O državi i antidržavi

Kada u Britaniji produžavate pasoš, procedura je jednostavna. Sa Interneta ili u pošti uzimate formular koji popunjavate, a zatim taj formular uz dve slike i stari pasoš šaljete poštom instituciji koja se bavi izdavanjem pasoša. Dve nedelje kasnije, novi pasoš će vam stići poštom. Na isti način se produžava i vozačka dozvola. Vađenje prvog pasoša ili vozačke dozvole takođe obavljate poštom i vaše prisustvo i čekanje u redu nije obavezni deo procedure. (Kurioziteta radi, Britanija je tek odnedavno počela da izdaje vozačke dozvole sa slikom. Na mojoj prvoj vozačkoj dozvoli slike nije bilo.)

Nebojša Katić - Iz drugog ugla

Postoje države koje poštuju svoje građane i koje im kroz svoje birokratske procedure olakšavaju i pojednostavljuju život. Postoje i države koje svoje građane sistematski maltretiraju. Ove druge nazivam antidržavama, a bojim se, na bazi iskustava, da je i Srbija jedna od njih.

Tokom boravka u Beogradu pokušao sam da produžim ličnu kartu i izvadim novu, biometrijsku. Prijatelji su me uveravali da je procedura izdavanja nove lične karte pojednostavljena, da je postupak mnogo brži nego ranije, i da uz malo sreće, neću ni dugo čekati u redu. Ovako ohrabrujuće informacije su učinile da osetim i ponos što se u Srbiji bar neke stvari pomeraju nabolje

Po informaciji koju sam telefonski dobio iz stanice milicije, potrebno je bilo samo da platim dažbine i da sa starom ličnom kartom dođem u policijsku stanicu na svojoj opštini. Kako već posedujem novi biometrijski pasoš, nikakva dodatna dokumenta neće biti potrebna, jer je sve već u…

View original post 866 more words

Advertisements

20 mišljenja na „O državi i antidržavi

  1. „Zašto je potrebno uvek iznova vaditi uverenje o državljanstvu, uvek iznova prilagati krštenice, venčane listove itd.?“ Ово само по себи НИЈЕ тачно! Није било потребно уопштавати. Са Вашим знањем и искуством, господине Катићу, значило би, када би нас реалније обавештавали о практичним питањима живота овде, у Британији, Немачкој и тако то. Да ли би неком Британцу пало на памет, да гледа како је у Немачкој и јавности у Британији саопшти, како је у Немачкој боље, или рецимо у Сједињеним државама? Уосталом, свака држава има своја правила по много чему и сигурно је, да је НЕМОГУЋЕ, да свуда буде исто. Ви то добро знате и само сте без потребе и непотпуно скренули пажњу на Ваш лични проблем. Изазвали сте, потпуно непотребно масу коментара, који показују да ми, овдашњи, мислимо, да се проблеми могу решавати у складу са појединачним потребама.

    Sviđa mi se

    • Не могу да верујем… Нема нам спаса, дефинитивно 😦
      Дакле, уопште не коментаришеш наводе из Катићевопг текста, да ли су истинити или не, требају ли оволике „мере предострожности“ којима се поштен свет малтретира и ОКРЕЋЕ ПРОТИВ СОПСТВЕНЕ ДРЖАВЕ, итд, већ калкулишеш на тему „зашто аутор све ово пише?“!? Невероватно, све што нам се дешава дебело смо заслужили 😦

      Sviđa mi se

      • Преврат
        Ово је из текста:„Zašto je potrebno uvek iznova vaditi uverenje o državljanstvu, uvek iznova prilagati krštenice, venčane listove itd.?“ Запало ми је за око „увек изнова“. Сигурно је, да су најбитнији мотиви у било ком деловању човека. С обзиром, на број Катићевих одговора и коментара, мени се чини, да је бацањем „коске“ пратиоцима сајта, обезбедио већу посећеност од оне коју би имао, да је писао о некој озбиљној теми. Да ли на овом сајту дајете бесконачно коментар на коментар? Наравно не, за разлику! Има и занимљива реклама за линукс? Ето и ја се укључих, рекао бих безвезе! Видиш, да заобилази понуђене примере из других држава. Прилично ме нервира, када наши из белог света упоређују различите организационе системе. Можда си читао и моје „расправе“ са Холандезом на СТАЊУ СТВАРИ. И он је солио памет и хвали „свој“ избор државе у којој живи. Као да је то битно и као да то некога интересује?

