Бранимир Марковић: Јурење сопственог репа

(Реаговање на текстове Милана Миленковића и Драгослава Павкова)
У нормалној трци ми никада не можемо да достигнемо конкуренцију. 
Можемо само наглим технолошким скоком. А то морамо сами да смислимо. 
Повлачење у гусларска гнезда или препуштање бујици глобализма је само јурење свог репа. Узалудна работа.

Наиђох пловећ међумрежјем (интернетом) на донекле сувисли текст „Здесна“. Што је у Србији заиста реткост. И самокритички, што је још ређе. http://roninmagazin.com/?p=9133

На самокритику „немам замјерки“:
У том новоправославном, протестантском схватању православља, крије се додатна опасност: православље, схваћено као универзалистичка религија, ослобођено традиције и обичаја, који су му давали национални печат, значи додатно слабљење нације и, такво какво се проповеда у српској десници, одлично иде на руку Новом светском поретку….Наивне и мистичне представе Николаја Велимировића и Димитрија Љотића о српском капиталистичком Дизниленду биле су неоствариве још за њиховог живота, а данас су еонима далеко од живота и епохе. Своју слику сећања на предграђанску Србију, ова двојица су претворила у слику будућности … Томе треба додати и то да српски народ пет пара не даје за те плиткоправославне и плиткоидеолошке поставке и да би, да је економска ситуација боља, ове, назовипатриотске организације, нестале са политичке мапе. Оне опстају не зато што су добре, паметне, или бар вредне неке дилеме, већ зато што је власт екстремно рђава …Додатни камен око врата псеудопатриотске опозиције је што су “другосрбијанци”, ма шта о њима ми мислили, далеко писменији, образованији и савременији од ових што србују. Ко није читао саопштења “патриота”, ко није слушао њихове религиозне бутаде и ко није уживао у чарима плитке идеологије, не зна шта су муке.“

Што се мене тиче, ја бих се задржао на позитивним емоцијама проистеклим из ових неколико сувислих мисли. И прешо на следећу тему. Не бих по ко зна који пут распетљавао антиномије Миленковићевског ума, које се сажето могу свести да као алтернативу једној  „ наивној и мистичној представи“ онојновоправославно, протестантској“ нуди сопствену још „наивнију и мистичнију – ослобођену предачку метафизику  (тј. како мали Миленковић замишља давно изгубљене предхришћанске обичаје и ритуале) у којој су ама баш сви лонци побркани.

Али, авај, ту је цепидлака ДрПавков  да тера мак на конац:
(Миленковић: „капитализам, (…) разара, то је већ и будалама јасно, нације и националне државе,“) 

– ДрП: Занимљиво, шта ти је школа… А мене у мојој учили да је капитализам, тј. Индустријска револуција коју је предводила буржоазија – створио националне државе?! Али добро, идемо даље, човек учи док је жив…
(Миленковић:„Уосталом, у вредносном погледу, никако није јасно како би неко ко је хришћанин и још православац, могао да буде промотер капитализма?“)
– ДрП:  Вероватно је много лакше замислити хришћанина и још православца како промовише комунизам?!“
За ДрПово заступање капитализма (оног што има и дух и  етику, па још и протестантску), сасвим на трагу Варуфакисове струје Сиризе, тезе коју овде НИКО није разумео, да они уствари бране капитализам, имам само похвале.
Јер ако нешто није ни налик патки, не гаче, не лети … онда није патка „да га ј… Говорим о „новом светском поретку“, након „класичног“ фашизма, још једној варијанти неоварваризма/ неофеудализма, читај огољене пљачке, еуфемистички названом неолиберализам.
 Покојни капитализам и либерализам беху „оно“ дијаметрално супротно тому. Ко види владавину начела и права, слободно тржиште и друштва начелно једнаких шанси у империјалистичким бестијалностима попут бомбардовања Сирије због будућег гасовода, „верских“ грађанских ратова у Јемену, Ираку, Нигерији и Судану  („хришћане“ подржава САД и на њиховој териоторији нафту експлоатишу америчке, праћене дебелим протестантским мисионарима/кама који/е се згражавају што африканци по жеги шетају обнажени, а на противничкој „муслиманској“ кинеске компаније, које љубазно направе пластичне монтажне џамије за раднике унутар сваке рафинерије) због нафте тај … не знам тачну дијагнозу. Ал је иста ко и у оног ко у пострегановској САД види „American way of life“ ем „dream“, чак и  „аmerican pie“.
 Болест је масовна. Левичарска трућања из 19. века против „капитализма“ и залагање за „одумирање државе“, било анархистичког или комунистичког типа,  ДАНАС кад се визија Џoна Ленона imagine there is no country .. Imagine all the people  Living for today… Imagine no possessionsостварила толико буквално да чак и у САД већина становништва више нису власници ни сопственог дома (неколико инвестиционих фондова су власници 80% некада приватних кућа које изнајмљују по цени већој од некадашње рате  кредита) … у длаку иду (тј. прецизније низ длаку) ка истом циљу – некада нацистичком – уједињеној Европи а данас Светској влади.
Укратко КАПИТАЛИЗАМ ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ.  Данашња „борба против капитализма“  је борба против ветрењача и утвара – сасвим у корпоративним интересима – да се не бавимо могућим алтернативама. Варуфакисова „одбрана“ капитализма је реторичка, усмерена ка објашњењу да Сириза није ТА проглобалистичка левица „одумирања државе“, него изворна – родоначелника  националне државе и „братства слободних нација“.
Капитализам није „црко“ због велике памети и интелектуалне премоћи банкара и осталих моћника, већ закономерно због развоја технологија. Ко што антиципираше друг Маркс мислима које су комунисти прочитали као идеолошке прогласе за деловање у (тадашњој) садашњости уместо чињеничне исказе описа будућности, ере „машинерије“, како је Маркс писао (аутоматизма), кад  „свакоме према потребама“ не значи једнакост у сиромаштву и ураниловка, већ произилази из технолошког развоја.
Технолошки је превазиђен базични концепт капитализма – масовна производња и масовна експлоатација енергената и сировина. Пластично доба доба масовне потрошНОСТИ могло би бити  завршено.  Али није. Масовна потроШНОСТ одржава се насилно – рушењима, отимањима  и ограђивањима.  На исти начин на које је племство једном давно а после више пута  реаговало. 

