Драгослав Павков: Четници, кулаци,богомољци, владике…

Ја сам четнички и кулачки унук, са ДБ-ом имам отклон већи него што можете замислити.
Читао сам Ваше текстове на НСПМ ако се не варам.
И сећам се ваших текстова или коментара на сајтовима када је извршен прогон Владике Артемија.-(
легитимација једног ФБ ревнитеља )
romovi
Добро, задовољан сам Вашим одговором, па идемо редом:
1) „Четнички и кулачки унуци“ по правилу имају везе са ДБом – са ове или оне стране браве.
Ако „мрзе ДБ“ а на слободи су – значи да са службом сарађују, ако су (били) на робији – онда су тамо отишли након обраде ДБ-а. Дакле, УДБА им је судба. Постоје и трећи – они које Служба не види као релевантне (битне) па се њима не бави. Већина „правих Срба“ се труди да никако не упадну у ову групацију, што нас разликује од милијарди осталих Земљана.
2) (Коментар на жал младог родољубца јер „када се ратовало није био приспео за војску“):
Српски народ је и сада животно угрожен на Космету. Када се то дешавало у време србијанске династије Обреновића, четници (а ви сте четнички унук, сећате се?) су се самоорганизовали и одлазили да бране сународнике. Они нису тражили да им држава плати или им дели одликовања, они су имали јаку потребу да за свој народ учине нешто конкретно, у овом случају да својом самом појавом одвраћају Турке, Бугаре и Арнауте од српских села и домова.
Ти људи се нису много обазирали на законе који су то бранили, а држава се „споредним путем“ тајним каналима укључивала финансирајући, наоружавајући их и шаљући им ПЕНЗИОНИСАНЕ ИЛИ РАЖАЛОВАНЕ старешине за вође, војводе или како год да су се називали.
Дакле, ако нисте спремни да учините ништа од поменутог, предлажем да престанете да се легитимишете као „четнинчки унук“ јер сумњам да би се деда обрадовао да вас види како у рано јутро куцкате по тастатури уместо да чучите у заседи и чекате онога што је пре неки дан чакијом избо српско дете. Ти старовременски људи нису имали „филинг“ за софистициране облике борбе за срБство и Православље, они су били више онако за каму и карабин. Толико о томе.
3) Да ли сам ја „Иринејев човек“ већ сам одговорио у једном од претходних постова, осим што бих додао да нас двојица нисмо другари који су заједно чували овце, па га без обзира на то шта о њему могу да мислим – ословљавам са „Владика Иринеј“, а када бисмо се срели, вероватно бих му се обратио са „преосвештени“. Јер мислим да је од ревновања до јахања попова само мали корак, а ја нисам ни стручан ни овлашћен да ценим да ли је неки архијереј достојан свог чина и положаја. Сигуран сам да нисте ни Ви.
Имате сва права света да се не слажете са начином како неки духовник тумачи Веру, имате право и да се о томе изјашњавате, али немате право да му кидате чварке јер му их нисте ни закачили, подсетићу Вас да је поред војске и медицине, једино Црква институција која почива на строгој хијерархији и потчињавању. Дакле кад сте већ поменули г. Радосављевића, у време када сам писао текст по коме сте ме запамтили, поменути је био еписком Рашко-Призренски и архијереј СПЦ. Тада сам га ословљавао према части и власти на коју је имао право. Након тога је рашчињен, одузета му је епархија а он је отишао у раскол. Од тада он је за мене „господин Радосављевић“, а не никакав Арта, Таса, Зизи или Васа; јер је реч о човеку у годинама, кога не познајем лично, а чин и инсигније су му одузели неки други, то ће он видети с њима… И
4) – не, нисам нарочито упућен у трвења и свађе везане за СПЦ. У својим текстовима бавим се принципима, а конкретне људе помињем као илустрацију. Као када за некога хоћете да кажете да је бараба, а немате баш много времена, па онда на „гугл сликама“ нађете слику нашег премијера, поставите је на фејс, а сви знају шта ‘оћете да кажете  
Црква није ПиАр агенција или шустерска радионица коју можете да промените ако нисте задовољни квалитетом услуга коју вам пружа. Попови нису механичари који се баве „телом“, они се првенствено баве душом, обучени су и позвани да учествују у стварању народног духа, традиције, да људе инструишу ка томе шта треба да запамте, а шта да забораве… Због тога за њих вреде друга правила и њих не можемо само заменити. Њихова одговорност је већа и криминал којим се баве неки од њих је тежи него онај којим се бави Цига који краде поклопце шахтова. Што ће рећи – према свецу и тропар, а ако сте баш заинтересовани за мој „опус“, потражите на Преврату, има и о ситним крађама којима се у виду заната баве „рањиве групе“ Србијанаца. Тако да – не, не бавим се (само) Црквом, само је тада на тапету била једна њена епархија и њени челни људи.
Advertisements

6 mišljenja na „Драгослав Павков: Четници, кулаци,богомољци, владике…

  1. 1) Драго ми је звог ваших и Вас лично, ко је МИША Матић – не знам. Што се тиче мог ИЛД, у заблуди сте, али не мари.
    2) За срБство сте у праву, што се тиче четништва – нисте. Јер, ако вам је деда био у Дражиниој војсци, они нису баш благонаклоно гледали на оне који их називају четницима, ако је био припадник Пећанчевих и сличних одреда – не чекајте ни часа већ пушку па у Фрушку. Четници су и настали као одговор на неактивност државних органа.
    3) Немојте се кладити, чувајте паре. Не сећам се шта је тачно стајало у ком мом коментару, али да је тадашњи владика Артемије британски шпијун – сигурно није. То бих написао само под условом да сам видео доказ његове сарадње са МИ6. Врло је могуће да сам негде написао да је поменути бахати узурпатор (јер одбија да изведе на суд Виловског и одбија да се повинује одлукама Светог архијерејског синода и Сабора) али немојте ме држати за реч. Уосталом, имате текст (надам се, кад сам задњи пут гледао – био је) у архиви НСПМ па проверите. Ко је јахао попове такође не знам поименично, али по моделу понашања, рекао бих да су то ови који данас бележе ко је није присутан на Литургији; као што су некада (они или њихови родитељи) бележили ко јесте. Такви се познају по малим графитним оловчицама, носе их у џепу од панталона, и кад мислите да се чешу – они заправо записују шта говорите. Зато, кад видите неког са пола оловке …
    Одлуке надлежних органа се морају поштовати, или се против њих мора борити. Ви очигледно мислите да можете да се понашате како вам се накриви… Али, онда се поставља и питање чему служи држава у којој један број грађана сме да се понаша противзаконито? У случају Србије, то је по правилу око половине укупног становништва (Тадићевци не признају Николића, шешељевци Вучића, Риза Хаљими и Зукорлић ни једног од понуђених, итд…). Мислите ли да таква „држава“ може да функционише, или да се разилазимо? Хвала

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s