        Sviđa mi se

      • Dobro, haj’mo pitanje po pitanje:„Zašto je potrebno uvek iznova vaditi uverenje o državljanstvu, uvek iznova prilagati krštenice, venčane listove itd.?“
        Хајде да схватим и прихватим да је уверење о држављанству потребно вадити сваких шест месеци јер је могуће да је странка у међувремену добила и држављанство штајазнам… САД, па неће да користи њихов пасош, већ му се свиђа баш овај наш… Али побогу, који подаци из матичне књиге рођених се могу променити, па је до скоро било неопходно прилагати извод из матичне књиге рођених?! Наравно, нема никаквог разлога, заправо – има, сваки пут Цулету Покорном мазнути по „црвену“ (1000рсд) из џепа.
        Што се тиче Катића, на његовом блогу не видим рекламе, осим те за Линукс и његову интеракцију са коментаторима доживљавам искључиво као начин да се разјасне спорна питања. Својевремено, док ти ниси читао Преврат и сам сам овде висио даноноћно, и то не само ја већ и остали уредници и аутори (док се нисмо посвађали и разишли 🙂 ), а као што знаш – Преврат је некомерционално и потпуно непрофитно место, без амбиције да врши утицај, једино што нас занима је дебата на путу до истине. Па ком опанци – ком обојци 🙂 И коначно, јасно је мени зашто правдаш нашу бирократију: То је класична српска задртост коју сам више пута осетио на сопственој кожи… Рецимо, једном приликом (док сам живео у Словнеији) са рођацима смо оговарали „глупе Јанезе“, и један ујак рече: Ма знам ја њих, долазе њихови овде да откупљују кукуруз… Замисли, носе паре у коферу и исплаћују на лицу места; не може то тако, зна се како иде – предаш, добијеш рачун и КАД ТИ ЈАВЕ ИДЕШ ПО ПАРЕ…“
        Дакле, срб(ијан)ски сељак „манише“ што му накупац робу исплаћује на лицу места, у кешу, радије чека да његове паре неко пар пута окрене и обрне, угради себе и око себе, па ако све прође добро – „јави му да оде по паре“?! То теби делује нормално? Мени делује болесно, али …

        Sviđa mi se

      • У изводу се скоро сваки податак може променити. Име, брачно стање, може бити и грешка. Изводи и уверења не коштају црвену. Многа су и ослобођена од такси у зависности од сврхе коришћења. Могу се у неким општинама добити и поштом. Заиста ми није споран анимозитет службеника и грађана, али је он обостран. И није спорно, да је администрација траљава и збрљана, али од Катића, који је специјалан случај, два држављанства, продужује стару личну карту, апсурно му је ово или оно, нисам очекивао, да у толиком степену буде личан. И нисам сигуран, да се много упустио и размишљао о енглеској администрацији, иако дуго тамо живи. Што се тиче мога мишљења о администрације, посебно нашој, ништа добро не мислим. Познајем је доста добро, па ми се чини, да се побољшање осећа иако би могло и брже и боље. Као и твој ујак, свако овде се радо меше и у ствари које не познаје.

        Sviđa mi se

      • @Слободан Млинаревић
        „У изводу се скоро сваки податак може променити. Име, брачно стање,..“
        Значи, ја променим име, па онда тражим личну карту на старо име? Да бих регистровао фантомску фирму?! Колико људи (у проМИЛИМА, ако није проблем) то ради, и ДА ЛИ ЈЕ У РЕДУ ЗБОГ ТОЛИКО СИТНОГ УЗОРКА МАЛТРЕТИРАТИ ЦЕЛОКУПНО ГРАЂАНСТВО? И друго – шта МУП Републике Србије брига да ли сам се ја оженио, развео и слично?! Какве везе са личном картом има моје брачно стање?!

        Sviđa mi se

  2. @Преврат
    Само сам скренуо пажњу, шта све може у матичним књигама, да се мења.
    То што нам није познат разлог за нешто што се око нас ради, НЕ ЗНАЧИ, да је то непотребно. Замисли расправу нас о решењима у архитектури, медицини и слично. Само се у право сви мешају и све знају. И весели председник САНУ рече „де факто и де јуре“ и остаде жив. Он медицинар, а као што видесмо зна све о статусу КиМ. Када је реч о малтретирању, очигледно нам и ту праг није исти. Као што рече Катић, његови пријатељи, па и ја не осетисмо малтретирање, а њега, срећно живућег у Албиону, ко зна шта нервира тамо, па се сад истреса овде, јер тамо ћути ко заливен. Или мислиш, да се човек, као држављанин Британије активно бави стављањем примедби на тамошњу администрацију и сличне проблеме са којима се Енглези сусрећу. А ни одговорима се није баш прославио.