(ОГРАЂИВАЊЕ – СЕЋАЊЕ НА САДАШЊОСТhttp://branali.blogspot.rs/2014/02/blog-post_27.html)

Да би се вештачки обновио „циклус“ производње и продаје.
Керамичко доба наступа. Давно је унапређена керамика која није крта, од које јапанци могу да праве и бродове, која има само једну ману – вечна је, НИЈЕ ПОТРОШНА.
И с њом повратак базичном концепту ЦИВИЛИЗОВАНОСТИ. Стари Римљани су говорили „цивилизација је докле рађа лоза или маслине“. Зато што се те  биљке саде за будућа покољења, онај ко их засади не убире директно плодове свог рада. Још бољи пример је кинески порцелан. Технологија је таква да израда траје 300 – 400 година. Тек чукун чукун унуци оног ко је похранио сирови порцелан на „зрење“ у пећину, који је започео производњу, имаће користи.
(Шта ћеш десничарскије од тријумфа историје дугог трајања. И левичарскије од остварења Марксове научне антиципације.)
Ово је главна антиномија економицистичког (варварског) ума. И главна неправда савременог света. Наиме, због још увек дејствујућег устројства, и Ван Гог и Тесла су умирали од глади, јер је за њиховог живота „производ“ ког су понудили „на тржишту“ био у фази младице маслине или сировине за порцелан тек похрањене у пећини. „На тржишту“ није било никакве потражње за њима. 
Развојем технологије и еманципацијом и образовањем људског друштва, све више  делатника  су у положају Николе Тесле. И то најбољих међ човечанством. Вредност њиховог рада ће тек бити валоризована у будућности, а непроцењива је. Много вреднија од робе која у садашњости лако постиже тржишну цену. Систем је, дакле, дубоко неправедан и пљачкашки баш према најкориснијима у друштву. Њихов рад је у постојећем поретку  НЕНАПЛАТИВ. А тако потребан заједницама.
У Србији, а све више и у остатку света, бар два су парадигматична примера – родитељи без икаквих права и „привилегија“ (речено језиком Мише Бркића)  и научници и просветни радници у ситуацији да морају додатно да зарађују чак и у Фонлидеру, да не би цркли од глади. http://mondo.rs/a855027/Info/Drustvo/Vaspitacica-iz-Beograda-se-slikala-za-porno-sajt.html  (сви се згражавају због наводне порнографије васпитачице за чији рад и колеге и непосредни руководиоци и деца имају само похвале, а нико се не згражава над социјалним положајем особа која нам децу васпитавају)
Вредност њиховог „рада“ ће бити валоризована тек када жене каријеристкиње нероткиње по личном избори  и геј/лезбо супружници без деце буду доживели пензију, када ће у пензиони фонд уплаћивати деца родитеља чија су права, односно буквално накнаде, биле ускраћене  брутално. Штавише који су додатно опорезовани, јер морају више да троше струје од дозвољеног лимита, па плаћају екстра намет а не само потрошњу, плаћају „паушално“ скупље воду због више чланова породице јер бројила нема  итд.
Друштво егоиста који нису улагали у децу, макар и туђу – НЕЋЕ ИМАТИ ПЕНЗИЈЕ. Ил ће их плаћати јако скупо – увозом очајника из Сирије и Авганистана крај својих белих домова.
На сличан начин плодове рада васпитача и учитеља убираћемо за деценију и по. (Ко што рече партизанима онај чича 45. – „лако ће бити вама комунистима док буду активни они које је краљ васпитавао, а шта ћете кад стасају они које сте ви васпитали?)
Успешан научни пројект биће реализован можда тек за 30 година. Тада ће становништво осетити благодет. 
Становништво без науке НИКАДА НЕЋЕ ОСЕТИТИ БЛАГОДЕТИ. Или ће је бар много скупље платити. Него да су купили слику Ван Гога док је био жив.
На ово испитном питању су пали и ДрП и Миленковић.
„У време … конгломерата … мултинационалних компанија, наши десничари су се сетили да би било дивно да се створи друштво у коме би мали српски домаћин и мали предузетник победили, у тржишној утакмици, Кока Колу и Монсанто.“ збори Миленковић, сугеришући да је идеја српских домаћина (без Б) и ситног предузетништва  генерално глупа. Наравно, карактеристично за десНЋаре никакву алтернативу не нуди. Само антипротивост.
„…ником нормалном не би ни пало на памет да се са великим мултинационалним компанијама упушта у сраз и такмичење ко ће годишње више нових производа избацити на тржиште и ко ће остварити више профита. И аутор овог текста (изгледа) није кадар да сагледа стварно место, улогу и утицај Србије у пословном свету. “ утукује луцидно ДрП.
Али се одмах понаша ко крава шерифа Меклауда (она што је дала 30 литара млека па ногом просула канту): „Њима је интерес да зарађују, нама да преживимо! Да би ово схватио и брдско-планински мозак ошамућен београдским издувним гасовима поједноставићу до краја: Не можеш се са тимом из „бетон лиге“ супротставити Барселони, али с њим ако се потрудиш – можеш да доминираш у бетон – лиги.“ 
