Бранимир Марковић: Професор(и) тлапње

да ли је професор (др Антонић – прим. дрп) – функционална елита?
Која је његова фуункција?  Да пише стручне књиге, научно истражује, нуди решења, просвећује плебс, предводи га ако треба…

Једном кад постанеш витез – витез си ма шта и ма колико не радио.

 
 
„Има ли у Србији елите? Увек постоји елита у функционалном смислу. То су они који држе кључне положаје у политици, економији и култури –  људи на  врху друштва.
Али, постоји и други, нормативни појам елите, по коме у елиту спадају најбољи у својим професијама, при чему они – да би били елита, а не само добри стручњаци – морају да буду морални и сазнајни врх заједнице. То значи да ти људи морају озбиљно да брину о својој заједници. „
Започе Антонићу Слобо још једну, икс на енти по реду, тираду о „другој Србији“ , тој „колонијалној елити“. ..
… непогрешиво, да буде „јасно сваком добронамерном„, како говораше већи Слоба, „таргетирајући“ мету – Миу Давид која се дрзнуше да напише „Колико је ова земља одвратна“ и то још за Слободну Европу у свом дневнику (тамо је редовнa рубрика да неки од јавних личности недељу дана води дневник својих ЛИЧНИХ активности , ЛИЧНИХ  утисака и ЛИЧНИХ ставова.
лепотица и одвратни
Професор је турио линк на урадак Давидове …
 http://www.slobodnaevropa.org/content/dnevnik-mia-david-posle-55-godina-unistise-oktobarski-salon/26668554.html
…  знајући да прецизно профилисана интернет светина којој се обраћа „из принципа“ не чита „непријатеља“. Није се удостојио да ишта више помене о дотичној и њеном ураТку, чак ни скандалозан непосредни повод њеног беса, истакнут у самом првобитном  наслову ПОСЛЕ 55 ГОДИНА УНИШТИШЕ ОКТОБАРСКИ САЛОН, кога је редакција ублажила и идеолошки засрала са  „David: Idemo desno – Тradicionalno i Национално“ – ни аНТонић не би боље, јер о томе ни Т ни Н у тексту. 
Али врви од скандала, бљувотина и јајарења олхократије, због којих јој је „ова земља одвратна“,  који би потресли и забринули и домаћице и камионџије и водинсталатере чак и доконе пијанце у кафани, али не и врлог професора, хуманисту. 
Опис заиста дугачког сплета импозантних срања завршава Zaposleni u KCB-u su tražili obrazloženje po kojim kriterijumima je izabrana nova direktorka kada nema profesionalnu biografiju. ... Grad je objavio obrazloženje razrešenja. Kažu, bila sam neposlušna. Po jednoj verziji sam naljutila gradonačelnika a po drugoj Vesića.“ И, да, спорне изјаве коју цитира Антонић („ за „Слободну Европу“ водила дневник у коме је, као реакцију на своју смену, записала реченицу која дословце гласи: „Колико је ова земља одвратна“!) НЕМА! Да ли је није било или је склоњена, за овај текст је небитно, пишем га као да је постојала.
Ништа од тога није жацнуло врлог професора, челника сајта који као јако критикује Вучићеву клику (а Давидова набацује  аргументе за волеј на празан гол) , али Боже мој, о матери Србији се не сме каСТи да је одвратна! Чак ни кад врви од одвратних.
Као да је на сопственом примеру хтео да покаже истинитост тврдњи филозофа кога  највише мрзи, да су дух паланке  („покажи само мало интереса за истинску баштину свог народа или за аутентичне ствараоце српске културе … излани“ се у неком друштву да ти се допада … сликарство Милоша Шобајићаи племенски менталитет увек у симбиози и компатибилни.
елита олхократије у функционалној симбиози