    Sviđa mi se

    • „То што нам није познат разлог за нешто што се око нас ради, НЕ ЗНАЧИ, да је то непотребно. “
      Ако ми нешто није познато – тражим да ми се објасни. Ако ми се објашњење не да – ради се о бахатости администрације којој се може да буде бахата јер је неко штити, или о потцењивању грађанина, тј. онога ко је ‘лебом ‘рани, што је опет – недопустиво у грађанским друштвима какво смо ми наводно. Што се тиче председника САНУ, има сасвим добар разлог зашто је рекао „де факто и де јуре“, само се ми правимо нојеви, а најбоље обожавамо да групно, онако цигански пљујемо човека који је први након Добрице Ћосића стиснуо петљуи рекао оно што је сваком нормалном човеку јасно.
      Наиме, „Косово“ је држава „де факто“ након што су са просторије коју она покрива ВОЈНОМ СИЛОМ И ТЕРОРОМ протерани сви који су се против те „државе“ борили. Кукање и пљуцкање преко ограде није борба, то је јадно и губитнички. „Де иуре“ оно је постало држава када су ПРЕДСТАВНИЦИ ВЕЋИНСКЕ ВОЉЕ ГРАЂАНА СРБИЈЕ пристали на преговоре у Бриселу, и „косовским“ представницима дали статус равноправних преговарача. Једна држава са администрацијом своје покрајине (региона, округа, среза, котара – какогод) не преговара већ се с њима договара. У бриселу се не воде разговори него ПРЕГОВОРИ ДВЕ РАВНОПРАВНЕ СТРАНЕ. То што „косово“ још увек нема столицу у УН је лађење јајаца „борбеним“ Србима, а режим ће „државу“ о којој говоримо признати првом приликом, највероватније кад нас ЕУ припусти мало ближе фондова, и под изговором тиша „нећемо ваљда све што смо постигли бацити у воду, због једног обичног папира који ионако не мења ништа (манастири су „зна се“ српски, Срби у Штрпцима имају „културну аутонмију“ и министарско место у влади косова…)“. Наша генерација је изгубила Косово и Метохију, признали ми то или не. Само, мо то морамо да признамо СЕБИ, и да видимо како стање да се промени и преокрене у српску корист. Погубно и трагично по српски интерес било би службено признати „репубљик косова“ као државу, србијанског суседа. Дакле, свесни смо да је једна пропала политика АП КиМ изгубила из састава Србије, али се с таквом наметнутом ситуацијом не миримо и активно радимо да се она промени и та територија врати под надлежност Републике Србије где јој је и место. Притом задржавамо право да применимо све мере које сматрамо потребним да би се циљ постигао, а оне укључују рецимо – све оно што ЕУ и САД намећу Рус(ијс)кој федерацији због њеног ангажовања у Украјини. Али, да бисмо то урадили, најпре морамо престати да се лажемо, а онда да засучемо рукаве, пронађемосавезнике и припремимо се на одговор спонзора косовске независности од Србије. Само… Знам ја нас, јеб’о ти нас 😦

      Liked by 1 person

  3. @Преврат
    Замишљам, колико бих чекао у неком реду, ако би испред мене било пар паметњаковића, који не забијају главу у песак. Замишљам, колико би времена било потребно лекару по пацијенту, ако би се појавило пар оних који би захтевали, да им се све објасни! А тек у школи, замишљам како би било, да сваки ученик, студент тражи детаљна објашњења о свакој аксиоми, теорији и тако то. Детаљна објашњења се не могу очекивати од шалтерског службеника. За то се иде код адвоката, или неког сличног. Наравно то кошта, па се сви бавимо паметовањем. А весели председник САНУ могао је да каже шта год жели и да нам отвара очи, али није његово, да саопштава шта је де факто, а шта је де јуре. То је била поента и разлог зашто сам њега споменуо. Учинило ми се, да је то добар прилог разговору. Изгледа, да нисам био довољно прецизан.

