Дејан Косановић: Српско-српско помирење или Драгославу отпоздрав на писмо

Српско српско помирење гледе Другог светског рата се не односи на четнике и титоисте, већ на ЈВуО, Љотићевце и Недићевце. С Титовим олошем нема мира. – Дејан К.

Како ко помене „фашизам“ или „нацизам“, сви од тога перу руке или се међусобно оптужују за исто, а нико да пита: извините, а шта под тим подразумевате? – Владимир Челекетић

Као што ме нико не може присилити да кажем како бисмо се да није било Тите још увек возили на воловским запрегама, исто тако не пристајем да лажем  о стварима за које имам сазнања супротна од пожељних и у „срБству“ прихватљивих. – ДрП

prekoДејан Косановић: Српско-српско помирење или Драгославу отпоздрав на писмо.

брм вс. Дмитровић - дрп-ов допринос

 Компилација коментара: драгослав павков (ДрП) vs.Дејан Косановић и Владимир Челекетић

ДрП:

„…волим више да се бавим фактима, мање својим оценама или размишљањима .“

али

„… мог тада четворогодишњег оца са породицом, Недић је из Славоније прихватио у Србију и сместио у околини Пожаревца спасавши их од усташког ножа. (…)Какав бих ја гмаз од човека био, а да Недићу за такав чин не одам признање?“

Врло непристрасно – морам рећи за почетак

„Како да не подржим и Љотића који је био блиски Недићев сарадник, а чије идеје државе видим као своје? Са друге стране, познавајући свој темперамент вероватно бих био у Чичиној војсци…“

Обзиром на „темперамент“ какав овде демонстрираш, не бих се изненадио ни када би освануо у ОЗНи као Крцунов шофер. Митине идеје видиш као своје, а „вероватно би био“ у четницима који су се осим против комуниста (наводно) борили (и) против оних који су Мити и Збору такве идеје и инсталирали, за које је онај несрећни Марисав вршио услужна хапшења Срба?! Идеје које су на последњим предратним изборима покупиле 1,84% подршке сународника видиш као своје… Колико српских глава вреди једна циганска? Срећом по Србе и Србију – такве идеје само мали број људи „види као своје“.

„Недић му (Дражи Михаиловићу – прим. дрп)је предлагао `41. да оде за Босну и својим личним ауторитетом подигне одбрану Срба од усташког покоља на виши ниво док он и Немци не заврше са комунистима једном за свагда. Одбио је.“

Недић му је то предлагао јер су то од њега тражиле газде – Немци, што Дражи као енглеском играчу није падало ни на крај памети да уради. да је то урадио – можда би неком прекодринском Србину више, глава и остала на рамену, али би се још тада декларисао као сарадник окупатора. овако, Черчилу је требало још две године и неколико војних мисија док коначно НИЈЕ УТВРДИО КО СЕ У јУГОСЛАВИЈИ БОРИ НА БРИТАНСКОЈ СТРАНИ, А КО ПРИЧА БАЈКЕ. Овде није битно колико је Титина борба била ефикасна, да ли се могло више или је и оно виђено до тада било сасвим довољно обзиром на околности… Битно је да савезници који су у то време крварили широм Европе, Азије, Африке и Пацифика НИ МАЛО БЛАГОНАКЛОНО НИСУ ГЛЕДАЛИ НА ЛУМЕНЕ КОЈИ БИ ДА СЕ БОРЕ, АЛИ ДА ТО НЕПРИЈАТЕЉ ТЕШКО ПРИМЕТИ. Знаш, у Другом светском рату су постојале и неутралне земље попут Шпаније, Португала, Шведске, вечито неутралне Швајцарске… Те нације су изабрале да гледају своја посла у општем кркљанцу. Ми смо изабрали прво Тројни пакт, а онда „Боље рат него пакт“… Е па, ако је рат – у рату се ратује или улудо гине. Мислим, гину и они који ратују (боре се) али они који у запећку калкулишу да ли је окупатор данас добре или лоше воље, имају много веће шансе да погину него они који носе пушку.

