Светозар Пејовић: Нацисти vs. комунисти

Попут супарничких породица у подземљу, национал-социјализам и марксизам-лењинизам су били у међусобном рату (хладном и топлом), као и са остатком света.

Национал-социјализам и марксизам-лењинизам су непријатељски настројени према друштву приватно-власничке тржишне економије, и у складу с тим, друштву слободних и одговорних појединаца.

Комунисти су гајили отворено непријатељство према власничким правима, док су се национал-социјалисти задовољавали контролом и надзирањем понашања приватних власника. (препознајмо се сами – прим.дрп)

Брисани простор

Сви би требало да поздравимо скорашње (текст је писан 2007. – прим. дрп)дебате у Европи о стављању ван закона комунистичких и нацистичких симбола. Нема потребе да расправљамо о томе да ли су нацисти или комунисти убили више људи и проузроковали више патњи. И једни и други су их починили много. Такође је важно да се оба ова покрета идентификују као две практичне примене социјалистичке доктрине. Основна премиса социјалистичке литературе јесте да су социјалистичке институције способне да остваре “праведно” друштво. Та премиса је социјалистичким практикантима обезбедила филозофско утемељење и политичко оправдање за замену владавине права и индивидуалне слободе владавином људи (надаље: арбитрарна држава) и за њихову наводну бригу за “народ”. Термин “народ”, омиљени клише свих социјалистичких вођа, представља пуку вербалну фасаду иза које владајућа елита крије своје приватне циљеве.

Двадесети век је био сведок успона и пада двеју главних примена социјалистичке доктрине: национал-социјализма и марксизма-лењинизма. Попут супарничких породица у подземљу, национал-социјализам и марксизам-лењинизам су били у међусобном рату (хладном и топлом), као и са остатком света. Ниједан од њих није испунио своја обећања. Други светски рат је уништио Хитлеров социјализам, док се марксизам-лењинизам распао сам од себе. Национал-социјалистима и комунистима су заједничке многе политичке и економске премисе социјалистичке доктрине. И једни и други спроводе командне економије. Од појединца праве пуко оруђе за остварење циљева њихових владајућих елита. Национал-социјализам и марксизам-лењинизам су непријатељски настројени према друштву приватно-власничке тржишне економије, и у складу с тим, друштву слободних и одговорних појединаца. Они се залажу за велику и активну државу, стварају обухватне социјалне програме и не дају пребијену пару за владавину права. Национал-социјализам и марксизам-лењинизам су били једнако немилосрдни у гоњењу својих примарних мета: пре свега, инфериорних раса и буржоазије.

Између национал-социјализма и марксизма-лењинизма постоје, такође, и неке фундаменталне разлике. Комунисти су гајили отворено непријатељство према власничким правима, док су се национал-социјалисти задовољавали контролом и надзирањем понашања приватних власника. Национал-социјалисти су борбу за расну чистоту унутар националних граница видели као главни механизам развоја њихове врсте социјализма. Комунисти су, с друге стране, класну борбу пролетаријата у интернационалним оквирима сматрали полугом развоја марксистичко-лењинистичког типа социјализма. Позни G. Warren Nutter, високо цењени економиста, о комунистичком режиму је рекао следећу ствар: “Лењинов геније је био тај који је схватио важност улепшавања совјетског система демократским рухом. Ако народ жели Устав, дајте му га, укључујући и повељу о правима. Ако желе парламент, дајте им и то. И правосудни систем. Ако желе федерални систем, створите и тај мит. Поврх свега, дајте им изборе, јер је чин гласања оно што обичан човек најчешће повезује са демократијом. Дајте им све то, али осигурајте да то неће имати утицаја на то како ће ствари бити вођене.”

Аутор је професор у пензији са  Univerzitet Texas A&M.

Превод: Борислав Ристић, Каталаксија

Опрема: Преврат

Advertisements

4 mišljenja na „Светозар Пејовић: Нацисти vs. комунисти

  1. Термин “народ”, омиљени клише свих социјалистичких вођа, представља пуку вербалну фасаду иза које владајућа елита крије своје приватне циљеве.

    Sviđa mi se

    • и поред овог уџбеничког текста не примети да је САД склизнула у банкстерски фашизам „не дају пребијену пару за владавину права“ суспендовањем чак и кључних делова Устава

      Sviđa mi se

    • Ojkenove ideje su bile snažno ukorenjene u taboru kapitalističkog slobodnog tržišta ali su takođe dozvoljavale i mešanje države ne bi li se osiguralo da sistem funkcioniše za najveći mogući broj ljudi. Na primer, jaka regulacija je mogla biti uvedena da bi se sprečilo stvaranje kartela i monopola. Takođe, veliki sistem socijalne pomoći služio bi kao ispomoć onima koji ne mogu da se snađu ili su trenutno u problemu.

      Ojken je takođe podržao postojanje jake centralne banke nezavisne od vlade koja bi bila fokusirana na monetarnu politiku sa ciljem održavanja stabilnosti cena, što je u mnogome bilo slično idejama Miltona Fridmana. Uglavnom, ovaj sistem danas deluje potpuno normalno ali je u to vreme bio viđen kao prilično radikalan.

      TRANZICIJA

      Još dok je Zapadna Nemačka (zvanično: Savezna Republika Nemačka; u originalu: Bundesrepublik Deutschland) bila u svom nastanku, postojala je oštra debata oko smera u kome treba da se kreće njena fiskalna politika. Mnogi, uključujući lidere sindikata i članove Socijal-demokratske partije, želeli su sistem u kome će postojati državna kontrola. Ali Ojkenov štićenik, Ludvig Erhard, počeo je polako da se ističe i skuplja podršku Amerikanaca koji su i dalje bili de fakto vladari njegove zemlje.

      Sviđa mi se

      • Nakon što mu je general rekao da su mu savetnici objasnili da je ova drastična nova politika užasna greška, Erhard je izrekao svoj čuveni odgovor: “Ne slušajte ih, generale. Moji savetnici su meni rekli istu stvar”. Čudesno, svima je dokazao da je bio u pravu.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s