Драган Томић: Јад, бес и очај

Kacak_chpoint

О одвратног ли текста из “Мемоара”, о грозоте, о бљутавости, о безумља ли…И још слика са чопором алфа мужјака плус обавезни бркови. Типична срБпска тестестерон прича о мужјацима који ведре и облаче док воде стадо- у пропаст.

Никада нећу заборавити лица Мартовске класе, када су нас послали у Косовску Митровицу и када су исти дошли као испомоћ. Та ко креч бледа млада лица, избезумљена, опседала су пошту и звала родитеље, мајке…Неки су се размишљали да утекну, неки су се бодрили да су довољно храбри и ако нису ни имали прво бојево гађање. Ноћи на стражи у Косовској Митровици, били су надреални и то из више разлога. Прво у касарни је била смештена и полицијска станица као и две Норе које су из круга касарне гађале положаје ОВК. Смотра се вршила иза зграде, испред на писти, су биле ископане траншеје и свако јутро, вод војне полиције је излазио са снајперима да покрива касарну док се буновна постројава за доручак. Ужас у Мартовцима посебно је изазвало слетање хеликопера који су доносли рањене од минобацача негде на истуреном положају иза Свињара. Уз речи официра да су “мало рањени”, те да их је минобацач са првом салвом затекао у кући после чега су исти истрчали напоље само да би били поклопљени другом салвом, говорило је више од онога шта је он смео да каже. Да је ОВК добро утренирана и да је ствар озбиљна, да се губе удови и главе. И да хеликоптер обично не превози “мало рањене”, већ озбиљно рањене.

Једне ноћи на стражи, добили смо дојаву да се “сумњива лица” мувају око возног парка и да треба да обратимо посебну пажњу на чување технике. Ту ноћ сам провео на бетону, у углу који је покривао цео возни парк јер сам тако залегао, могао без проблема да видим ноге уљеза и да дејствујем по потреби, уз бенефит да ако се појаве, могао сам не само да их неутралишем лако, већ је и постојала добра шанса да сам био у прилици да их онеспособим а да исти остану живи за испитивање. Наравно, ујутро су се сви смејали јер је била фора и зајебанција а ја сам три дана пишао у гаће од ноћи проведеној на бетону. Зајебанцијом противу озбиљности, скупо нас је то коштало касније, та зајебанција која проистиче из ремљења “из мемоара”. Куме, без бриге, лако ћемо, само да завршим јање, креснем конобарицу и очистим брке.

Hanibal ante portas”, викале су норе из круга касарне, тог јутра, цела Косовкса Митровица је изгледала као легионарска тврђава негде у сахари, окружена крволоцима који кољу и деру, док се залихе муниције троше а не обнављју се, јер кољачи контролишу путеве. Тог јутра се такође добро сећам, лепо ведро, хладно, пуца зора а на хоризонту горе куће. Као када би са Бањице гађали Медаковић, то је та раздаљина. То јутро је разгнало сву Милишевићеву пропаганду и отворило праву слику о дешавањима на Косову, Светој Српској земљи, која је је била света у мислима, а српска само у ужем центру града и око касарне. Свуда око те исте касарне су били високи облакодери, одакле су Шиптари без проблема пратили све шта се дешава у касарни и сходно томе планирали сваку акцију. Не треба за то да се пуштају бркови и да се вежба мрки поглед да би се видело шта је по среди.

Цело Косово од политике до архитектуре, устројено је и направљено тако да буде не одрживо и не одбрањиво.

