Драган Томић: Размишљања из вреле собе (2)

после свега, испоставило се да је шума сачувала више Срба него и црква и држава и Россија заједно.

Веруј својим очима

Пратећи “патриотске” и “унијатске” сајтиће, да се приметити да се јаз између ове две реалности само повећава а никако смањује. Код патриота постоје три основне теме а то су : издаја,злочин,и обожавање. Код унијата, такође постоје само једна тема која се провлачи кроз милион итерација и она је ауто шовинизам. Међутим, оба дискурса ипак спаја једна патолошка црта и она је -таштина, тј нарцизам. Нарцисодни поремећај личности, спада у елитну врсту поремећаја, која у себи сублимира тоталну негацију сопствене личности, и на тај начин представља врхунац ауто деструкције. Са друге стране, само-пројектована обмана, то “шатро-ново ја”, да би се одржало, константно агресивно мора да конзумира све око себе, и на тај начин постаје врхунац чисте деструкције. Нарцизам је тако, тотална деструкција јер делује у оба правца, ка споља и ка унутра. У основи нарцизма, лежи страх који је настао као резултат трауме. Другим речима, личност када доживи трауму коју није у стању да рационализује, тј да је разуме и логички обради, то искуство на неки начин одлаже. Што је траума раније задата, то је теже исту рационализовати и на тај начин превазићи. Наиме, ако је траума задата у раној младости, када рационално још није довољно развијено, информација о тој трауми остаје забележена у облику емоције а не сећања и како је забележена у облику емоције њу није могуће рационализовати.

Она тада постаје импусни одговор, као што је мржња, гађење или пак љубав која се не може објаснити али се зато осећа.

Разумети патриотски дискурс, када се иде линијом тема који они обрађују јесте поприлично лак. Они нас мрзе, не стиде се да то покажу а ми то трпимо јер смо исправни и чекамо да нас велика Россија узме у своје наручје и ослободи, доносећи глобалну (православну) правду. Док чекамо, ми константно се обраћамо сами себи, објављујући сведочења и сећања на наша страдања. Ту све пршти од суровости и садизма, од усташких покоља па до арбанашких дивљања. И увек смо ми жртве, увек немоћни и увек праведни.

Због тога се чини да, што више Срба бива поклано од стране усташа,балија или арбанаса то су они праведнији и ближи Богу. Ово је нај примитивнији однос са свевишњим – и чини се да, овако гледано, ми својим нечињењем противу непријатеља, помажемо у њиховој намери да нас сатру, правдајући то нашом само умишљеном улогом пастве чија је једина улога на овом свету, да хармонизује тј обожи све око себе. Међутим, избегавајући да непријатељу узвратимо, правдајући то вером у Бога, ми можда чувамо њихове животе али зато сигурно не штедимо наше.

На тај начин, ми постајемо саучесник у злочину над нама.

Нажалост, ово је уједно и одговор ДРП-у, зашто није могуће да сви који живе у Србији буду Србијанци. Па ко би желео да буде припадник овакве нације, са оваквим постулатима? Чак и да не осећа анимозитет, као рецимо Хрвати, Мађари или Албанци или пак Бошњаци, зашто би ико желео да буде припадник ове нације? Шта се то нуди што им гарантује прво живот, па онда добар живот?

Сви наши непријатељи су нас победили и сада пишају по нашим гробовима. У њиховој логици, ми смо ти који смо их изазвали и ми смо криви што смо добили по носу. У њиховој логици ми морамо да платимо ратну одштету и ми морамо да доживимо “катарзу”, тј да се одрекнемо нашег идентитета у корист оног који њима гарантује не сметан развој. Проблем, међутим, лежи у томе што њихов не сметан развој подразумева наш нестанак, па макар и променили свест и платили ратну одштету. Јер појмовно, ми смо за њих непријатељ, сама чињеница да постојимо за њих је не прихватљива. Јер за Бошњаке ми смо неверници религијски гледано и ми смо криви што је Османско царство пропало. Они би били нај срећнији да се ми никада нисмо ни ослободили и да смо нестали под притиском Османског јарма. За Хрвате ми смо јеретици, на религијском плану и као такви нисмо ексклузивни као они, за њих ми смо изван зидина тврђаве, ми смо искључени из њиховог света и поретка а правило “тврђаве под опсадом” каже да све што је ван зидина тврђаве је или ресурс који треба експлоатисати или непријатељ кога треба истребити. Такође криви смо што смо им срушили Аустријску и касније Аустро-Угарску Царевину. За “унијате” тј а-национализоване Србе, комунисте тј европејце, криви смо што смо срушили Југославију, заједничку државу где су они могли да путују до Трста по фармерке и да летују по ниским ценама на Јадранском мору. Јер они су граџани света а не тамо неки тупави Срби.

