Александар Вучић – „политички син“ кловна и гробара

Једном сам га описао као „злог Минхаузена“. Ценио сам да сам направио добро поређење. Касније сам видео да нисам ни први ни једини који га тако види. Једноставно, зла природа и циркусантско-лажљива разметљивост одвећ су уочљиви.

овакво партијско устројство носи вирус самодеструкције јер као и у свакој пирамидалној странци на крају ће понестати бенефита за све ботове и њихове фамилије.

Данашња „пристојна Србија“ је велеиздајничка и бахато-пљачкашка Србија, чија деца летују на јахтама старих тајкуна.

Муда уместо бубрега

                                … уместо бубрега

Написао: Ђорђе Ивковић
Рођен у Београду, 5. марта 1970. Отац Анђелко, из села Чипуљић код Бугојна (БиХ), мајка Ангелина (девојачки Милованов) из Бечеја.

„Ја сам једини политичар који има писани доказ да није шпијун. Папир ми је издала БИА на мој захтев.“ – Александар Вучић.

Није шпијун, али велеиздајник је одавно постао. Да буде горе, још је далеко од тога да је рекао последњу реч, односно учинио последњу издају.

Издао је политичког оца Војислава Шешеља, издао је и политичког поочима Томислава Николића, СРС… Породицу реконструише чешће него владу. Издао је Косово и Метохију. Само још остатак Србије и Републику Српску није издао у пуном капацетитету. Но то време коначне издаје је пред нама.
Ментално-политички профил му је такав да је покупио најгоре особине претходника на ранг- листи. Једном сам га описао као „злог Минхаузена“. Ценио сам да сам направио добро поређење. Касније сам видео да нисам ни први ни једини који га тако види. Једноставно, зла природа и циркусантско-лажљива разметљивост одвећ су уочљиви.

Чак му и наследник Данило неодољиво подсећа на Марка Милошевића. Но, у свему, тај детаљ је најмање важан.

Таленат насилника је показао 1998. као министар информисања. Тада је Влада Републике Србије срочила, а Скупштина, у веселој атмосфери – уз спрдњу посланика владајуће коалиције (СПС-СРС-ЈУЛ) – и напуштање заседања полу-опозиционих посланика (СПО), по хитном поступку озаконила нови систем понашања у јавном информисању: свако сваког може да тужи за све и свашта. Тужитељ не мора да доказује оптужбу, а окривљени (власник листа, главни уредник, директор…) дужан је да у року од 24 сата судији за прекршаје предочи доказе о својој невиности. Ко не успе следи му брање коже на шиљак, одлазак имовине на добош, затвор, забрана рада. Реч је, дабоме, о Вучићевом Закону о јавном информисању којим је владајућа црвено-црна коалиција сасвим замрачила информативни простор Србије. Данас је све исто, само је Вучић променио страну, па нас другосрбијански медији тероришу својим аутошовинизмом и накарадним „европејством“, све уз обилату финансијску подршку страних служби и српске Владе. Ти медији, међутим, и даље себе ките атрибутом „независни“. Тито и Енвер Хоџа нису толико „искакали“ са ТВ екрана као премијер Вучић. Колика је то нарцисоидност, осетила је на својој кожи извесна старлета Станија, јер се премијеру учинило да му мрачи славу и гуши извештавање o важним пословима које обавља са највећим светским државницима.

СНС је формирана 2008. Никада ни једна политичка партија није за тако кратко време учинила толики помор.