    Sviđa mi se

  4. слободан млинаревић

    Поштовани господине Катић,
    поштовани коментатори,

    могуће је, да ће некога заинтересовати до којих сам сазнања дошао у међувремену.
    Каква је администрација у белом свету, па и под енглеском круном у Аустралији?
    Мој друг, чији је син у Аустралији, решио да крене у посету. Наравно потребна је виза. Син поднео пријаву у Аустралији, одавде послати документи: пензиони чек, потврда о плаћеном порезу и путно осигурање. Чова мислио, да је све завршено. Мајка доби обавештење из амбасаде, да дође по визу, а мој друг обавештење и упут, да оде у одређену клинику за добијање лекарског уверења. Лекарски преглед однесе 12.500 динџи, рекоше му, да треба и налаз кардиолога, још 7.000 динџи. И доби он визу. Од 2000 ово му је пети пут да добија визу и нису му тражили лекарско уверење. До сада! И не паде на памет сину у Аустралији, да се жали свом посланику у парламенту, нити енглеској краљици. Молио бих, да ми неко, ко се разуме у логику, објасни поступак аустралијске администрације.
    Са Сједињеним државама имам случај, да је супруга мога друга кренула у госте своме сину. И добила визу на ДЕСЕТ година. Има ли ту неке логике?
    Када сам испричао другу, да Катић тврди, да се у Британији НЕ ПЛАЋА порез на имовину, био је прилично изненађен. Живео је и радио тамо преко десет година, после тога десетину година за енглеске послодавце и изненађен је. Обећао је, да ће проверити.
    Као што сам рекао, са задовољством сам читао текстове господина Катића, као и већина вас коментатора. Питам се, да ли је баш потребно, да га по сваку цену браните, за нешто што је лично искуство, које је он уопштио. Прочитали сте, да у Шведској није исто као код Енглеза. Као што видите, није све ЛОГИЧНО ни у Аустралији, ни у САД. И сада се Катић, после 20 година боравка и рада у белом свету, на основу сопственог личног искуства, због неразумевања проблема његових пријатеља саветодаваца, нашао, да кука. И уводи нови политички и правни појам АНТИДРЖАВА. Заиста је тешко, када доживите да сви пљескају, а неко се нађе, да скрене пажњу, на незнање или непотпуно приказивање и упоређивање.
    У сваком случају, од мене је доста по овом питању. За све допуне имате мој мејл.
    ПС.: Иначе сам овлашћени трол или како се то већ зове на интернет језику. А на Линкедин профилу, сам све о себи написао, за разлику од господина Катића, који је био поприлично шкрт и што се тиче каријере у Југославији и каријере у Британији, а на сопственом сајту.

    Sviđa mi se

    • „Мој друг, чији је син у Аустралији, решио да крене у посету.“
      Ако му се не свиђа цимање око папира које прописује Аустралија, твој друг има право да ту земљу бојкотује, тј да не иде у посету сину. Грађани Србије МОРАЈУ да се повинују глупостима које им намеће њихова власт. Дакле – ми немамо избора, и на то се своди сав неспоразум. Господин Катић има срећу па поседује два држављанства – дакле, и они има избор који ће како је најавио апсолвирати. Ја немам, принуђен сам да живим у Србији, и зато се трудим да се њени политичари што пре уљуде по Британском моделу.

      “ Са Сједињеним државама имам случај, да је супруга мога друга кренула у госте своме сину. И добила визу на ДЕСЕТ година. Има ли ту неке логике?“

      Иста мета – исто одстојање: Суверене државе, па тако и САД имају право да деле визе како им се наврне. Неки ћата у амбасади је проценио да стара госпођа није претња по њихову националну безбедност и одобрио јој је десетогодишњу визу… Једино што могу да препоручим твојој другарици, то је да се жали директно Керију, мислим, ако јој се 10 година чини претерано, и да захтева да јој се виза обнавља сваких шест месеци, са обавезним „фришким“ уверењима, изводима, потврдама, итд. 🙂 Поздрављам Те.

