Бранимир Марковић: ПОНОСНИ НА ПОРАЗЕ

На питање „у чему су то успели“ одговор лежи у другом питању „шта су заправо желели/планирали?“ 

Успешно су ре- „имплементирали“  “komunitarizam”,  koji traži privilegije za organizovane grupe, a kao posledicu toga dobijamo refeudalizaciju društva.“



педерчинетранџе 2
„Antiliberalne ideje se danas formulišu, šire i propovedaju kao ideologije ili “izmi”, koje – bar formalno i nominalno – nemaju ništa zajedničko sa eksplicitnim tradicionalnim socijalizmom. Međutim, te ideje su mu veoma slične. Uvek je po sredi ograničavanje (ili uslovljavanje) ljudskih sloboda, ambiciozni društveni inženjering, neobuzdana strast da se ljude “prisili na dobro” protiv njihove volje od strane onih koji su pozvani, potiskivanje standardnih demokratskih metoda alternativnim političkim procedurama, i uvek je po sredi osećanje superirnosti intelektualaca i njihove ambicije

Imam na umu … radikalno ljudskopravaštvo (radical humanrightism (zasnovano – kao što je de Džejsi precizno pokazao – na nerazlikovanju prava i “pozitivnih prava”), ideologiju “građanskog društva” (ili “komunitarizam”), koja nije ništa drugo do verzija post-marksističkog kolektivizma koji traži privilegije za organizovane grupe, a kao posledicu toga dobijamo refeudalizaciju društva. Takođe imam na umu multikulturalizam, feminizam, apolitični tehnokratizam (zasnovan na resantimanu prema politici i političarima), internacionalizam (a naročito njegovu evropsku verziju pod imenom „evropejstvo“) i naglo narastajući fenomen koji nazivam NGO-izam. Svi oni predstavljaju ideološke supstitute socijalizma.“ 

Kada sam bio mlad, takve pokušaje regulacije smo nazivali komunizmom. Možda komunizam treba ponovo izmisliti. Možda je, na duži rok, to jedino moguće rešenje.

Славој Жижек, пре неки дан

транџе
„u koloni se nalazilo oko 1.000 ljudi. Ulice su zatvorne zaštitnim ogradama, a policijski kordoni prisutni tako da niko ne može da uđe u sam centar grada bez odgovarajućih propusnica… “
реченица је из текста насловљеног

„UŽIVO PRAJD ŽURKA I PORUKA ZA KRAJ: Uspeli smo!“

http://www.kurir.rs/vesti/beograd/beogradske-ulice-zatvorene-zbog-parade-lgbt-osoba-clanak-1940119

На питање „у чему су то успели“ одговор лежи у другом питању „шта су заправо желели/планирали?“ Одговор на ТО питање давно је антиципирао Вацлав Клаус у горе приложеној изјави.

Успешно су ре- „имплементирали“

“komunitarizam”, koja nije ništa drugo do verzija post-marksističkog kolektivizma koji traži privilegije za organizovane grupe, a kao posledicu toga dobijamo refeudalizaciju društva.“

Парада поноса је „успела“ на исти начин на који прошлих година „није успела“.
Нереформисане Службе, ван цивилне контроле овога пута (ко и лане уосталом) су добиле инструкције да своје професионалне нацисте задрже на ланцу. Државу су довољно избрукали, народ довољно слудели да може да се пређе на следећу фазу.У овој „борби“ наилазили су стално на отворена врата. Ко би нормалан очекивао да ће нереформисане комунистичке тајне  службе и нелустрирана елита бити против „комунитаризма“? Противник је исти, и један једини, још од 1918. – либерали. Треба их уништити макар и по цену уништења свега осталог – државе, заједнице, културе, животног стандарда… само да се не дирне у феудалне структуре Врачарских и Зеречких отетих салона. „Таргетирање“ лажних либерала за руљу, одличан је метод да се Власи не досете.

Тако на улице изађоше само несретни Урош Мишић и аутомобил „пун“ навијача Рада са бејзбол палицама. Индикатор припадности хулигана Службама је врло једноставан. Кажњивост. Тај несретни Урош је одробијао десет пута већу казну за десет пута блажи прекршај од армије некажњивих „вођа“ навијача и наци лидера, који бију (лезбо али ипак) жене и пред тв камерама, убијају мирне посетиоце клубова које „обезбеђују“, брукају нас, прекидају утакмице, праве нам штете на сваком кораку… Заштићених ко бели медведи, или макар ко њихови наводни противници – ЛБТГ активисти у чију част читава престоница буде цео дан у ванредном стању Алепа, без икаквог разумног ралога.

(Вероватно  ће и ови  Радови звекани из пуног аута слично (Урошу) проћи.)

Јер, „свак добронамеран“ зна како би у Београду прошла Парада поноса, организована нормално ко свуда у свету, читај без суорганизације Служби – нико појма не би имао за њу и сваког би заболело дупе и кад би сазнао шта бијаше. ТАКАВ је Београд. И Србија цела.

Добронамерни људи бркају балканске Параде поноса са истоименим манифестацијама у САД и западној Европи, мислећи да је то исто, а не „сасвим супротно“.

Изворне параде су параде захвалности заједници што је прихватила различитост ЛБТГ популације (уф како  ово мултикултуралистички звучи), ДОЗВОЛИВШИ ИМ ДА СЕ ИНТЕГРИШУ У ЗАЈЕДНИЦУ као било који други њен члан – (рецимо муслиманка у бурки) и ПРИХВАТАЈУЋИ ИХ.  Суштина је да је управо „шира заједница“ позвана, рецимо ко кад код нас муфтија Дорћолски позове комшије православце на бајрамске бахклаве. Да се заједнички слави, дружи и весели. Без назочности ових немуслиманских ждерача бахклава, муфтијина „парада“ не би успела, ко што не би ни парада у Берлину којој би присуствовали само геЈОви. А на београдску „успешну“ параду „niko ne može da uđe u sam centar grada bez odgovarajućih propusnica.“ Ако то није рефеудализација, не знам шта је. Познато је да су се наивни поштени припадници ЛБТГ популације бунили још тијеком прве неуспешне параде да их нису пуштали без „odgovarajućih“ пропусница на журку.

Да би постигли такав статус припадници „белосветских“ ЛБТГ заједница су се борили, али заиста борили, деценијама. Добијали батина, били линчовани, хапшени, отпуштани с посла … Не мислим виртуелно преко фејбука, форума, плаћених семинара и Медија центара, ко на Балкану, него стварно. И поред те борбе,  никад не би ништа постигли да нису нашли савезнике у либералној јавности својих средина и нација. Јер, „цифре“ у структури становништва су неумољиве – они су заиста мањина, што анкета коју прилажем показује (само 3,75% се декларише као ЛБТГ)

А Слобиних деведесетих су увек били с нама и уз нас на свим протестима и „културним манифестацијама“. Као део „наше екипе“, такорећи наше маскоте. Додуше то беху неки други ликови. Из епохе кад је постао готово „позитиван стереотип“ о ЛБТГ популацији имиџ  интелектуалца/ке са (увек веома особеним) стилом.  Да би само коју годину касније, после 5. октобра, доживљавали „ружење народа“, салве увреда према нашој нацији од стране нових неизабраних  „представника“ ЛБТГ – бесконачно понављање (суфлирано и финасирано од фондација из нација које су хомосексуалце слали у конц логоре, увијали у смолу и перје или бацали у говна) да је нација која је прва на свету уставно заштитила, између осталог и испољавање оваквих склоности  наводно традиционално и изражено  „хомофобна“ (Сретењски устав 1835.члан 117: Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету.) А савезнике су нашли јер су (ТАМО) и сами били савезници обесправљених – сиромашних, маргинализованих … Штавише крајем двадесетог века су „усвојени“ и општеприхваћени као званичан „индикатор“ потенцијалне тираније, јер држава која не толерише њих не толерише ни друге активисте.  Сасвим супротно од потпуног одсуства емпатије према смртницима Србије, коју ове покондирене салонске племићке тикве континуирано (не) испољавају скоро пуну деценију током које су доношени ригидни фашистички Закони о раду, извршењима … Беговићеве приватизације и остале пљачке …  а њих  ниђе. Чак ни на естрадним хипстерским манифестацијама типа побуна буциклиста против Београда на води. Касно Биљка међ Сиријце стиже „Tražim od svih da posle šetnje odemo do migranata i pomognemo im, da im damo malo hrane, ali i vere“

Зато је посебно одурно стављање „на заставу“ лика и дела Јована Ћирилова, особе парадигматичне за епоху „позитивног стереотипа“, уз типично подло, попут описаног у претходном пасусу, искривљавање „историјске“  истине. („Prilika je da se setimo i Jovana Ćirilova, koji je još 1989. istupio pred partijoim i tražio derkriminalizaciju) „Кума“ Биљка Српка, истакла је борбу Јована Ћирилова за „декриминализацију“ сексуалног хомосексуалног акта, мудро прећуткујући – где је акт био „криминализован“. „Дифолтној“  политкоректној фејсбук руљи, васпитаваној десетогодишњим ружењем „хомофобног“ народа срБског, „јасно је“ да то мере бит само у заосталој Србији. Нико не повезује стих Рамба Амадеуса „У Црну Гору такве људе шаљу на робију“ са предметном проблематиком.  У Србији сам сексуални однос никад није био кажњив. Но „у Црну Гору“ и у Босни.
А, памћење ме издаје , али чини ми се и у једној од две западне „напредне“ екс југословенске републике.

Још важније –  одакле им образ да се ките човеком који се више пута експлицитно оградио  од њихових акција и метода. Посебно је био против естрадног парадирања и јавног декларисања сексуалних склоности које иритира ширу заједницу, не зато што је (заједница) хомофобна, већ зато што је (парадирање) неукусно и подрива право на приватност и личне изборе. А интегрисаност „друкчијих“ управо почива на поштовању приватности, личних избора и заједничких вредности. Човек је лично одбио да се декларише, сматрајући да је само питање непристојно и да угрожава његова, горепоменута темељна  права.

Да се вратим суседној канцеларији ухлебљеника Службе. Осим навијача Уроша и Радоваца, необавештени су испали и шачица бранитеља породичних православних вредности – неколико мајки са децом у колицима и неколико забрађених исламоликих православних верница, које су протестовале претходне вечери. Двери, Образ, ДСС и Нашијенци нису добили задатак од начелника. Слике необавештених, патриЈоте су ипак поносно истакли на фејсбуку. После мог тисућу пута (сваке године истог) поновљеног питања  зашто тако масовно (са или без наводника)  подржани од навијача који се храбро бију са полицијом не изађу и пред владу и скупштину која им је укинула дечје додатке и трудничка боловања и остале социјалне „стечевине“ , опетовано сам банован.

ПС. гледе наслова – парада се догађала током викенда кад су наши кошаркаши изгубили две кључне утакмице на Европском првенству – и сви их хвале и поносни су на њих… пар дана након што су наши ватерполисти опет постали прваци нечега (света или Европе) – незапажено.

(брАнали)

Advertisements

57 mišljenja na „Бранимир Марковић: ПОНОСНИ НА ПОРАЗЕ

      • Онда ће бити да су све оне перверзије по улицама, школски програми, хапшење и суђење људи за изговорену или написану реч или, просто зато, што неће да украсе торту педерским симболима нешто сам ја само гледао у неком филму. Нема то везе са стварношћу.

        Sviđa mi se

      • Као што пише у тексту, „перверзије по улицама“ су само провокација и привлачење пажње, тј. тражење непријатеља у циљу мобилизације што већег броја савезника, и оне никог нормалног неће инспирисати да постане педер, штавише – такво понашање (попут жваљења она два дебела скота или две транџе са илустрације) сваком нормалном могу да буду само одвратне. Или тај неко није нормалан, има проблем са сопственим „сексуалним идентитетом“, па због тога и са схватањем општеприхваћених норми јавног морала. Дакле, ни једно дете србаског домаћина неће га примити у буљу јер то ради и Аздејковић, већ јер воли да га прима. А ту онда одговорност треба тражити код родитеља, околности под којима дете одраста, С КИМ СЕ ДРУЖИ… Ту долазимо до утицаја државе, тј. школе. Апсолутно се противим томе да о интимним стварима каква би секс требало да буде са осмогодишњацима разговарају непознати људи, па ма они били волонтери Црвениог крста, свештеници или наставници. Основне информације дете мора да добије од родитеља који га најбоље познају и који (би требало да) знају како да га на ЊЕМУ што разумљивији начин упуте у основне ствари, а за остало ће се снаћи сам као што су уосталом урадиле милијарде пре појаве „сексуалне револуције“ и бркатих феминисткиња. „Немам времена, журим на посао, у школи ће ти то стручније објаснити…“ не сме да буде оправдање. Нажалост, Срби су народ који воли да се са тешким питањима суочава на начин да их игнорише (прави се луд) или на њих „одговара“ агресивно и противнападом попут: „А што тебе толќо занимају педери? Да ниси пост’о педер сунцелитикрваво…“. Уместо „педер“ може да послужи и „наркоман, коцкар, проститутка…“.

