Audiatur et altera pars

или

„Нека се чује и друга страна“

  „Не интересује ме ко је и шта је, него гледам човека по његовим списима, а не по етикетама.“

Наш проблем је негирање да имамо проблеме, а они се некако највише уобличавају у глупости, необразовању и непоштењу.

Тако је Ава кроз студије, али и кроз популарне текстове унијатио Србе. Лазић му је свесрдно помагао. Све док једног дана тиква не пуче!

dontjustbe

Написао: др Зоран Ђуровић

Мој најбољи пријатељ, Александар Лазић ме се и јавно одрекао. Вели о томе у свом осврту на објаву: јер „ништа као лукави Латини“, ништа „испод жита“ – све јавно и транспарентно. Но, први коментатор, вредни Слободан Млинаревић примети: „Запрепашћујуће саопштење. С једне стране, због постојања ‘неслужбеног’ односа актера, а с друге стране због потребе, да се то јавно објави. Ако је већ одлучено, да се објави, имало је смисла, да се детаљније објасни, како је то ‘острашћени екуменизам’ био ‘стајаћа тема’ цењеног др Ђуровића“. Пошто смо ја и Млинар акционисти на „Стању ствари“, онда барем да и видимо шта се подешавало, јер из Лазићевог приопћења не „транспарира“ много тога. Наравно, биће поменуто само неопходно.

  1. Од Кулина Бана

Шалим се, нећу баш од Кулина. Но не могу да не објасним и зашто сам „острашћени екумениста“. Кад сам био мали, моја мајка је говорила: „Мој Зоран ви је мимо ђеце“. Кад сам порастао, постао сам „Мимо људи“. У основној школи су доводили директора да чује шта ја причам, наставници позајмљивали од мене „Галаксију“ и остале стручне књиге. Из гимназије хтели да ме избаце због пропагирања у радовима „фашистичких идеја и непримерних изражавања (псовке)“. Тужили ме партијском секретару Титограда, али је мој ујак завршио школу у Кумровцу, био директор „Побједе“, тако да сам извукао живу главу. Кад у „вуненим временима“ рекох мојој мајци да ћу да упишем теологију, њој су испали тањири из руке и поломили се и рекла је да ако то урадим да ће она да се убије. Онда су звали ујака да ме убеди да се оканем ћорава посла: „Синовче, ти не знаш што су ти то клерикалисти, они ће те тамо дрогирати, сипаће ти бром у пиће да би те направили импотентним“…

Положих пријемни, код покојног Радована Биговића, као најбољи на БФ и зато ми као прваку одмах дадоше собу. Бих и „мимо студената“. Тако сам у неко доба имао част да на студентском скупу одржим предавање на тему сталног причешћивања, што је изазвало бурну реакцију, а онда су упитали за суд једног руског јеромонаха који је студирао код нас, шта он мисли: „Ђакон Зоран наведе Оце, ја не могу ништа против тога да кажем, иако је наша тренутна пракса другачија“.

Због тог „мимо“ тадашњи декан БФ, Прибислав Симић, ме позва да ми предложи да идем на пост-дипломске у Швајцарску. Све уговорено, требао само благослов мог надлежног, м. Амфилохија. И ту пак испадох „мимо“, јер ми м. није давао ђаконску плату, али ни благослов за студије за које сам имао све услове. Требало је само његово „да“. Није долазило више од годину дана, онда Ава оде на Философски, и ту, када је презентирао своје списе, рекоше му: Ви за диференцијални само да полажете општу историју философије. И тај „мимо“ Ава то положи, мада су му говорили: Зашто идеш да упишеш специјализацију код Жуњића, он је комуњара? Ава је одговарао: Не интересује ме ко је и шта је, него гледам човека по његовим списима, а не по етикетама. Жуња после тога рече Петру Јевремовићу: Овако нешто нисмо видели ни код оних који су завршили редовне студије философије.

