Миле Новаковић: Овако је било

Стварност и измишљотине – умјесто увода

MILE I

  Основна питања, ко их формулише и зашто

Чињеница јe да су у  августу 1995 . године ,хрватске оружане формације ,чији су припадници сами себе називали усташе ,а у званичним називима јединица „ ради очувања традиција“ стајали називи „ домобранске пуковније“починиле етноцид, етнички очистиле Кордун , протјерујући Кордунаше са Кордуна , према Туђмановој директиви стенографски забиљеженој на Брионима 30. јула 1995. године ,отвара многа питања , која постављају најприје Кордунаши , други људи жељни истине,али и они  који истину желе да сакрију .

Питања су најачешће фокусирана само на ту недјељу дана ,мада је јасно да се узроци догађаја ,у  само  тих седам дана, не могу пронаћи , а што вријеме више одмиче то је јасније .

Кордунашима се намеће мантра  да кривце траже међу собом и да се данас , на радост својих душмана , глођу као жути мрави ,а да непријатељ послије злочина који је учинио ,има и допунско задовољство .

Ми треба да будемо толико блесави да злочинца и кривца , који је опустошио Кордун ,, заборавимо  , а ако некима дају и„ хрватске папире“  или их приме за слугане којима се добаци понека кост , тада да их аболирамо  , а све што су учинили сматрамо нормалним?!

Ипак , права питања ће неминовно доћи на дневни ред , а међу њима су свакако и  овдје наведена .

Да ли је Кордун могао избјећи  судбиниу осталих дијелова Републике Српске Крајине ( РСК) и да ли је судбина РСК морала бити такавa каква је ?

По чему је простор Кордуна био специфичан у РСК и како је то утицало на судбину Кордунаша?

Ко су команданти непријатељских јединица које су починиле злочине на Кордуну и које правосуђе – хрватско или српско  ће расправити њихову кривичну одговорност ?

Ко је на списку Срба несретника  , који су у непријатељским јединицама носили пушку против свог народа , својих пријатеља , браће , сестара или родитеља ?

Зашто већ нисмо направили тај списак ?

Који су то Срби у Хрватској служби безбједности врбовали Србе, и кога су врбовали ?

Зашто не објавимо имена која знамо ?

Да почнемо од Душка Павловића  из Кирина ( Поточара ) оног тужног и прежалосног Живковића?

Да ли сви они мисле да ми то не знамо ? .

Ко ће покренути питање  затирања  трагова постојања Срба на Кордуну на еклатантном примјеру промјене имена Вргинмоста  у Гвозд , ако је у дефиницији геноцида наведено да је то „ планско уништавање народа или етничких група , стварање неподношљивих услова за живот или затирање трагова  њиховог постојања „?

Која питања и гласине пласирају државни органи Новостворене хрватске државе (НХД) ,а која питања и гласине потичу са српске стране – пилатовског „ прања руку“ пост фестум ?

Коме је најелегантније решење да  комплетно руководство РСК па и руководиоце на Кордуну    прогласи неспособним , некомпетентним , кукавичким, лоповским…?

Ко је организатор, а ко су извршиоци шверца „На Шентиљу“ са Цазинском Крајином , разорног по борбени морал и погубног дејства на политичко расположење становништва ?

Одакле су се појединици могли на Кордуну  у рату обогатити па послије рата  имају куће , станове , локале , камионе , љетовања , зимовања ,а прије рата нису имали ?

Ко је убијао по Кордуну , од Дмитра Обрадовића до „Јове Швицарца“ ? Знају ли то власти НХД данас, па уцјењују налогодавце и извршиоце ?

Ко су именом и презименом данас на Кордуну они који шиканирају српску сиротињу  када у државним органима желе да обаве обичне  управне послове ? Где је списак таквих на интернету?

Зашто је Туђман већ 15. августа тражио од своје владе  да ургентно насели босанске Хрвате  у Вргинмост и Доњи Лапац?

Да ли ће стићи одговори на ова питања ? Наравно да хоће , то је само питање времена .