        Овде на Преврату постоји и текст „Атомски згуза“ који обилује резултатима истраживања о хомосексуализму који су поразни за педере. Они такве текстове игноришу из разумљивих разлога – јер немају аргументе којма би опонирали. Управо прекјуче сам у дебати декласирао једну уметницу опште праксе која се позвала на „истраживања најугледнијих института“ која тврде да деца постају хомосексуалци још у утроби мајке, јер је „научно“ доказано да хипофизе жена које мужеви шамарају луче мање ендорфина, па фетус још као такав постаје жртва агресивних мушкараца… Али, морао сам да је одјебем сасвим сам, тек на крају дебате прикључио се један други учесник који јој је (за разлику од мене који сам је „тукао“ чистом логиком) навео резултате до којих је он дошао, а који тврде да је са истраживањем утицаја хормона на фетус прекинуто декретом, када је постало очигледно да се резултати неће допасти наручиоцима, тј. да је прича о злостављачима и жртвама као узроку хомосексуалноси – срање. Само, где су били остали „антигеј“ активисти (међу мојим ФБ-френдовима) их има много)? Шерују постере са Вукајлије, текстове са Веб трибјуна и Србин-инфо и ту се њихов активизам завршава. Зашто се пропуштају овакви центаршутеви? Може ли да постиже голове онај ко не зна да реагује на центаршут? Или је у Србији врхунац друштвеног (националног) активизма викање УАААААААААААААААААААА, уби педера, и „држава мора нешто дуради“.
        Фејсбук је место где постоје неограничене могућности за вршење утицаја на оне који користе интернет. Твитер је нешто за нијансу друкчије, али може да послужи, макар као посредник… У сваком случају поремећено је не користити оно што нам је дато, а кукати како људи који су вишекратно декларисани домаћи издајници и страни плаћеници неће да раде свој посао. Они управо и раде свој посао, онај који су добили од тајкуна и амбасадора, ми не радимо свој. Ми кукумавчимо уместо да шкрипимо зубима.

        Sviđa mi se

      • Одговарам преврату, али испод бранаделмар јер нема веза за одговор испод преврата.

        Да ли смо ми у стању да разликујемо две ствари? Једно је ова бесконачна расправа о томе како се постаје педер и да ли је то болест или не, а друго је оно што је законом дефинисано као друштвена норма. Ја пишем о овом другом. Дакле, када ја кажем „педеризација“ друштва, ја не мислим да ће већина бити педери због педерске пропаганде, чак не ни да ће већина хомосексуализам сматрати нормалним. Ја говорим о законима који дефинишу присуство хомосексуалне идеологије у јавности. Дакле, обавезна педерска настава у школи, „бракови“, усвајање деце, пропагирање хомосексуализма на телевизији, вербални деликт, парадирање, … Ми не можемо спречити једну марионетску власт да уводи овакве законе никаквим моралним и рационалним аргументима, никаквим фејсбуком и расправама. 2009. 99% стручне јавности је било против вакцинације од д свињског грип и они су увезли вакцине у вредности од 3 милиона долара и пропагирали вакцинацију. Да ли је то толико тешко да се разуме? Јел треба да се црта?

        Sviđa mi se

      • „Ми не можемо спречити једну марионетску власт да уводи овакве законе никаквим моралним и рационалним аргументима, никаквим фејсбуком и расправама.“

        Добро, онда да не радимо ни то што можемо? Ви сте политичар и водите једну националну странку… Сами знате колики утицај на Србадију имате; због тога ни не покушавате да организујете протесте који би дестабилизовали педерску власт. Шта онда предлажете? Да наставимо са „борбом“ типа „педерска власт штити педере од батина (али не од нас јер ми ни нећемо да их тучемо), и тако спроводи педеризацију друштва…“? Па шта је ту спорно?! Коме опонирате? Ко је рекао да „педерска власт не штити педере“? Ја овде покушавам да нађем одговор на питање КОЈИ НАЧИН БОРБЕ ПРОТИВ ПЕДЕРИЗАЦИЈЕ МОЖЕ БИТИ ЕФИКАСАН, ТЈ. ДОНЕТИ РЕЗУЛТАТЕ, а Ви кажете како би било доста да се у Београду окупи 200 000 хомофоба (или хомо-хејтера, свеједно) па кад ови виде да су у мањини – покупиће пинкле и отићи да зајебавају неког другог. То једноставно није тачно, јер „они“ одлично знају да су мањина, да за њих демократија не важи, да су од демократских процедура као „сексуална мањина“ И З У З Е Т И. Ја као либерал се борим да се демократске процедуре спроводе као принцип управљања државом без обзира на то коме ће се допасти а коме не, укључујући и себе самог. До мене је да своје понашање прилагодим постулатима демократије, или да тражим друго друштво… Ви као конзервативац се залажете за нешто друго, али то друго неће ићи без насиља или озбиљне претње насиљем. Што је неприхватљиво не само за већину Србијанаца, већ и за оне који нас држе прикључене на инфузију и тако одржавају на животу.

        Дакле, за БОЉЕ и КВАЛИТЕТНИЈЕ друштво како год да се обрне – морамо се борити у границама које намеће систем. Ви имате право да се залажете и за повратак у камено доба, и ја сам међу првима који то ваше право подржавам све док га не намећете насиљем. Али, потрудите се и објасните обичним смртницима зашто је боље да им министар у влади буде Урош Мишић него Тасовац са скандалозном фризуром. Па ако објасните – на изборе, и ја ћу Вам први честитати победу. Све друго смо већ чули од попова и комунистичких конвертита и није нам деловало уверљиво; барем мени није.

        Sviđa mi se

      • Никакву ја странку не водим, јер странке нема. Постоји само предлог за прављење странке.

        Сами кажете да су педери, као политичка „мањина“, изузети из демократије. У томе, управо и јесте проблем. И не само да су педери изузети него ми не можемо говорити о постојању било какве демократије у Србији, демократије у изворном значењу те речи. Ви своје понашање можете прилагођавати постулатима демократије, али то нема политичког ефекта у недемократском систему. Принципи демократије су суспендовани постулатима које дефинишу људскоправашки комесари. Ако власт силом спроводи оно што је мимо интереса и воље већине против тога се не може борити демократским средствима. Сутра ће почети масовно насељавање Арапа по Србији. Јел то у складу са вољом већине? Пре неки дан читам коментар, у Холандији неко село, хоће да праве насеље за имигранте. Скупили се људи, направили петицију, демократски се обратили властима и рекли да су они против тога. Ови размотрили и одбили жалбу. Шта сад тим људима преостаје осим да блокирају путеве, убацују свињске главе и загорчавају уљезима живот на сваки могући начин? Није овде битно ко је либерал и ко је конзервативац. У ауторитарном систему постоји мањина која намеће одлуке већини употребом силе и бруталне пропаганде и већина то не може променити демократским средствима.

        Liked by 1 person

  1. Па збиља принципијелна и интелигентна одбрана педеризације Србије, нема шта.

    ДРП се вратио у пуну форму. Бар један пасус да мало анализирамо. Цитирамо:

    „…Дакле, за БОЉЕ и КВАЛИТЕТНИЈЕ друштво како год да се обрне – морамо се борити у границама које намеће систем. Ви имате право да се залажете и за повратак у камено доба, и ја сам међу првима који то ваше право подржавам све док га не намећете насиљем. Али, потрудите се и објасните обичним смртницима зашто је боље да им министар у влади буде Урош Мишић него Тасовац са скандалозном фризуром. Па ако објасните – на изборе, и ја ћу Вам први честитати победу. Све друго смо већ чули од попова и комунистичких конвертита и није нам деловало уверљиво; барем мени није.“

    Да видимо бар то око културе.

    Заборавили смо „случај Коларевић“?
    Да се подсетимо:

    „…Текст Драгана Коларевића, помоћника министра културе у Влади Србије, „Време је за први српски културни устанак” (Нови стандард, 13. августа 2012) изазвао је оштре реакције јавности, а председник Демократске странке Борис Тадић затражио је смену Драгана Коларевића.

    Коларевић у овом тексту напомиње да је писан у јуну 2012. године, дакле, онда када је био „приватно лице”. За помоћника министра културе именован је 17. августа ове године.

    У тексту поред осталог, пише:

    „У државна позоришта одавно не идем јер нисам мазохиста. Не гледам домаће филмове. Било који пацијент са Губеревца или неке друге клинике за људе помереног ума духовно је уравнотеженији од аутора и актера дела која се тамо играју и приказују. Ако ћу да гледам лудаке, ићи ћу у лудницу. Не пристајем да на мој укус и вредносни систем утичу комесари титоистичко-крлежијанске свести….“

    Сва интелектуална чаршија је скочила на Коларевића, и моментално је добио шут-карту из министарства. Онда смо добили Тасовца за министра. Шта ради Тасовац? Дели паре Пери Луковићу и Динку Грухоњићу. `Ајде ДРП-е док си још у форми, објасни како су поменута двојица заслужни за нашу културу и информисање да би их Тасовац плаћао нашим парама?

    Шта ради министар културе на паради педера? Да ли му је та активност у опису посла? Ма јесте, како није. Већ ако је у питању брига за културну баштину (на Космету, на пример), или било где другде у Србији, ту већ није надлежан? Не меша се човек у свој посао.

    Тако имамо филмски фестивал „Мерлинка“ – у част мушке курве коју су у некој Циган-мали убили љубавници Бабуш и Раћипи који се извукао. Зато немамо фестивал у част Богдана Тирнанића или неког другог.

    Само овај пример је симптом тешко оболелог народа.

    Ама не! Ако напишеш да је Коларевић у праву (да ли је у праву ДРП-е?) и ако наведеш шта ради Тасовац, ако поставиш питање како је то Коларевић заслужио отказ, а Тасовца не смеш ни да критикујеш, ДРП маестралним контра-аргументом одговара „ЗНАЧИ, ВИ СТЕ ДА УРОШ МИШИЋ БУДЕ МИНИСТАР КУЛТУРЕ?!“ Зашто? Па ДРП-у „није уверљиво“ што пишу попови и комунистички конвертити, па дакле и због личног мишљења протерани и „каменовани“ Коларевић.

    Педеризација Србије нема ама баш никакве везе са демократијом ни са либерализмом. Док су она деца која су бранила Београд од педера пре неколико година дивљачки премлаћивана у станицама милиције, мајкама те деце није дозвољено ни окупљање, некомоли демонстрирање. Е, тада либералним чистунцима БРМ-у и ДРП-у ни премлаћивање ни забрана мирног окупљања и изражавања не ни политичког става већ родитељске бриге ни мало није сметала.

    Сад, када је отпор педеризацији сломљен од једном, гле, смета „толико присуство милиције“ ?! Смета вама што је нацистичка окупација огољено показана. Као што је Тито најпре побио и по затворима поломио све који могу да му засметају, па се касније задовољавао ПРЕВЕНТИВНИМ ХАПШЕЊИМА, што, како видимо, и Вучић ради. Уз „слободу медија“ какву имамо то је „оквир система“ у коме либерално-демократски треба преузети власт уверљивошћу и јачим аргументима.

    Јасно је да се педеризација, будући да је у бити антидемократска и силеџијска, неће зауставити. У школама има да се учи педерска идеологија и ко је добро не утуви у главу има да понавља разред. А ко јавно изнесе нешто против педера има да иде у затвор, као за време Тита ко је нешто „лан`о“.