  1. Прво чудо или како је Ава постао смедеревски парох

Станко Божић, велики судија из Брозовог времена, који је избегао за Белгију да би главу спасао, обезбеди Ави постдипломске у Бриселу, ауто, стан, стипендију, парохију. Оде код Амфилохија, овај ни да чује. Наравно ни паре да да. Онда Авиница, како је Бог дао, каже у ходнику у патријаршији Амфилохију: Драги мој духовниче, ви сте све ваше рођаке обезбедили, а нас остављате на улици. Пустите нас да живимо. Ту је А. почео да дрхти и рече: Срам вас било, а тебе ђаконе, пошто те је тако бежбожног Игњатије направио, можеш само код њега да одеш, нек он вади очи с тобом! Тако Ава постаде први који је добио немогуће – канонски отпуст од Амфилохија! Ава поче да говори смедеревским поповима: Ја сам овде дошао по казни. Одмах су га „заволели“, јер обично попови крећу од села, доказују се тамо, онда неког потплате да добију град, али Ава и ође би „мимо“.

  1. Дружење са Лазићем

Мимо Ава је наравно одмах постао „стена саблазни“ у Смедереву. То се некако Лазићу допало па смо постали пријатељи. Ишли стално у кафане, на славе, он ме позвао да сарађујем са „Смедеревском Седмицом“, да објасним „Православље за почетнике“, да цртам „Србијане“, нушићевски стрип о црквено-политичким стварима, о нашем менталитету. То је имало великог одјека, па онда Ава и за ТВ Смедерево направи 4-5 емисија провокативног садржаја и форме, тако да га „екуменистички“ вл. Игњатије забрани. Мимо Ава је напустио Седмицу када је Лазић отишао из ње. Лазић би у НСПМ, а кад се посвађао са Вукадиновићем, онда Мимо Ава напусти и НСПМ. Из солидарности.

За време бомбардовања Мимо Ава је био јатак Лазићев, али је овај после отишао на фронт. Мимо Ава је био и парох код Лазићевог бураза, Милана, а они су када је тај део парохије одузет Ави (родило ми се дете па је онда Игњатије мислио да треба више да се посветим породици и смањио ми парохију), хтели да организују одлазак аутобусима пред владичански двор, али их је Ава одговорио. Остао пријатељ са њима иако су добили другог пароха.

  1. Авино римско странствовање

У тим ломним годинама, 2000/2, Ави католици понудише да иде на специјализацију. Авин стари сан. Нисам боловао никад од „титула“ него од знања. Као пионир сам увидео да ће „сточарски“ менталитет да нас укопа, против њега сам наставио да се борим у цркви, у парохији. Игњатије пристаде, рече како ћу имати половину прихода са парохије (обичај је да када неко иде на студије да се стави на његову парохију пензионер или неко са мале парохије, ради, и половину даје студенту; добро и једном и другом; студент се тако штити док се не види како иде ситуација). Али, не лези враже, посавета неко Игњатија, и он рече пред свима: Аво, можеш да идеш, али полутку од нас нећеш имати, да не би било како финансирамо ватиканског шпијуна. Тада је, весели ава, по први пут сазнао да је ватикански шпијун. И то му рече екуменистички владика. Ава рече пред свима: Ја идем, не интересује ме полутка.

Не само због полутке, него због огромне љубави и разумевања за авину иницијативу од стране сабраће, његова жена доби псоријазу, фамилија Радића у њиховој гајбици угости Авину породицу, јер су ови напустили црквени стан пре него што је требало.

Уз студије, Ава је сликао по Риму да би могао да опстане. На мишиће и божанским промислом смогао је да уједини породицу. Све се одвијало уз надљудске напоре. Срећом, глас о Ави се прочу. Живео је од сликарских послова и научних пројеката (ови доносе неку мизерију, отприлике пиво док трају). Како је Ава мимо свих, ни католици не бејаху сасвим задовољни, тако да је за време Авине одбране магистарског, један од ментора, Ћипријани, насрнуо на Авин живот и у бесу га ухватио за грло. Ава је реаговао као Мусаши, и све се без жртава завршило.

Требало је да Ава оснује цркву у Риму, тако су хартије биле потписиване, али се у једном моменту покојни м. Јован распитао за Аву, и кад је укапирао да овај нема никаквих талената за криминал, намисли да уместо Аве стави „зналца“, али се све изјаловило; после црквена општина из Трста тужи м. Јован, овога прогнаше из Италије, и Ава оста сам, али без идеја да прави поповску српску цркву. Амбасадори Танасковић и Јанковић су све знали. Уз Павла Нејаког све је остало такнуто-макнуто.