Почело је то давно, на Берлинском конгресу, када су Британци саботирали све што би ишло у корист Србији и Србима и оно шта наша историја прећуткује, уз здушну сагласност Руса. Наиме, за Русију је Кримски рат био шок и пораз који је претрпела тад, одјекивао је све до Октобарске револуције. Први корак је био продаја Аљаске буд зашто, из страха да би Американци могли да нападну са леђа, катастрофалан панични гест који ће са собом да повуче низ стравичних последица по саму Русију. Потом само друштво унутар Русије, је подвило реп и кренуло да се Боготражи по беспућима Сибира, бујали су револуциониари, фенсери, анархисти, нихилисти, који су сви били шокирани простом чињеницом, да индустријска револуција у Европи је у року од 20ак година, у потпуности анулирала живо месо којим је Русија располагала. Сви ти мужики и героји, сво то трпљење и подвижништво више није имало смисла, јер су реке бољара могле без проблема бити неутралисане са малом групицом добро увежбаних артиљераца. Челик је јачи од дрвета и меса и коси немилице. А да би се челик користио и употребио, потребно је знање поред вере а за православље знање је исто што и смрт. Оно тражи безрезервно веровање да ће “дати Бог” и да је човек увек подређен Господу и господару. Самодржцу и аутократи. Како кажу “Двери” да верујемо у човека а не у тамо неке институције. Да сви се улијемо у једнога, да се сложимо, умножимо и обожимо. И разложимо.

Управо такви Руси, у Србији инсталирају прототип русофилског бандоглавог политичара, Николу Пашића. Подржан неограниченим руским парама, Пашић иде из пиздарије у пиздарију, почевиши од Тимочке буне, преко “Великог Народног одисаја” који се сурово обрачунава са прозападним бизговима Јована Христића , либералима и уводи на широка врата Српску Радикалну странку, окосницу партократије. Ту је пра корен политичког ремљења, куме на дођем ти, бескрајне коцке и трговине која вечито бауља у приземном и локалном.

И управо је такав Пашић склопио договор са качацима, у замену за гласове на изборима, 1923 година након “Лапске побуне”. Ко је имао живаца да добро истражи тај период, морао је да повраћа барем три пута, јер све што се десило на Косову од тада па до данас је само и увек једно једино исто. Ремљење политичара, погибија полицајаца и војника, и стални губитак државе.

Стога ово шта прича пуковник у својим “мемоарима” није ништа дргуо до понављање истог и било би исто да је мемоаре писао и пре него што се родио. И ту ће наћи “друго србијанце” у ликовима бизговчина типа Димитрија Туцовића и Косте Новаковића, који се боре за прогрес и визије баш као данас Чеде и Бебе. Наћиће и уваљиваче и политиканте оличене у бизговима Пашићевске провинијенције који су исти као Сепесеовци и Срсовци за време Милошевића.

И наћиће такође јасан, кристално јасан став Албанаца, јасно и гласно формулисан и спроведен до танчина-”Me Srbi e kina kry me gjak e me luft “,

Поставља се реално питање, шта се радило на Косову од 1918 до 1999? Како је било могуће да земља са таквим проблемом у опште себе сматра нормалном? Како је било могуће да политичари са таквим проблемом себе сматрају нормалним? Како у опште изгледа логички процес који прави такве политичаре и такву политику?

Дакле, бркови, јел можете да ми помогнете да добијем одговоре на ова питања, помоћиће да се избришу из главе сва она бледа лица док су још била жива.

Advertisements

4 mišljenja na „Драган Томић: Јад, бес и очај

  1. проблем Косова је врло баналан. Косово је залеђина албанске обале и имаће га онај који споји Косово са обалом. То су врло добро знали србијански политичари па су били опседнути повезивањем са Скадром на најразличизије начине.

    Шта су прво урадили након отцепљења Косова? направили аутопут Приштина Драч!

    наглашена митрологизација Косова је била у функцији пропагандног затомљавања чињенице да Србија једина није испунила свој војни циљ у Балканском рату. Излаз на албанско приморје.Натсанком Југославије тај циљ је заборављен добитком Даламције.

    Као што ће Босна кад тад постати Хрватска, уколико се Далмација не отцепи и прикључи БОсни, што неће бити, ко што се Албаснко приморје НИЈЕ прикључило Србији ..шта је прво урадио Њофра? направио Далматину! крај срБске Далмациеј и срБског Косова. Тачка.. нов ред

    Sviđa mi se

    • што ми за 100 година нисмо направили пут и пруги ни до Дубровника ни до Сплита, до Бара једва на крају, а одмах затворили ускотрачну Сарајево Дубровник.. нису нам криви ни Рвати ни Шиптари.. брке гуслари и латентни хомосекуалци да

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s