Јер, кад навалише љути Крајишници  и остали срБски витезови са својим несвакидашњим и надасве оригиналним и подас(в)е и нас(в)е из своје главе коментарима : Др:Професоре Антонићу, у тексту одлично анализирате постојеће стање које траје од 1944. године. Оно што недостаје је какву терапију предлажете како би ОЧИСТЛИ СРБИЈУ. Горан1: Сјајна анализа!  На њу би требало надовезати анализу успешности деловања елита колонијалног менталитета, које нису од јуче. За мене је, у том смислу, показан однос распрострањености латинице и ћирилице….Oliver Kromvel: Srbija je u 20 veku izgubila 3 000 000 ljudi,od toga barem 500 000 njih se može smatrati kremom srpskog društva u svakom smislu,biološkom,obrazovnom,ekonomskom,ono što je Srbija doživela u 20 veku pre svega u periodu 1914-1990 je isto ono što su Francuzi doživeli u 15 veku kada su kod Aženkura i Poatje izgubili svu svoju vojnu i vlastelinsku elitu što je zemlju uvuklo u višedecenijsku borbu za opstanak,anarhiju i apsolutnu potčinjenost Engleskom okupatoru i domaćim izdajnicima…
Мене се особито дојмио коментар који најбоље оличава неслободарски дух најамништва и сервилности „витезова“Mmm:  Procitao sam dnevnik doticne direktorke. Nezrelost i patetika. I pritom nepromisljenost da se sve to objavi, dokumentuje i arhivira. НЕПРОМИШЉЕНОСТ ДА СЕ СВЕ ТО ОБЈАВИ И АРХИВИРА!!! Заиста искрено признање припадности и доживотне лојалности  „службама“ – контра становништву, јавности
Заболе га (професора) и за Октобарски салон, ко да је тај салон ћаћа купио Давидовој, па више не треба ни да постоји без ње.
Вратимо се на бриљантну теоријску поставку којом је професор започео проповед и применимо је на – њега.
Да ли га ова проповед приказује као припадника само функционалне или и нормативне елите?
 Јер, „да би били елита, а не само добри стручњаци – морају да буду морални и сазнајни врх заједнице.“ 
Одговор на ово питање  је ла(х)к да не тупим даље.
Али да ли је професор (и њему слични) – функционална елита?
Која је његова фуункција?  Да пише стручне књиге, научно истражује, нуди решења, просвећује плебс, предводи га ако треба… ?
Да ли идеолошком есејистиком о „Милошевићу као новом Наполеону (али Трећем) Бонапарти“, „кругу школских другова“ или копипејстирања редовних финасијских извештаја НЕД-а о финаснирању НВО сектора, свима доступних, које представља као врхунац истраживачког рада … испуњава „функцију“? Или његовим занимањем „у реалности“ – дежурни олхократски пљувач, хушкач и усмеритељ интернет руље и преводилац њених „уби, закољи да не постоји свии су они исти“ ставова  на академски „појмовно категоријални апарат“?
 Ах да, његова дефиниција „функције“ није – да нешто конкретно радиш него „То су они који држе кључне положаје у политици, економији и култури –  људи на  врху друштва.
Сложио бих се са професором да „људи на  врху друштва“ из Друге Србије (идеолози и првосвештеници корпоративистичког фашизма, еуфемистички названог културализам), углавном нису „нормативна елита“.  А о томе колико су то ови из  Прве (клеронацисти) је овај текст.
Међутим, очигледно се разликују по схватању „функционалности“. Док се ови из Друге Србије држе ко пијани плота изворног значења појма, па понешто и раде у својим доменима (посебно та „непромишљена, незрела и патетична Миа Давид“ са њеним изложбама, фестивалима, жирирањима за Венецијаска бијенала и осталим глупостима на које никад не пошаље млађаХног Шобајића ни остале „аутентичне и истинске срБске „), Прва Србија је усвојила сталешко, витешко поимање – „они који држе кључне положаје  –  људи на  врху друштва.“  Једном кад постанеш витез – витез си ма шта и колико не радио.
Све више сам убеђен да је подела на Прву и Другу Србију у ствари јако прецизно формулисана – први и други сталеж.
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s