Драган Томић: Треће писмо Брмалампију, Les Misreables

 

„Током 20-ог века, у Европи, две су нације биле изложене систематској сатанизацији и геноциду. Те две нације су Јевреји и Срби. И ако сахрањени у истим гробовима и убијени од стране истих непријатеља и из истог разлога, од ове две нације само је једна извукла поуке и себи осигурала будћност.“

 

 

да је прочитан на време да је схваћен на време, Анте Старчевић би био један од кључних људи који би спасили милионе Срба јер тотално негира сваки постулат Југословенштине и јасно указује на правац кретања непријатеља.

Брм је у праву, Српска елита јесте пажљиво одгајани сој људи, са тачно одређеном наменом, чија је намена од почетка била, ово ја сад додајем, да од Србије направи оружје које ће се кориситити у међу империјалним конфликтима и које ће бити бачено на ђубре једном када свој задатак испуни.

И како је та карта, карта у једном правцу – ова намера јесте антисрпска тј. деструктивна по Србе и Србију.

рађање и остваривање Хрватске националне идеје нити могу нити хоћу да поредим са Српском. Просто зато јер је Хрватска национална идеја јасно дефинисана и спроведена док Српска никада није ни постојала, јер је замењена а-националном идејом.

fernand-pelez-un-martyr-ou-le-marchand-de-violettes

Проблем са Брм-овм поставком, лежи у њеним спојевима а не у деловима који су спојени. Проблематика Драже и полемике око тога да ли је он представник Југословенске идеје или Српске, да ли је патриота или издајник носи у себи противречности које су само кулминација историјске заблуде у коју је уведена Српска елита 1848 године, са Гарашаниновим “Начертанијем”. Други проблем који лежи у самој поставици Брм-ове логике јесте константно инсистирање на томе да Југославија мора постојати по сваку цену, коју он узима као оквир у чијим границама се истражују модалитети њеног постојања. Али кренимо редом…

Империјална линија, виђена у Српској елити која је настојала да створи Велику Србију/Уједињено Српство/Јутославију, није аутохтона већ је настала као последица школовања српске елите на западу, а поготово војног кадра по академијама у Француској. На тим местима, долази до уливања империјалне свести у Српску елиту. Српска елита се обликује на империјално-колонијалан начин кроз образовање на западу и покушава да на западни начин оствари свој источни сан. Управо ови људи, јесу родоначелници српског пијемонтизма, под којим ће се Србија обликовати од друге половине 19 века до Првог Светског рата. Када се у глобалу рашчлани српски пијемонтизам видеће се да заправо Српска елита третира Србију као колонију али колонију која треба да се ослободи страног империјалног утицаја,  да би сама постала империја. Ова линија изразито је виђена у војним структурама Србије 19 века и раног 20-ог и њена главна одлика јесте бескомпромисност, максималистички циљеви и изразита, готово фанатична идеологизација и подређеност идеји уједињавања српства. У неку руку, стање свести у Српској елити друге половине 19 века и на почетку 20-ог века може се описати као агресивни романтизам, врста позитивистичког транса које у исто време ствара и разара. Колико год добра да је донело Србији толико га је и одузело.

Србија је добила институције али су оне биле лоше институције, Србија је добила законе али су то били лоши закони, Србија је формирала елиту али је та елита била лоша, Србија се коначно развијала али се развијала на лош начин.

Као што данас имамо европејце тако смо и цео 19 век и рани 20 имали идентичне фанатике, који ништа друго нису до трендсетери, који су само пратили трендове развоја у Европи и са њима сатирали аутохтноност Српске културе која је преживела Османску владавину. Поетично, Српска култура и идентитет јесу прастари папирус које најмањи поветарац може разорити, који се морају у рукавицама одлагати у специјалне контејнере, у специјалним собама и то морају да раде високо стручни људи, на професионалан начин али и дубоко прожети љубављу према тим папирусима. Међутим, оно што се десило јесте да су ти папируси једноставно дати детету које нити је знало да чита и пише и које је по њима шкрабало бојицама покушавајући да нацрта оно што је видело око себе. На тај начин, дете је додало нови садржај (лош) на историјски папирус, уништавајући оригинални, што бојицама и мрљама од попаре само да би га, када је одрасло, згужвало и бацило јер му се цртеж није свидео.