    Иста ствар ће бити са пресудама Хашког трибунала.
    Иста ствар ће бити са српском историјом. Има да се учи да су Срби окупатори и хегемонисти, Принцип терориста, Његош и Свети Сава марш из школског програма, све са истим последицама у случају супротстављања.

    Латиница је силом окупатора унета у Србију 1914., сада је та окупација део српске свести. Јесмо ли бољи људи са том латиницом у глави?

    То јесте циљ – потпуна насилна промена свести, не на нешто боље већ нешто ропскије. И то и ДРП и БРМ одлично разумеју. И подржавају.

    Sviđa mi se

    • Па збиља принципијелна и интелигентна одбрана педеризације Србије, нема шта.
      ДРП се вратио у пуну форму. Бар један пасус да мало анализирамо. Цитирамо:
      „…Дакле, за БОЉЕ и КВАЛИТЕТНИЈЕ друштво како год да се обрне – морамо се борити у границама које намеће систем. Ви имате право да се залажете и за повратак у камено доба, и ја сам међу првима који то ваше право подржавам све док га не намећете насиљем. Али, потрудите се и објасните обичним смртницима зашто је боље да им министар у влади буде Урош Мишић него Тасовац са скандалозном фризуром. Па ако објасните – на изборе, и ја ћу Вам први честитати победу. Све друго смо већ чули од попова и комунистичких конвертита и није нам деловало уверљиво; барем мени није.“
      Да видимо бар то око културе.

      А зашто само око културе?! Зашто не стиснете петљу и не кажете драгим читаоцима како замишљате да се укине „педеризација Србије“ ако је чињеница да власт не да неће да је укида, већ је свим срцем и гузицом уводи, а да на јавној сцени једноставно НЕМА заинтересованих да се организују и изврше притисак на режим? Маните се „фајгељизама“ и немојте да Вам ја стављам речи у уста. Ако се за своје ставове не треба борити у оквиру граница које намећесистем, устав и закони, шта као метод борбе преостаје? Челекетић је поштен, да ли због младости или због хиљада километара које га чувају од утицаја Одељења за високотехнолошки криминал, али је рекао како он мисли да је могуће направити преокрет у земљи. Хајде угледајте се на њега па реците ВИ шта предлажете. Ето угледајте се на оног Кокана иако је другосрбијаш; није важно ко, већ шта говори, а верујем да Вам нико релевантаљн неће замерити што сте истомишљеници.

      Заборавили смо „случај Коларевић“?

      Нисмо.

      Да се подсетимо:
      „…Текст Драгана Коларевића, помоћника министра културе у Влади Србије, „Време је за први српски културни устанак” (Нови стандард, 13. августа 2012) изазвао је оштре реакције јавности, а председник Демократске странке Борис Тадић затражио је смену Драгана Коларевића.

      Па што не бранисте човека?

      Коларевић у овом тексту напомиње да је писан у јуну 2012. године, дакле, онда када је био „приватно лице”. За помоћника министра културе именован је 17. августа ове године.
      У тексту поред осталог, пише:
      „У државна позоришта одавно не идем јер нисам мазохиста. Не гледам домаће филмове. Било који пацијент са Губеревца или неке друге клинике за људе помереног ума духовно је уравнотеженији од аутора и актера дела која се тамо играју и приказују. Ако ћу да гледам лудаке, ићи ћу у лудницу. Не пристајем да на мој укус и вредносни систем утичу комесари титоистичко-крлежијанске свести….“

      Потписујем, као што сам и онда потписао петицију у његову одбрану. Али, признаћете да има много позванијих од мене који су требали дизгину пре него што џандарски рафал покоси мене. Коларовић пре свих. Колико знам жив је и здрав, а ни синекура му не недостаје нарочито. Одакле Вам идеја да смо ларпурлартисти БрМ и ја позванији да се боримо за нечију синекуру од њеног корисника?!

      Сва интелектуална чаршија је скочила на Коларевића, и моментално је добио шут-карту из министарства. Онда смо добили Тасовца за министра. Шта ради Тасовац? Дели паре Пери Луковићу и Динку Грухоњићу.

      Што се мене тиче – може да их дели и Дмитровићу и Вучелићу. Реч је о истом типу лажова и спин доктора, само што једни лажу у корист једног, а други у корист другог газде.

      `Ајде ДРП-е док си још у форми, објасни како су поменута двојица заслужни за нашу културу и информисање да би их Тасовац плаћао нашим парама?

      Нису заслужни. Хоћете да направимо протест испред Тасовчевог министарства? Само, занима ме колико дивизија стиже из Сирига да се ни ми Сомборци не осрамотимо… Пошто сумњам да Београђане боли дупе коме Тасовац дели паре.

      Шта ради министар културе на паради педера? Да ли му је та активност у опису посла? Ма јесте, како није. Већ ако је у питању брига за културну баштину (на Космету, на пример), или било где другде у Србији, ту већ није надлежан? Не меша се човек у свој посао.

      Сагласан у целини и целости. Кад је протест?

      Тако имамо филмски фестивал „Мерлинка“ – у част мушке курве коју су у некој Циган-мали убили љубавници Бабуш и Раћипи који се извукао. Зато немамо фестивал у част Богдана Тирнанића или неког другог.
      Не знам. Мислим – знам али кога брига?!
      Само овај пример је симптом тешко оболелог народа.

      А терапија је…

      Ама не! Ако напишеш да је Коларевић у праву (да ли је у праву ДРП-е?) и ако наведеш шта ради Тасовац, ако поставиш питање како је то Коларевић заслужио отказ, а Тасовца не смеш ни да критикујеш, ДРП маестралним контра-аргументом одговара „ЗНАЧИ, ВИ СТЕ ДА УРОШ МИШИЋ БУДЕ МИНИСТАР КУЛТУРЕ?!“ Зашто?

      О „случају Мишић“ имаш мој текст у архиви НСПМ а и овде који датира из времена када му се судило за покушај „паљења србског жандарма на ломачи“. Једини сам (осим неких Звездиних навијача) који је јавно, где год ми је то било омогућено – аргументима бранио Урошево право на поштено суђење. Сви ви родољубци сте држали главе међ’ ногама јер нисте имали муда да „браните хулигана“ с једне стране, а с друге – ко га јебе кад му ћале није неки угледан Србин. Ко зна, можда је и дођош из Осме офанзиве… Данас је Урош симбол нечег другог, а не покварености правног система, и не пада ми на памет да браним његова будалесања. Просто – човек је стао са еволуцијом; за мене ту нема оправдања, ако ја са 53 године могу да учим и радим на себи – може и он са 30-так, пре него да витла по београдским улицама и туче болеснике. Дакле, ко га јебе, нека цркне. Његово име у коментару се нашло сасвим случајно, али ипак је он парадигма нечега, тј. позната фаца која је прототип антигеј активисте и Сррррррррррррррбина који не жали живот за Звезду, срБство, дилера, или већ за шта одлучи да му је важно у животу. Извините, али ако већ морам да бирам кога бих за министра културе – увек бих пре изабрао директора филхармоније него њега.

      Па ДРП-у „није уверљиво“ што пишу попови и комунистички конвертити, па дакле и због личног мишљења протерани и „каменовани“ Коларевић.
      Педеризација Србије нема ама баш никакве везе са демократијом ни са либерализмом. Док су она деца која су бранила Београд од педера пре неколико година дивљачки премлаћивана у станицама милиције, мајкама те деце није дозвољено ни окупљање, некомоли демонстрирање. Е, тада либералним чистунцима БРМ-у и ДРП-у ни премлаћивање ни забрана мирног окупљања и изражавања не ни политичког става већ родитељске бриге ни мало није сметала.

      Немој да лажеш, не да ми „није сметало“ већ и о томе имаш текст, тј. био је у архиви Новог (дуплог) Стандарда док моје име и текстове власник није избрисао. Ово „пер ту“ је јер ми стварно бљутаво делује да се цифрам са лажовима. До сад сам мислио да си нешто „само“ погрешно схватио, након овог пасуса, будући да знаш за мој текст о 10.10.’10.-те (који је био један од најжешћих и најпреношенијих напада на Боратов режим) очигледно је да мељеш стару причу како би предупредио било какво организовање. Дакле Бато – ти си удбаш.

      Сад, када је отпор педеризацији сломљен од једном, гле, смета „толико присуство милиције“ ?! Смета вама што је нацистичка окупација огољено показана. Као што је Тито најпре побио и по затворима поломио све који могу да му засметају, па се касније задовољавао ПРЕВЕНТИВНИМ ХАПШЕЊИМА, што, како видимо, и Вучић ради. Уз „слободу медија“ какву имамо то је „оквир система“ у коме либерално-демократски треба преузети власт уверљивошћу и јачим аргументима.

      А како је треба преузети?

      Јасно је да се педеризација, будући да је у бити антидемократска и силеџијска, неће зауставити. У школама има да се учи педерска идеологија и ко је добро не утуви у главу има да понавља разред. А ко јавно изнесе нешто против педера има да иде у затвор, као за време Тита ко је нешто „лан`о“.
      Иста ствар ће бити са пресудама Хашког трибунала.
      Иста ствар ће бити са српском историјом. Има да се учи да су Срби окупатори и хегемонисти, Принцип терориста, Његош и Свети Сава марш из школског програма, све са истим последицама у случају супротстављања.

      Као што знаш, ја сам бојкотовао прошле изборе, а ти си ме пљувао где год ти је то било омогућено. Ви који сте изласком на изборе или опортунистичким гурањем главе у песак дали легитимитет Вучићевом режиму да ради све што си набројао, сада можете да се закитите с њим. Ја од ове државе не зависим ни у ком погледу, и мени је лако да будем принципијелан. Схватам да ти не можеш, али не схватам шта те тера да својом логорејом замајаваш људе који траже решење јер им се оно што их је запало не свиђа. Дакле, или си беспослен поп или удбаш.

      Латиница је силом окупатора унета у Србију 1914., сада је та окупација део српске свести. Јесмо ли бољи људи са том латиницом у глави?
      То јесте циљ – потпуна насилна промена свести, не на нешто боље већ нешто ропскије. И то и ДРП и БРМ одлично разумеју. И подржавају.

      Не подржавамо ни ја ни БрМ, већ се како и колико је могуће управо против тога боримо. Жао ми је јер не знамо да цртамо сликовнице нити снимамо видео клипове за ретардиране, тако да ће појединци да би схватили шта говоримо, и даље морати да жуљају мозгове.

      Sviđa mi se

  2. Ти би био одличан за „Парове“, овде се не сналазиш добро.

    „А зашто само око културе?“ – Па око чега? Да пишем о пољопривреди? Утицај педера на пад приноса шећерне репе? Тако нешто?

    Немој ти никоме да спочитаваш да хоће Мишића за министра. Ако је Тасовац антисрбин, то значи да треба да га замени компетентна личност која није антисрбин.

    „Нису ме попови и конвертити убедили“. Велиш? А можеш ли нешто сам? Можеш ли сам доћи до какве спознаје?

    ИТД.

    Да се не бисмо до бесвести замајавали твојим заменама теза и безобразлуком, да укратко констатујемо: И ти и БРМ сте (и) у овој полемици једноставно игнорисали масу ноторних или очигледних чињеница. Да их нисте игнорисали, узели би их у обзир у својим разматрањима. Те чињенице наводе на само један закључак – да смо народ под тешком окупацијом. Педеризација је један од облика те окупације. Такав окупациони систем је немогуће сменити „борбом у оквиру постојећег система“, или само борбом у оквиру постојећег система. То без куке и мотике неће ићи. Вероватније је да до бунта може доћи из социјалних разлога, али незадовољство свакаквим другим понижењима свакако може имати великог утицаја. За бунт је потребна „критична маса“ народа – што јесте непрецизан појам али колоквијално може да се разуме. Ко је тренутно кукавица није битно за расправу. Битно је да сви патриоти ураде све што могу да свест о стању окупације што пре и потпуније допре до људи и да се се разбија илузија да овај педерски систем има икакве везе са успешном економијом, демократијом и слободом.