Једино што им се мора признати је да су систем „ботова“ (људи-партијских робота) довели до перфекције. У СНС се тачно зна колико који труд доноси „бодова“ и колико је бодова потребно за успон у партијској хијерархији и решавању егзистенцијалних питања. Нису у питању само интернет ботови који из своје „Тврђаве“ раде по сајтовима. Постоје и телефонски ботови и ботови „дор-д-дор“. Постоје и ћелави ботови у црним џиповима. Ни једни избори, макар и за месну заједницу или малу општину нису прошли без њиховог прикупљања бодова. Разбијених глава и носева на претек. Застрашивање људи као партијски задатак. Никада ни један од тих инцидената није законски санкционисан. Истина, овакво партијско устројство носи вирус самодеструкције јер као и у свакој пирамидалној странци на крају ће понестати бенефита за све ботове и њихове фамилије. Највећи губитник ће бити народ, јер у страначком функционисању одлучују појединачни и групни интерес, док се за критеријум државне користи не хаје. Бојати се међутим да штета буде ненадокнадива док СНС не презри.

„Какве су ти мисли, такав ти је живот“ написао је Отац Тадеј. За Александра Вучића се може рећи „какве су ти мисли, такви су ти саветници“. Ништа нашег „цара“ не разголићује до голе коже, ништа не открива подле намера иза бљутавих демагошких фразетина, као „саветници“ (или налогодавци) који дефилују као на манекенској писти и ниште нам државу. Заборави се брзо ко је дизајнирао СНС и ко управља из позадине нашом Владом, а није шала и није лако само и набројати имена свих тих хуља и зликоваца… Мортон Абрамовиц, Волфрам Мас, Бетина Нелен, Вилијам Монтгомери („Montgomery Sadler Matić & Associates”), Џејмс Лајон, Алистер Кембел, Доминик Строс-Кан, Алфред Гузенбауер, Себастијан Курц, Стивен Бајерс, Питер Лили, Иван Симич, Тамара Обрадовић-Мазал (бивши посланик ХДЗ), Марија Пејчиновић-Бурић, Микулаш Дзуринда, Алан Биро, Јорг Хескенс… И наравно – Блер („Tony Blair Associates“ ). Виђена су и два наредника Националне гарде САД како подучавају наше војсковође, али њихова имена не знамо.

Из непрегледне плејаде наших умних људи који саветују Владу на њеном реформском курсу поменућемо Душицу Јевђеновић, старлету. Кога и како г-ђица Јевђеновић саветује у Влади, нисмо кадри докучити.

Листа министара је компилација ликова неоптерећених знањем и морално ровашених имена. Највећи поборник „евроинтеграција“ и приступања НАТО, др Зорана Михајловић, која по врх свих научних признања поседује сертификат специјалистичког семинара Методологија савремене корупције (Canadian Development Agency i Centar za menadžment), (видети афере Чајетина/Златибор или афера Храст), купује о државном трошку гаће, како се накад звао „доњи веш“, док се нисмо еманциповали.

Није чудо што афере престижу једна другу. „Ад хок“ се присећамо, без претензија да обухватимо све циркусе (на жалост често са најтрагичнијим последицама) Вучића и компаније…Поплаве, Сребреница, азиланти, „косовски циклус“, Газиводе, Београд на води, „хеликоптер“, нотари, „прислушкивање“, Ветропарк, „ванбрачно дете“, Миша-Банана, „Лото“, „Златиборска афера“, „афера VW“, „афера арматура“, посете Америци, дрон, заташкавање саобраћајних несрећа, храст Савинац, Ваљевска Грачаница, летовање на Тајланду, брат Андреј vs. милиција, брат Андреј и фантомска фирма, продаја Телекома…

Што је немачка полиција преузела контролу наших граница није афера већ окупација.

Ништа што су започели нису људски урадили или завршили на корист народа. Колико смо само слушали о „решавању 24 приватизације“, „борби против корупције“, борби против тајкуна „макар живот изгубио“, укидању партијског запошљавања… и ништа, буквално је све остало исто, само горе.
Влади не пада на памет да се бори против корупције, у шта су се заклели након преузимања власти. На листи земаља са највишом корупцијом тонемо.

