Драгослав Павков: ОСВЕТА  А НЕ ГЕНОЦИД

Борци 28. дивизије –  мушкарци, потпуно свесни тежине злочина у којима су учествовали нису ни помишљали да се у складу са одредбама Женевских конвенција предају јединицама ВРС, већ су се одлучили за пробој према Тузли. Том својом одлуком постали су легитиман војни циљ јединица ВРС.

 

 deca

Сребреница никад није СТВАРНО демилитаризована, упркос споразуму владе из Сарајева са владом РС и УНПРОФОРом

У Сребреници је била стационирана муслиманска 28. Дивизија  која је у пуном саставу бројала преко 10 000 људи

Из зоне под заштитом УН Сребреница, свакодневно су нападани положаји ВРС, српска  села су више пута била изложена пешадијским нападима ради пљачке, а у тим дествима страдало је преко 3600 цивила и припадника српских „сеоских стража“

Командант 28 дивизије абих Насер Орић, у камере страних новинара хвалио се ратним злочинима које је починио лично,  или које су по његовом наређењу извршили његови чауши.

Да би окончао даље убијање цивила, командант Главног штаба ВРС команданту Дринског корпуса издао је наредбу да испланира и изврши напад на Сребреницу, и тако неутралише и учини безопасном 28. дивизију муслиманске војске.

Након уласка у Сребреницу из које је неколико дана раније хеликоптером УН побегао њен командант – Насер Орић и коју (вероватно) због тога нису желели да бране ни његови потчињени,  ВРС је све жене и децу из базе холандског батаљона УН у Поточарима аутобусима превезла до п/к одбране Тузле и предала их муслиманским снагама.

Борци 28. дивизије –  мушкарци, потпуно свесни тежине злочина у којима су учествовали нису ни помишљали да се у складу са одредбама Женевских конвенција предају јединицама ВРС, већ су се одлучили за пробој према Тузли. Том својом одлуком постали су легитиман војни циљ јединица ВРС.

Једина погубљења ратних заробљеника која су уз помоћ „штапа и канапа“ неспорно доказана, догодила су се на војној економији Брањево и у селу Кравици. Прво погубљење „доказано“ је на основу изјеве Дражена Ердемовића – плаћеника ВРС из 10 ДОд, а друго се према више сведочења догодило након што је један заробљеник отео аутоматску пушку и убио стражара који му је пар секунди раније дао цигарету, што је изазвало хаос међу заробљеницима кога је малобројна стража покушала спречити панично пуцајући у све што се креће… Одговорна лица у оба случаја су осуђена.

У сведочењу за ТВ станицу АлЏазира Балканс, лекарка из Сребренице нека акушерка Фатима, која је учествовала у пробоју према Тузли, у једном тренутку посведочила је да „… на тој ливади није било мјеста да се стане ногом на земљу, све је било препуно лешева…“ муслиманских бораца страдалих од артиљерије и стрељачке ватре ВРС. Ако је то тачно, где су сахрањени ти погинули борци Армије БиХ, јесу ли и они „невине жртве геноцида“ сахрањене у мезарју Поточари?

По дефиницији, геноцид је злочин учињен из намере да се уништи једна етничка, религијска или мањинска групација.
Геноцид подразумева планирање, и није га могуће починити самостално, чак ни са војном јединицом нижег ранга. Из простог разлога јер такве јединице немају органе способне да испланирају операције масовних размера а масовност је такође једно од најважнијих обележја злочина геноцида. Нико, никада, укључујући и хашке истражитеље – није нашао ни један писани траг о планирању или извршењу масовног злочина какав се приписује ВРС и српској страни у грађанским ратовима на тлу бивше СФРЈ.

Крајње је лицемерно, а да се не ради о уништеним људским животима – било би и урнебесно смешно, када Ахмет Давутоглу, турски премијер, дакле – председник владе државе која одбија чак и да призна чињеницу о убијених милион својих држављана Јермена као део државног плана за истребљење – саосећајно клима главом и својој муслиманској „браћи“ текбири о „геноциду у Сребреници“, у коме је према најагилнијим антисрбима убијено 8000 људи…

Операција Криваја ’95. била је блистава војна победа ВРС, након које су се десиле неприхватљиве и срамотне ствари попут неколико масовних погубљења заробљеника. Сва лица која су доступна српским државама и којима је правоснажном судском пресудом доказана кривица, кажњена су по закону. Са господином Ердемовићем који је према сопственом признању живота лишио више од хиљаду људи – главу нека разбија хашки суд који га је ослободио одговорности и доживотно збринуо у замену за услугу тужилаштву.