И шта нуде патријоте као лек? Цркву и Россију. Русију која је далеко у км и Цркву која се све више понаша као Мајански свештеници, као нека каста која је ту да тумачи како треба да се живи и како да се мре. Која не даје никакав одговор него само поставља питања. И онда у недостатку одговора, људи слуђени ко гуске у магли траже одговоре у Храстовима, моштима, камењу, појавама на небу. Они у суштини НАПУШТАЈУ Хришћанство и враћају се вилама у шуми.

Јер после свега, испоставило се да је шума сачувала више Срба него и црква и држава и Россија заједно.

Није Србин глуп. Није глуп али јесте очајан.

Advertisements

9 mišljenja na „Драган Томић: Размишљања из вреле собе (2)

  1. Не вреди. Г. Томић се погубио у беспућу повјесне врућине.
    Г. Томић је само показао да су најпослушнији пацијенти аутошовинистичких дресера широкопојасни мислиоци са рубова српског дискурса.
    Или тако нешто.
    Да још једном цитирамо г. Бору Дрљачу: „То што причаш, то су фантазије!“
    Понављање другосрбијанских подвала о српском национализму није памет већ понављање другосрбијанских подвала о српском национализму.
    Да ли ја, или било ко други, треба да се бакће око тога како размишља неко ко је у три генерације поновио геноцид над мојим народом? И сваки пут окривио Србе што је морао да их коље.
    Па је ту „феномен“ комуниста и „еуропејаца“, који су јел` те нешто ново, као да нисмо имали феномене потурица, немчара и мађарона, те сад треба да лупам главу како нам се то догодило да имамо одроде?
    „…И шта нуде патријоте као лек? Цркву и Россију…“ – закључио г. Томић о српским патриЈотама. Па за то није морао да се труди око писања, већ је могао копипастирати какво штиво Светлане Лукић или Пере Луковића.
    Ми нудимо као лек Србију, г. Томићу. Али разумем, за Вас је то непојамна маглуштина од речи без смисла. Ви заиста мислите да та магловита Србија треба неким триковима да одобровољи оне који хоће да је убију? Ви такође мислите да Србија треба све да уради да би је неки њени грађани који је баш не воле заволели, а да се не приупитамо „шта си ти, грађанине, урадио за Србију?“. Ставих ово под наводнике зато што су моћни народи одавно апсолвирали то питање..

    Sviđa mi se

    • „Ви такође мислите да Србија треба све да уради да би је неки њени грађани који је баш не воле заволели, а да се не приупитамо „шта си ти, грађанине, урадио за Србију?“. Ставих ово под наводнике зато што су моћни народи одавно апсолвирали то питање..“

      А иначе ти „неки њени грађани“ Србију треба да воле онако апстрактно, без разлога, као што неко воли керове? Зар није исправније да волиш нешто што је (само) твоје? Да ли је „војвођанском Мађару“ Србија дража од Мађарске? Наравно да није, већ сто година овде и преко границе рађају се Мађари којима се као један од основних националних задатака поставља ревизија Тријанона, и враћање „фелвидека“ и „делвидека“ Мађарској. Они овде живе јер морају, јер немају где да оду, а само ретки „национални лидери“ овде живе због привилегија које им даје Србија. Због тих привилегија их већина Срба ако не баш мрзи, а оно гледа их к’о смрдљив сир…

      Ако су сви грађани једне државе равноправни у правима и обавезама, привилегије па и позитивна дискриминација постају беспредметне.
      Али, овде је право питање изгледа – не да ли је ово што раде мањине добро, већ зашто исто не можемо да радимо „ми“ у њиховим матичним државама, па смо зато љути.

      И друго, наши нацијоналисти углавном мисле (али још не смеју да кажу) како треба отпустити муслимане, Буњевце, Мађаре, Албанце, итд па на њихова радна места примити Србе (али оне „праве“, тј. њих). То није национализам, то је трибализам и патетична реакција на непревазиђени усташлук, чију ефикасност промотери таквог „србског нацијонализма“ срећом могу само да сањају.

      Sviđa mi se

      • – Да ли је „војвођанском Мађару“ Србија дража од Мађарске? Наравно да није, већ сто година овде и преко границе рађају се Мађари којима се као један од основних националних задатака поставља ревизија Тријанона, и враћање „фелвидека“ и „делвидека“ Мађарској. Они овде живе јер морају, јер немају где да оду ….

        А шта значи тај парадокс да хоће, али немају где да оду у Мађарској, и да им је та Мађарска која им то на неки начин брани, дража од земље Србије?

        Sviđa mi se

      • „А шта значи тај парадокс да хоће, али немају где да оду у Мађарској…“

        Значи исто што и Србима „из прека“ којима су главе у „завичају“ а гузице у Србији. Овде су јер у Хрватску и Федерацију БиХ не могу да се врате (не дају победници из протеклих ратова). Шта би неко коме су сви преци рођени ван тријанонске Мађарске могао да ради у њој, изузев ако није врхунски стручњак, преко потребан тој држави, или сиромах који не бира посао и радио би за било какву дневницу? А зашто им је Мађарска дража од Србије (у којој су рођени, одрасли и остварили се) о томе бисмо могли да разговарамо. Само, варате се ако мислите да они воле Мађарску северно од Сомбора и Суботице; за њих су Мађарска делвидек и фелвидек, само што ТРЕНУТНО нису у могућности (нису још довољно битни и утиоцајни) да ревидирају Тријанон. Али време је на њиховој страни као што на нашој сигурно није.

