Ђорђе Ивковић: Зоран или Сабахудин, Ђинђић или Изетбеговић?

Можда је највећи Ђинђићев злочин што је  народу убио веру да може сам да се одбрани од зле власти.

govnadzija

ЗОРАН ЂИНЂИЋ – Квислинг дечијег лица
Најпознатија његова реченица; „Коме је до морала, нека иде у цркву!“
Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) као мали живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије.

И поред похвала које је добијао од најпознатијих медија попут СНН, новинар британског Гардијана, Нил Кларк, описао га је као „квислинга из Београда“ који је радио у корист Запада и држава које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.

Истина је да је Зоран Ђинђић одрастао као распуштени фрајер и ситни крадљивац у самоуслугама. Крхке грађе и слабог нерва, али склон криминалу и завери. Ни Србин, ни не-Србин. Језуита и вулгарни макијавелиста.

Ако заненаримо омладински ситни криминал, Ђинђић је почео да се истиче као бунтовни студент филозофије, троцкиста, коме Титов комунизам није био довољно комунистички. Имиџ су му били рубашка и чизме. Као такав, отишао је у Немачку и постао близак са присташама ултралеве терористичке организације Бадер-Мајнхоф и Јошком Фишером. Паралелно постаје шпекулант и ситни капиталиста.

Зоран Ђинђић је докторирао филозофију на католичком (језуитском) Универзитету у немачком граду Костанцу. Волео је језуите и писао о њима. Његова супруга Ружица је у интервјуу загребачком листу „Глобус“сведочила да је Зоран имао више католички менталитет и да она сваког 24. децембра са Бранком Прпом, удовицом Славка Ћурувије, дочекује католички Божић, а ту су још Борка Павићевић, Горица Мојовић и Надежда Гаће.

Крајем осамдесетих се враћа у земљу и добија место на универзитету у Новом Саду и у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду.

Онда улази у политичку каљугу. Први велики успех био је рушење „политичког оца“ Драгољуба Мићуновића који је касније знао да прокоментарише да је „са Ђинђићем ушао новац у Демократску странку“. Ђинђић је родоначелник српских пирамидалних политичких странака, у којима корист има клика око оснивача, а коначни губитник је народ.

Нема много чврстих доказа о Ђинђићевим диловима са подземљем и политичким уротама и подвалама, али свака стопа му је смрдљива и крвава. Пењао се политичким лествицама рушећи политичке лидере опозиције, док је са Милошевићем био више у пословним односима.

Стодневни протести коалиције „Заједно“ по цичи зими због крађе локалних избора 1996. године остали су, између осталог, упамћени по тајном састанку тадашњег председника Србије Слободана Милошевића и једног од три лидера коалиције Зорана Ђинђића. Неколико месеци касније дошло је и до сукоба Ђинђића са лидером СПО Вуком Драшковићем, који је и обелоданио да се тај сусрет догодио. Драшковић је изјавио тада: Зоран ми је рекао ‘састао сам се са Милошевићем, па шта’.

Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије атентата на кључне људе који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза.

Зоран Ђинђић јесте „охрабривао“ НАТО да истраје у бомбардовању Србије, да би Милошевић био оборен с власти. Космет га се није нарочито тицао. Једна изјава се може фалсификовати, константна прича у истом контексту не.

Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурно своје вашингтонске спонзоре није изневерио!

Када је у јануару 2001. године постао премијер Србије, Зоран Ђинђић је већ најтешње био повезан и са “сурчинским мафијашким кланом”. На то је указао и бивши припадник СДБ Момир Гавриловић, али је убрзо после посете кабинету тада савезног председника /Војислав Коштуница/ био ликвидиран.
Уместо да по угледу на Краљевину СХС/Југославију уведе „порез на ратне добитке“ и тако по кратком поступку реши Милошевићеве ратне профитере, он их је уз образложење „да Србија нема времена“ не само аболирао (сем политички неподобних браће Карић), већ се спанђао са њима.

Ђинђић, новопечени антикомуниста који није скренуо са Титовог пута, у политику је увео смутљиве клинце опасних намера, несвршене студенте који су постали његови саветници, доминистри, директори јавних и друштвених предузећа.

Који су то позитивни резултати политике Зорана Ђинђића? У високо школство у Србији увео је болоњски процес, који се данас у ЕУ напушта као потпуно погрешан концепт. Противуставно је избацио ДСС из Скупштине (преко чијих леђа се дочепао власти), штитио је Чумета – несумњиво једног од тројице највећих криминалаца после Аркана – као „заштићеног сведока“. За памћење је кампања ‘Србија на добром путу’ током које је исмевао грађане Бора и Мајданпека, рекао им да посеку шуме око града и да крену да саде кикирики!? Испраћен је јајима оданде. Први приоритет му је био програм „економске реформе“- која се сводила на распродају државних ресурса Србије западним корпорацијама. За две године хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља. Он је ударио камен темељац за гробницу Србије. Али нису били у питању само национални ресурси за које је троцкиста Ђинђић добио наређења да их распрода. Дошло је време да се и Милошевић лично уклони, за награду од 100 милиона долара. Датум испоруке -28.јун 2001, Видовдан – сигурно није случајан. Толико српске историје је и Ђинђић знао. Тим очигледним изругивањем најсветијег српског празника вероватно се желео употпунити пораз Српства што је Ђинђић и потврдио изјавом да се “европска Србија“ опредељује за “царство земаљско“ тј. за “европски стандард“ макар се морао платити душом и образом. Упркос западним хвалоспевима Ђинђић ће остати запамћен по томе да се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње, свега неколико година раније. Нико не демантује да је иза покојног Ђинђића остало енормно лично богатство, па је с тога записник са оставинске расправе након његове смрти државна тајна.

Свака издаја тражи нову издају. Заплетен у издаје више није имао излаза. Последњи очајнички покушај да нешто промени је његово позно скретање ка патриотизму. Али, било је већ касно и Зоран Ђинђић се предао. Више се није ни бранио од атентата. Убили су га у сачекуши његови другови.

Можда је највећи Ђинђићев злочин што је убио веру у народу да може сам да се одбрани од зле власти.
Иза њега је остао мит без основа о несхваћеном „визионару и реформатору“, пребогата удовица, гомила гелиптера које је увео у политику и које више нико не пита за први милион „јер су испрљали руке чистећи Србију“ и опустошена земља скрханог народа.

Његов ковчег су из Храма светог Саве изнели најближи сарадници, све људи од достојанства (а да ли су међу њима били и организатори атентата и људи из „политичке позадине“, можемо само да слутимо): Зоран Живковић, Чедомир Јовановић, Борис Тадић, Владимир-Беба Поповић, власник Крмиво-продукта Драгољуб Марковић и власник МК Комерца Миодраг Костић. Недостајао је само Зорану најмилији – Станко-Цане Суботић.

У наставку: Богић Богићевић –  идиот или гуја из потаје?

(Српски културни клуб)

Наслов и опрема. Преврат

Advertisements

3 mišljenja na „Ђорђе Ивковић: Зоран или Сабахудин, Ђинђић или Изетбеговић?

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s