    Није дефетизам говорити да не треба излазити на изборе јер за кога год гласаш, гласаш за режим. Дефетизам је противити се идеји да се народним бунтом „на улици“ може променити квислиншки режим.
    Или, како би рекао ДРП:
    „…Ја као либерал се борим да се демократске процедуре спроводе као принцип управљања државом без обзира на то коме ће се допасти а коме не, укључујући и себе самог. До мене је да своје понашање прилагодим постулатима демократије, или да тражим друго друштво… Ви као конзервативац се залажете за нешто друго, али то друго неће ићи без насиља или озбиљне претње насиљем. Што је неприхватљиво не само за већину Србијанаца, већ и за оне који нас држе прикључене на инфузију и тако одржавају на животу. “ – Ово последње после зарезе се могло краће рећи, уместо помињања инфузије. Ти који нас по ДРП-у „држе прикључене на инфузији у животу“ краће, и што је важније – јасније, зову на српском језику „ОКУПАТОРИ“. Њима се дакле неће свидети да се Срби нешто побуне?
    Па да још питамо: Колико се човек може држати у животу прикључен на инфузију? Шта дакле можемо стварно да изгубимо?

    Sviđa mi se

    • Ти би био одличан за „Парове“,

      Hvala, bar nesto. T nisi ni za sta…

      Можеш ли сам доћи до какве спознаје?

      Дошао сам до многих, али ми интерпретација тих спознаја очигледно не иде. Како иначе објаснити да за више од пет година дописивања нисам успео да ти у главу утерам било шта?!

      И ти и БРМ сте (и) у овој полемици једноставно игнорисали масу ноторних или очигледних чињеница.

      На пример – које?

      Те чињенице наводе на само један закључак – да смо народ под тешком окупацијом.

      Ко је то од нас двојице и где оспорио?

      Такав окупациони систем је немогуће сменити „борбом у оквиру постојећег система“,

      Ко то каже? и Шта је алтернатива? Ако је то преврат са покретом масе људи – где су ти људи? Ако није то – шта је? Гукни голубе, уместо што сереш по шаховској табли.

      да се се разбија илузија да овај педерски систем има икакве везе са успешном економијом, демократијом и слободом.

      Први пут чујем да било ко осим Вучијевих синекураца и верника Србске Напрдне Сете верује у цитирану глупост.

      Дефетизам је противити се идеји да се народним бунтом „на улици“ може променити квислиншки режим.

      Нико се не противи „идеји“ јер је више пута доказано и неспорно да се „на улици“ могу смењивати режими. Проблематично је што нико од „револуционара“ не каже шта након рушења Вучијевог режима. То ти мени реци, а не шта ја мислим, а нарочито шта мисли БрМ. Нас двојица врло јасно запишемо и објавимо скоро све што мислимо… Реци ти нама шта ТИ мислиш о резултатима које би постигла „улица“. Рецимо, ЊКВ постане краљ, ти премијер, Челекетић министар унутрашњих, Јевтовић замени Гашића, Глишић начелника УДБе, Бошко Патријарха… Сва остала места су врло спорна и похватали бисте се за вратове на инаугурацији 🙂
      Сад озбиљно и поново: Шта после смене овог режима? Притом ни на тренутак не спорим да овај режим ТРЕБА срушити, само ме стварно занима шта након тога. Хвала.

      Sviđa mi se

  3. Ма ни не хвалим се да сам за нешто.

    Но, ти имаш, уз безброј високих врлина свакако, и једну ману: Што не читаш шта други пишу, разумљиво је, мало ко то ради. Али, побогу, што не читаш шта ти пишеш?
    Па ти си написао да се „бориш за демократске процедуре“. Ја те крстим да ово НИЈЕ демократски систем, те се демократским процедурама не може квалитетно променити систем. Заправо још горе је – ако пристанеш да се функционално у такав систем уклопиш као нешто недовољно, али ипак „демократски“, ти заправо учвршћујеш такав систем. На то моје крштавање тебе, ти одговараш рафалном паљбом у ваздух.

    Друго: Да ли си ти прочитао горњи текст о коме дискутујемо? То је ментална папазјанија. Рецимо, ментални „Београд на води“. Логички брза пруга Србије. Међутим, основна теза која се упорно код вас провлачи је да су ЛГБТ или како већ, у народу познати као педери, једна мала група која чезне да се уклопи у друштвени сустав, а ми и какви смо лоши на све могуће начине их одбијамо и тако само себи стварамо проблеме, уместо да са њима једемо бахклаве. Међутим, чињенице говоре супротно – да та мала група хоће не да наметне свој „систем вредности“ већини, већ да га постави као једину и недодирљиву идеологију, којој се сви имају ултимативно покорити. Шта, нема доказа? Па читај шта ти је написато, па ће бити доказа. На сваком кораку се буквално саплићеш о доказе.

    И треће, педеризација српског или србијанског друштва је само један од праваца напада на народ по систему „раствори па згрушај“.

    У овом часу нема организоване политичке снаге која се томе може супротставити. Ово што имамо све је већ офуцано и профанисано. (Монархија је друго, краљ је по дефиницији изнад свих политичких странака, и то сада није тема). Набрајање мене и Челекетића као министара и сл. спада у поменуту твоју рафалну ваздушну паљбу. Но, сваки народ се регенерише. Долазе нове генерације, те никада не треба клонути духом. А шта ти нови треба да раде? Па да гледају интерес Србије. Ваљда је сада већ и свакој будали јасно да је „пут у Европу“ са свим њеним „вредностима“ које се могу сажети у једну метафору „жилет-жица“ која је опет метафора за конц-логор, ћорсокак из кога нема никаквог излаза. Ел ти ни то није јасно?

    Sviđa mi se

    • основна теза која се упорно код вас провлачи је да су ЛГБТ или како већ, у народу познати као педери, једна мала група која чезне да се уклопи у друштвени сустав, а ми и какви смо лоши на све могуће начине их одбијамо и тако само себи стварамо проблеме, уместо да са њима једемо бахклаве.

      По обичају не читаш већ учитаваш. О намерама педера и хомосексуалиста тј дилдоклратије која их пумпа и подржава, као и о методологији коју примењују се потпуно слажем С ТОБОМ. Али јбг, теби то не седа у памет јер тако не би имао с ким да се свађаш. А и на врху може бити само један, зар не?

      У овом часу нема организоване политичке снаге која се томе може супротставити.

      И у томе се слажемо, али шта вреди?! Зашто не може да се организује снага која би педеризацији пружила отпор? Па зато јер свако (осим мене) хоће да буде Кардељ, и да трасира „једини могући пут у сутрашњицу“. Нико од вас није способан ни на какав компромис, сви сте убеђени да сте богом дани и да Србија може да функционишђе искључиво као стадо на чијем челу ће бити неко од вас. Добро, може и краљ, али ти би му говорио шта да ради, зар не? Србски Ришеље или недобог – Распучин…

      Долазе нове генерације, те никада не треба клонути духом.

      То не зависи од нас. Колико је наш утицај на сопствену децу ваљда видиш, ниси ћорав… Само потпулно нереалан и ванвременски човек може да трипује како ће већи утицај имати на „нове генерације“ него на ове које су му ту, под носем. Нема Бато од нас ништа, а боље овакви какви смо – нисмо ни заслужили.

      Sviđa mi se

  4. кренуо сам ко ДрП да побијам „аргуменре“ аргументима, али сам одустао – Бата једноставно нема навику да чита шта у тексту којег критикује пише.. он зна шта пише већ по потпису аутора, а оно што пише – не пише.
    ја сам рецимо наивно мислио да је само из ове реченице:
    „Тај несретни Урош је одробијао десет пута већу казну за десет пута блажи прекршај од армије некажњивих „вођа“ навијача и наци лидера, који бију (лезбо али ипак жене) и пред тв камерама, убијају мирне посетиоце клубова које „обезбеђују“, брукају нас, прекидају утакмице, праве нам штете на сваком кораку… Заштићених ко бели медведи, или макар ко њихови наводни противници – ЛБТГ активисти у чију част читава престоница буде цео дан у ванредном стању Алепа, без икаквог разумног ралога.“

    јасно бар да сматрам да су ЛДП активист8и режимски и сиетмски пројект, да сам јасно већ у изабраном мотОУ се изјаснио да сам против тог система и за који сам, да сам, скоро па једини у нашој блогосфери (за разлику од америчких предеседничких кандидата и универзитетских професора) који тај систем не зовем еуфемистички неоилиберализам, него јасно – фашизам или бар корпоративизам.
    да је јасно и да горњом реченицом скоро па браним Уроша Мишићча, ко што сам га такође бранио током бесмисленоиг комунистичког суђења и ко што сам опет скоро па једини бранио гробарске навијаче у случају контра Бранкице Ст.

    оно што се сви, чак и ДрП, упорно правите блесави је да су она младеж што је ономад тукла педере, такође корисне будале УДБиних нациста, огрезли у најчистију усташку идеологију. И да су исто корини идиоти корпорационизма као што су геј активисти плаћени. И ТО пише у овом текст8 који Бата не чита из шпринципа..

    итд. итд. – више читајте текстове а мање своје коментаре ..

    што се тиче „тактике револуционарне борбе“ ја сам је милион пута конкретно изложио – мирно преузимање институција и правног поретка док још сасвим није суспендован.. Грађанском контролом, јавношћу и свакодневним активизмом.. ееее ал то Србин неће.. Србин воло једному у пар деценија да се разгаклами и поразбија, па да пије, крка крметну и гледа фарму нардених деценија у миру.

    Sviđa mi se

    • a najsmešnije je meni spočitavati da се нисам „очитовао“ гледе министра Празилуковца, али то нису теме ЗА ВАС… као што сте се спрдали и са БУс плусом и акцијом не давимо Београд.. као што вас заболе за mедијске јавне сервисе, а после кукате на Б92. и Пинк

      узгред и са тим Колаковићем сам упознат.. за разлику од вас.. био је у радноој групи за ове фашистичке медијске законе .. убацили су га у проблематик у коју се ич не разуме, ал је свеједно послушно „имплементиро“ шта му се каже.. . нема везе , један родољубииви текст опраће све

      Sviđa mi se

      • ukratko: „Модус живленија у Титиној Југославији бијаше – ако један или двојица желе да нешто конкретно и корисно реализујују, прво морају да убеђују батаљон надобудних и тупавих политичких комесара у невероватне чињенице типа – снег је бео, море је слано… Како да се ишта промени, кад транзиција из конспиративног (УДБАвиа) у јавни поредак (res publica), из поданства у слободу (либерализам) није ни почела, што вечно зацементиран социјални статус нелустрираних режимских подгузних мува декларативно „дијаметрално супротних“ режима, који су предмет овог текста, зорно потврђује. „

        Sviđa mi se

    • Омиљене српске теорије завере. Све контролише Удба. И педере и оне који су против педера и све је то, у ствари, једна мала представа у функцији одржавања „фашизма“. Да није тога педери би Србе позивали на параде, а Срби би педере позивали на славе. Ма чак би и педери имали славу, још само да нађемо каквог пригодног свеца.

      Sviđa mi se

  5. Шта ви да побијате?

    Урош Мишић? БРМ јесте али ја нисам ни писао о њему. То што ви као браните Уроша Мишића, може се сврстати у завођење дискусије за Голеш планину. Ни један појединац, па ни Урош, сам по себи није тема. Поготово нико није мислио да га меће за министра културе.
    Ја сам помињао оних званично 250 а незванично много више, наше деце, Срба, углавном тинејџера, који су 2010. у склопу „језивог одговора државе“ похапшени и премлаћивани и до епилептичних напада. Поменуо сам и њихове мајке, којима је сутрадан било забрањено окупљање. Шта је то него државни терор? У сваком случају супротност демократији, поштовању људских права и закона, која залагање за „демократске процедуре“ (ДРП) доводе под озбиљне сумње.

    Е сад – БРМ у пуном замаху негованог удбашког детета, проглашава цца 10.000 српске деце за „удбашке нацисте огрезле у најчистију усташку идеологију“. Браво, БРМ-е превазишао си се. Зато су их удбаши онако дивљачки тукли – зато што су њихови. Ко ће кога, ако неће свој свога? Ко разуме, сватиће – што има обичај да напише „под парол“ ОФК Сириг, Зозо.
    После се чудите што нећу да се бавим БРМ-овим галиматијасима.