За обојицу се очигледно алтернативе своде на изолационизам, који погрешно поистовећују са самоодрживошћу. Или препуштање бујици глобалног корпоративизма, због чега (препуштања) Миленковић оправдано критикује колеге десНЋаре. И корпоративизму припадајуће монокултуралности,  у смислу –  једна колонија производи само памук, друга само кафу.
„Једнаке шансе мора да обезбеди држава, што значи да свако дете има право на бесплатно образовање до пунолетства. Дакле, да научи занат од кога ће касније живети. Изузетно талентовани морали би да добију државне стипендије за студије, остали на њиве, у фабрике, градилишта Коме се не свиђа нека себи плати школовање.“ збори ДрП.
Занат, њива„, категорије пуке самоодрживости, преживљавања без развоја (ако се сви око тебе развијају а ти си „једино – одржив“, онда назадујеш).
фабрика, градилишта“ …  категорије масовне производње, али са позиције вечног пролетаријата (латински=оних који немају ништа од имовине сем евентуално своје деце).
Тесла би опет моро у Америку (он, познато је,  не би прошо пријемни из математике, као ни Ајнштајн). Ил „да плати„, а историја је показала да су иноватори ретко долазили из редова племства и осталих који „могу да плате„. Јер у таквом, код нас одавно постојећем поретку, нема места за Дениса Хупера и остале јебиветре (Ролинг стонсе).
Денис је она надувана откачена будала која је ушла у банку без долара у џепу  и тражила силну лову да сними откачени филм за који је имао само концепт.   И БАНКАР МУ ДАО, јер га је убедио. После су се  толико разбијали халуциногеним дрогама да су једва некако завршили филм (Easy Rider (1969).  Са становишта дотада преовлађујућег укуса сасвим негледљив.  И зарадили милионе. Тај поредак се зове „American way of life“ или „Аmerican dream“ и ПОСТОЈАО ЈЕ, није утопија ко социјализам. А у теорији либерализам. Идеје које декларативно делимо (ДрП и ја).
 Кад оно, међутим … „са кадровским потенцијалом који доноси одлуке, а који је увек изашао из шињела неког алфа-мужјака, са „стручњацима“ који у земљи преостану након што се сировим месом намире скаути мултинационалних компанија који бунаре по универзитетима, са „квалификованом радном снагом“ која би требало да финализује оно што су руководиоци смислили а стручњаци испланирали, са „менаџментом“ који све то треба да организује и „маркетингом“ који за све то треба да заинтересује људе који имају паре каквим располажемо – никаква тржишна утакмица у којој учествују Кока Кола и Монсанто не долази у обзир.Државна политика патриотске Србије мора да буде производња онога што производити знамо и можемо, за тржиште које имамо, тј. које је сигурно. НашеОва реченица показује, по принципу с ким си онакав си, да се и ДрП заплео у антиномије Миленковићевског типа.
 Наиме, „оно што знамо и умемо“ је врло променљива категорија. Као што се (још) зна у Титино доба смо били прилично цењени због квалификованих производних мајстора, које сада немамо јер немаmо ни фабрике ни школе за обуку. Били смо и прилично познати по развојку неких технологија, рецимо војних и нуклеарних, јер смо имали институте у којима су се „паразити“ спокојно бавили науком, и још добијали кадровске станове.
(Не)познато је да је Тито предложио Индири да се удруже са још пар несврстаних земаља у тежњи да самостално и међусобно сарађујући развију врхунску науку, да не би технолошки зависили од САД или СССРа. Један од резултата, између осталих, МНОГИХ,  је да су Индуси данас први у свету по броју компјутерских стручњака, не само апсолутно, већ и у односу на укупан број становника. И да индијска фармацеутска индустрија разбија глобалну корпоративну  фармако мафију јефтиним а квалитетним сиротињи знатно доступнијим лековима изумљеним у њиховим лабораторијама.   Индирин засад тек сада се бере.
Добру лову смо зарађивали извозом тенкова и подморница (једна од шест земаља света које су их производиле) и услуга стручњака за рецимо иранске нуклеарне електране. У Панчеву су, уочи Кадијевићевог преврата,   требали да се производе школски авиони по нацртима наших стручњака за цео НАТО пакт.
А то се (све) не учи и не ради ни на њиви ни на градилишту ни шегртовањем код занатлије. На тржишту које је сигурно- нашем, ником не би продали ништа од овога.
За разлику од Индије, ми „стручњацима …  као  сировим месом намирујемо  мултинационалне компанија које бунаре по универзитетима“. А будући да у земљи сељака на брдовитом Балкану стручњаци и уметници нису потребни, преостају нам само „стручњаци“.
Стручњаке без знака навода имали смо, и још увек их имамо заостале из прошлог засада порцелана од бар пре 4 и више деценија, захваљујући систему масовног бесплатног школовања. Наслоњеног на либерално просветитељски концепт краљевине.