      Sviđa mi se

  5. @Преврат
    Управо тако. Ни Катићу није била потребна лична карта, па није морао око тога да се зеза. Питање је, који су његови разлози, да са озбиљних економских тема, по којима нам је познат, пређе на банално питање сопственог незнања или неспоразума у вези личне карте. Лепо рече, али не дорече. Како то Амери и Албионци могу да раде шта хоће, па и неразумљиве ствари, а наша држава не може према својим грађанима исто тако „неразумљиво“ да се понаша? Надам се, да си приметио, колико је питања заобишао и како се односио према примеру из Шведске. Лично сам имао велики број предмета са администрацијом и углавном се то у писаној форми релативно брзо и уредно завршавало. Мени не пада на памет, да због мога доброг искуства ТВРДИМ да је администрација добра и да нема свега и свачега. У предметном тексту, Катић је управо урадио обрнуто. На основу погрешних савета својих пријатеља, он је неспреман отишао и био непријатно изненађен. И као што рекох бацио коску народу, као што овдашње власти бацају нама коске кобејаги истрагом тајкуна и криминала. А резултата ни од корова. Али исто тако видим, да код многих коментатора не постоји ни елементарно познавање осноса са администрацијом и никоме не пада на памет да се обрати стручном лицу, које се у то нешто разуме. А о плаћању такве врсте услуге и да не говоримо. Већина замишља, да се одласком на шалтер може нешто лакше решити. Нажалост, познавање прописа шалтерских радника је недовољно, а то се од њих ни не очекује. А као што слутим, предметним текстом, Катић је ишао на посећеност сајта, потпуно истим методом, којим тираж и гледаност обезбеђују медији. А коментаришу рекао бих слични ликови који прате и ријалити програме. Катић је спомињао и МЕТАФОРЕ. Па зашто се није вратио на разјашњење метафора, већ је додавао гас по питању личне карте? И као резултат добио огроман број коментара за вероватно најбесмисленији текст који је у животу написао.

    Sviđa mi se

    • „Како то Амери и Албионци могу да раде шта хоће, па и неразумљиве ствари, а наша држава не може према својим грађанима исто тако „неразумљиво“ да се понаша?“

      Прле, не постоје грађани ради државе већ се удружују у државу да би себи поправили квалитет живота. Овде није реч о томе да ли је нека одлука администрације у складу са законом (наравно да углавном јесте!), већ, ЗАШТО УОПШТЕ ПОСТОЈЕ ЗАКОНИ И ПРОПИСИ КОЈИ ГРАЂАНИМА ЗАГОРЧАВАЈУ ЖИВОТ И СПРЕЧАВАЈУ ИХ ДА КОРИСТЕ СВОЈА ПРАВА ИЗ УСТАВА. Негде раније поставио сам питање „шта брига МУП Србије да ли сам ја ожењен или нисам…“, а ниси ми одговорио… Шта ти мислиш, зашто такве ствари занимају МУП, а рецимо, не занима их ко пред којом школом ваља гудру, ко је шта приватизовао, ко има фалш докторат, итд? Одговор је једноставан: Не занима их за ич, једино су хиљаде бесмислених и непотребних уверења, потврда, атеста и сличних чуда сигуран извор прихода за државни буџет! Колико пута си чуо да неко правда саобраћајце када наплаћују бесмислене казне (рецимо – немаш резервну сијалицу у гепеку, а и да је имаш свејено је не знаш заменити) са: „МОРА И ПОЛИЦИЈА ОД НЕЧЕГА ДА ЖИВИ…“ Полиција (би) мора(ла) да живи од превенције криминала, злоупотреба, уклањања криминалаца са улица и њиховог предавања судовома на надлежност. Ако би се то десило, привреда би (про)цветала, људи би плаћали порез и Влада би полицајцима могла да исплаћује плате примерене захтевности посла којим се баве… Овако, полиција пљачка грађане таксама, замајава их да чекају у бесмисленим редовима, шалтеруше их враћају по принципу „фали ти још један папир“, грађани шполицију доживљавају не као службу која постоји ради њихове користи већ као супарника у непрестаном надмудривању, па траже везе и везице, покушавају да изиграју прописе, неи се одају криминалу и неморалу и ГУБИМО СВИ, а држава највише. Јер (на основу личног искуства тврдим) када буде затребало – грађанин ће без икаквих проблема и зазора рећи: „Нека иду полицајци, порезници, политичари, педери и Цигани – ово је њихова држава а не моја, од ње САМО они имају корист, ја имам само штету…“. ТО је проблем, а не да ли ће Катић имати личну карту или неће.

      ПС. Заинтригиран текстом узех да проверим како ствар ферцера. На сајту МУПа пише једно, службеница из преподневне смене у ОУП Сомбор ми је телефоном дала друкчију информацију, а службеница из поподневне смене – трећу. Лична карта ми истиче иза нове године… Да почнем скупљати паре за адвоката или?