  1. Авин рад на унијаћењу Срба

Ава је докторирао на св. Августину. Тада је декан Додаро рекао како се традиционално код њих одбрана тезе зове „одбрана“, а не како је сада уобичајено „расправа о“, али да је ово прва била стварна одбрана којој је он присуствовао. Рекао је да ће се и мучан и компликован методолошки нови авин начин истраживања примењивати у другим докторским радњама! И међу докторима, Ава остаде „мимо“.

Ави се нудило да предаје на Латеранском универзитети, али је у томе директно био опструиран са БФ из Београда. Када је пак на београдском БФ покушао да уђе као асистент, онда су (комисија), написали како немају доказа да је Ава завршио основну школу. Државну стипендију за његову госпу, која је студирала у Риму нису дали, јер су рекли да је коза појела документа. На крају су морали да је дају. После годину дана.

Ми се 10 година мучимо да нађемо решење, а онда дође луди поп из Србије и у три дана нам га да. Тако је рекао директор Квесић у Загребу када је Ава пронашао метод сликања на великим стаклима која би се пекла. Нема формуле, Ава дошао, мучио се три дана и онда бум! На Авиној чаши написали: Тесла. Не из спрдње. Када идем тамо, моја секретарица напише на плакату: Атеље је припремљен за проф. Зорана, нико ништа да не дира! – Генерал из „Домовинског рата“ построји у 8 и 30 све раднике (двадесетак) и каже: Све је подређено госпон Зорану, морате да му будете одмах на услузи.

Ава је наставио да живи од својих 10 прстију. Предавао је у Београду, путовао, и тамо му рекли да не претерује са својим захтевима. Ава је потукао све рекорде. Ни Ђоковић не може да му се примакне, ни владика Николај. После првог предавања на Академији СПЦ за конзервацију и црквену уметност, студенти су написали захтев да се Ава истера! Молитва им није била услишена. Како је Ава кренуо да и преко јавних гласила СПЦ шири острашћени екуменизам, онда га м. Амфилохије нападе као дилетанта и дезинформатора. Ава му отписа како доликује, „Православље“ то пренесе, а и Лазић. Онда оде Амфилохије да тражи главу уредникову од Иринеја бачког, али је не доби. Потом други шок: Ава објави у „Теолошким погледима“ текст како је св. Кирило Александријски подмићивао, устаде Атанасије Умировљени, у његовом „Видослову“ не хтедоше да објаве Авин одговор, али Лазић смеде!

Тако је Ава кроз студије, али и кроз популарне текстове унијатио Србе. Лазић му је свесрдно помагао. Све док једног дана тиква не пуче!

  1. Ава офира себе

Ово су све биле сличице. Флешеви који би требало да негде дају да се наслути позадина ствари.

Ја имам мисију. Обећао сам себи, док сам био „мимо ђеце“ да ћу се борити против глупости. Неморала, непоштења. Допуштам да сам наопако насађен, али то је то. Могуће је да сам глуп. Интелигенција ми је строго ограничена. Један део људи ме тако и доживљава. Веле, као о. Љуба са „Светосавља“, да сам бескрајно интелигентна особа, само када бих се ставио у службу светосавских циљева, онда бих био савршен, али су ме заврбовали Латини и онда, без плате, из идеала, радим за њих. Други пак мисле да сам плаћеник, свесно радим на унијаћењу Срба. Тако нпр. распоп Лекић, а допушта и Лазић.

Но, онда упадамо у тешке теорије завере (увек откријем нешто ново о себи, како ме је жена напустила, одвела децу, како сам педер и сл., мада сам онда крајње настран педер јер сликам само женске актове, који се могу видети на мом сајту). Остаје нејасно како ме „екуменисти“ не желе у својим редовима, најурен сам и прогоњен од БФ, Амфилохије и Атанасије ме не могу видети очима, Игњатије ме не штити, а овамо прилажем неку „гранчицу на ломачу за Артемија“.