    Или, ДРП:
    „По обичају не читаш већ учитаваш. О намерама педера и хомосексуалиста тј дилдоклратије која их пумпа и подржава, као и о методологији коју примењују се потпуно слажем С ТОБОМ. Али јбг, теби то не седа у памет јер тако не би имао с ким да се свађаш. А и на врху може бити само један, зар не?“

    Па основна теза је БРМ-ова. Је ли спорно? Ти му само басираш.

    Да није само у питању бенигно „укључивање у друштво“, има доказа на претек.
    Ево, управо јуче су објављени подаци колико држава даје пара педерима. 600.000 евра само наша влада. Какве везе има јебање у дупе с културом? Знате ли колика је дневница у атару? Деца раде на +37 у њиви за 6-8 евра дневно. Колико би педери требали да раде, да зараде за своје потребе тих 600.000? Да ли је у питању само њихова жеља да се укључе у друштво, или да живе као привилегована паразитска каста?

    Јесте ли видели „уџбенике“ сексологије за средњошколце, ако баш не верујете Андреју Фајгељу?

    Ишла моја средња ћерка у средњу медицинску школу. Знате шта им је рекла професорка психологије, али на одмору: „Сви ми знамо и није спорно, да је хомосексуализам психо-социолошки патолошко понашање, али нико не сме да каже јер ће добити отказ“.

    Поновићу смо још – да не заузимам превише простора – није педерократија једини начин промене свести народа.

    И да – мирно преузимање власти. Али најпре кука и мотика. Није то због карактера Срба, већ су так`е прилике.

    Sviđa mi se

    • “ јуче су објављени подаци колико држава даје пара педерима. 600.000 евра“

      i onda treba da se biju pederi
      pa jesu oni sami sebi dodelili te pare?

      pred skupštinu i na proteste, ali ne proztiv šedea, nego p’rotiv tih i tih koji su doneli tu odluku … pa onda procesuiranej tih i tih od starne tog i tog nadležnog, ako ne – onda smena tog i tog nadležnog — eeeee butrazeru komplik0ovano, lakše da lajemo ispred dragstora uz pivo i da nahuškamo najnepismenije od dece . dok im rukovode i navode ih na pendreke visoki finkcioner i DSS-a u hladu i bezbednosti ispred moje zgrade … a posle završio u rialiti šou sa ženom… a ja sve vidim i čijem lično!
      UDBA, teorija zavere – ma nema toga – u srbiji je bila i lustracija i smena komunističkih službi i restituicija ..

      Sviđa mi se

  6. Но, па ел држава треба да даје паре педерима, присиљава децу да уче да је „геј океј“, штити их као америчког председника док погане центар престоног града? Треба ли милиција по подрумима да премлаћује противнике бахатих передра? Да ли је нормално да најгори људски отпад има свој филмски фестивал, само зато што је Желимир Жилник, опет о народном трошку, снимио високо-културни филм „Дупе од мрамора“?

    Ел то „Дупе од мрамора“ наша будућа еманципована култура?

    Како би се ти понео, тако толерантан, да не дај Боже неки педер ко онај глумац Горан Јевтић „обљуби“ твоје дете? Па гарантујем да се не би задржао само на батинама. Кад су туђа деца у питању, онда ћеш да мрсиш философска муда.

    Још си ти нашао да гуслаш о УДБА?!

    Ај мичи се.

    Sviđa mi se

    • па ел држава треба да даје паре педерима,

      „pa jesu oni sami sebi dodelili te pare?“
      Треба нападати правог, а не слабијег непријатеља. Ма колико то било теже, али је једино исправно и може донети резултат. Ако победимо „државу“ која наше паре дели према „агенди“ коју је саставио наш непријатељ, МИ ћемо а не педери финансирати кога хоћемо. Пошто смо како те рече „болестан народ“ и од куке и мотике нема ништа – преостаје нај медино да се боримо онако како нам непријатељ допушта: Замисли да је Вучић слон коме мишеви сваког дана у стопало забадају по један трн… Њему то испочетка не смета, чак не може ни да их спречи; док се он онако трапав и гломазан сагне – миш већ збрисао… Али, сваки тај трн је жариште инфекције, слона ће нога убрзо толико болети да ће трокирати, и он ће пасти.

      Уместо што се свађамо ко је већи родољуб, много би нам паметније било да малобројнима на које имамо неки утицај указујемо на то колико је лош систем рушљив. Али, знам ја нас, *бо ти нас…

      Sviđa mi se

      • Да сажмем:

        1. Не треба нападати салабији део (педере) јачега (државу) већ јачег, и то тако што ћемо му забадати „трн по трн“ – дакле јачег стално нападати у слабије делове, док не падне.

        2. Пошто од куке и мотике нема ништа, онда ћемо нападати реквизитима које нам систем омогућава. Пример: За време Милошевића исто су тако размишљале грађанске странке. Зато се дувало у пиштаљке и лупало у шерпе за време ТВ-Дневника. После се испоствило да је монополски увозник пиштаљки из Бугарске био Марко Милошевић (са чистом зарадом 100%), а замисли колико је шлага могло бити налупато оноликом енергијом лупања у шерпе, и колико је шерпи упропашћено за нешто што се није чуло у шумарцима Дедиња?

        Немој зајебавати.

        Ја разумем да у гомили коментара се на крају изгуби основна нит. Прегледај стрпљивије горе па ћеш видети да ја мислим да пресудни генератор „брзе промене стања“ највероватније може бити социјална ситуација, а да други фактори /који суштински могу бити и важнији за судбину народа/ могу више или мање допринети превасходно социјалној револуцији.

        Не мерим ја „ко је већи патриота“, већ указујем да постоји спрега „страни фактор“ (окупатор) – домаћи квислинзи на власти – НВО сектор – педери. Финансијски токови ту спрегу најбоље показују. „Забадање трна у ногу“ је управо било оно што се десило на „Паради поноса“ 2010. /Против чега си ти био – сети се. Заговаро си да је боље за то време сести на таверну и попити криглу пива с пријатељима/. Само то је већ у некој мери дестабилизвало тадашњи систем. Зашто игноришете чињеницу да 2011. режим није смео да организује параду. Али, није смео „одлучно“ да делује и у неким другим, важнијим стварима – око Космета, на пример. Након тога, дошло је до замене квислинга још већим квислинзима. Али, ма колико звучало утопијски, то је већ ентропија, инфлаторно пропадање система. Јесте, неспорно је, та спирала пропадања је захватила и целокупни народ, и може се десити да нестанемо. Од тог нестајања може нас спасити само нова генерација и тзв. „тачка пуцања“.

        Како-год, свако ко на било који начин, под било којим изговором, релативизује или се супротставља отпору окупаторском систему – а педери јесу део тог система – није патриота, већ део квислиншке котерије.

        Sviđa mi se

      • 1, Не видим шта није јасно?!
        2. Када сам задњи пут проверавао – Милошевић је смењен након лупања у шерпе и лонце које је послужило да би се међу критичном масом грађана одржала тензија, изнуривана милиција и тако је припремљен Пети октобар. Ако не верујеш, реци где је данас милион Срба спремних да се окупи и руши режиме… Само немој о „страним парама“ јер њих су добили организатори а не људи који су јуришали на Скупштину. Што се тиче пиштаљки, у чему је проблем?! Јел нека није радила па да увозника тужимо за надокнаду штете и душевне боли?! Нисам знао ко их је и одакле увозио, али нам као народу никако не служи на част да нисмо способни ни пластичну пиштаљку да произведемо 😦
        3. генератор „брзе промене стања“ највероватније може бити социјална ситуација

        аха, ево са’ће… Човече, да ли си ти свестан да половина становништва живи од плате неког запосленог „код државе“, пензионера или социјалне помоћи? Ко ће да дигне буну, тј да генерише брзу промену стања? Ова друга половина – лузери неспособни да себи пронађу посао, надничари попут оних које је имао твој деда Живота, или они који су већ „запалили преко гране“?! Мислим, свашта…
        4.

        „Забадање трна у ногу“ је управо било оно што се десило на „Паради поноса“ 2010. /Против чега си ти био – сети се.

        То није било забадање трна већ одлазак у сватове са голим дупетом. Друго, то је било 2010. године, а ја сам бојкот предлагао за следећу геј – параду. Који је наравно са гнушањем одбијен од стране свих „правих Срба, потомака мајора Гавриловића и војводе Мишића“. Због тога, таквог приступа – неосноване бахатости и самонаметнутог ексклузивизма против педера данас можете да мобилишете само Уроша (ако сте и то у стању).

        5.

        Како-год, свако ко на било који начин, под било којим изговором, релативизује или се супротставља отпору окупаторском систему – а педери јесу део тог система – није патриота, већ део квислиншке котерије.

        Него како, само се ти држи Мите и његове терминологије, виђен си за сталешку скупштину. Са 1,84% срБских гласова колико је и он успео да напабирчи по црквеним портама.

        Sviđa mi se

      • Ако се неко залагао за „забијање трња“, ја јесам али ту треба да схватимо једну ствар. То је немогуће без једне јаке политичке организације, јаке идеологије и јасне идеје шта је циљ, тј. шта после. Ако они који су против овог система не могу да се договоре ни у вези са педерском парадом, онда је јединство немогуће. Ми не можемо говорити ни о бунама ни о било каквим променама док ови услови не буду испуњени. Зато је данса кључно питање шта је то што противнике система држи раздвојеним? Поред типичне српске склоности ка бесмисленим сукобима, очигледно је да постоје јаке идеолошке разлике међу противницима система. Ако направимо грубу поделу на тзв. левичаре и националисте, мени остаје несхватљиво да после фарсе која се зове Сириза левичари још увек могу да верују да се са те позиције овакав систем може угрозити.

        Sviđa mi se

      • шта је то што противнике система држи раздвојеним?

        Само задртост. Једина „идеологија“ која треба да занима СВЕ националисте укључујући либерале, конзервативце, клерикалце, да не набрајам – практично СВЕ којима је Србија пре свега и изнад свега, јесте очување уставног поретка, суверенитета народа Србије и њеног територијалног интегритета. Ако се око тога као најмањег заједничког садржаоца договоримо, све остало (ко ће састављати владу, како ће изгледати сазив скупштине, итд) је мањи проблем. Нажалост, мрка капа и ћераћемо се још.

        Sviđa mi se

  7. ДРП-е, остарио си па заборавио.
    Јесте, био си против „изазивања нереда“.
    Шта год је било у питању, увек сте БРМ и ти нешто бушкали и подривали.
    Сећаш ли се „сквотера“? А? Ја говорио да је у питању провидна Чанкова политичка ујдурма… а не, контрирали се, то ово-оно… мош наћи ваша паламуђења на ту тему. И? Где су сада ти ваши сквотери од 40 година? Нестали, нема… ено их седе по канцеларијама.

    Око свега тако.

    Што неко ради за државу, не значи да може да живи са 30.000 месечно. Односно, може да живи док не умре, али не може бесконачно тако да се живи. И, како год ти писао, имаш огромну масу незапослених, који имају своје резоне и емоције. Објаснио си то делимично у оном чланку који си поново објавио после четири године. Али, сад тврдиш да иста таква омладина после само неколико година размишља 100% супротно. (Може 20-30%, али 100% никако).

    Све од 1987. до 2000. сам прошао на лицима места. Ако нешто знам, то је око те проблематике. Преживео сам једно дављење од милиције и један покушај линча од комуњара – садашњих европејаца. Сузавца сам се нагутао 10 пута више него БРМ дима џокаваца. Какве црне пиштаљке. Што се мењало, мењало се другим средствима. А да су паре из иностранства ту утицале, ја сам последњи човек на свету коме можеш да импутираш да тако мисли. И одлично то знаш, па ипак пишеш иако знаш да то што пишеш није истина.
    На крају си морао да поменеш и Миту, мада знаш да ја нисам из те групације.

    И, о да. Признајем да не могу да скупим гласова колико „Влашка партија“, НОПО, г.г. Вукадиновић, Тулимировић и Павков, који су кроз систем, лукавим продором у Скупштину, тешко уздрмали систем.

    Остало смо разјаснили, и не видим шта бих још корисно могао да те подучим. Ако човек нешто неће да прихвати, залудан је посао аргументима га убеђивати.