Стога Брм је у праву, Српска елита јесте пажљиво одгајани сој људи, са тачно одређеном наменом, чија је намена од почетка била, ово ја сад додајем, да од Србије направи оружје које ће се кориситити у међу империјалним конфликтима и које ће бити бачено на ђубре једном када свој задатак испуни. И то је рађено тако што су агенти попут Вука Стефановића Караџића, комплетно историјско сећање ставили на тацну, само да би оно било прекројено, осакаћено и онда враћено као једино званично и путем кога је постављен камен темељац за дисциплиновање и устројавање Србије као оружја империјални интереса. И како је та карта, карта у једном правцу-ова намера јесте анти српска тј деструктивна по Србе и Србију.

Друга класа трендиста, јесу социјалисти и либерали, оличени у Димитрију Туцовићу и Светозару Марковићу. Баш као и конзервативни псеудо империјалисти-колонисти изникли на Европским војним академијама, ове врсте будала свој легитимитет заснива на разграђивању дела предходника при чему их њихова посвећеност уништењу прво Српског па онда свега осталог, чини импозантним штеточинама свога доба. У самој сржи Српских социјалиста лежи анти српско на које се касније качи про Југословенство или про Европејство данас.

Чињеница да су псеудо империјалисти направили лошу Србију ствара код псеудо социјалиста неописив порив да је разоре, и њихова уништитељска енеригја је окренута ка Србији, за разлику од псеудо империјалиста који енергију окрећу ка споља. Оно што спаја обе ове групације малоумника јесте да су они тешки аматери те тако нити знају да освајају као империја тј како да империју створе, нити знају да империју сруше као анти империјалисти. Главна одлика њиховог аматеризма јесте офрље урађен посао, буџење и супер буџење (карабуџевина). Резултат овог аматеризма јесте сукоб двојице лоших доктора који раде операцију на пацијенту, при чему псеудо империјалиста отвара лобању да би оперисао слепо црево у исти мах свађајући се са псеудо социјалистом који му константно обајшњава анатомију краве, јер је он хирург – али ветеринар.

Ту посебно бриљира Димитрије Туцовић, који се неће плашити да обуче униформу и да оде на ратиште али ће онда крвљу и знојем плаћене гранате расипати узалуд јер се плаши да “не погоди брата са друге стране”. Он пиша по Србији и Србима бранећи непријатеља од кога гине.

Пригодан крај за будалу без премца у Српској историји коме раме уз раме стоји Никола Пашић са свом својом псеудо аристократском чељади коју је намеравао да углави у карабуџевину звану Велика Србија/Југославија сходно својим махнитим, мегаломанским и лудачким плановима.

Насупрот Брм-овој поставци да смо ми сви овде иста говна која треба да се слију у јединствену септичку јаму, ја то мишљење не делим те стога рађање и остваривање Хрватске националне идеје нити могу нити хоћу да поредим са Српском. Просто зато јер је Хрватска национална идеја јасно дефинисана и спроведена док Српска никада није ни постојала, јер је замењена а-националном идејом.

Насупрот увреженом срБском схватању, ја мислим да је Хрватска држава постојала заиста 1000 година. То што није одржавана кроз борбу него уговорима, не чини је ништа мање државом. Напротив. Такође Хрватски национални идентитет је брижљиво чуван, брисан,лицкан од сваког уплива нечег другачијег, за разлику од Српског спрам кога се сама Српска елита односила на крање бахат и осион начин и са пуно непоштовања. Успостављен на јасно дефинисаним правилима, Хрватски национални идентитет јесте систем док је Српски идентитет антисистем јер је пан национални. Он почива на дефиницији, на структури и као такав је Српском идентитету тотално супротан у свему. Он је интегрисан у све тековине Европске цивилизације путем Католичке цркве и јасно дефинисан уговорима са владајућим империјама. И то се без поговора поштује и испуњава и у тим уговорима су јасно дефинисане казне али и награде.

