Патрик Ј. Бјукенен: (Не)очекивани глас разума

Можда је време да зауздамо нашег идеолошког вранца и почнемо да поштујемо виталне интересе других суверених нација, једнако као што штитимо и бранимо наше. Јер,

сви смо ми различити, и према томе се треба односити с поштовањем. Нико не треба да се прилагођава једном моделу развоја који је неко једном заувек прогласио исправним. Совјетски Савез је то покушао

Нације имају право на различитост, каже Путин. Имају право да ту различитост изразе кроз своје институције, своју историју, своја веровања, вредности и традиције, чак и ако САД сматрају то нелибералним демократијама или ауторитарним капитализмом или чак муслиманским теократијама.

BANER JOIN

„Да ли схватате шта сте урадили?“ Дакле, Владимир Путин је у свом обраћању у УН оптужио спољну политику САД која је довела до низа катастрофа на Блиском Истоку, које руски лидер уопште није ни требало да нам описује.

Четрнаест година након наше инвазије на Авганистан, тамошње снаге се поново боре против талибана за контролу над Кундузом и једино 10.000 америчких војника – који су и даље у тој опустошеној земљи – спречава тријумфални повратак талибана на власт.

Дванаест година након што је Џорџ В. Буш извршио инвазију на Ирак, Исламска Држава заузима други по величини град, Мосул, контролише тамошњу највећу провинцију, Анбар и њен главни град Рамади, док се Багдад окреће према Техерану. Колику цену су Ирачани платили за „ослобађање“? Стотина хиљада мртвих, пола милиона удовица и деце без очева, милиони који су напустили земљу и рат којем се не назире крај.

Како иде Либији од како смо је „ослободили“? Пропала држава, растрзана грађанским ратом који се води између исламиста Либијске зоре у Триполију и режима у Тобруку који подржава диктатор из Египта.

Сада имамо и Јемен. Од марта, када су побуњени Хути најурили саудијску марионету са власти, Ријад, под покровитељством и уз обавештајну помоћ САД, бомбардује ову најсиромашнију земљу арапског света. Пет хиљада људи је убијено и 25.000 рањено од марта ове године, а 25 милиона становника зависи од увоза хране који је углавном прекинут, што је један званичник УН описао као „хуманитарну катастрофу“.

putin-un-3

„Јемен након пет месеци изгледа као Сирија након пет година“, изјавио је представник Црвеног крста по повратку из те земље. У понедељак је свадбено весеље једног Хути борца погодила ракета испаљена из ваздуха и 130 званица је погинуло. Да ли смо ми помогли да до овога дође?

Шта Путин види као идеолошке корене ових ужаса?

„По завршетку Хладног рата у свету је настао један центар доминације и они који су се нашли на врху те пирамиде дошли су у искушење да помисле да, ако су они тако јаки и изузетни, најбоље знају шта треба радити.“

Затим је, усвајајући политику „у чијој су основи самоувереност, убеђеност у своју изузетност и некажњивост“ овај „једини центар доминације“, САД, почео да извози „такозване демократске“ револуције.

Али, шта се догодило у стварности? – запитао је Путин.

Агресивно спољно мешање довело је до бестидног уништавања државних институција. […] Уместо тријумфа демократије и напретка имамо насиље, сиромаштво и социјалну катастрофу, а људска права, укључујући право на живот, нимало се не поштују.

Да ли је Путин погрешио у опису онога што се десило на Блиском Истоку након нашег упада? Или је овај сажетак последица америчке интервенције ехо упозорења која су упућивали Американци који се са оваквом политиком нису слагали?

Путинов концепт „државног суверенитета“ је следећи: „Сви смо ми различити, и према томе се треба односити с поштовањем. Нико не треба да се прилагођава једном моделу развоја који је неко једном заувек прогласио исправним. Совјетски Савез је то покушао“, рекао је Путин, и није успео. Сада Американци исто покушавају и десиће се исто.

За разлику од већине говора у УН, Путинов заслужује да се проучава јер се у њему открива не само стање америчке свести које је довело до новог светског хаоса, већ се откривају и основни разлози настајања другог хладног рата.

Према Путину, победу у Хладном рату запад је искористио да прошири НАТО све до руских граница – што је изазвало инстиктиван одговор Русије. САД су подржале пуч у Украјини којим је свргнута изабрана про-руска влада и то је био директан узрок насилне реакције про-руског Донбаса.

Мислим да нам Путин поручује следеће:

Ако елите у САД наставе са својим убеђењем да имају право да интервенишу у послове других држава да би их натерале да прихвате америчку визију како треба да изгледа друштво и легитимна влада, тада смо усмерени на бескрајне конфликте што ће једног дана неминовно довести до рата, како се све више нација буде супротстављало америчком моралном империјализму.