1.2.Различити одговори – „шта је баби мило  то јој се и снило „

Они који знају одговоре , а не знају питања , већ су о томе написали књиге ,поднијели извештаје и службене забиљешке , „тамо где треба“ дали инструкције „оштрим и вазда будним“ новинарским перима  и све објаснили  на свадбама и сахранама. Иако без орекстра какав има Г. Бреговић, домогли су се неке цркавице за књигу  уградили се бар привремено  у неке службице ,или по властитом суду , поправили свој имиџ.

Неки типични примјери , свакако заслужују  да буду и овдје наведени . Истоичар др М.Бјелајац , научни савјетник у Институту за новију историју  Србије наводи [1] као “ микроилустарцију“ контроверзи и проблема  историографских истраживања ,опис предаје 21. корпуса  по књизи Д.Куљиша  : „Хрватски Бог Марс Петар Стипетић“,  како слиједи :“…Стипетић је дао улитиматум , крајњи сат , на шта  су одмах попустили  и код мотела Бриони у срушеном Топуском , појавила се 8. коловоза  команда глинског 21. корпуса (…) .Заповједник , корпуса , нижи , цивилно одебљао , бркат пуковник , већ у годинама  пришао је први (…). Стипетић му пружи руку па га и другом потапаша по рамену и рече : “ Раде  како је ?  (…). Стипетићев предратни помоћник у Петој армијској области :“

Није коректно ни као „микроилустрације „ преузимати наводе из публицистике а нарочито не из еуфоричних хагиографија , строго намјенске производње .Сам наслов упућује на озбиљност садаржаја јер је јасно да је П .Стипетић  бог рата  онолико колико је олињали мачак  сибирски тигар.

Мало шта је истинито у овом наводу . Сви ми знамо да Бриони нису у „Срушеном Топуском “ него десетак километара даље у предграђу Глине , 21. корпус никад није био „глински“ , Глина никад није била у зони одговорности 21. к. По личним досијеима у Персоналној управи ГШ ВЈ , пуковник Булат  „ у годинама“ је тачно осам година млађи од П.Стипетића .Чак су и поново крстили Чеду  па је од Чедомира  постао Раде , а у команди  „Пете армијске  области никад нису радили   заједно , него у команди  Сјеверозападног војишта  и то у вријеме  кад је Стипетић  већ тајно сарађивао са М.Шпегељом у формирању тзв „ Збора народне гарде“ шпијунирајући команду у којој ради [2]?

У „срушеном Топуском“ било је порушено само оно што су „храбри хрватски бојовници „ из 2. бригаде ЗНГ и МУП-а , минирали и порушили , прије своје бјежаније из Топуског у августу 1991. године, под притиском југословенске територијалне одбране, а након скоро двомјесечне  страховладе : Спомен дом ЗАВНОХ-а , болнички дом -4, вила  „Мирна“   и поједине српске куће ,  које су су претходно опљачкане.

Шта у овом наводу  стоји као истина ? Бркови , само бркови  Чеде Булата су историјска истина !

Богови , Марсови , доктори , Јупитери, институти , контроверзе „микроилустрације „ и на крају остали су само Чичини  бркови .

У књизи Милисава Секулића „ Книн је пао у Београду“ ,која  иначе врви од вредносних судова и пресуда , Кордунаши  су приказани  на чудан начин , а руководиоци  на Кордуну  као монструми каквих нема на свијету : “ Зашто[3] би некоме на „српској страни“ требало окружење становништва  на Кордуну ?

Није ли у питању очекивање  да ће се хрватска војска „наместити“  пред светом  и спонзорима кад изврше масован злочин над децом , женама, старцима, окруженим војницима ? !. Да ли је очекивани масакр требало да послужи као крунски доказ  да су Хрвати геноцидан народ ,а њихова војска иста као она као из времена Анте Павелића ! И коначно да ли би  масакр на Кордуну добродошао као оправдање за одлуку  да се народ поведе у бежанију  и путем без повратка . Не би ли на крају масакр  заувек   покрио лажи … којима су Срби у Крајини  обмањивани ,  не само од 1991. године  него и раније „’

Оно што је почело као претпоставка ,  настављено уз украшавње  истовременом употребом упитника и ускличника , наставља се ,уз аплаудирање хрватској мудрости , сада већ као чврста необорива чињеница : “ …Иако [4] је на несрећу  дошло до окружења , на сву срећу , дошло је до рационалног и сасвим контролисаног  понашања  хрватске војске . Хрватска је знала шта жели  и чврсто је контролисала  ситуацију . Није , може се рећи ,  насела на замку !„

Шта рећи на све ово ?