Нема никакве тајне. Ја припадам генерацији оних који су радили на препороду цркве, духовног живота у Срба. Ми смо „верници“. Зезнут сој. Гаврило Марковић ми је био учитељ за фреску, један од „алхемичара“ из братства св. Јована Дамаскина. Враћање византијској фресци коју сам овде продао и католици прихватили! Влада Јовановић, појац, рестауратор византијског певања против кога се Павле Нејаки борио. Петар Јевремовић, највећи интелектуалац српски кога имам за пријатеља. Ненад Илић, Влада Вукашиновић, Владета Јеротић, Милан Туцовић, Павле Аксентијевић, Јаша Фрескописац… тешко да има неко од „битних“ кога ја не познајем лично. Да не говорим о духовницима: Лазар Пиперски, Старац Тадеј, Старац Калист, Серафим из Будисаваца, Јустин Дечански (Савински)…

Једноставно речено, превише знам. Што ствари, то људи. Мени не треба никаква „спољашња апровација“. Нисам толико глуп да не знам шта заиста знам; многи ме држе због те самосвесности за надувенка, свако нека мисли шта хоће…

Српски проблем није познавање теологије. Наш проблем је негирање да имамо проблеме, а они се некако највише уобличавају у глупости, необразовању и непоштењу. Направљена је једна машинерија која меље људе. Свакодневно. Без пардона. Ава види да су последња времена. Због тога је одабрао јуродивост као метод борбе. Многи после виде да је та лудост била мудрост. Случајно су главни трактори из СПЦ устали да одсеку Ави језик? Не, они су непогрешиво свесни да је Авина делатност дубоко субверзивна. Да ће им доћи главе. Преварио би се свако ко би помислио да су Амфилохије и Атанасије наивни људи. Они баштине вековно искуство. Нису напали Аву због екуменизма. То нема никакве везе. Моле да се Ави одузме право речи због тога што Ава одмах иде у суштину ствари, зато што небо своди на земљу, са најобичнијим верником говори као са философом, отвара олтар за лаике, понаша се непосредно. А ствари морају да се скрију, да се мистификује да би из светог незнања људи им се клањали. Требају овце, не јарад. Ави је мука од фарисеја који пуде стадо Христово.

Није пријатна Авина реч. Зато Ава нема каријере. Није тактичан. Не зна да објасни. Малтретира и најближе својом искреношћу. То је језуитизам? Да се насмејем. Ево и да вам објасним сада свима како сам вас поунијатио. Читате: Молимо се за папу Франциска. Ово сте прочитали, изговорили у себи, постали сте католици! Ето како вас Ава покатоличи у моменту!:)))

  1. Екуменизам

 

Екуменизам је ствар која, хтели то или не, већ постоји. Црква је једна. Како црква дебила, тако и црква финих људи. Бог ће их једног дана раздвојити. Због тога се Ава не узнемирава због расцепљености. Немаш кога на нешто да обраћаш. Залаже се само да се људи Христу обрате, да буду у заједништву са њиме. Ава верује да ће бити и мноштво атеиста који ће се спасити. Јер, Бог није мачка. Не можеш да га имаш у џепу. Када би нас Бог по Симболу судио, тешко да би неки претекао. Али он види у Самарјанки већу веру него код правоверног Јеврејина. Да исцепамо све сличне странице из Писма па да мирне снове сневамо? Да кажемо како Доментијан лаже па преноси Савино писмо у коме овај моли папу за круну Стефану? Да поцепамо писмо св. Василија Острошког у коме каже папи Клименту да се моли за њега и за „сву римску господу“? Да одсечемо уста Марку Ефеском који је љубио папи Евгенију руку? У свом поздравном говору, тај Марко, као најгори екумениста, цитира Јована па вели: Да сви буду једно.

Ако сам добро прочитао, вели се: Блажени миротворци. Кипријан ми вели да се грех раскола ни мученичком крвљу не може опрати. Наше је паки, паки да радимо на томе. Опет, ја да сам био на месту Марка Ефеског, не бих потписао унију. Цркве, и једна и друга, чак и дан данас у многих својих представника, мисле да треба да „победе“. Да се они други врате у „тор“. Не, црква мора да има мир у љубави и истини. Свакодневне политике и интереси да не улазе. То је идеал екуменизма како га ја видим. Делање на том пољу је корисно, али је очигледно да су за Аву претежније неке друге ствари, оне које ће допринети менталном здрављу верника једне и друге цркве. У томе је Авина мисија.