Из истог разлога – масовног бесплатног школовања – британски јебиветри су постали Ролинг стонси  а не навијачи разбијачи геј парада и наци фаланге избацивача, и донели (заједно са осталим колегама – Бубама, Мајмунима, Животињама, Пауцима са Марса …) својој земљи непланирани приход већи од целокупне индустрије.
Та радничка сиротиња из Лондонске Калуђерице и сличних  недођија могла је да похађа, О БЕСА, државне  УМЕТНИЧКЕ школе, уместо да су ишли на њиву, фабрику или занат, како би им, по узусима сталешког друштва, следовало. („есеј“ о томе овде –  http://branali.blogspot.rs/2015/09/blog-post_11.html)
Јер уметничка школа је „за оне који могу да плате“.
И код нас је врвело од примера јебиветризма тијеком Југославије. Шеснаестогодишњи прекаљени динарски ратници уместо у војне одоше у филмске и ликовне академије, један чак добио и Оскара, други замало. Јунаци, пуковници, уместо будућих покојника на ратиштима рађали Марине Абрамовић. Иронично, свет је давно заборавио наша јунаштва и страдања на која смо тако поносни. Наши савезници први. А сви знају за Марину, Кусту или Новака.
Међутим, после ових „десних скретања“ ДрП се изненада  у истом тексту враћа на прави пут разума:Тачно је да је тај систем управљања државом у односу на актуелни испао супериоран, али ако је орање превртачем из покојног Змаја супериорно у односу на орање дрвеним ралом – не значи да змајев превртач треба да нам буде идеал ка коме тежимо. Треба да тежимо роботу кога кад крене на њиву наводи Џи Пи Ес. 
Само ко ће да измисли тај роботизовани ЏиПиеС трактор без „паразита“ у научним институтима и ако буду студирали само они који имају пара (што је план који већ активно спроводи министар образовања Вербић) или они који положе тестове стандардизоване према правилима прошлих времена (а такви су „јестаствено“ сви тестови).
 Како ће друштво без Дениса Хупера и Кита Ричардса и осталих звекана попут Markа Zuckerbergа, изумитеља Фејсбука ( „Kako bi to ostvario, Zuckerberg je hakirao zaštićena područja Harvardove mreže te kopirao privatne identifikacijske fotografije studenata“ – https://sh.wikipedia.org/wiki/Facebook) изненада нешто невероватно да изуме и непланирано  масно да зараде. За себе и посредно за све нас.
Подсећам да смо се ДрП и ја закачили управо на сличну тему – министровања Радуловића. По мени првог изразито демоцидног уништитеља институција „јавног сектора“ – Вучић, Празилуковац и Вербић су само настављачи. Ја сам кукао на разарање научних института, музеја, библиотека, медија у комуналном власништву и осталих установа „политизмоса“, ДрП је ликовао због „сече“ синеКУРАЦА. Који су били најмање угрожени, дапаче, суспендовањем старог Закона о раду још више заштићени него пре. Јер су они први сада још мање заштићени од тираније партиократа, па за синекурце остаје више места.
„Што ће рећи – хајде да видимо која комбинација је применљива на наше друштво.“
Слажем се.
„Али да не гледамо у „скандинавски социјализам“ иако нам се он некако највише допада. Јер тамо живе људи друкчији од нас, те земље нису у дужничком ропству и оне су деценијама стварале базу која им је омогућила благостање, субвенционисање потребитих, итд. Код нас је нешто друго“
Тачно, код нас је „сасвим супротно“. Док смо „деценијама стварали базу која..“ нам “ … је омогућила благостање, субвенционисање потребитих, итд..“ нисмо били „… у дужничком ропству.“
Ми смо све што смо деценијама стварали „бацили низ ријеку“. А „ваља нама преко ријеке“. 
Како?
Па на начин који се већ показао успешним – системским развојем:
– „фундаменталних“ наука (са све кадровским становима) уз императив просветитељске сведоступности радова „смртницима“ (ово се посебно односи на друштвене науке) посредством бесплатног скидања (није стриптиз него фри даунлоуд) на међумрежју
– уметности (омогућити посленицима ненаплативих делатности да живе достојанствено и да се посвете свом позиву, лишени егзистенцијалних брига, јер сви посредно чак и непосредно имамо директне материјалне користи од њих – они су много јефтинији од това партиократске стоке)
– револуционарних нових технологија
– искључиво самоодрживог еколошког приступа пољопривреди, саобраћају, посебно речном  и енергетици (никаква масовна монокултурална произвдња, никако фосилни и други увозни енергенти…)
У нормалној трци ми никада не можемо да достигнемо конкуренцију. Толико смо заостали и ратовима разорени.
Можемо само наглим технолошким скоком (другу могућност – ратове и разарања у туђим двориштима не бих разматрао и призивао туђу несрећу).
 А то морамо сами да смислимо. Рекао бих да је доста тога већ смишљено по нашим научним институтима непознатим Сораја  јавности. Дакле првенствено да  подржимо.
Повлачење у гусларска гнезда или препуштање бујици глобализма је само јурење свог репа. Узалудна работа.
Advertisements