Када аутор описује јединице које нису чврсто држале положаје  оптужује их за кукавичлук , а када Кордунашки корпус  не мрда са својих положаја , то неко  на тобожњој “ српској страни“ сам себи прави замку  и то какву ! Не улазећи у то како неко може да “ води  у бежанију“ оне који су масакрирани , суштина овог ступидаријума је да таква „ замисао“ на „ српској страни“  не би могла бити  реализована  без војног  ,  полицијског  и политичког руководства Кордуна .То руководство и нико други , по аутору ,  намјешта Хрватима  да им побију  синове  , кћери , браћу , сестре , мајке , очеве , родбину , пријатеље , ратне другове  из четири године  рата  па и њих саме , само да би Хрвати  били оптужени  за геноцид .

Постоје ли такви људи на планети Земљи ? Овако нешто нећете наћи ни у најблесавијим  холивудским сценаријима . Који би то филмски жанр био где  масакрирани монструми воде масакриране своје најближе , ваљда као фантоме,   у фантомској колони  у „бежанију“.

Кордунашима не требају  усташоидни умови ,  кавих има међу хрватским ауторима , ако српски аутори  постављају овакве конструкције . Можда је ово све само  аргументација за тезу покојног  Ј.Рашковића  да смо ми Срби „луд народ“?

Наравно да ни хрватска пропаганда није жељела да заостане иза оваквих конструкција .

Тако су морбидни креатори  међу њиховим пропагандистима   лансирали причу поткрепљену  видео снимцима ,пласирали је  у медије  и „окачили“ на Интернет.         Генерал Новаковић је , каже прича , тенковима газио свој народ , жртава , додуше нема ,али има аутомобила  преко којих су прешли тенкови .Ако претпоставимо  да је могао  постојати нељудски злочиначки  ум , који би тако нешто наредио , очигледно да ни такав ум , чак и да припада српском генералу , не би могао да управља са тридесет тенкова .Тенковима управљају посаде . Те посаде нису биле никави легионари Легије  странаца . То су били , све до једног , Кордунаши  чији су најближи, као и породица  генерала Новаковића  били у колони .

Да ли су и тих сто људи  газили тенковима своје најближе  само да ти тенкови не би пали непријатељу у руке ? Тако нешто није забиљежено у историји ратова ,а  сигурно ни неће , јер  је супротно еволуцијом формираној људској свијести.

Да иронија буде већа  ,  та прича је заснована  на неколико аутомобила,  које су српски тенкови прегазили  док су Кордунаши тенкисти  херојски бранили  колону избјеглица .

Осмог августа  поподне избјегличка колона је између Жировца и Двора  била прекинута  нападима 505. бужимске бригаде  и муџахединских група .

Једна тенковска чета је , по наређењу генерала Новаковића , без пјешадије , што тенковска јединица не би требало да ради , ништа не питајући и не тражећи објашњења , из Двора на Уни , одакле је претходног јутра избацила   хрватске јединице , које су биле ушле у Двор , кренула према Жировцу да нађе мјесто гдје је колона пресјечена  и одбаци непријатеља од пута . Живе душе није било на путу . Пут је био закрчен са три колоне напуштених, празних возила свих врста . Тенкови су  се због тога кретали ван пута . На самом излазу из Двора у правцу  према   Жировцу   пут се није могао обићи . Десно је стрми пошумљени одсјек земљишта висине  неколико десетина метара ,а  лијево  мочвара  и поток иза  пилане , која се ту налази.Ту су тенкови прешли преко неколико напуштених возила ,продужили даље ван пута  , пробили се до мјеста где је колона била  нападнута  ,смлавили  непријатеља , у ватру  и дим претворили пошумљену падину одакле је долазио напад  и колона је кренула поново према Двору .Касније се сазнало и било предмет шала  међу тенкистима  да су неки познали своје аутомобиле  прије него што су прешли преко њих.