    Sviđa mi se

    • „ДРП-е, остарио си па заборавио.
      Јесте, био си против „изазивања нереда“.“

      Додај звездицу dragoslav pavkov 03. септембар 2011. 08.59
      Коме: dverisombora@gmail.com (између осталих)
      Одговори | Одговори свима | Проследи | Одштампај | Избриши | Прикажи оригинал

      Зашто бојкот?

      Хомосексуализам одавно није психички поремећај појединца већ
      идеологија, страна и супротстављена традиционалним људским заједницама
      и један од највећих непријатеља породице на какву смо навикли.
      Агресивни припадници хомосексуалне „заједнице“, тзв. „ЛГБТ активисти“
      у нашој земљи су се наметнули не само као борци за права
      хомосексуалаца, већ као својеврсна група за притисак на државне
      органе, Скупштину, Владу, поједина министарства, Цркву…
      Агресивном пропагандом и подржани из иностранства од стране моћног геј
      – лобија са свих мејнстрим медија намећу своје „вредности“ и све више
      постају корективни фактор у србијанском друштву и „неко ко се пита“…
      Уз политичку коректност која је постала начин живота модерног
      „Европљанина“ и у чије име се традиционалним заједницама намеће
      толеранција свега и свачега по сваку цену – тиха већина грађама се
      повлачи и затвара у свој микро-свет, отуђује се међусобно и долази у
      ситуацију да буде изложена нестанку или асимилацији у заједнице
      модерне Содоме и Гоморе.
      Двери као политичка организација која негује традиционалне вредности и
      залаже се за јасну поделу здравог од болесног, дужне су да преузму на
      себе организацију и отварање фронта према настраностима сваке врсте –
      од етаблираног криминала у врховима власти, преко „подразумевајућег“
      неморала у односима елите према обичном свету, све до наметања „лажних
      фортификација“ и лажних тема за размишљање србијанској (и српској)
      јавности…
      Јер са тачке гледишта на којој стоји србијански режим, геј-парада је у
      односу на стварне проблеме – пљачкашку приватизацију у којој су
      уништени привредни субјекти који су на тржишту опстајали десетинама
      година а њихови радници послати на улицу, криминал у свим порама
      друштва, поремећен систем вредности (што је добро проглашава се за
      лоше и обрнуто), наметање расправе о правима хомосексуалаца је тема
      коју је власт дала народу као што лопов псу чувару баци кост којом се
      овај замајава док лопов мирно краде.
      Са аспекта геј-активиста, парада је добра прилика за личну промоцију и
      могућност за добијање новца од организација које се баве финансирањем
      активности те врсте.
      Шта се може и мора урадити?
      Иако може да изгледа контрадикторно са изнетим на почетку, једини
      начин борбе који може донети резултат је бојкот.
      Ненасилан отпор државној власти (и онима које та власт из својих
      разлога протежира) је вид отпора који је у данашњем свету прихваћен
      као једини „политички коректан“ и једино њега власт не може
      санкционисати на штету оних који се против власти боре; чак и тзв.
      грађанска непослушност (одбијање плаћања рачуна за комуналије,
      паркинга и сл.) готово увек се лоше заврши против оног ко протестује –
      видети пример Ниша из ’90-тих када је З. Живковић, Ђинђићев наследник
      и енолог у покушају наговарао грађане да неплаћањем електричне
      енергије слабе Милошевићев режим, а онда, кад је дошао на власт –
      послао им рачуне са више стотина хиљада динара…
      Сукобљавање са полицијом и покушај чувања „невиности Београда“ на
      погрешан начин је донело познате резултате: десетине младих људи који
      су учествовали у сукобима су притворени, пребијени у полицији и
      кажњени драконским казнама а да се није нашао свестан адвокат да било
      коме од њих понуди бесплатну одбрану (осим М. Обрадовића) нити НВО или
      политичка странка која би извршила неку врсту притиска на власт да
      ослободи ухапшене политичке противнике. Такво понашање и калкулисање
      код младих људи изазива неповерење према сваком и свакој новој/старој
      идеји, па и поред најбоље воље да протести успеју – ове године не
      очекујем никакво озбиљно окупљање, изузев пар група младих, навијача
      фудбалских клубова које би било погрешно називати „српским родољубима,
      браниоцима традиције“ и сл; уз сво поштовање према мотивима већине,
      једне украдене патике из разбијеног излога поништавају сав труд и
      постају муниција Другосрбијаша.
      Са друге стране, Породична шетња се показала као добар потез Двери и
      добра процена УО, мада су неки из „државног“ НВО сектора покушали да
      отворе тему злоупотребе деце у политичке сврхе, нарочито после
      прошлогодишње шетње где се појавио велик број породица; тада то нису
      очекивали, али ради се о професионалцима, па очекујем да ће се ове
      године боље припремити.
      Пошто се сви слажемо да властима треба што јасније и гласније ставити
      до знања како се не слажемо са промоцијом „хомосексуализма“, остаје
      питање на који начин то учинити; по мом мишљењу громогласно ћутање је
      начин бољи од вриске и јаука под пендрецима Жандармерије.
      Постоји неколико ненасилних начина отпора; један је пасивно –
      агресиван… Окупити што већи број истомишљеника и поседати на улицу
      испред поворке хомосексуалаца негде на делу маршруте коју најаве; да
      би се један просечан пунолетан човек однео са тачке А до тачке Б
      потребно је два полицајца, изузев ако одлуче да користе палице…
      Пошто није реално очекивати да су Ивици Дачићу вране изненада попиле
      мозак, до тога неће доћи… Колико Жандарма је потребно да би са улице
      уклонило рецимо – 20 000 људи, жена и њихове деце?
      Други начин који може донети резултат је бојкот; пошто датум одржавања
      манифестације још није одређен, тачније – не зна се ни да ли ће власт
      пристати да им је организује ( а ја се кладим да хоће, у име „европе
      која нема алтернативу“), имамо довољно времена да се организујемо, а
      ако до параде неким чудом и не дође – инфраструктуру коју тим поводом
      направимо, можемо употребити други пут и то убрзо: Чим на тапет дође
      питање Косово и Европа, завртање кредитних славина и подразумевана
      незадовољства буџетских корисника, итд…
      Замисао је да се бојкот одвија у неколико фаза:
      Првенствено договор и одређивање тима који ће координисати активности.
      Затим, смислити план акције: Припрема бојкота и објашњавање разлога за
      бојкот српској и светској јавности.
      Основни разлог је оно што сам навео на почетку, а борба за очување
      породице као основне ћелије српског друштва је аксиом.
      О хомосексуалцима се треба изјашњавати као о суграђанима који имају
      проблем; али не проблем који они истичу (изолацију из друштвених
      токова), већ проблем са сексуалним идентитетом (слично са проблемом
      који имају покатоличени или потурчени Срби, који после
      католичења/турчења постају већи католици од папе и већи муслимани од
      Анадолаца). Значи, нису хомосексуалци јер их је таквим Бог створио већ
      су то постали под утицајем околине, лоших узора, као последицу траума
      из детињства, због каријере…
      Они који се залажу за „тржишну утакмицу“ не могу за неку одређену
      групацију тражити протекцију код запошљавања; као што нико не сме бити
      отпуштен јер је педер, исто тако нико не сме бити ни запослен само
      зато јер је педер.
      Онај ко за себе и своје истомишљенике тврди да су исти као већина
      грађана, нема разлог да парадира својом сексуалношћу јер тај разлог
      немају и то не чине ни хетеросексуалци. Ако је нешто као обичај кроз
      векове постало друштвена норма и правило понашања, а сексуална
      оријентација појединца као његова лична ствар то јесте, нико нема
      право да из свог хира или болесне потребе за егзибицијом тај обичај
      мења. Изузев, ако се ради о опсесији сексуалношћу и неодољивом
      потребом за продуцирањем – али у том случају није реч о правном већ о
      медицинском поремећају.
      Сад, пошто су се хомосексуалци „изборили“ и изгубили статус
      психијатријских болесника проблем лечења добија другу димензију, али
      то је већ њихов проблем о коме можемо расправљати на другом месту а не
      на престоничким улицама.
      Опет – зашто баш бојкот?
      Јер их не можемо спречити да парадирају. Једноставно – закони ове
      државе им дозвољавају окупљање и приказивање а државни апарат је
      обавезан да им право на окупљање омогући; у противном изложиће се
      (режим) осим њиховом, и нападу својих спонзора из Европе и САД, а то
      Б.Тадић себи не сме дозволити. Када Тадић буде морао да одлучи кога ће
      се радије одрећи – нас или педера, одрећи ће се нас, тачније – већ нас
      се одрекао; ми ионако за њега никад нећемо гласати, не воле га баш ни
      педери али воле донације из министарстава, минутажу на ТВ, итд.
      Дакле, не треба да их спречавамо у њиховој намери да се представе
      Србији и свету али нам нико не може забранити да их учинимо смешнима,
      болеснима или НВО-профитерима што они најчешће и јесу.
      У том погледу смо прилично неуспешни јер немамо приступ медијима и
      ток-шоу програмима где бисмо у суочавању са геј-активистима народу
      саопштили своје ставове. Посебна прича су емисије типа „Утисак недеље“
      у који ауторка циљано позива слабо компетентну личност са „наше“ а
      изузетно компетентне, безобразне и припремљене госте са „њихове“
      стране. На такве позиве се једноставно не треба одазивати без обзира
      на потребу да се буде што присутнији у медијима. Али после одбијања
      позива треба издати саопштење у коме се јавности објашњава да „…се
      имајући у виду списак позваних лако може закључити да се у емисији
      неће водити расправа већ медијски линч…“ или тако некако.
      Полазећи од претпоставке да их не можемо спречити да парадирају,
      поставља се питање: Шта можемо?
      Можемо да поставимо штанд на почетку Кнез Михајлове или на другом
      прометном месту где циркулише велик број људи, да поред њега стално
      буде присутно лице обучено и припремљено да представља и тумачи
      програмска начела Двери – покрета за живот Србије, најбоље људи из
      Управног одбора и јавне личности… Нема неке потребе трошити средства
      на богато опремљене брошуре и летке, довољно је ставове Двери по
      питању геј параде одштампати у црно – белој техници на обичном папиру
      са логом Двери у заглављу – што се може урадити на било ком
      компјутерском штампачу. Важно је пренети поруку, медиј преко кога се
      порука преноси је секундаран. Постоји много људи који би то урадили у
      личној режији али под условом да се прихвати нешто скромнији
      (јефтинији) дизајн.
      Затим, локална повереништва могу да организују трибине на којима би
      саборци Двери говорили о теми геј параде на основу теза које одобрава
      Управни одбор; практично, локални повереник пошаље концепт сличан
      овоме вама на одобрење, ви одобрите и дате примедбе, а ми организујемо
      трибину. Нема потребе за трошењем средстава на путовања од пар стотина
      километара ако се дејства ускладе између базе и врха Покрета.

      Оперативно поступање поводом саме геј параде (за случај да се одржи)

      Током кампање обавештавања и припреме јавности које би трајало од
      данас до почетка манифестације ( а у случају да се откаже –
      прогласићемо победу) пропагирали бисмо Породичну шетњу са циљевима
      идентичним прошлогодишњим; што се тиче времена одржавања Шетње – то
      може бити предмет договора. Мање-више је свеједно кад, важно је с ким
      и како. Процена колико људи са породицама би изашло у Шетњу је кључна
      и у директној је вези са договором о термину.
      Моје мишљење је да би Шетњу било најбоље организовати сат времена
      после геј-параде; они продефилују кроз празан центар града уз подршку
      Дачићеве полиције – а када се покупе једни и други педери, на улице
      излази 100 000 нас, пристојног света који нећемо да имамо ништа
      заједничко са педерима ни са њиховим заштитницима.
      Поступајући на овај начин показали бисмо да смо озбиљан политички
      фактор опредељен да делује у границама Устава и закона, али који је
      такође опредељен да не одступа од својих начела која се односе на
      заштиту породице, традиције, вере и нације. На овај начин постала би
      депласирана мантрања другосрбијашких медија о „салонском фашизму“
      Двери, а ако таквих примерака у нашим редовима ипак има – ова акција
      би им показала да смо опредељени за традиционалне вредности али на
      начин општеприхваћен у свету чији смо део.
      На примедбе типа „ако им најавимо бојкот – можда одустану од параде па
      ће неко помислити да паметнији попушта…“ одговарам да је одлично ако
      одустану, јер Дверима и није циљ сукобљавање Срба са Србима већ
      очување традиције, породице, итд, а својим одустајањем власт и педери
      су показали слух за интересе већине грађана Србије – на чему им
      одајемо признање.
      Наш циљ јесте преузимање власти у земљи до кога ће неминовно доћи због
      тога што је данашња власт лоша; али није у реду критиковати режим када
      уради нешто добро, а отказивање тзв, „Параде поноса“ је добар потез
      ———————
      драгослав павков

      Sviđa mi se

  8. Е па не може и уставни поредак и суверенитет и интегритет. Уставни поредак дозвољава дискриминацију већинског народа и замену истог хордама туђинаца. Уставни поредак дозвољава нарушавање суверенитета . Ја још нисам чуо правнике да кажу да је улазак у ЕУ противуставан. И Устав дозвољава педеризацију Србије, масовна чедоморства и низ других гадости. То што су тај Устав писали и гласали „патриоти“ и што је имао благослов са трона Св. Саве све те детаље не може да поништи.

