Драган Томић, Безбедан текст, део трећи

jesen1-790x493

Једна од тема, када се говори о менталитету Срба, која поред тога што боде очи, заправо никада није ни начета, јесте реално стање унутар ране Српске државе и то пре свега ментално стање Срба. Међутим, једини живи пример, раног 19-вековног живота Срба под Османлијама, може се видети данас на Косову те су заправо Косовски Срби када се пореде са Србима у Србији а поготово са Србима у Београду, живи фосил Османске управе. Ово се дешава из веома простог разлога, јер како Косово никада није ни било ослобођено од Османлија, због Енглеског утицаја, на њему је стање остало исто баш као и у 19 веку. Слична је ситуација са Рашком и Босном и из истог разлога. Међутим како је разарајући утицај Енглеске спољне политике, посебна тема, о њега ћу анализирати у посебном одељку међутим за нашу причу о силама које су обликовале наш менталитет, Енглески утицај се пре свега осликава кроз Српско Османски ривалитет, пошто ми до 99 године никада нисмо били под непосредном Енглеском управом, док смо посредно били под њиховом чизмом оног момента када смо дигли главу противу Османлија, дакле од 1804.

Ментално стање Срба, у 19 веку, без обзира на све хвалоспеве историчара и срБчади новопечене, је све само не добро. Стварању искривљене слике о стању духа у то време, знатно доприноси чињеница да су писани документи, писани пре свега од стране скоројевићке елите, која је знатно другачије била формирана у Аустрији.

Српско друштво је пре свега, дубоко истраумирано друштво и оно је друштво у коме влада страх.

Тих 500 година под Османлијама, учинило је да су Срби развили далеко ближи однос са смрћу него са животом. Управо из те чињенице, да се нема много шта изгубити ако дође моменат да се гине, довео је до управо супротног ефекта, да се ризик много лакше прихвата и да “пут којим се ређе иде”, постане једни пут. Ту је кључ максиме, “нека буде оно шта бити не може”.

Овакво стање задржало се до дана данашњег, а кроз историју, врло често је изврдано руглу и исмевано. Аутошовинистички контекст, који је основа замене српства Југославијом, третира овакво стање као ментални дефкт и сврстава га у домен патологије, те он тако постаје за њих “култ смрти” или пак “култ рата”. По тој ауто шовинистичкој мантри, Срби су анахрон народ, који је по усмерењу ретроградан, који не прихвата промене, који држи до своје традицији која није стваралачка већ рушилачка те је стога штетна, агресивна и опасна.

Лудачка једном речју.

Овакво учење, ширили су Српски лумени, они образовани на Западу и то у првом реду Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић. Школовани од стране Бечке школе, која акценат има на расистичком схватању света и на католичком ексклузивизму, они у Србију доносе ту потребу за преумљивањем то јест сада већ легендарном “променом свести”. Бечка школа, није ништа друго до културни рат који Аустрија води како би припремила територије за будућу окупацију и у таквој поставци домицијална култура је увек инфериорна из чега, рационално, произилази да мора бити замењна супериорном културом, то јест Аустријском.

Први корак у том освајачком походу јеста рационализација која се намеће путем просветитељства. Гледано са стране рационалног, култура заснована на култовима и митовима је примитивина и сваки напор на њеном одржању у тој форми се презентује као ретроградан процес, супротан рационалном-прогресивистичком схватању света. Зато се путем реформи она доводи на ниво који је компатибилан са агресорском културом. Рационализација културе, јесте ништа друго до први пред процес пред асимилацију и нестанак домицијалне културе.

Агресорска култура се представља као толерантна, широка, радознала…као пријатељска спрам домицијалне. Она не долази да је освоји и уништи, већ да јој помогне и унапреди. Да је цивилизује.

Управо у овом процесу, настаје Вук Стефановић Караџић као лумен, човек који је одмах кренуо да реформише круцијални аспект српске културе а то је био језик. Да би се што боље искористио, њему се поклања огромна пажња, он се уважава, он упознаје лумене тог доба, његова дела се објављују и он понесен тим заносом, врши истраживања на терену, прикупљајући културно наслеђе и омогућава му се презентација његовог рада. На тај начин, Вук на длану даје комплетан Српски код Европи, слепо верујући да ће га Европа безусловно прихватити и да за њега има места у тој светлој цивилизацији која блиста насупрот Осмаснког мрака.