Умјесто да тенкистима неко бар захвали , што нису као многи други напустили јединицу и узели у руке волан свог  аута , трактора или камиона , него управљачке команде тенка и нишанске справе тенковског топа да бране свој народ , данас и међу Кордунашима  вјероватно има оних који причају причу хрватске пропаганде . Разлог је једноставан : тешко је признати да је неко бољи човјек од тебе ,а сваки разлог је добар кад правдаш сопствени кукавичлук.

Да не би остало недоречено ! Кад сам ово послије рата  причао на једном јавном скупу ,неко из публике ме је питао :“А где си ти био?“   Био сам с њима , а тај што је питао ,  да је био, не би ни питао .

Поменутом М.Секулићу  као оперативцу  би  ваљда требало вјеровати , када на истој страници наводи :   “…корпуси [5] и друге јединице у западном делу РСК, подељене су у две групације . Северну групацију чинили су 21. и 39. корпус  затим Корпус специјалних јединица  и оперативна група „Паук“. Командовање је обједињавао  генерал Миле Новаковић …“

Које то подјелио СВК  у западном дјелу и када ?.

Ако је то господин Секулић , као оперативац планирао у Плану употребе  „Гвозд“ зашто генерал Новаковић није са тим упознат  било када , а није  упознат никада . Нормално би било ако је било предвиђено да извршава тако важан задатак да  учествује у самој изради плана ,изврши с потчињеним  командантима извиђање , изврши обуку команди и старјешина  по плану употребе , уреди  територију ( утврђивање , запречавње , припрема рушења , уређење артиљеријских наредних  ватрених положаја , постављање жичних праваца везе  према предвиђеном маневру …) обиђе јединице и упозна се са стањем борбене готовости  и да формира команду .

Ако то није било предвиђено планом употребе , кад је то подјељена војска ? Није ваљда  да је  ратни план  кога су израдили оперативци Главног штаба  био толико квалитетан ,  да су након једног дана рата  морали да мијењају руковођење и командовање  на стратегијском нивоу.

Након ове тврдње оперативац ГШ СВК  описује , у наставку , дејства првог дана агресије  и даље .

Истина је другачија и опште позната . Генерал Новаковић је на светог Илију  одвео делегацију РСК на преговоре у  Женеву ,у току првог дана агресије 4. августа  вратио се из Женеве , ноћу 4/5. август  путовао на Кордун  (сви други чланови  делегације  су остали  у Београду )  и стигао ујутро 5. августа .

Тврдња да је Корпус специјалних једница (КСЈ)  био на Кордуну  није истинита .Познато је   да је Гардијска бригада била на Динари , а не на Кордуну . Једина борбена јединица из КСЈ  био је оклопни батаљон  . На Динари је био и 21. ИДОд.

У вријеме израде ратног плана „Гвозд“  док је Предсједнику РСК  Милану Мартићу  вјерно и одано служио М.Челекетић , понављајући сваки дан мантру : „Господине Предсједниче   војска ће извршити свако  ваше наређење“ , основна брига Мартића и Челекетића  било је да се генерал Новаковић  држи што даље од војске , а камоли да учествује  у припреми одбране РСК.

У то вријеме њихов главни војни безбедњак Раде Рашета шаље информацију ( оргинал код аутора  још од тог времена )  да је проблем у СВК  што дио јединица    „  није у систему  руковођења и командовања “ него слуша само генерала Новаковића. Начелник безбједности  21.к  М. Каран  у безбједносној процјени  за ратни план „Гвозд“ пише да 21 корпус  и Кордун   угрожавају смјењени генерали и пуковници . Хрвати му нису проблем [6]

Команданти бригада и батаљона се крсте  лијевом руком ,зову, питају и чуде се.