Већ на самом почетку, Анте Старчевић кристално јасно дефинише ове постулате када дефинише Србе као ђубре које треба почистити из Хрватске куће, које у себи не носи ниакаве вредности и које ће, ако остане у Хрватској, бити главна препрека њеној слободи и благостању. Зато је основни постулат Хрватске као државе, тај да она да би постојала у себи не сме имати ни траг Српског нити Срба. На овај начин дефинисана је унутрашња политика Хрватске као државе. Међутим Анте Старчевић иде и даље. Он дефинише и спољну политику Хрватске, када каже да на Балканском полуострву живе само два народа, Хрвати и Бугари.

Са овим одредницама он јасно дефинише све, и моје дубоко мишљење је да, да је прочитан на време да је схваћен на време, Анте Старчевић би био један од кључних људи који би спасили милионе Срба јер тотално негира сваки постулат Југословенштине и јасно указује на правац кретања непријатеља. Међутим, полуписмено срБство, накљукано псеудо империјалним и псеудо социјалним сплачинама нити је умело да прочита нити је хтело јер је било дубоко уверено у сопствену ништавност из које вуче свој осећај супериорности путем класичне инверзије када се негативно мишљење о себи негацијом пермутује у супер мишљење у себи и које се одржава само ауто шовинистичким константним и упорним мазохизмом. Константним самоповређивањем и константном аутодеструкцијом.

Управо на тим местима, на местима деструкције и ауто деструкције, у тим кратким бљесцима јављају се ликови попут Драже или Љотића и Недића.

Дража, представник Југословенске Војске у Отаџбини, види на терену реалност али одбија да је прихвати. Он види остваривање јасне намере како Хрвата тако и Османлија, види је јасно као када се гледају преклани српски лешеви било у селима Босне било у водама Дрине и Саве, он види да ти лешеви су сви страствено заклани било да су деца,жене,мушкарци,било да су старци, било да су у партизанским било у краљевским униформама,било у венчаницама било у мантијама.

Стога да би одржао легитимитет као припадник Југословенске војске, он се може борити само за Југославију у којој ће Српско бити једино и на тај начин сачувано, или се може борити само за Српско при чему губи легитимитет а са њом и наклоност краља од чије подршке зависи. Он види да је суживот немогућ и да све у шта је веровао нестаје у реалном времену без обзира што је идеја на којој се заснива сва његова суштина као официра Југословенске војске му говори супротно. И на том месту он прави најнесрећнији могући компромис, покушавајући да задржи Југословенску ноту у којој ствара Велику Србију. И епски пропада. Јер да би сачувао Југославију морао је чувати и друге осим Срба у моменту када други истребљују Србе само зато што су Срби и у исти мах борити се против оних којима то није важно (комунистима). И све то под Нацистичком чизмом.

Са друге стране, Љотићевци и Недићевци, јесу у сличној позицији али без Југословенске идеје. Они јесу про Српски настројени али су устројени под Нацистима на такав начин да произведу максималну штету управо Српском народу.

Јер, оба ова несрећника послужиће као круцијални доказ да је главна препрека мира на Балкану, велико Српски национализам и на тај начин одиграти улогу баш као што је планирано исто као што су одиграли храбри Крајишници 90-тих година.

Током 20-ог века, у Европи, две су нације биле изложене систематској сатанизацији и геноциду. Те две нације су Јевреји и Срби. И ако сахрањени у истим гробовима и убијени од стране истих непријатеља и из истог разлога, од ове две нације само је једна извукла поуке и себи осигурала будћност.