32 mišljenja na „Бранимир Марковић: Јурење сопственог репа

  1. Ти би да скачеш нагло, да ђипаш ки Ђинђува…неће моћи, нити је икад могло. Иза револуција технолошких су деценије и деценије мукотрпног рада, пораза и трагедија, пре него што „поскочиш“ а то је нешто што фасадна, пречанска „демократија“ не схвата…

    Liked by 2 people

    • Стручно речено- хоће курац.
      Турбина која производи струју од ветра, не може да се направи са енергијом добијеном од ветра. Може само енергијом добијеном од нафте. Пластика или композити од које је направљена добијају се од нафте, не од ветра или струје. Фото електрици који се користе у соларним панелима, направљени су од ретких елемената који копају рударске машине на нафту не да сунце. Поступци производње који се користе у изради фото електрика су толико енергетски захтевни да није могуће покренути их фото електрицима.
      Да упростим, на енергији могуће је направити ветрењачу али није могуће направити ветрењачу на бази ветрењаче.
      То што Пешчаник лупета је типчна граџанска прича у којој сви менаџеришу за милион евра на дан, греју се на прдеж, једу интегрални пиринач који беру соларни роботи док читају неку прогрестивистичу књигу и шетају куце без скупљања гована на улици.

      Sviđa mi se

      • … јер говна се наравно – скупљају сама. А на од њих добијен метан возе се службени аутомобили 🙂

        Sviđa mi se

  2. Проблем са овим текстом је што бих и аутору могао да упутим исто питање које сам упутио иницијатору дебате: Шта да радимо сада, не за хиљаду година (кад човечанством завладају уметници и домаћини), већ данас кад немамо за инфостан а хоћемо да финансирамо вудби уметнике који ће једног дана МОЖДА постати Денис Хупер или Кит Ричардс и прославити НАС (или само себе?!) широм васколике васељене?

    Sviđa mi se

  3. Šeširdžija mani se pisanija ne ide pa ne ide.Čitava istorija se sastoji od naglih tehnoloških skokova koje pokušavaš negirati od točka (bliski istok prije nekoliko hiljada godina) preko puteva (Rimljani),mornarice (Englezi,Španci) industrije (zapadna evropa i SAD)do informatike i svaki put je onaj ko je imao ključnu tehnologiju i bio korak ispred ostalih je bo glavni baja:Što se tiče primjera koje navodiš nisu baš najsretnije izabrani jer se radi o samo još jednom zagluplivanju naroda zbog nečijeg interesa a ima i boljih primjera recimo štedne sijalice, kad se uračuna energija potrebna za izradu, zagađenje okoline živom… nisu one baš tako štedljive i pored toga što su efikasnije ili recimo postoje stručnjaci koji tvrde da freon R12 ne razara atmosferu ali jbg autorska prava za novije freone ima samo di pont.Tačno je da je energetska efikasnost vjetroturbine relativno niska ali njihova namjena i nije da proizvode struju nego da neko uzme pare a u toj kategoriji su vrlo uspio projekt.
    Što se tiče nacionalista u Srba i SPC negdje pročitah jednu pametnu al autora zaboravih:pitam se da li ih vode budale ili genijalci koji se zahebavaju.
    Naime naši desničari su majstori da sami sebi podapnu nogu i nizašto više Oni su jedan od razloga zašto sve rjeđe komentarišem jer ne vidim svrhu da objašnjavam bilo kome nešto što on nema čime shvatiti.U nizu njihovih autogolova najnoviji je rehabilitacija Nedića Koji možda i nije tako crn kao što smo učili ali i put u pakao je popločan dobrim namjerama a meni je najodvratnije kod desničara što kao dokaz pravovjernosti imaju običaj da popljuju Tita kome nisu ni do koljena u bilo kojoj kategorijiKao primjer gluposti ću navesti lika koji je ovdje nakon žestoke pljuvačine po bivšoj nam državi i svemu povezanom sa njom a posebno po UDBI da bi ispao informisan i demokrata na kraju napisao „imali su oni i dobrih stvari npr SDK je bio bolji od banaka“
    PA IDIOTE SDK JE BIO BOLJI JER SE UDBA NAHEBALA MAJKE ONIMA KJE BI SDK OZNAČIO KAO LOPOVE I MULJATORE
    Što se tiče SPC nije jasno samo onome ko ne želiu da vidi: radi se o interesnoj organizaciji čiji je jedini cilj profit i moć, naravno da postoje izuzetci ali oni su toliko malobrojni da ne vrijedi trošiti riječi.Mislim da je uglavnom tako bilo i u istoriji a bit će i u budućnosti dok im se može.
    Što se tiče na glih tehnoloških skokova da oni su mogući ali što bi reko dramoser narod ne valja za to i u pravu je.U RS je na prošlim izborima bila lista Nebojše Vukanovića na kojoj je bio doktor Dražan Erić http://mojahercegovina.com/focanska-bolnica-postaje-centar-hirurgije-sake-zahvaljujuci-drazanu-ericu/ Samardžić doktorand na Lomonosovu mentor mu je Dugin i Šijaković najjači sociolog u RS ijoš nekoliko profesora univerziteta bez mrlja u karijeri i dobili su manje od 1% glasova, za pomenutog Erića nisu glasali ni svi koje je operisao da jesu bio bi poslanik a Samardžić je dobio 60 glasova u Bileći u kojoj je lokalni mangup sa sumnjivom srednjom školom dobio 1000.da budem iskren mislim da se ne radi o gluposti nego o pokvarenosti i nije ovaj narod ništa dobio šta je zaslužio.I još samo jedan dokaz da je tehnološka revolucija moguća i u Srbiji al teško dok je ceca arkanuša idealna snajka (po jednom izboru čitalaca od prije desetak godina) a Soraja bitnija od ovakvih ljudi http://mojahercegovina.com/nebojsa-matic-privatnik-za-primer/