Он је на овај начин, “одао код” Српског народа и српске културе, и учинио да се од ње направи оружије којим ће се Српска култура уништити. Тако, прва ствар која је морала бити урађена јесте реформа језика, како би се он прилагодио “једном народу” који живи у неколико различитих држава. Јер ако Срби у Србији буду причали као Срби у Хрватској, а Срби већина Срба у Хрватској је прихватила како Аустрију а неки су и прешли и у католичанство, далеко ће бити лакше Србима у Србији да учине исто, јер то је добро по њих баш као што је било добро за Србе у Аустрији.

Лумен Доситеј чак и предлаже да химна Србије буде тотално прогресивна и ин, “Востани Сербие” је онако, баш хипстерска. Европа једва чека да се Србија ослободи како би је примила под своје окриље и то ни мање ни више као равноправну. Идила космичких размера.

Међутим оно шта Доситеј и Вук не говоре директно јесте да, да би Србија била примељена у Европу јесте једна мала ствар, а то је да она се мора одрећи себе, то јест да изврши самоубиство.

Њена култура је инфериорна и она као таква није компатибилна са Европском, зато она мора бити одбачена и на њено место мора доћи рационална, логична мисао а логична је мисао да Србија припада Европи.

Србија припада Европи али не и Срби.

Наравно, не треба бити превише паметан да би се схватило о чему се овде заправо ради. Ради се о протеривању Русије и спречавању ширења Руског утицаја и то на сваки начин. Енглеска и Аустрија су имале савез како онда тако и данас у овом пројекту и како је пропаст Османског царства била само питање времена, сходно свом расисистичком схватању света политика Енглеске и Аустрије је таква да се тај “празан” простор мора попунити Аустријским утицајем који је компатибилан са Енглеским.

Цео проблем настаје онда када се испоставило да тај простор, баш некако и није “празан” и да на њему постоји нешто што се зове Срби.

Дефинисани као православни они нису били компатибилни са католичким делом Европе. Као православни они су слепо веровали Русији а то није било компатибилно са Енглезима који Русију мрзе. Тако је испало на крају, да Срби нису компатибилини са Европом, да се налазе на месту које Европа жели за себе. Да ствари буду још горе, они као такви су идеални субјект преко кога се Русија може ширити даље и то је проблем.

И тако долазимо до основог постулата безбедности Србије који се константно игнорише а он гласи да Србија и Срби нису исте ствари, гледано очима Европских Империја и Русије. Наиме ова два блока јесу врло заинтересована за Србију али уопште нису заинтересована за Србе.

За Европу и Енглеску, Срби су препрека док су за Русе олакшица у истој намери а она је увек била и остлаа-ДОМИНАЦИЈА НАД СРБИЈОМ.

Срби су тако, само дивљач, коју подједнако страсно желе да одстреле како Османски ловац, Руски ловац, Европски ловац а поготово Енглески ловац. И све шта ове стране раде, јесте борба око власништва над ловиштем, уз повремена како такмичења у лову. У паузама измвеђу тих такмичења, врши се прихрана дивљачи.

Видите, драги Бркови, ствари стоје овако.

Географија је чудо. Северна племена, која ви називате западним, немају ту олакшавајућу околност да на њиховој земљи, много тога може да никне а још мање да роди. Та друштва врло врло добро познају глад и оскудицу. Зато она морају да недостатак прирорде да надоместе својом активношћу, она морај на вештачки начин да створе благостање, превасходно мислим на храну. Међутим у бити, та друштва су више ловачка друштва него ратарска и сходно томе она се понашају као ловци, било као ловци било као предатори. Док су услови повољни, они лове свако за себе а када нису, удружују се у групе, баш као вуци у чопорима. И док лове тако, они поштују хиреархију, алфа је ту неприкосновен.