      Sviđa mi se

  6. @Преврат
    Нисам ја спорио, да се све то о чему причаш, догађа. Ја покушавам, да се држим Катићевог текста. Пријавио се за визу у Аустралији, аустралијски држављанин(то нисам рекао), за долазак српског држављанина. У том смислу је аустралијска администрација, тражећи накнадно лекарски преглед, учинила исто што је доживео Катић. У односу на твој пример, види се, да је у пракси било два одговора аустралијских шалтеруша. Код тебе три. Слично је и са Америма. И ту шалтеруше некоме дају десет година а некоме не дају и опет су тиме дискриминисани амерички држављани, који су дали гаранције. Уосталом, видео си, да Катић није објаснио појам антидржаве. Твоја теза да су се људи удружили у државу, рекао бих да историјски није тачна, Од вође чопора па надаље није било удруживања. Накнадна теоријска објашњења(друштвени уговор и сл.), само су покушаји, да се на нивоу теорије, накнадно, испеглају односи у друштву. И до тога удруживања о коме причаш никада није дошло. Не сумњам, да је Катић доживео то о чему пише. Образован човек нема разлога да кука због тога што себе доводи на ниво човека који ништа не разуме. И зна да је свако упоређивање Србије и Албиона бесмислено и потпуно несврсисходно. Можда је мислио, да ће само његово име бити довољно да реши проблем, па је у коментарима дошло и до излива сујете. Надам се, да видиш, да је маркетиншки изабрао тему и да је на безвезном тексту добио преко сто коментара. На озбиљним текстовима знатно мање.
    ПС.: Ако је информација на сајту МУП разумљива, ја бих по њој поступио. Понео оно што се тржи и терео даље. Ако није отишао бих у МУП погледао на табли шта пише и поступио по томе. У сваком случају ти требају два одласка: предаја докумената и преузимање личне карте. Генерално, телефон није срећан апарат за добијање било каквих обавештења.

    Sviđa mi se

    • „Твоја теза да су се људи удружили у државу, рекао бих да историјски није тачна, “
      Naravno da nije, samo mali broj drzava nastao je udruzivanjem slobodnih volja slobodnih ljudi… Остало су прћије настале по вољи и у складу са „државничким капацитетима“ мањих или већих тирана. Катастрофално је што слабо ко од Срба уопште и примећује да су најпросперитетније државе и најсрећније нације управо оне које су настале ДОГОВОРОМ, уз стотине примера бедних и несрећних деспотија насталих и опсталих на основу воље моћника.

      И коначно, никада нисам тврдио да ти не говориш истину… Ти само ствари гледаш из своје перспективе, а надам се да се нећеш љутити што ћу да бих боље објаснио, употребити детаље које сам о теби сазнао из приватних разговора.
      Наиме, ти си високообразовани пензионер… Током радног века радио си на руководећим местима, и познавао си много битних људи. Када теби затреба нова лична карта, увек си (за случај да се дуго чека у неким редовима) могао да позовеш другара са симпозијума, кафанског ортака или барем колегу који има шогора у СУПу, да ствар мало погура. Или, у случају да ништа од тога није опција – могао си да узмеш слободан дан „за ОПП“ тако што ћеш текуће послове пребацити на заменика, помоћника или неког другог себи потчињеног. И потпуно ми је јасно зашто не разумеш када се ја залажем за једнаке аршине које би држава и њени службеници требало да имају према СВИМ грађанима. Јер, када начелник одељења, сектора или чега већ, одсуствује један дан с посла – неће се догодити ништа битно, он себи одреди замену и посао се одради. Међутим, када неком штознамја… тесару или шлосеру затреба нова лична карта, он да би изашао с посла мора да има разумевање шефа, менаџера, па и самог послодавца… Ако се то понови неколико пута, због лошег рада шалтеруша – човек се излаже озбиљним непријатностима па чак и отказу. Треба ли да наглашавам да човек то ради о свом трошку, да му газда слабо плаћа и оно што ради, о плаћеном одсуству може само да сања? Да ли си свестан колико безакоње у радним односима влада, да људи раде под условима за које смо мислили да су прошлост? А ти их шаљеш пред шалтере, и љутиш се на саму претпоставку да би могло да буде друкчије, као у ВБ на пример. Огромна администрација која да би опстала мора да измишља нове зачкољице и нове таксе, била би много кориснија када би се досетила како све оно што тражи од грађанина, сама може да приобави много лакше и службеним каналима. Па нека своје услуге и додатно наплати (ако мора), али нека престане са глупостима и шиканирањем грађана. Али, на то ћемо још попричекати, првенствено јер већина Србијанаца размишља попут тебе: „Држава ИМА ПРАВО, и држава мора од нечега да живи, знате ли колико су шалтеруше бедно плаћене…“ Држава право које јјој је запало треба да користи на корист грађана а не ради подмазивања дупета дебелим бирократским гускама.
      Држава врло лако може да заради уместо да отима паре од грађана, и
      шалтеруше ако им се висина зарада не допада, увек могу да се удају за имућног сељака, музу краве и пеку колаче… Без фрустрација и мобинга, али и без времена за кафенисање, Великог брата и сличне „садржаје“. Дакле, свако треба да се бори за себе… Катић има право да се буни због аљкавости администрације, ја има право да сам незадовољан оним што ми држава коју делимично финансирам враћа, а ти имаш право да се томе супротстављаш. 🙂 Идемо даље