Економске чињенице су неумољиве. Србија ће се на крају 2015. наћи међу 10 најслабијих привреда света. Такође, налази се међу десет најспорије растућих привреда света (амерички пословни портал Бизнис Инсајдер). Бруто друштвени производ Србије прошле, 2014. године на нивоу је БДП-а из седамдесетих година XX века. У односу на БДП Србије 1989. године, прошлогодишњи је био за трећину мањи. Удео индустријске производње у БДП-у Србије је са 40% 1989. године срозан на 23,5% прошле године. Не ствара се довољно нових вредности, не повећавају се продуктивност рада и стопа запослености, нема раста БДП-а, већ пад од 1,8% прошле 2014. За ову годину се проглашава за епохални успех ако достигнемо један од најнижих пораста у свету од скоро 1%. Поред мале производње и велике незапослености проблем је и високи спољнотрговински дефицит. Узрок је, наравно, низак извоз, који је око 20% БДП-а, што значи да се извозом не може решити питање спољне ликвидности.
Три владе (Цветковића, Дачића и Вучића) потопиле су Србију у живо блато дужничког ропства, са укупно 14 милијарди евра узетих кредита током протеклих 7 година (7 милијарди евра Цветковић, а 7 милијарди евра Дачић и Вучић). Тако на крају 2014. године јавни дуг Србије износи 22 милијарде и 757 милиона евра, што је 70,9% БДП-а, знатно више од пројектованих 45%. Само за камате на узете кредите Србија ове године мора да исплати милијарду евра, што је 3% БДП-а! Па да и даље узима нове кредите, да би враћале раније узете, плус камате!

Домаћа производња и пољопривреда су растурени, Народна банка се ништа не пита већ монетарну политику воде стране банке и увознички лоби.

У првом кварталу 2015. године просечна месечна расположива средства по домаћинству износила су 58.800 динара, а издаци за личну потрошњу домаћинства износе 60.295 динара. Велики је оптимизам уверење да четворочлана породица може са 60.000 да живи достојно човека, но и овако се види да већина народа вегетира на скали између сиромаштва и потпуне беде.

У тако очајној економској ситуацији Србији је забрањено да повећа извоз у Русију, јер ЕУ води привредни рат против ње. И опет, по старој матрици, Александар Вучић уводи прикривене санкције Русији, („да се Власи не досете“). Извоз није забрањен али је процедура таква да је подвиг нешто тамо продати. Уз то, предузећа која послују са Русима су под појачаним (малициозним) надзором пореске управе. Штета коју ћемо непосредно претрпити се мери милијардама евра. Али, још горе је што нико није толико наиван да не прозре Вучићеву блентаву „двоструку игру“, па ће погубне последице бити далекосежније, а са Запада као „награду“ можемо очекивати неко ново понижење.

Кад је држава тако сиромашна, није чудо што министри деле злу судбину. Бар тако изгледа по ономе што су као одговорни и поштени људи пријавили као своју имовину. На челу је Александар Вучић, председник Владе Србије, који нема ништа! До душе, вазда пакосни новинари помињу један стан, други стан, ауто, други ауто, кућа, вински подрум, куће, земљу, њиве уБосни… Кеш се не помиње, сем у неким трачевима о изношењу по пар милиона евра годишње на далека острва. Нема ништа ни министар Расим Љајић, који изгледа живи испод моста, као и колегиница му Јадранка Јоксимовић. И већина осталих живи толико тегобно према личном опису, Дачић и Вулин примерице, да се човеку просто срце поцепа кад увиди колико су то скромни и доследни левичари.

И такви ће да бране државу?

Српска православна црква: „Србија има тапију на 58,79 % земљишта територије Косова и Метохије – од чега значајан део представља имовина Српске православне цркве, затим државна, друштвена и приватна имовина, што чини 641.071 хектар од укупно 1.090.410.“

Уставни суд Србије је 26. фебруара 2014. године оценио неуставном Уредбу о катастру за Косово, која је настала на основу Бриселског споразума. Суд је овом одлуком још једном дао Влади Србије рок од шест месеци да Уредбу о катастру уреди онако како налаже Устав Србије. На овакву одлуку Уставног суда реаговао је министар правде Никола Селаковић, износећи став Владе да Бриселски споразум није правни већ политички акт, те да се Уставни суд треба огласити као ненадлежан за ово питање.