За разлику од њих, ми као племе пољопривредника смо далеко више слични крду биљоједа. Оно шта карактерише биљоједе, јесте масивност и предводник. Међутим апстрактно гледано, за разлику од чопора вукова где је много мужјака а једна женка, код биљоједа само је предводник мужајк а све иза њега су-ЖЕНКЕ.

И да, да додам, ништа боље не лови дивљу звер од припитомљене звери, што нас уводи у четврит део када ћу причати о нашим непријатељима.

Advertisements

Jedno mišljenje na „Драган Томић, Безбедан текст, део трећи

  1. Ако занемаримо Вуково и Доситејево „уништавање српске културе“ – са остатком текста бих могао да се сложим.

    Sviđa mi se

    • а то је цео текст сем последњег пасуса …
      ПС Вук није реформисао језик него само писма – по угледу на руску реформу ћирилице …
      Вук није био „католичи“ него протестантски човек“ .. и Доситеј, и Ненадовићи … итд. све је утолико горе по чињенице

      Sviđa mi se

    • Osim Vuka i Dositeja, ni o poljoprivredi ne stoje fakti. Naime, jos u 19.veku Srbija je najveci proizvodkac i izvoznik sljiva i svinja. Tekst je zasnovan na pogresnim, zlonamernim premisamsa!

      Liked by 1 person

      • Шљива је воћарство а свиње су сточарство. Када говорим о пољопривреди, говорим о земљорадњи узгоју житарица а не брању са гране и чувању гица.

        Liked by 1 person

      • О човече…како ти све погрешно разумеш…Поента овог текста није да вређа Србе као народ, него да укаже на то да Српска елита никада није придавала значај у „третирању“ последица Османске окупације.

        Sviđa mi se

  2. Зато што Миркок, пољопривреда тј узгој житарица подразумева систем, подразумева канале за наводњавање, подразумева плуг и остале машине, поразумева СИСТЕМ а не само млаћење дрвећа и терање гица прутићем на жирове.

    Sviđa mi se

  3. U devetnaestom veku u zemlji Srbiji – šljive su rasle na sve strane (kao uostalom i danas) a „voćarstvo“ se sastojalo od „otresi i pokupi“. Slična stvar je bila i sa svinjarstvom; jedna krmača je prasila 5-6 mladunaca godišnje, vlasnik je svinje držao u hrastovoj i bukovoj šumi, a jedini rad oko svinja svodio se na odlazak u šumu jednom nedeljno sa torbom kukuruza ili neke druge žitarice radi dresure životinja (da znaju ko im je gazda i same dođu po hranu), i na jesenje zatvaranje svinja u „bašču“ dok ne stignu nakupci – ljudi poput Karađorđa. Dakle, DrT je u pravu – mi smo biljojedi kao uostalom i svi drugi Sloveni.

    Sviđa mi se

    • Izvinjavam se, zaboravih da u mracno doba Vuka i Dositeja Srbi sljive skupljaju grabuljama(da se ne saginju), a da gice rastu na drvecu
      i hrane se iskljuvivo zirom. I da tada Srbi nisu pili rakiju, pa su nagrabuljane sljive isle u izvoz.

      Sviđa mi se

      • Вероватно сте заборавили и то да су Срби преко својих представника у Скупштини педесет година након Вука и Доситеја, од краља Милана тражили да спречи изградњу жељезнице јер ће им парњаче плашити краве што ће се катастрофално одразити на производњу млека у држави. И ја се извињавам што подсећам да су Срби жив организам, са врлинама и манама.

        Sviđa mi se

      • Вероватно сте заборавили и то да су Срби преко својих представника у Скупштини педесет година након Вука и Доситеја, од краља Милана тражили да спречи изградњу жељезнице јер ће им парњаче плашити краве што ће се катастрофално одразити на производњу млека у држави. И ја се извињавам што подсећам да су Срби жив организам, са врлинама и манама

        И добро шта то говори о Србима? Били су другачији од неких других у то време? Овај пример је баш онако један од класика манипулације којом вам објашњавају како су Срби једна недотупава реакционарна говеда.
        Како се бре тако лако примате, није ни чудо да вам онда чак и овај Шеширџија у својим текстовима без проблема продаје муда за бубреге, док му тапшете: „Е свака ти ка Његошева!“.
        Кад мало боље размислим, можда и има нечега у оној „биљоједској“ метафори, колико год комично звучала.