Срби неће пристати да постану геноцидан народ како би неко стекао ореол мученика и невине жртве.
Само да подсетим – прва жртва грађанског и етничког рата у БиХ био је управо Србин Никола Гардовић – човек који се веселио у сватовима када га је убио Рамиз Делалић – Ћело, сарајевски јалијаш родом из Новог Пазара.
Србима није потребно мирење као процес, то је потребно антиратним профитерима на обе стране. Нама је потребно помирење засновано на признању свега погрешног што је довело до југословенске трагедије и успостављање сарадње без подозрења и у доброј вери.

Ако је то превише – босански муслимани нека се затворе у своју авлију, Срби ће у своје двориште, а минимум суживота би морао да подразумева да сусед комшији не пребацује смеће преко плота, наравно – и обрнуто. Док не стаса генерација паметнија од ове која је упропастила све за шта се ухватила.

Advertisements

8 mišljenja na „Драгослав Павков: ОСВЕТА  А НЕ ГЕНОЦИД

  1. „ako većina njih osuđuje ubijanje, kako ga možete nazvati genocidom? To vas pitam. Da je to bio genocid, morao bi da bude deo državne politike. Da li su država Srbija i bosanski Srbi imali podršku cele zajednice, cele zemlje, svih ljudi za ubijanje muslimana? Ne verujem“,A saznaćete da pravoslavni hrišćani ne odobravaju to i da žale zbog toga što se desilo u Srebrenici. Onda ne možete da govorite o genocidu. Morati naći ljude odgovorne za taj zločin i njih kazniti, tako je pravo. Ali ne da kažnjavate ceo narod kao kad biste usvojili takvu rezoluciju u Savetu bezbednosti“, poručuje šeik Imran Hosein.
    http://www.kurir.rs/vesti/politika/video-seik-imran-hosein-u-srebrenici-nije-bilo-genocida-ne-kaznjavajte-srbe-kao-narod-clanak-1857759

    Liked by 1 person

  2. Пишем и ја нешто на ову тему. Оба ваша текста навео сам као фусноте. Али,немој сад да вас то понесе.

    Sviđa mi se

  3. Ај мало да изигравам ђавољег адвоката.

    1. Било је и оних који су се склонили у базу УН у Поточарима, па након што су их Холанђани предали у руке ВРС и раздвајања од жена и деце, пострељани су без икаквог суђења.
    Они нису покушали никакв пробој.

    2. У тим колонама које су се пробијале ка Тузли, било је и доста ненаоружаног света, ал добро узмимо да једна таква колона представља легитиман војни циљ чим у њој има нешто војске.
    Међутим, нису сви изгинули у борбама, многи делови те колоне која се врло брзо се раштркала, су се предавали. Неки су стрељани на лицу места а неки одвођени па касније стрељани, опет без икаквог суђења, што је тежак ратни жлочин.
    О томе постоји довољно сведочења, те мислим да је то апсурдно негирати.

    3. Разлог за тај „пробој ка Тузли“ односно бежање, тј. непредавање ВРС код многих није морала бити свест о томе да су сами починили зверства па ето беже од освете.
    Довољно је било уверење да „долазе четници и сад ће нас све поклати“ па да и многи невини који нису испрљали руке покушају да побегну. Ако се погледа оно под 1. није да није било места таквом страху, мада ја мислим да би их много мање настрадало да су се у великом броју предали.
    Тај „пробој“ је у ствари отворио врата пакла, односно био окидач за лудило које је касније наступило.

    Све у свему, ни ја не мислим да је тамо извршен геноцид, али мислим да је извршен покољ веома великих размера где је било доста невиних жртава. Такође мислим да нам то не служи на част.

    Ето, будимо људи иако смо Срби, то сам овим хтео да кажем .

    Liked by 2 people

    • да је био покољ и да је брука не би требало да је спорно, ал има их који и то оспоравају … чак се и тиме поносе (нож жица Сребреница)
      да је то геноцид је – прво глупост па онда све остало … из сасвим другојх разлога него што су лицитирања око броја жртава и упоређивања са „нашим“ жртвама.

      Sviđa mi se

    • Све што си навео стоји и не верујем да било о озбиљан оспорава. Међутим, надам се да ће са српске стране прича овде престати у име постизања примирја и успостављања односа – коректних колико је могуће. Јер, ако кренемо у ситна цревца – следеће питање мора да буде: Ко је почео и зашто?
      Рат је завршен, његове „теНковине“ су остале… Живот иде даље, са нама или без нас; одлуку морамо донети ускоро, или ће је други донети у наше име.

      Sviđa mi se

  4. Povratni ping: Ђорђе Ивковић: ВУЧИЋЕВ СТИД У МАЛИМ КОЛИЧИНАМА | Српски културни клуб

  5. Povratni ping: Ђорђе Ивковић: ВУЧИЋЕВ СТИД У МАЛИМ КОЛИЧИНАМА | Nova Srpska dijaspora

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s