        Sviđa mi se

  2. Није мени јасно шта вама није јасно.
    Патриотизам јесте „апстрактна љубав“, као што је (ауто)шовинизам апстрактна мржња, но ипак постоји.
    Моје питање беше којим триковима ћеш придобити некога ко сто година мисли само како ће ревидирати „Тијанон“ и није га брига ма колико му угађао.

    Друго,
    Ел ти Драгославе имаш краву? Ако немаш, онда ништа.
    Свако ко има краву наиме зна да исту треба `ранити, не може само да се музе. Иста ствар је и са државом.

    „Позитивна дискриминација“ не постоји. То је само вешт вербални трик за законску и „друштвено прихватљиву“ дискриминацију. И ту је ствар проста к`о пасуљ: да би неког позитивно дискриминисао, неког другог по математичком закону мораш негативно дискриминисати.
    У пракси то изгледа овако: Моја најмлађа кћерка намерила да се на факсу пријави као Ромкиња. Само тим једним потписом решила би све своје студенске проблеме, а богами и породичне финансијске гледе њеног студирања. Није она тај поступак измислила, већ су то неке њене колеге починиле. Једва смо је одговорили. И, дође Ромкиња аутом, сва у злату , свили и кадифи, једноставно прође на друга врата, изађе и оде, док остали не-Роми још џоџе у реду; па неки прођу неки не.
    Знам за случај једне општинске службенице правничке (високе) струке, која је у давна социјалистичка времена у општинској служби имала више бодова (= већу плату), због „познавања језика средине“ од колега истог ранга. Није иначе радила апсолутно ништа, јер није знала једну реч српског језика. Истовремено, ја сам после „крваве борбе“ изборио да ми ЛК буде наштампана ћирилицом (била једина таква у Општини), а на послу сам добио последњу опомену пред отказ због коришћења ћирилице умеско латинице која је „пословно писмо“.
    Иначе, „познавање језика средине“ је само једнан буздован којим се спречава равноправност. На тај начин сваки припадник националне мањине може да се запосли где су Срби већина, али Срби не могу никуда. Ја сам „мултикултуралним“ војвођанерима указивао на њихов логички пропуст у таквој „заштити“ мултикултуралности. Јер, такав принцип би могао имати смисла да сви Војвођани знају све службене језике, дакле седам језика, пада сви буду свуда равноправни. На подручју целе Србије то би значило много више. Све друго води у дискриминацију мањине над већином.
    Или је решење да имаш један службени језик и крај. И да на факсу сви буду једнако третирани.
    Друга је ствар са потајним мислима у вези посла и сл. На жалост, то јесте трибално,заостало племенски. Осетио сам много пута на својој кожи. Да скратим нема у Војводини горе него бити дођош међу дођошима. дакле, то нема везе са српским национализмом, већ је реална његова негација.

    А питање шта нам је чинити је такође питање за понављаче. Ено вам „Начертаније“, тамо пише скоро све. „Мало „мозаичког плагијата“ и ето модерног националног програма.

    Sviđa mi se

    • Моје питање беше којим триковима ћеш придобити некога ко сто година мисли само како ће ревидирати „Тијанон“

      Немам ја њега шта да „придобијам. Срби у овој држави су још увек већина и имају право да изгласају шта год им се наврне, тако да могу изгласати и измене Устава којима се Србија проглашава националном државом свих њених грађана – Србијанаца. А онда они којима су тако угрожена нека „права“ – нека објашњавају како је баш супер бити обесправљен, а „позитивно дискриминисан“. Кад си у праву, аргументи су ти много јачи од противничких; само не смеш одустати 🙂

      ко има краву наиме зна да исту треба `ранити, не може само да се музе. Иста ствар је и са државом.

      Наравно да зна. Једино, у овако постављеној и устројеној држави (где је „националним мањинама“ дозвољено да матичну државу сматрају својом, док се према овој односе као подстанари) потпуно је легитимно поставити питање: Зашто бих ја хранио туђу краву?!

      Патриотизам јесте „апстрактна љубав“

      Патриотизам је апстрактна љубав само за људе који државу схватају апстрактно или факултативно. Кад ти треба – има је, кад требаш ти њој – ко је јебе, она је апстрактна. Као што знаш за мене је Србија врло реална, а такође знаш и шта ислим о онима који је посматрају лар пур лартистички 🙂
      Доста ти је за пре подне, одох да печем дрповачу.

      Sviđa mi se

  3. Па прво питање је било постављено аутору текста, а што се мучене краве тиче, она је и даље твоја и ако је други музе.
    ИТД.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s