Advertisements

10 mišljenja na „Драган Томић: Треће писмо Брмалампију, Les Misreables

  1. Са текстовима овог аутора проблем је јер у сваком одвали глупост попут „…социјалисти и либерали, оличени у Димитрију Туцовићу и Светозару Марковићу.“ па је онда тешко озбиљно третирати остало. Јован Ристић је једини либерал који је икад утицао на политички живот у Србији.

    Sviđa mi se

      • глупост је релативан појам.. ја Туцовића и Марковића видим као либерале, због доследног залагања за останак на концепту националне државе и суверенитета и међусобне солидарности слободних нација уместо империјализма и његових еуфемизама глобализма и интернационализма… и Старчевића видим као либерала, јер у једној држави може да постоји само једна нација .. шизофренија је што се усташе и интернациионалисти ките либералима и темељно изврћу њихове поставке.. . Разлика између ДрТа и мене је, што је ДрП лепо цитирао у : „Либерали се ослањају на стриктну логику, а не на људске емоције. Са друге стране, социјализам се искључиво ослања на емоције. Социјализам избегава критичка разматрања тако што код људи изазива осећај за лични интерес и што покушава да код људи угуши глас разума побуђујући у њима примитивне инстинкте.”
        али, мораћу изгледа још један текст..

        Sviđa mi se

      • „ја Туцовића и Марковића видим као либерале, “
        Тако бих и ја вероватно видео да сам дипломирао марксизам. Сви који нису комунисти за вас су – либерали и фашисти. Читај Преврат.

        Liked by 1 person

  2. иначе, волим кад не пишем залуд, кад има људи који укапирају о чему пишем: „Насупрот Брм-овој поставци да смо ми сви овде иста говна која треба да се слију у јединствену септичку јаму, ја то мишљење не делим те стога рађање и остваривање Хрватске националне идеје нити могу нити хоћу да поредим са Српском. Просто зато јер је Хрватска национална идеја јасно дефинисана и спроведена док Српска никада није ни постојала, јер је замењена а-националном идејом.“

    ово је тачно до бола, ја тврдим да српска идеја уопште не постоји у дефинисаномм облику, сем као југолсловенска..Начертаније је, ко што ДрТ стално понавља ПРЕПИСАН ПРОГАМ са измењеним придевом „српски“ уместо „јужнословенски“… срБске елите су у обе интеграције (и у Балкански савез – источнобалкаснких народа и у ЈУ) улетеле ко магаре у маглу, без теоретске припреме – право са „МОрасвко Вардарског правца“ – у Југославију, док се дуж јадранског мора западнобалакнским интеграцјама људи банве вековима у писаном и штампаном облику на које безуспешно указујем..

    Sviđa mi se

    • на исти начин на који је Гарашанин заменио придеве, заменио је и Старчевић скоро истовремено уместо илирско/словинско – један српски, други хрватски.. ал суштина је иста, а све темељне поставке давно су срочили далматински хуманисти, реформисти па се шлепали и преписали језуите… па православци..

      Sviđa mi se

  3. Када сам видео шта сте овде писали, а видео је урпаво прави термин, уместо читао, коментирао сам у себи

    Срби су стварно заплетени ко пиле у кучину – кучину прошлости, или боље речено, кучину застарелих концепата.

    А онда сам помислио:
    Колико се пута мени десило да брижљиво аргументујем неки став, а да неко на све то одмахне и каже како је то тупа јалова дискусија? Зар није болело? И зар није било очигледно погрешно? Зар није дискусија – аутентична, интензивна дискусија – управо једна од ствари којих има у великом мањку у Србији данас? Да ли је боље знати скоро ништа и правити се да су сва питања одговорена, или покушати да разјасниш и размељујеш погледе?

    Одговори су за све то: Да, да…

    И зато Вас поздрављам.

    Видим доста добрих запажања у вашим коментарима, али …. можда је апстрактно-есејистичка форма неприкладна. Можда би се све те разне поенте боље – лакше и прецизније – изразиле у облику наратива.

    Sviđa mi se

  4. Povratni ping: БрМово писмо ДрТу – (ЈеБоТе икс на енти део) | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s