    Sviđa mi se

    • Устав је темељни акт државе и он је подложан (потребним) променема. Њега мењају грађани/држављани на плебисциту и у прописаној процедури преко својих ИЗАБРАНИХ представника. Или група држављана Србије (или неке друге државе) која располаже вољом и средствима за промену устава револуционарним тј. насилним средствима, али (ни) то нам се као што знамо – углавном није свиђало. Уставни поредак је међутим, начин функционисања друштва предвиђен уставом и прописан законима. Да би се он променио, најпре је потребно (на неки начин) променити устав. Као либерал спреман сам да поштујем било шта што већина мојих сународника изгласа, али то не значи да ћу икада признати да су комунисти или фашисти – дакле – екстремни левичари или екстремни десничари у праву. Значи, против једних или других борићу се свим средствима која ми буду доступна, али – ко сам ја да спорим право већине да ради шта мисли да је за њу добро?!
      Ви наравно, имате право на супротно мишљење… Али више пута поновљено „потребна је организација“ неће створити организацију; за њено стварање понављам: Потребан је консензус патриота око најважнијих питања, и компромис да би се ТРЕНУТНО одустало од максималних циљева, да би се они могли остварити у ближој или даљој будућности. Други пут је као што рекох – некаква револуција, али у том случају, позивам њене идеологе да јој већ једном приступе и у њу поведу своје следбенике, уместо што из дана у дан понављају ничим аргументоване рецепте за боље сутра, притом стварајући збрку у већ ионако деморалисаном и демотивисаном народу.

      Sviđa mi se

      • Ја нисам помињао средства борбе. Само кажем да се не може, истовремено, позивати и на поштовање Устава са једне стране и на суверенитет, равноправност држављана и очување народа са друге. Мислим, може, али то онда, управо, служи за прављење збрке коју помињете.

        Sviđa mi se

      • Ах, шта да Вам кажем осим да парафразирам председника државе: „Дуго сте чекали (са устанком) – почните!“

        Sviđa mi se

      • Не знам какве везе ово има са устанком. Објективан посматрач са стране би морао да упита родољубиву Србију: а шта ви, заправо, хоћете? Никаква промена није могућа ако људи не знају шта хоће или хоће нешто што је неоствариво зато што подразумева противречне ствари.

        Sviđa mi se

    • „“Уставни поредак дозвољава дискриминацију већинског народа и замену истог хордама туђинаца. “

      хахаха
      а Устав написао „онај који свима може да погледа у очи“ и даље икона патриЈОта..
      а БрМ опет лупа

      Sviđa mi se

  9. branadelmar
    29. septembar 2015. u 08:45

    обожавам твоје аргументоване утуке
    ….
    И треба.
    Челекетићу под нос набијеш депеше Амбасаде УСА (via WikiLeaks) које не да демантују, већ у парам-парчад разбијају његово ружење Коштунице, растурају га ки Бугарин ћурку, а исти Челекетић ладно одговори да он ТО није читао (дакле, пошто он није читао те депеше, оне и не постоје) и настави да тули где је стао.
    Иста ствар с тобом. Ето, да поновимо мање важну, али карактеристичну тему: Шта би са „новосадским сквотерима“? Ту се лепо види како лажеш.
    А ДРП? Па ено га на три шлајфне „објашњава“ како су се НОПО и „Влашка странка“, а са њима и Драгослав Павков, компромитовали. Па знамо то, што се мучио око „објашњавања“?
    Све зато што ме је са типичном ароганцијом без покрића, оптужио да сам присталица Мите Љотића, па ћу услед тога остати вечити губитник са мање од 2% гласова. На то сам му ја одао признање да додуше нисам љотићевац, али да свакако, ни у којој варијанти, не могу скупити 2% гласова, као знаменити „узбуњивач“ НОПО са својим лидерима 1.Тулимировићем 2.Вукадиновићем и 13. Драгославом Павков.
    Сад, кад би терали мак на конац, да се неко осмели и формира „Нови Збор“, какво је стање у друштву, ладно би ушли у Парламент. Но то је друга тема.

    Sviđa mi se

    • Шта би са „новосадским сквотерима“? Ту се лепо види како лажеш.
      ne razumem pitanje – pa rasterali ih – ko skaldišta i klubove u Beogradui na vodi – šta sam slagao?
      по истом „правном основу“ описаном овде СОВЈЕТСКИ ЛЕГАЛИЗАМ ИЛИ ЧИЈЕ СУ НАПУШТЕНЕ КАСАРНЕ, СКЛАДИШТА И ФАБРИКЕ
      http://branali.blogspot.rs/2012/01/blog-post_14.html

      Sviđa mi se

    • Ја, уистину, не знам зашто је Вама толико тешко да разликујете две ствари. Устав је антисрпски, али Коштуница није деловао довољно антисрпски да би то одговарало Американцима па су га заменили још подобнијима. Шта је ту спорно?

      Liked by 1 person

      • А зашто је Вама тако тешко да апсолвирате да је Коштуница заправо једини патриотски државник кога смо имали последњих 70 година и то (о чуда!), с обзиром на околности, врло успешан. Зато Американцима није био „довољно добар“ већ „кост у грлу“. Где сте Ви чули да је неко некоме „недовољно добра кост у грлу“? То је оксиморон, два супротстављена вредносна става, од којих је – по признању самих Американаца – мој став исправан, а Ваш нетачан, неправедан, па ако хоћете и непоштен.

        Sviđa mi se

      • Добро, хајде да се сложимо да је Коштуница једини патриотски државник у последњих 70 година. Конкуренција му је заиста жестока по том питању, нема шта. И да је Американцима био „кост у грлу“. Сад ја Вас да питам, што се Ви овде буните против педеризације Србије када је она гарантована Уставом који је донео тај Коштуница уз благослов СПЦ? Што пишете о сценарију пред којим се диже коса на глави када помињете насељавање Србије Арапима? Није ли и то по том истом Уставу? Што сте овде помињали да је неко из Ваше фамилије (не сећам се више ко) хтео да се декларише као Циганин да би имао привилегије на факултету? Није ли дискриминација Срба у односу на Цигане, опет, по том истом Уставу? Лакше је кривити антисрпску власт и Запад него признати сопствене заблуде, јел тако?

        http://nacionalnapartija.net/pitanje-izbora-ili-izbor-pitanja/

        Liked by 2 people

  10. Па где су се после скупили кад су су и* „растерали“?
    Шта мислиш, јесу ли се вратили у своје канцеларије, ко например идеолог новосадских сквотера , а твоја ФБ друга Ивана Инђин, тинејџерка од 45 год и Чанкова прангија.

    Sviđa mi se

  11. Било је када су параде педера биле забрањиване – и забране нису биле противуставне. Дакле, није у томе проблем са уставом.
    Страни фактор свим силама настоји да се Коштуничин устав поништи, и направи неки модернији. Тај модернији устав ће сасвим поништити последње трагове српске државности, и Ви то одлично знате. Па ипак нападате устав из неких разлога који су, ако уопште постоје, минорни у односу на суштински значај устава. Зато је Ваш став очигледно непоштен.

    Sviđa mi se

    • Било је када су параде педера биле забрањиване – и забране нису биле противуставне.

      Наравно да јесу! Удружења грађана Србије по Уставу имају право да организују ненасилна окупљања, а дужност државних органа је да им то омогући. Забране геј парада су поправилу биле образлагане „немогућношћу да се обезбеди сигурност учесника“, што значи да је држава неспособна да врши своју основну функцију – заштиту права и слобода својих грађана. Притом, ако се зна да педерима не прети ни Црвена армија нити Хитлером Вермахт, стварно не знам чему служи држава која није у стању да се супротстави клинцима наоружанима камењем и моткама…

      Међутим, цео проблем је у томе што ти одбијаш да схватиш како устав и закои морају да се поштују у сваком погледу и у сваком њиховом члану, или не морају уопште. Ако је држава одлучила да педерима гарантује право на јавно експонирање – дужна је да их заштити без обзира ко се налази насупрот њих. То одлично зна Владимир Путин, али не зна ноторни легалиста Коштуница, већ се понаша по принципу „што приличи Богу не приличи волу“, тако што у „његовом“ уставу само пише да смо сви једнаки, али се (наравно) мисли друкчије.
      Решење је у закону о забрани промоције сексуалности на јавним местима. Скаредно понашање је неприлично у сваком случају, с тим да је мени „неприличније“ оно које промовишу педери и хомосексуалисти, али нема везе, њима је вероватно одвратније гледати како се момак и цура крљају на клупи у парку… Зато се треба угледати на Русе и донети закон слилчан њиховом „педерском“ на основу кога полиција мало-мало па забрани геј параду. ТО је једини начин на који и вук може да буде сит и да овчице остану на броју. Просеравање као да смо ми нека светска сила која може да се понаша како јој се наврне а да живи од кредита ММФа је већ из смешног прешло у одвратно. Морамо дакле да се одлучимо: Хоћемо ли да се вратимо српској традицији, задругарству и „рука руку мије“ политици, зграбити мотике у шаке и поново отворити занатске ћепенке, одјебати стране крвопије које нам скупо продају безвредни новац, или ћемо се „уклопити“ и наставити да пегламо картице све док не проћердамо оно што су нам дедови неопрезно оставили. Али, не може и једно и друго. Неће нам бити допуштено, а ако ћемо право – није ни поштено.

      Sviđa mi se

      • Ја би те замолијо да прочиташ ти 6 реченица мог одговора, па да онда цениш о чему је реч и шта ко није сватијо.

        Sviđa mi se

      • А ја бих тебе замолиЈо да пре стављања прстију у погон покренеш мозак. Јер ниси ни позван ни овлашћен да процењујеш и пресуђујеш шта је минорно а шта капитално. Најпре изведи револуцију или победи на изборима, па онда намећи своје ставове. До тада, све што није у складу са законом јесте противзаконито, све што је дозвољено уставом – закон мора да брани. Просто ко пасуљ, али не довољно да би будуће србско племство разумело, зар не?

        Sviđa mi se

    • Нису то само педери г. Ивковићу већ и све остало што сам навео. У Србији се годишње изврши 100 хиљада убистава најневинијих, још нерођених и Устав то не забрањује. Тај и такав Устав је подржао врх СПЦ, а не престају да кукају о усташким злочинима?!?!? Српски злочини над Србима су дааааавних дана превазишли и усташке и све остале злочине над Србима заједно.