      Sviđa mi se

      • Које су то државе настале договором?
        Никада нисам био руководилац у смислу лица са одговарајућим овлашћењима.
        Иако нисам има стан, никада нисам добио друштвени стан.
        Сада сам у изнајмљеном стану. Мајка моје деце, такође живи у изнајмљеном стану. Деца ништа нису наследила. А око мене су референти добијали станове.
        Из Линкедин профила, можеш да видиш, да постоје периоди када сам био на Бироу за незапослене(три пута). Написао сам доста опширно, шта сам све радио и чиме се бавио.
        Волео бих, да ми кажеш, који су то извори, из којих си нешто сазнавао о мени.
        У некој прошлости били смо прилично равноправни, па су сви могли да изађу са посла када им је требало. Ваљда ти је познато, да се ни плате нису много разликовале, као и да је маса радника преко лета била на боловању. Постоје пола века па и дуже, неки Марфијеви и Паркинсонови закони, шта ли. У њима је све о администрацији написано, а текући пример је Брисел. Не браним ја ништа од овога, само нападам некога ко се из белог света жали и соли памет.

        Sviđa mi se

      • јбг, овако нигде нећемо стићи… Ја о томе како руководиоци, па и они који нису „лица са одговарајућим овлашћењима“ одувек лакше „завршавају“ приватне послове – ти о томе како ниси добио стан, а неки референт јесте. Какве везе има што су поред руководилаца, у радно време са посла ради приватних потреба излазили и радници?! ТО ЈЕ БИЛО НЕКАДА, ТОГА ВИШЕ НЕМА, а да је среће и памети – не би било ни онда… Већ би грађани, премијер, владика или муфтија државној установи поштом или мејлом упутио захтев, доказао да је уплатио таксу и чекао да му они које ‘лебом храни пошаљу тражени документ. Овако… Ма, нема везе.

        Sviđa mi se

  7. преврат: … Не занима их за ич, једино су хиљаде бесмислених и непотребних уверења, потврда, атеста и сличних чуда сигуран извор прихода за државни буџет! …

    Позната је и папирологија унутар корпорација на капиталистичком Западу. Тешко је уочити мотив прихода у њиховим околностима. Да ли се сугерише да су наше бирократе победиле ту социо-психолошку склоност ка нарастању администрације?

    слободан млинаревић: … видим, да код многих коментатора не постоји ни елементарно познавање осноса са администрацијом и никоме не пада на памет да се обрати стручном лицу, које се у то нешто разуме. ….

    Е, ова забелешка ме је заинтригирала. Стручна лица изван администрације коштају, и зато треба, претпостављам, обратити се некоме ко је више у административној хијерархији, можда најбоље некоме из правне службе. Питање је колико је лако те људе контактирати, колико ће бити физички и психолошки доступни за контакт са странкама.

    Sviđa mi se

    • „Позната је и папирологија унутар корпорација на капиталистичком Западу. “

      Не оспоравам! Једино у шта сумњам, то је да на „капиталистичком западу“ постоји неко ко уместо да се залаже да се процедуре максимално поједноставе у корист грађанина – брани систем шиканирања, а оне који против таквог система протестују – назива незналицама или злонамерним паметњаковићима.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s