    Sviđa mi se

    • Ko je Rimljanima gradio puteve? Odakle su dosla sredstva za gradnju Spanskih i Britanski galija? Da li su ti resursi nabavljeni po pravoj ceni, sa placenim radom ili su dosli po niskoj ceni, oteti u kolonijama i obradjivani robovima? Industrijska revolucija se bazira na ne obnovljivim izvorima energije, ugalj i nafta. Informaticka revolucija trazi elektricnu energiju (cija infrastruktura kosta), visoko obrazovane kadrove (koji takodje kostaju). Znas, Zdravko, nama je tesko da se bavimo astronomijom kada, istorijski gledano, vecinu noci smo proveli na strazi a ne za teleskopom. Nije da ne mozemo ili ne umemo, nego nam situacija diktira drugaciju upotrebu noci…

      Sviđa mi se

    • „Šeširdžija mani se pisanija ne ide pa ne ide.“

      Е а што да се мане?
      Ево на пример ја месецима нисам долазио на Преврат и рекох ај да видим шта има, кад ме дочека као први његов текст и силно се обрадовах, још када сам видео да је у питању цео серијал, ихај!
      Смеха и разоноде на претек, мало ли је на ову децембарску маглу, хладноћу и генерално сивило?
      Баш ме је сво то његово писаније разгалило до суза и то, пази сад, све седећи у Осијеку (у којем сам већ десетак дана послом) и преплашено чекајући да дођу да ме прекољу, јер по његовим речима само то им је на уму.
      Некако пролетос преживех Посушје и љуту Ерцеговину, ал овог пута ће ми Славонци доћи главе!

      Него, нисам хтео о томе већ о нечем другом.
      Занимљиво је да је данас енергија која се добија из нуклеарки најчистија и најбезбеднија (да, да, и поред Фукошиме и упркос Фукошими) чак и најјефтинија, има само онај „мали проблемчић“ око одлагања отпада.

      У ствари, нисам хтео ни о томе, него Брм је у глобалу у праву, без развоја науке ништа, мрка капа. Ми јесмо сувише мали да би направили самостално неки велики технолошки искорак, али качење на неке нове технологије које су тек у повоју и усмеравање развоја у том смеру (који би последично повукао остале гране привреде) уз паметна улагања би могло доста тога доброг да направи. Наше технолшко заостајање би могло да се надокнади у току једне генерације. Живимо у свету у којем се промене дешавају брзо и све брже, ко тога није свестан и не научи да плива у тим таласима дављење му не гине.

      Liked by 2 people

      • уГЛАВНОМ СЕ НЕ СЛАЖем с тобом :), али добродошао кући! Још да нам је пегепет па да запЈевамо 😦

        Sviđa mi se

      • Де си Врабпче кућо стара…Драго ми је да си преживео србосјек и да си се срећан вратио кући. И драго ми је да су те текстићи обрадовали. Али ми нешто није јасно.
        Откуд то да се ти залажеш за науку, зар нама није довољан неки манастир, икона зар нам нису довољна предња отаца, зар нам није довољна традиција.
        Ипак, добро дошао.

        Sviđa mi se

      • Ма ћути, нисам се вратио тек сутра се враћам, још само ову ноћ да издржим ево сав дрхтим у страху да ли ћу претећи до зоре.

        А што се тиче науке, мора да си ме са неким помешао. Наиме, ја сам се увек залагао за науку (шта ћу такво ми образовање), чак и био спреман да едукујем неуке народне масе.
        Сећаш се да сам чак и теби препоручио, Механику флуида од Ландауа кад си се оно налупетао о Бернулијевој једначини па после још смешније кренуо да се вадиш, но на крају си цео текст обрисао.

        У том смислу, занимљив ти онај линкић на Википедију (мада сам ја физику и матиш учио на неким другим местима) али леба ти објасни ми какве везе ентропија има са горњом дискусијом? Чак и да си мислио на Други принцип, мада је било логично да у том сличају линкујеш њега, нико овде није спомињао термодинамички perpetuum mobile већ се причало о (не)ефикасности различитих метода добијања енергије без икаквих халуцинација о „добијању енергије ни из чега“ и сличним глупостима?
        Дакле, шта си хтео да кажеш Здравку упучујући га на тај чланак на википедији, сем што ти је то у том тренутку вероватно деловало као нешто много паметно?