  1. Раскол са Лазићем

Са Авом се може шалити, пити пиво итд., али када се треба судити о теолошким стварима, ту онда тешко да има неког простора за маневрисање. Сам Лазић је видео како се провео главни теолог из Артемијевих редова, М. Петровић. Бескрупулозно разбијен. То се десило сада и са Артемијем, човеком који се клео у „СВЕТЕ КАНОНЕ“, док је Ава стално радио са људима говорећи: мислите, молите се Богу, имајте људскости, оставите се канона. Пошто сам „канонски“ испрашио Артемија, Лазић је видео да нема никаквог оправдања том чину постављања хорепископа и постало му је јасно да су ови секта. Као свака друга секта која постоји на свету. Ава је неумољив. Стави увек до знања. Не чеше ти уши.

Лазић је одабрао Артемија. То је легитимно. Проблем је што му је Артемије рекао да не иде у Игњатијеве цркве. Тамо пак Ава служи. Лазић би сада хтео да буде на 2 столице, а Ава је и Амфилохију рекао да се не може на 2 столице. Лазићу као да није јасно да Ава иде у пакету. Ава служи са прота Жељком на Гробљанској цркви, чада су му Боске, Бамби, Ђоле Девић, и сијасет људи које и сам зна и са којима сарађује. Лазићу, зашто ме се ови не одрекоше? Глупи су или равнодушни према вери? Да наведем друга имена према којима имаш свети страх? Туцовић ме се није одрекао. А, да, и он је тајни католик… Ни Неша Илић ме се не одрече, зна све о овој перверзној и тужној причи, а ти му преносиш текстове? Испада да су сви ови дебили, или да ти имаш невероватан духовни дар да откријеш јеретика и тајног агента. Но, биће да је истина оно што сам ти написао приватно када сам ти дао телефоне.

Римски свејеретик,

Злославни Ава Зоран Ђуровић.                                                                Рим, 14.05.2015

„Када је пак на београдском БФ покушао да уђе као асистент, онда су (комисија), написали како немају доказа да је Ава завршио основну школу.“

„Ава верује да ће бити и мноштво атеиста који ће се спасити. Јер, Бог није мачка. Не можеш да га имаш у џепу. Када би нас Бог по Симболу судио, тешко да би неки претекао.“

Господине Ђуровићу, Преврат без обзира на пријатељство са Вашим најбољим непријатељем и његовим сајтом објављује Ваше виђење спора.
Користим прилику да  вас позовем да нам своје текстове шаљете и убудуће. Или што би рекла браћа Крајишници: „… дођи попе, љубимо ти стопе…“ .
драгослав павков

Advertisements

3 mišljenja na „Audiatur et altera pars

  1. Црква мора да има мир, у љубави и истини. Свакодневне политике и интереси, у њу да не улазе. Одабрати или бити натеран на јуродивост као метод борбе, је једино могућ у последњим временима. У ствари, текст удара у плексус. Намеће питање ; није ли почело раздвајање, не по нашој вољи? И, како се страда за веру, данас, овако? Текст изазива код мене тугу? Више од тога, али не знам како се зове.

    Liked by 1 person

  2. Цела прича може да стане учувену црногорску пословицу „Који сам ја мени краљ!“

    Да, треба да се мењамо, да будемо бољи људи, нема збора.
    Видим какве ти епохалне искораке правиш у циљу унапређења црквенога живота.
    Немој се Ава и умјетниче заустављати на започетом, настави још храбрије.
    Можеш нпр да служиш у шпилхознама, или у црвеним шиклама. Мож` и шешир да позајмиш од Исидоре Бјелице… Шта ће ти света водица? Боље пивом шкропи људе. Ако је већа навала на светој летурђији, узмеш „крмачу“, па опичи…

    Видим ја у чему је проблем. Немаш ти Ава Џастине домаћег васпитања. Све остало ти је џаба.

    Sviđa mi se

  3. raskol sa Lazićem???
    канонско одвајање и прекид литургијске заједнице?
    nisam znao da je taj Lazić crkva, instutucija, ja mislio da je pojedinac.. sad mi je tek jasno kakvu sam silu imao protiv sebe na mestu cenzora nspm-a..

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s