одцепљење, по истом основу као и другим републикама. Нема начина да се ови процеси спрече.

Онога часа када добије аутономију какву је раније имала, Војводина ће почети да се распада попут труле лудаје, а Санџак ће се „по принципу спојених судова“ везати за Босну и Косово.

Етничко чишћење Срба са свих тих простора је неминовност. Оно што се код нас дешавало у једном селу, у Хрватској се дешава посвуда, систематски, упорно и неометано. Довољно примера и доказа за ову тврдњу се може наћи у фељтону Јована Мирића који је недавно излазио у „Борби“, ма шта да је овај успут измаштао о могућности заједничког живљења Хрвата и Срба у РХ. И да се формирају поједине САО, оне ће бити немилосрдно економски и политички уништене. Ваља такође схватити разлику између „наших“ и „њихових“ прогнаника: њихови ће се вратити кући, за наше нема наде.

Неувиђање ових чињеница и очигледних процеса који се пред нама одвијају јесте одраз апсолутне политичке брљивости. Или какве погане намере. Дакле, није у питању „пораз свих национализама“ како се у нас увелико тврди већ, напротив, процес остваривања велико-државних пројеката околних малих народа на рачун наше отаџбине и нашег народа.

Зашто онда користити несувисле еуфемизме „компромис“ или ( „више поетски“) „болни компромис“, или „мир без алтернативе“, уместо праве речи – капитулација?

Што више буде примораван на предају „спољних“ делова народа, београдски режим ће појачавати репресију у центру. Пре свега мора гушити слободу информативних медија, како би спречио да цела истина допре до народа. Светски политичари знају да ће Милошевић, зарад власти, учинити све што се од њега тражи, зато много не дирају у начин његовог владања „Београдским пашалуком“. Отуда тврдња Владике Атанасија – да чланови Контакт групе подржавају комунистички режим у Србији – можда јесте чудовишна, али је сигурно тачна.

Са друге стране, нова река избеглица ће преплавити патрљак који остане од измождене, опљачкане и малаксале Србије. Шта ће Београд да ради са још неколико стотина хиљада гладних уста? Како ће да залечи хиљаде и хиљаде разочараних ратника, излуделих од крви и ракије? Тек тада ћемо бити у прилици да се уверимо (и на себи осетимо) шта стварно носи у себи „теза“ о српској неслози као гаранту мира на Балкану, или тврдња да безусловно међусобно признавање бивших чланица СФРЈ води у мир и решење, чиме нас упорно нуткају до бљутавости лицемерни мироклепци.

Биће пре да је Владика Атанасије Јевтић у много чему сасвим у праву. Зато, уместо погрда због горких и бритких речи, боље ставити прст на чело и мало боље, без предрасуда, размислити о ономе што је рекао.
Наставиће се (ваљда)…

(Нимбусов подрум)

Advertisements

4 mišljenja na „Ђорђе Ивковић: О владици Атанасију, патриотизму, Републици Српској…

  1. taj ciga je otrcao prvi na Kosovo da otme eparhiju od jedinog pravog vladike Artemija. to sto je pisac ovog teksta glup i nezna sta znaci ekumenizam, je problem njegov, a mi svi znamo da je ekumenista istaknuti clan novog svetskog cionstickog poretka, samo u svestenim odorama. tako kad neko govori o istaknutom ekumenisti da je rodoljub, stvarno mu treba oduzeti mikrofon i olovku iz ruke !

    Sviđa mi se

    • Мислим да аутор није о владикиним „екуменистичким“ подухватима већ о њему као политичком бићу. Али, то ћете боље с њим… Само, знајући га нисам сигуран како ћете се провести јер заиста – лоше сте почели. Са Батом Ивковићем се тако не разговара 🙂

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s