        Sviđa mi se

  4. Problem koji BrM ima, jeste osećaj nametnute krivice, da smo mi konstantno za nešto krivi. Stoga on misli da ako bi svi Srbi bili astronomi a ne udbaši i mantijaši, sve bih bilo Ok i niko nas ne bi dirao. Ono šta bi se desilo tada, bilo bi jako prosto. Osmanlije i kama Kršćani bi takodje postali astronomi ali bi na prvi šapat muftije i fratra, otišli do srpske opservatorije, preklali srbina astronoma i onda se vratili da posmatraju zvezde, obojca srećni jer su duhovno odbranili svoju veru.
    Nema sumnje da postoji udbaško mantiška klika, to se nikada ne poriče i tačno je da je glavni kočničar razvoja u Srbjii, ali je takodje tačno da je ona neophodno zlo kako bi se sačuvao narod. Ona nikada nije mogla da prestane da postoji i dejstvuje jer razlozi za njeno postojanje nikada nisu prestali da postoje.

    Sviđa mi se

    • nemoj da projektuješ na druge svoj problem.. ja nemam nikakav osećaj krivice niti ga namećem svom narodu, ima ko to radi i plaćen je za to… ja nažalost nisam plaćen… samo tražim rešenje problema umesto laprdanja .. a rimljanima su gradili puteve rimljani .. vojska uglavnom …
      osmanlije i kamakršćani postoje u vašim i njihovim glavama, a izmislili su ih neki sasvim drugi .. protiv kojih se ne bori laprdanjima o kamakršćanima, nego analizom čemu služe i ko ih je i zašto smislio i instrumentalizovao .. zato i podržavam tvoje tekstove, sem kad se prepustiš emocijama

      Liked by 1 person

      • Па видиш, твоја основна премиса је погрешна. Ти мисилиш да тај митски „наш“ наорд, је интересно подељен и закрвљен како би неко трећи изваличио корист (материјалну) из тога. Да је њему, некако вештачки наметнуто, ТО шта га чини таквим (злим према другоме).и да је ТО наметнуто главни разлог не јединства ка коме ти тежиш. Истина пак, јесте, да није њима ништа наметнуто, већ је ТО шта ти хоћеш да представиш као страно тело које онемогућава зближавање, саставни део њиховог идентитета. Не убија Хрват Србина зато што га мрзи, напротив, он убија зато што то воли да ради и зато што то сматра својом дужношћу према Богу. И ту идеолошка одредница нема никакве везе, он ће убити Србина било да је он дете, деда,жена, мушкарац, геј, стрејт, плавокос, комуниста, ћетник или било шта друго. Оно шта Православље није успело да уради у својој догми, јесте објективизација и оно почива на субјективизацији. То значи да је за тебе погрешан само онај Хрват који коље Србе а онај који то не ради за тебе је исправан, јер ти гледаш субјективно. Они пак, гледају објективно, гледају Србе као објекат као целину и против те целине они имају јасан и не двосмислен став.Хрват који не коље Србе такође сматра да Срби не треба да постоје али је разлог зашто не коље тај јер се гади крви или му се не прљају руке али матрица је иста.

        Liked by 1 person

  5. Твоја идеологија Брме, подједнако је опасна и погубна по Србе као и Русофилско Велико СрБство.

    Sviđa mi se

  6. Уколико посматрамо процес добијања једне ветрењаче као енергетски процес, видећемо да је енергија уложена у производњу једне ветрењаче већа од енергије која се добија од ветрењаче када је иста стављена у погон. Из овога следи да је прелазак са нафтне базе на ветар или сунце, не могућ а да се задржи иста ефикасност као код фосилиних горива а и питање је да ли је одржив.

    Sviđa mi se

    • šta se zalepio za te vetrenjače.. a solarna energija, a energija talasa ..? ako ona firma Tesla već ima u komercijalnoj ponudi tehnologiju koja zadovoljava polovinu prosečne potrpšnej struje američkog domaćinstva za 3 000 dolar, dakle sasvim prihvatljivo i srbima, o čemu pričamo? Tehnički bi sutra mogli svi da pređemo na to i da ne plaćamo više za struju u rođenom stanu

      Sviđa mi se

    • Хајде овако да поставимо проблем.
      За производњу ветрењаче потребно је уложити неку коначну количину енергије, такође у току животног века исте те ветрењаче, потребно је уложити опет неку коначну количину енергије. Означимо збир те две количине са А.
      Са друге стране, у току свог радног века, та ветрењача произведе опет неку коначну количину енергије. Обележимо њу са Б.
      Да ли ти тврдиш да је увек
      А>Б
      ?

      Односно да ли тврдиш да је количина енергије коју ветрењача произведе током свог целокупног радног века нужно мања од количине која је потребна за њену иницијалну израду плус количину која је потребна за њено одржавање у том периоду?

      Liked by 1 person

      • Izostavih kraj druge rečenice, dakle trebalo je da glasi:

        За производњу ветрењаче потребно је уложити неку коначну количину енергије, такође у току животног века исте те ветрењаче, потребно је уложити опет неку коначну количину енергије за њено одржавање.

        Sviđa mi se

      • На основу цене:
        1.Пројектовања саме турбине.
        2.Производње саме турбине.
        3. Инсталације саме турбине.
        4. Одржавања саме турбине.

        Ово су фиксни трошкови, међутим, пошто турбина ради на ветар, производња електричне енергије варира и није константна што значи да ће трошкови добијања електричне енергије увек бити већи од цене електричне енергије добијене од турбине.
        Коначно, ветрењача производи САМО електричну енергију. Поставља се питање како ћеш:
        1. Асфалтирати пут до ветрењаче, собзиром да ти је за асфалт потребна нафта. Не можеш асфалтирати пут електричном енергијом.
        2. Произвести пластику и композите који се добијају од деривата нафте. Не можеш направити композит на бази електричне енергије.

