Противу господских болештина, изопачених белосветских учења и туђинске крви

Снага наше земље и њена животна сила зависна је од привредног благостања и од ваше привржености на њој.

Полемика која обећава

ДРАГА БРАЋО, СРПСКИ СЕЉАЦИ,

Неки дан, као што сте чули и читали, примио сам један број наших угледних сељака, домаћина из Колубаре. Један од њих молио ме је, да говорим преко радија нешто о селу. Обећао сам и ево искупљујем своју реч.
Кад ово говорим мислим на оне наше највеће и најмногобројније привреднике: српске сељаке:
– Мислим на оне који су све своје биће везали за земљу и за рад на селу:
– Мислим на оне који сачињавају најздравији и најснажнији део српског народа:
– Мислим на оне које не кваре којекакве господске болештине, ни изопачена учења из белог света, ни мешана туђинска крв:
– Мислим на оне који одржавају недирнуту српску расу и претстављају најбољи део наше земље.
Дакле, вама српским сељацима, српским земљорадницима и народним привредницима намењујем ову своју реч и наређујем да следујете тим мојим саветима ради вашег добра.
Ако ме будете послушали, од мојих савета видећете много користи, прво ви сами, па онда заједно сваколики наш српски народ и цела наша српска земља.
А који је то мој савет? Слушајте:
Не напуштајте село и земљу:
Не занемарујте земљорадњу, сеоску привреду и своју производњу; и не одричите се позива који вам је од отаца у наслеђе остао.
Не треба да заборавите: Ваше је занимање најлепше и најплеменитије. То је занимање најсамосталније од свих других и најкорисније од многих других. Земљорадник је у
истини слободан човек. Слободан по томе што је у стању да сам стече све што му је за живот потребно.
Тај слободан живот не замењујте никојим другим.
Не идите у град на рад, кад вас у селу већ очекују толики земљораднички и привредни послови.
Не бавите се спекулацијом: не напуштајте свој посао, да бисте у своме или неком другом селу куповали животне намирнице, па их после у граду два или три пута скупље препродавали.
То је искоришћавање града и велике невоље градског становништва, док су, у ово тешко доба, за све нас, село и град дужни да једно другог прихвате и узајамно помогну.
Таква се трговина не приличи честитом сељаку, брату Србину и правом домаћину. Она је штетна и селу и граду.
Доносите у град и продајите само оно што сте сами произвели.
Останите верни земљи својој и своме раду на селу. Тамо сте ви као грађанин најслободнији и као привредници најјачи.
Останите где сте, чувајте своју земљу, челичите на њој своју снагу радом без предаха. Учините је сталним извором богатства и свога и своје много напаћене Отацбине, Мајке Србије.
Снага наше земље и њена животна сила зависна је од привредног благостања и од ваше привржености на њој.
Земља ваша је ваш понос, ваше богатство. Обрадите је данас у смислу учења које смо вам дали кроз свој пољопривредни план, – обрадите и најмањи кутак своје слободне земље тако да бисте и отуда добили што већ користи.
Да би Србија живела; да би из немаштине и беде изишла што пре; да би земља донела плод који у себи већ има, потребно је данас више него икада до сада да се наш сељак врати својој земљи и свом позиву, потребно је да се у село врате сви они који су га напустили и пристали по наговору политичара и фабричких агената да од земљорадника постану мали државни службеници и фабрички радници, да се врате селу ради спаса своје породице. Ма каква да је плата, ма колико надница била висока, све то нашем сељаку не користи, кад по градовима живи у нездравим становима и мора да гледа како његову децу, која се рађају у граду, мучки вреба туберкулоза и друге варошке болештине.
Сељак који је напустио своје село и у град прешао због службице и наднице учинио је неопростив грех према српском народу као и према својој породици. Ако је то учинио за то што је на селу имао само толико земље да није могао да исхрани себе и своју породицу, данас тај разлог не постоји. По несрећи ратом и немирима у земљи село је проређено толико у свом земљорадничком сталежу, да сада има на селу и сувише посла и за оне који своје земље немају.
За успех у пољопривреди сада није услов да земљорадник ради своју властиту земљу, услов је да земља, ма чија била, буде сва и што већма обделана. А у будуће земља ће бити онога који је ради.
Наш народни живот показује се данас таквим да је још сад наша и државна и народна потреба:
Прво, да у пољопривреди остану сви они који је никада нису ни напуштали;
Друго, да се на пољопривреду врате сви они које је политика и фабрика довела у град; и
Треће, да се пољопривреди предаду они, који до данас сеоског живота познавали нису.
После наше катастрофе, као што видите, живот тече и даље. У природи је тако. Да наш живот и овакав какав је, буде сношљив и лакши морамо се везати што више за земљу и за рад на селу. Ако тако буде, такав рад спашће нас најбрже. На овај начин изградићемо оно што вам рекох неки дан:
срећну сељачку државу.
Српски сељаци били су ти који су почетком деветнаестог века, створили и обновили српску државу. И све што је данас у истини српско – сељачког је порекла. Праве Србије нестало би са нестанком њезиних сељака. У српском сељаку и пре и данас нам је сва снага и сва нада. Ето тако ја замишљам, српско село и српску сељачку државу, тога ради шаљем вам српски поздрав: Живели, браћо сељаци!

МИЛАН НЕДИЋ
10. маја 1942.

Advertisements

2 mišljenja na „Противу господских болештина, изопачених белосветских учења и туђинске крви

  1. српску државу су створили марвени трговци и војници најамници .. рећи „Мислим на оне који одржавају недирнуту српску расу “ међу најизмешанијм „са највећим биодиверзитетом“ становништвом Европе је смешно … обична фашистичка демагогија да би им се лепо отела храна за снабдевање.

    Sviđa mi se

  2. Не хвалећи аутора, још мање вријеме у коме је ово писано, па и мотив, ово нису лоши савјети. Кад имаш ајвар можеш преживјети, а са ајфоном и ајподом је упитно…
    Када су једног нобеловца из области економије питали, након кризе која је започела 2008.г. (заборавих му име), рекао је да треба имати сопствено имање на коме можеш производити храну за своју породицу… И могу вам рећи да поуздано знам да неки на западу ово већ примјењују…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s