        Елем, да видимо како је у то време, можда само пар деценија раније, пролазила железница у самој својој постојбини, дакле Енглеској:

        From the beginnings of their development in the early nineteenth century, railways inspired deep anxieties and provoked strong opposition. The common factor in much anti-railway discourse whether couched in environmental, medical or social terms – was a perception of railways as fundamentally unnatural, as intrinsically at odds with the established order embodied in the rural landscape, the social structure of traditional communities, and the constitution of the human mind and body.

        It was claimed that trains would blight crops with their smoke and terrify livestock with their noise, that people would asphyxiate if carried at speeds of more than twenty miles per hour, and that hundreds would yearly die beneath locomotive wheels or in fires and boiler explosions.

        The Neuroses of the Railway

        Рецимо, Оксфорд и Нордхемптон су чак једно време одбијали да уведу железницу, из тих разлога. Еј пази, универзитетски Оксфорд!

        Сличних примера је било по целој Европи, али ај да наведем саму „домовину“ железнице.

        Liked by 1 person

      • како сте сви заборавили да је владар те мрачне Србије Михајло Грозни (уз план траса пруга и путева ДО ДАНа ДАНАШЊЕГ НЕДОПУЊЕНОГ) наручио од најбољих јевропских инжењера план комплетних мелиорационих радова …. и добио пројект по ком би СВЕ реке Србије укључујући и западну Мораву и Лепеницу биле пловне.. ЗА БРОДОВЕ

        а онда дође покољење којем је канал Дунав Морава Егеј при садашњем стању технологије бајковит подухват… да се смеје свињарима, мангуличарима и шљиварима … држави и првој у свету по извозу шљива, свиња и КУЧИНЕ..

        Sviđa mi se

    • Брате, мешаш бабе и жабе. Ти пројекти се нису остварили због политике зауздавања а о њој у нашем веселом дружењу са Енглезима.

      Sviđa mi se

      • Михаило Обреновић је могао да наручи и пројекат за лет на Марс… Прошао би исто као и овај о коме БрМ пише; али да га је наручио неки јуначки Карагеоргијевич – е, то би било штогод, баш онако родољубачки.

        Sviđa mi se

  4. Натегнуто, г. Шеширџија, натегнуто. И у стилу и у чињеницама. За убедљивост је потребно нешто више од пуке дрскости. Навођење извора, на пример. И бољи избор стилскох фигура. Овце се од вукова не бране, осим бекством. А вукови се из тора не повлаче поражени, рањени и гладни. Дакле, није баш тако просто, морали би да нађемо неког биљоједа са очњацима за ову вашу метафору, алегорију, шта ли је.
    Размислите о томе кад обришете пену и мало се расхладите.

    Ја бих Вам свакако препоручио да пишете мало и стварима којима се поносите. О нечему што волите и поштујете, о нечему чему се дивите. Радо бих то прочитао.

    Liked by 1 person

    • Ех сад…Рецимо, статисика писмености, би била добра полазна основа? Нарочито ако би укрстили раст популације и броја писмених, сигуран сам да би резултати били више но занимљиви. Али ако треба таксативно, нема проблема, одмах ћемо то да решимо:
      1. Др. Михаило Гавриловић „Милош Обреновић“
      2. „Уставобранитељска влада“, заборавио сам аутора
      3. Архива Републике Србије
      и под 4 мада пошто није званично тешко да може да се класификује као извор
      -мој лични аналитички метод, који ни једном није омануо.

      Жао ми је што то морам да кажем, Брко, али штета начињена Србима и Србији чини да једноставно текстови попут Бјеливукових мемоара или пак Каранових, не изгледају уверљиво. Није могуће да поред такивх моћних бркатих божанстава, ми прођемо овако како смо прошли. Или су они радили за непријатеља или су лоше радили свој посао, трећег нема, ма колико се трудили да то тако представе.

      Sviđa mi se

    • Нисам бесан у опште, ја сам своју „награду“ добио од мојих бркова. Разишли смо се у миру и пријатељству, сви рачуни су измирени.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s