Чињеница је да у току преподнева 5. августа   из Книна стиже последња депеша ,  након које   више није било  ни везе са Главним штабом  ни Главног штаба . У тој депеши се генерал Новаковић , тек стигао из Женеве ,поставља за замјеника команданта Српске војске Крајине  за Кордун и Банију .То је значило : Ради шта знаш и како знаш , ми више нећемо урадити ништа .О томе , мало касније. Наводећи примјере гдје се дају  одговори , а не постављају питања ,нарочито не битна , суштинска питања ,долазимо до тренутка кад страдалничка кордунашка колона  стиже у Србију аутопутем .Нико не може у Београд, али неки могу. Један од тих сједи “ уз кољено“ једном од најмоћнијих људи [7] у Србији тога  времена , који телефоном зове Предсједника Милошевића: „Друже Предсједниче  , за све ово је крив генерал Новаковић, ево имам свједока с лица места , који Вам може то потврдити „

Наречени свједок чека као запета пушка да изблати генерала Новаковћа, није му ни први ни посљедњи пут , то му дође као занимање , професија ,  а сада је и свјеже припремљен што треба да каже .Не добија прилику зато што онај с другог краја жице уопште није будала, познаје учеснике догађаја и зна да овај с овог краја жице покушава да са себе скине одговорност која није ни мала., ни безначајна.А овај наш страдалник , несуђени свједок , питате ? Он се пече на тихој ватри , није му лако  и ја је нећу потпиривати .

Наша браћа у Републици Српској су у августу 1995. имали брз и једноставан одговор зашто се нама у РСК  и на Кордуну десило  то што се десило: кукавичлук ,и ( или ) издаја .
Ова врста одговора ,  који сте тада слушали у Бањалуци  трајала је нажалост врло кратко , само око мјесец дана док снаге тзв. Армије Босне и Херцеговине , ХВО   и регуларне трупе НХД  нису у својој офанзиви избиле на прилазе Бањалуци,на Мањачу , и у Мркоњић Град палећи , рушећи и убијајући све што им је било под руком, а уз ватрену подршку крстарећих ракета „Томахавк“ са Јадрана и авијације НАТО.

Тада су и они схватили да пре одговора  треба поставити питање.

У Србији , одговор зашто нам се све то десило је поред оног „кукавичлук“, „побегуље“ „ издаја“  садржало и опште прихваћену „истину“ о неспособности и некомпетентности  крајишког руководстава.

У  Србији је ова врста „одговора“ потрајала дуже ,све до 1999. године , док НАТО није почео да „милосрдно“ сравњује са земљом земљу Србију. .Други дио, одговора о „неспособности  и некомпетентности  крајишког руководства “преживио је до данас  због тога што је подржан од стране оних  који сматрају да је мудра и одговорна политика једино она да немаш сопствене интересе и да до последњег зареза и тачке прихваташ страни диктат све до тренутка , кад  им постајеш потпуно безначајан  јер су остварили  све своје циљеве.

Наставиће се…

Текст је део рукописа, тј бележака које је генерал Миле Новаковић годинама записивао како би од њих направио књигу – сведочанство из прве руке. Нажалост, прерана и изненадна смрт, овог српског војсковођу спречила је да последњу битку, битку за истину о уништењу Републике Српске Крајине приведе крају и на начин како то раде стручњаци.
У наставку, Преврат ће објавити његово сведочење о последњим данима РСК и њене војске, а у знак поштовања према аутору текст „иде“ у оригиналној верзији, без уредничких интервенција.

Advertisements

5 mišljenja na „Миле Новаковић: Овако је било

    • Својевремено је рекао: „Нисмо заслужили одликовања… Моје одликовање је моје данашње сиромаштво.“

      Миле Новаковић је своје пензионерске године провео врло скромно у кући коју му је „на одложено“ уступио један земљак. Био је једини генерал ВЈ који је скоро десет година био без решеног стамбеног питања… Док такви људи одлазе, на овом дуњалуку опстају неки који се људима могу назвати само под дејством тешке емоционалне инконтиненције. Част ми је што сам га познавао, а Онај горе ће већ знати како ће чија дела вредновати.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s