Нације имају право на различитост, каже Путин. Имају право да ту различитост изразе кроз своје институције, своју историју, своја веровања, вредности и традиције, чак и ако САД сматрају то нелибералним демократијама или ауторитарним капитализмом или чак муслиманским теократијама.

Не тако давно, Американци нису имали проблем са овим, када су САД прихватале различитост режима у свету. Заиста, веровање у политику неинтервенционизма у међународним односима било је један од темељних постулата америчке спољне политике.

У среду и четвртак Путинове снаге су бомбардовале положаје побуњеника које САД подржавају и чији циљ је свргавање Асада. Путин шаље сигнал да је Русија спремна да ескалира до сукоба са САД да би спречила Суните и савезнике Турске да свргну Асада, а што би довело на власт Исламску Државу у Дамаску.
Можда је време да зауздамо нашег идеолошког вранца и почнемо да поштујемо виталне интересе других суверених нација, једнако као што штитимо и бранимо наше.

Патрик Бјукенен је политички коментатор, суоснивач и уредник The American Conservative. Бивши је виши саветник председника Никсона, Форда и Регана. Аутор је седам књига међу којима су Where the Right Went Wrong, Churchill, Hitler, and the Unnecessary War, Suicide of a Superpower: Will America Survive to 2025? 

Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Aerial6

Извор: (Сајт Патрика Ј. Бјукенена, 2. 10. 2015)/ Стање ствари

Наслов и опрема: Преврат

Advertisements

3 mišljenja na „Патрик Ј. Бјукенен: (Не)очекивани глас разума

    • „Pouke što je Putin izvukao iz desetljeća Jeljcinove, dosta često pripite, vlasti je da samo čvrsta državna vlast može sačuvati Rusiju od ekonomskog i političkog kaosa devedestih. “Ruski narod je zaostao, Ne mogu se prilagoditi demokraciji kao što je to bilo u vašim zemljama. Treba im vremena.”, navodno je rekao Putin na sastanku stranih akademika.“
      http://www.telegram.hr/politika-kriminal/najvaznije-americke-novine-objavile-su-putinov-psiholoski-portret-uz-neobicnu-teoriju-zasto-je-slao-vojsku-u-siriju/

      Putin čita branale i revoluciju:
      „Покушаћу врло једноставно да објасним зашто и како се овакви ставови убрзо (пар редака даље) готово по правилу претворе у проповеди типа:“Је ли демократски капитализам незамјењив? Јест.“ које се нимало не разликује од безалтернативности европског или пута у трећи Рим и нестанак Србаља у степама руске империје. Све поменуте безалтернативности су заборавиле на темељ и либералне економије и Европске цивилизације и трећег Рима (ако жели да буде иоле налик узору) – концепт слободних грађана тј. НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ. Не замерите што ово понављам као папагај у сваком тексту, али и они су много више пута од хиљаду поновили своје лажи. „Слобода, једнакост, братство“ не исходе из демократије и либералне економије, већ обрнуто на тим принципима устројена национална држава омогућава И ТЕ ОПЦИЈЕ.
      „И те опције“, значи да „демократски капитализам Јест (итекако) замјењив“, јер либерална економија обично функционише на одређеном („повисоком“) ступњу развоја у ком је најмање битан економски а много битнији институцијски и конституцијски ниво и природа ДРЖАВЕ. У заосталој и неиндустријској кнежевини Србији либерална економија је функционисала много боље него и у Аустро-Угарској и у индустријализованој еСеФеРЈот. Разлика је била „само“ у Сретењском у односу на етничку сегрегацију подаништва црно-жуте монархије или Кардељеве или чије већ уставе. Слично се, гледе либералности тржишта може констатовати и поређењем некадашњих дикатура у Франковој Шпанији, Аљендеовом Чилеу, турске војне хунте или садашње Кине у поређењу са „демократским капитализмом“ нпр. данашње Србије. Један од најузорнијих система парламентарне демократије има већ преко 200 (ако не и свих 250) година Боливија, неупоредива ни по једном еманципаторском параметру (образованост, здравље становништва, животни век, смртност беба, лични и друштвени стандард..) а поготово не са економски слободама и могућностима ни са Аљендеовим Чилеом ни са Кастровом Кубом (на штету Боливије наравно). Ко је поменуо Чавеса и Моралеса (о Гадафију и Ирану нећемо)? Данас је најчистији пример „праве“ либералне економије Турска, са својим фасцинантним привредним растом. „Демократичност“ њеног капитализма врло је „двојбена“ али могућости и тржишне слободе и најмањих тамошњих „економских субјеката“ нису. Колико је то легат Џона Стјуарта Мила а колико просто Ататурка?“
      http://branali.blogspot.rs/2012/01/blog-post_11.html

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s