        Пошто ја сам лош са науком и математиком а фрљам се са њом, остављам теби да израчунаш следеће.
        1. Једна ветрењача је снаге 10 киловат часова. Израчунати цену електричне енергије која она произведе ако је цена једног киловат сата 20 еура. Ветрењача може да производи струју 5 месеци у току године.
        2. Цена ветрењаче је 100.000 еура.
        3. Цена инсталације ветрењаче је 50.000 еура.
        4. Цена одржавања ветрењаче је 30.000 еура на годишњем нивоу.
        ——————
        На то додати цену одржавања пута, који воде до ветрењаче. Потом додати цену особља које ветрењачу одржава. Потом додати цену алата и возила са којима се ветрењача одржава. Потом додати цену одржавања возила и алата којима се одржава ветрењача. Потом додати цену пројектовања и производње алата којима се одржава ветрењача.

        Употреба Иконе је дозвољена.

        Sviđa mi se

  7. Ето, опет муваш муљаш. Дакле, питање је било врло јасно:

    „Односно да ли тврдиш да је количина енергије коју ветрењача произведе током свог целокупног радног века нужно мања од количине која је потребна за њену иницијалну израду плус количину која је потребна за њено одржавање у том периоду?“

    И ништа више од тога.

    Али када сам већ ту и још ме нико није преклао овде где се налазим.
    1. Нисам приметио да је ико овде тврдио да се од ветра, па ни струје добијене од њега може направити асфалт.
    2. Трошкови пројектовања турбине су у случају колико толико масовније производње су смањени (пројектујеш једну а направиш пар хиљада). Слично је и са трошковима производње.
    3. Одржавање ветрењаче на годишњем нивоу не прелази 3% основне цене за старије моделе, 1.5-2% за новије.
    3. Период у којем је могуће искоришчавати ветар варира од географске локације (Србија и није баш неко срећно место за ветропаркове).

    Итд.

    Али, као што рекох, питање је било врло јасно и ти си дао погрешан одговор на њега.
    На одређеним географским локацијама са повољним ветровима ветропаркови могу бити добар начин да се обезбеди (обратити пажњу) додатна енергија и исплативи су у енергетском па самим тим и финансијском смислу.
    Ја никада нисам рекао да је могуће у потпуности прећи на ветар, чак и нисам неки одушевљени присталица свог тог хајпа око те „зелене“ енергије.

    Проблем је када се неко фрља појмовима о којима нема појма, што ти непрестано радиш, па тако линкујеш ентропију где јој место није, о оној срамоти са Бернулијевом једначином да не причамо. Када то радиш са историјом, религијом и о осталим твојим генералним „сматрањима“ то још може и да буде забавно, бар се човек лепо исмеје. Међутим, тужно је када су у питању математика или физика, ипак су то егзактне науке .

    Sviđa mi se

    • Ваистину је тужно…Поента је слдећа, цивилизација којој је нафта основни енергетски ресурс не може да пређе на алтертнативне изворе енергије, користећи нафту за изградњу тих алтернативних извора енергије, јер тиме добија погрешну представу о користи добијеној из алтернативних извора енергије. Другим речима, ако направиш ветрењачу користећи енергију добијену из нафте, ти добијаш погрешне вредности о њеној употребној вредности.
      Ах можеш до сутра да ме спотичеш на премутацији Бернулијеве једначине али то мене неће спречити да истражујем аеродинамичка решења и да правим авионе. Ма колико глупи били.

      Sviđa mi se

      • За енергетску једначину је ирелевантно из ког је извора потиче енергија, но нема везе, не бих више о томе. Наиме, бојим се да би било контрапродуктивно пошто си очигледно ут благој конфузији по питању неких општих појмова, те се бојим да би ти овакво ad hoc објашњавање исту још више повечало.

        Што се тиче Бернулија, бојим се да није била само случајна пермутација. Наиме, ако се сећаш, нисам ти ја први скренуо пажњу на то већ један други коментатор. Међутим у каснијој размени коментaра са њим си кренуо још више да се уккопаваш у жељи да се извадиш. Тек тада сам се умешао препоручујући ти 3 књиге на ту тему једну на енглеском и две на српском. Прву из пера нобеловца Ландауа, а друге две од Ђорђа Мушицког и Божидара Милића, обојице професора Физичког факултета Универзитета у Београду (код последњег сам имао част да полажем неке испите). Међутим ти си након тога цео текст са све коментарима избрисао.
        Дакле, да је био само лапсус ја се не бих ни јављао, Боже мој свима нам се дешава. Бојим се да је било мало више од лапсуса.
        У сваком случају, срећно са тим авионима, изгледа да ће ти бити потребна.

        Sviđa mi se

  8. dok se globalna podrška za obnovljivu energiju – 121 milijarda dolara godišnje – zdušno napada kao nerazumno velika, 452 milijarde dolara kojima članice G20 podržavaju eksploataciju fosilnih goriva očigledno su sasvim prihvatljive. Niko ne pomišlja da je možda najbolje da fosilna goriva ostanu u zemlji, ali neki komentatori smatraju da je sasvim prihvatljivo premeštanje čitavih gradova zbog klimatskih promena ili, kao što je jedan kolumnista besramno predložio, svođenje tropa na “slabo naseljene pustare”.

    http://pescanik.net/opstanak/

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s