(Напомена: Дрецун: Оцена УСС неће утицати на бриселски процес. Нема повратка на старо, нити га сме бити.)

Касније, Уставни суд је донео закључак којим је одбачен предлог ДСС за оцену уставности и законитости парафираног “Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа” између Владе Републике Србије и Привремених институција у Приштини, од 19. априла 2013. године.“…Уставни суд сматра да Бриселски споразум по својој природи није међународни уговор, односно општи правни акт, како је то тврдио предлагач, већ политички акт настао у процесу политичког дијалога, наводи се у информацији.“ Та одлука суда “резултат је свеобухватне анализе појединих елемената Споразума, коју је Суд извршио сагледавајући различите аргументе које су у оквиру одржане јавне расправе изнели позвани експерти из области међународног јавног и уставног права”.

Свакоме је тако јасно да је „Бриселски споразум“ акт свеобухватне велеиздаје, па и судијама „Уставног суда“ који су без по муке скочили себи у сомак.

Бриселским споразумом држава Србија се одрекла права да ће штитити српске светиње на Косову и Метохији, од Пећке патријаршије до Грачанице. Покушавајући сада да оспори улазак Косова у Унеско Влада схвата да о српским светињама треба да брину они који су кроз историју те светиње највише и палили и скрнавили а то је данас сепаратистичка власт у Приштини.

На револт због велеиздаје Бриселским споразумом, драматични Вучић је у своју заштиту потегао рођено дете у кратком тренутку кризе идентитета:

– Немам реч којом бих описао како ми јуче син од 15 година плаче и виче како ће да се убије због онога што добија преко Фејсбука и не знам чега. И за то сам ја крив? Због чега? Због тога што сам се борио за Србе на Косову и Метохији? Због тога што нисам дао да уђе тачка 14. која је предвиђала столицу у УН? Због тога што нисам дао да се промени тачка 9. за регионалног команданта? Због тога што сам тамо на патос легао не желећи да прихватим све што су тражили? Је ли због тога? Због тога треба нашој деци да шаљу такве поруке? – рекао је Вучић. – Он је нагласио да такве поруке нико неће слати више ниједном детету, и да “бандитска Србија неће победити нормалну и пристојну Србију.”

Данашња „пристојна Србија“ је велеиздајничка и бахато-пљачкашка Србија, чија деца летују на јахтама старих тајкуна.

Заиста је СНС са својим трабантима силом изгонио народ на „косовске“ изборе; заиста су тако изабрани „српски посланици“ „Скупштине Косове“ потписивали заклетве новој „држави“ на изјавама са налепљеним вињетама преко грба Косове.

Уистину, јесмо ли икада у историји имали издајнике са тако мало шлифа?

Има оних које Александар Вучић никада неће издати – БиХ, Мађарска, Аустрија, Немачка. Пре ће иступити из Владе, него што ће издати једнострано пријатељство са Немачком. И будите уверени да овај пут не лаже.
Зато је истина да смо под аустроугарском окупацијом. То што окупатори чак говоре екавицом, није нам олакшање.

Крај

(Српски културни клуб)

Advertisements

Jedno mišljenje na „Александар Вучић – „политички син“ кловна и гробара

  1. Искрено захваљујем редакцији „Преврата“ на великом труду да мој скромни урадак „Пет српских џелата“ представи у виду фељтона, са солидном редакцијском опремом. Нисам се упуштао у полемику по појединим питањима јер, прво, свако има право да изнесе своје мишљење о ономе што је презентовано, и, друго, из разлога да не кварим труд редакције.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s