      Није спорно да је идеја да се направи још гори Устав, чији је циљ управо ово што сте навели: поништавања свих трагова српске државности. И није спорно да у ТОЈ ситуацији постојећи Устав треба бранити. Међутим, оно што је спорно је чињеница да српски родољуби деценијама неће да изађу из оквира ограниченог наивношћу и фантазијама. Када је 2006. донет предлог Устава написао сам мали текст који сам послао на НСПМ и који, наравно, никада није објављен, у којем сам критиковао „људскоправашки“ карактер Устава, између осталог, експлицитно наводећи члан којим се омогућава давање тзв. азила. Сада Ви мени реците, да ли је 2006. требало бити пророк па схватити да на ЕУропском путу, Србија не може избећи масовно насељавање туђинаца? Хоћете ли да ми кажете да то тада није било јасно врлим стручњацима и аналитичарима типа Вукадиновића и Антонића, али је било јасно једном анонимусу који се више занимао сликањем слонова него српском политиком? Ја не оптужујем ни Коштуницу ни оне који су Устав гласали да су хтели замену Срба Арапима и црнцима нити да су хтели дискриминацију Срба, нити оптужујем патријарха тадашњег да је благословио чедоморства и педеризацију Србије. Ја пишем о једној српској лудачкој особини која се свода на: „ма пусти буразеру, то код нас не бива, БРЕ!“ која је за нас опаснија од сваког Вучића и сваке Америке.
      Кажу да нормалан човек не мисли да је све могуће. Ми овде говоримо о владајућој класи која је састављена од моралног талога друштва и ментално поремећених особа. Никакав морални и рационални аргумент ту не помаже. Код Западњака нема „ма пусти, бре“! То се не може превести ни на један језик западне цивилизације. Ако је рекао да ће да ти плати, онда ће да ти плати. Ако је рекао да ће да ти поломи кичму, онда ће доћи да ти поломи кичму. Ако је испоставио списак људскоправашких норми које имаш да усвојиш, онда има да их примениш када их усвојиш, до последњег слова и неће разумети „ма писти, бре!“, нити ће се трудити да разуме. Родољубива Србија НИЈЕ политички субјекат, НИКАКАВ, не због српских одрода и Запада него зато што је сама недорасла да то буде. Док то не схватимо, сво наше кукање на Запад, Вучића, Чанка, Грухоњића, Наташу Кандић, Соњу Бисерко, … неће имати никаквог смисла и само показује немоћ и лицемерје.

      Liked by 1 person

      • „Код Западњака нема „ма пусти, бре“! То се не може превести ни на један језик западне цивилизације. Ако је рекао да ће да ти плати, онда ће да ти плати. Ако је рекао да ће да ти поломи кичму, онда ће доћи да ти поломи кичму. Ако је испоставио списак људскоправашких норми које имаш да усвојиш, онда има да их примениш када их усвојиш, до последњег слова и неће разумети „ма писти, бре!“, нити ће се трудити да разуме“

        „niti æe se truditi da razume…“ јер му се може. Не драмчи запад од Срба паре на „дођем ти“ већ (многи) Срби од запада. Допкле год је тако, докле год смо с њима у дужничко-поверилачком односу у којем смо ми доњи – биће тако или никако. Србија се допуштајући Вучићу да зајаше определила за „леба без мотике“. А определила се тако јер „то код нас не бива“, мислим – та демократија. Докле год не ојачају снаге које су спремне да се уздају у се и у своје кљусе, спремне да од земље направе краткорочно Албанију 21. века – биће овако како „код нас бива“.

        Sviđa mi se

      • Г. Челекетићу, није крив устав што се закони примењују врло често селективно, по двоструким аршинима или се у опште не примењују. Сложићете се да таква мешавина терора и анархије упропашћава државу, али слабо има везе са словом устава. Зато су Ваше критике већим делом неумесне. Друга ствар је контекст времена у коме је донет. Устав јесте Коштуничин, али је он тада имао само 15% подршке бирачког тела. Ту је био и притисак споља. Србија је била на ивици да остане без устава. Па, ко има имало политичког искуства зна да је Коштуница морао да чини многе уступке на мање значајним позицијама да би одбранио главне ствари. (О свему је Коштуница говорио, дао сам линк о томе).

        Странке типа ЛСВ, ЛДП, странке националних мањина, или НВО су отворено заговарале „бојкот великосрпског устава“. ДС је радио изузетно подмукло – званично су подржали устав, испод жита су, нарочито у Војводини, спроводили тихи бојкот, како би референдум о уставу пропао. Још гори је био СРС. Они су званично све подржали, дали су чак и квоту за бирачке одборе, али њихови чланови нису излазили на гласање. Тако се догодило да у изнудици на брзину скупљени добровољци из Сирига (мећу њима и ја, као нестраначки човек) иду у Темерин да „покрију“ као контролори три бирачка места на раније чисто „мађарском“ делу Телепу, али на коме је од скоро формирано ваљда највеће „Шешељ-насеље“ (зар тамо није могло да се нађе девет људи?). Пошто су сва три бирачка места била смештена у згради ОШ, тамо сам нашао изложену карту велике Мађарске. Пријавио сам случај, али је ствар забашурена, јер је претило да се поступак на сва три места поништи. Дакле, ако ћемо да протерујемо мак на конац, ни ја нисам свиме што се догађало био одушевљен.
        И поред тога, до пола шест увече другог дана излазност је била катастрофална. Тотални фијаско. Србомрсци су били на корак од потпуног тријумфа. Тада је Патријарх Павле први пут у животу изашао на изборе и апеловао да се гласа јер је држава у опасности. Међутим, ја не верујем да је Патријарх имао толики утицај на грађане Шешељ-Града. Склонији сам уверењу (мада без конкретних доказа, већ само на основу тога што знам људе) да је врх СРС наплатио добру уцену да би дао сигнал својим присталицама да изађу на референдум. Од једном је кренула невероватна навала људи. Гласање је требало да се заврши у 20Х, ми сми завршили негде око 21Х.
        Да је тада референдум пропао Србија би званично престала да постоји као држава.
        Али, свима вама то ништа не значи. Сваки из свог правца нападате тај устав, одлично знајући какве су последице његовог рушења. Па зато, баш због тих последица, све то и радите.

        Sviđa mi se

  12. Имам проблема да схватим позиве за верност Уставу и закону.

    * Устав се крши – кажу једни (рецимо: званични повереник за људска права). Они се поштују – кажу из министарства …. тумачећи их другачије. Ко ће да пресуди чије је тумачење исправно.

    * Како је могуће да већина становника сматра да је земља у расулу, да је хаос, да је држава престала да функционише, и онда појединац намеће као једини разуман став да закон и даље има смисла?

    То што кажем НИЈЕ да заступам један однос према закону наспрам другог. Већ да истакнем да сам почеио да све доживљавам као један НЕРЕД, и сва тумачења друштва као сплачине, – и да притом сасвим нормално функционишем у свакодневном животу. Почео сам да личим на Камијевог „Странца“, с тиме што никога не убијам, нити ме нихилизам може окарактерисати.

    Ух, и још нешто:

    * Ако буде револуције, е, онда добро: потпуно рушење поретка је легитимно. А мала побуна малог човека да би преживео – је кршење закона и он треба да иде у затвор? Треба клечати пред великом снагом и казнити слабијег?

    Sviđa mi se

    • Па образложите мало своје ставове уместо што прозивате друге. Чему служи устав и закони ако могу да се поштују факултативно, како се коме наврне?! Ако прихватимо (оно што мислим да је) Ваше становиште – десиће се да ће по закону УВЕК МОРАТИ да поступају мали и обични људи, док ће све врсте моћника, укључујући рођаке, швалерке, кумове и школске другаре моћника од поштовања закона бити изузете. То већ имамо и то деценијама… У чему је онда проблем?!

      Sviđa mi se

      • О исправном односу према Уставу, и уопште законима, један коментар на standard.rs ми је дао подстицај да нешто кажем.

        Ако било Устав., било његова корумпирана половична примена, воде деструкцији нације, онда је савесно, патриотски да грађанин откаже пуну лојалност према том Oсновном закону.

        То је и ствар разумности.

        Промена закона легалним путем је опција која захтева да закон јесте добро написан и фер примењиван.

        Нити је такво понашање супротно појмовима источне цивилизације, нити је супротстављено западној. У коментарима овде http://tinyurl.com/onn999o (standard.rs) се налази стара прича о Лао Цеу, која о томе говори. На супротној, англоамеричкој страни, Линколн је као председник свакако кршио закон. Популарни лик Шерлока Холмса свако мало затвара очи пред законом да би некоме олакшао живот, и једва да га је ико због тога описао као „негативца“ или „антихероја“. Сви ваљда мисле да је живот важнији од параграфа.

        Sviđa mi se

      • Мада се трудим да се придржавам сопственог креда да није важно „ко“ већ „шта“ говори, понекад ми је стварно немогуће да испоштујем тај принцип. Јер, коментар кога је написала особа због које сам банован као комента, и не само то – већ су ми првенствено њеном заслугом избрисани и сви текстови из архиве Дуплог Стандарда, извините, али ОНА ми не може бити никакав еталон мудрости или принципијелности. Што се јасно види и из њене причице о Лао Цеу; та особа данас санћим подржава побуну против лоших законских решења и велича побуну царског судије који не суди по закону већ по свом субјективном схватању правде, а до јуче се држала најпознатијег српског легалисте ко пијан плота… Све док није абдицирао, онда се (као и ја, само неколико година раније и другим поводом) разочарала у њега и окренула се ванвременским мудростима царске Кине.Него, пустимо Црну Мамбу…

        „Ако било Устав., било његова корумпирана половична примена, воде деструкцији нације, онда је савесно, патриотски да грађанин откаже пуну лојалност према том Oсновном закону. “
        Који тачно грађанин је овлашћен и позван да ПРОЦЕНИ како је устав лош или како је његова примена корумпирана, половична и води деструкцији нације? Нас двојица (сличномишљеника) или неки напрдњак – Вучићев гласач? Ето, он за инат нама двојици мисли да је устав сасвим ОК, да је Косово требало признати и раније, уосталом – он има добре разлоге да верује у процене свог вође; па човек га је запослио или му је барем тврдо обећао посао… По чему је моје или мишљење релевантније од његовог?! Чак би се могло рећи да је његово ближе реалности… Ето, човек је међу победницима, а нас двојица овде исправљамо криве Дрине, а чита нас све мањее људи јер је кукање досадило и Богу и народу…

        „То је и ствар разумности. “
        Не. На разум се треба позивати док је време, у јавној расправи при доношењу устава и закона, током расправе у парламенту, раскринкават смицалице којима наручиоци и доносиоци закона прибегавају у своје лукративне сврхе… Када се прописи донесу – разумно их је поштовати, а ако и даље стојимо на становишту да исти не ваљају, наставити кампању против њих, захтевати укидање и окупљати што више истомишљеника како бисмо у једном тренутнку могли да извршимо притисак на власт и то ван институција (пошто нам је кроз институције притискање онемогућено). Све друго је стварање лоших преседана и ТО је главни проблем у држави. Када ваш комшија не мора да плаћа казне за саобраћајне прекршаје, прво што вам падне на памет је да не треба да их плаћате ни ви… Онда тражите „везу“ која би вам средила казну, тако у држави већ имамо двојицу изузетих и привилегованих. На вас се угледају шпознаници, рођаци и пријатељи – па масапривилегованих постаје све већа. И онда сами почнете са кукњавом како нам је држАВА у офсајду, како влада безакоње, итд… Да би се то спречило – најпре се морамо изборити да се закони односе на све грађане, и то не само декларативно. А онда да видимо да ли су добри али се не примењују, или су можда лоше написани па су неприменљиви, или је избегавање поступања по закону део завере за рушење уставног поретка, што је предмет за јавног тужиоца… Али, одрицање од институција државе, њеног устава и закона је исто што би било одрицање од најближег рођака који је случајно ретардиран. Не, он је наш иако је такав, држава је наша каква је – таква је, на нама је да је направимо бољом. Све друго води под старатељство или уништење.

        „Промена закона легалним путем је опција која захтева да закон јесте добро написан и фер примењиван“
        Да је неки закон такав, не би га требало ни мењати. Нажалост, оно што је добро и фер је један део грађана, за друге је дубоко поремећено и нефер. О томе би требало поразговарати.

        „Линколн је као председник свакако кршио закон.“
        Линколново „уметничко име“ је било „поштени Ејб“; он је одрадио посао због којег је изабран за председника Уније и након тога је убијен. Као и Ђинђић својевремено… Империје то раде тако, а ми нисмо империја.

        Sviđa mi se

  13. Занимљиво је када разговарају неко, пореклом из сиромашне породице и неко, чији су претци згрнули лову на МОБАМА. Питам се, зашто уопште разговарају? Неко рече, да материјални положај одређује и идеологију сваког човека. И како ту да се нађе заједнички језик?

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s