„И то су све грешке Чичине.“

Стварно, и нису неке грешке… Једино, он се представљао као командант неке војске, а многи важни људи тога времена су мислили како војска која од непријатеља прима паре, оружје, приводи му заробљенике на стрељање, заједно с њим учествује у ратним операцијама, итд – нису њихови него савезници непријатеља. Ја не знам како да ти објасним да је интерес Черчила и Стаљина био да им се што више људи придружи у борби против Хитлера. Касније, у Техерану им се придружио и Рузвелт. То је тај протестантски, површни приступ… Они немају ни воље ни нерава да се упуштају у дубине православне мисли која свет гледа као на велики манастир са врховним игуманом у челу трпезе. Они играју са картама какве им се поделе, и за сада као што видиш то раде врло успешно. Ми имамо право да се с тим слажемо или не, али ако против тога мислимо да се боримо – онда би било лепо да се припремамо за борбу, да увежбавамо војску и војсковође уместо што паламудимо о догађајјима од пре 70 година. Рећи „…то су све грешке Чичине“ за две ствари које му нико озбиљан и не замера, а занемарити Црне тројке, Слово „З“, Вранић, трогодишње мобилизације по (релативно мирној) Србији, геноцид стоке ситног зуба и ОТВОРЕНО УЧЕШЋЕ У БРАТОУБИЛАЧКОМ РАТУ, углавном на страни окупатора за шта је на крају осуђен и погубљен – лоше је заступање генерала Михајловића. Да је преживео, сумњам да би му се твоја „одбрана“ допала. Суђење на којем је Дража осуђен је врло вероватно било непоштено и вођено под огромним притиском Тите, Партије и рођака четничких жртава. Због тога га (суђење) треба поништити и поновити, овог пута по Зеконику о кривичном поступку, тако да обе стране добију могућност да изнесу доказе који Михаиловића терете или ослобађају. Онај ко се противи поновном суђењу већ се залаже за некакву „рехабилитацију“ заправо хвата на галаму и ради исто што је урадио и „Народни суд“ који је Дражу осудио на смрт.

ПС: Да ли су Равногорци спасавали и оне пилоте који су бомбардовали Београд и Ниш, или само оне што су тукли Немачку?

    • Avatar

      Тачно сам таргетирао за шта ћеш за почетак да се залепиш, па не морам превише да размишљам за одговор.

      Прво, написао сам “више факти…“, а “мање своје оцене…“, што не искључује да својих оцена имам, јел’.

      Друго, у овом случају “моја оцена“ чак спада у факте, јер би у супротном мој отац испао лажов што можемо узети као могућност, али он припада (веруј ми на реч) твојој групи “бравар је био бољи“, па сходно томе нема апсолутно никакав лични интерес да лаже за Недића. Човек просто говори истину ма колико теби, да би испао у праву ( а то је изгледа примаран интерес), одговара да лаже. Не бива. Дакле, овде није реч о пристрасности већ о чињеници.

      “Недић му је то предлагао (прелазак у Босну) јер су то од њега тражиле газде – Немци…“

      Дај документ за ову тврдњу!! По теби су Немци тражили од “бандита“ да пређу у Босну и да нападају њихове савезнике (усташе)?! Не, Германи су тражили апсолутну послушност, а да би доказали своју одлучну намеру издали су чувено наређење 100 :1 и 50 :1. Али ти и твоји би да се “борите“ не бринући о овим горким чињеницама, све шатро да удовољите Черчилу и савезницима који, опет шатро, не знају ко се, како и колико бори у Југославији. Јеси ли озбиљан? Ти апсолутно вређаш све непотребне цивилне жртве 2. св. рата које су узалуд изгинуле због неког швапског интенданта којег су оне твоје барабе убиле на бициклу све доприносећи савезничкој ствари. Штета што ти неко не даде пропаганду у руке за време Броза, исплатило би им се.

      Не могу даље да се бавим комплетно неистинитим тврдњама у овом коментару, јер једноставно ништа није тачно. Апсолутно ништа! То је поглед на историју седмог разреда основне школе и то не из 2015. већ из 1973. Фали још само тврдња да су партизани водили седам офанзива (седам бежанија) и да, не верујући, погледам у календар.

      П.С. Јеси ли уопште погледао овај филм?

    ДрП:
    „Дај документ за ову тврдњу!! По теби су Немци тражили од “бандита“ да пређу у Босну и да нападају њихове савезнике (усташе)?!
     „

    Не треба документ, довољна је здрава и исправна логика. Ево ти мало историје из седмог основне (узгред – ти си студирао са Милославом Самарџићем?):
    Србијом су 1941. године управљали Немци као окупациона сила, а Босном њихов савезник Павелић и његов усташки режим, и то не као територијом под окупацијом већ као делом „неовисне државе Хрватске“.
    Ради лакше контроле становништва, одржања поретка и експлоатације добара, Немци су у Србији формирали владу која је окупљала већину отворених колаборациониста, којој је председник био генерал- политичар Милан Недић а идеолошку, „домаћинску“ подршку давао је предратни политичар – фашиста Димитрије Мита Љотић. На територијама које су чиниле тзв. „НДХ“ није било организованог отпора Хитлеровим савезницима (пошто је реч о народу који је навикао да „поштује државу“, чак и када га иста организовано коље), а у Србији су се појавила два покрета – нажалост безнадежно супротстављена без могућности за сарадњом. Милан Недић као образовани генерал, способан да мисли аналитички и његови немачки господари, схватили су да НЕМА ШАНСЕ ДА ЧЕТНИЦИ И ПАРТИЗАНИ ЗАЈЕДНО УГРОЗЕ НЕМЦЕ. Први су се залагали за повратак на старо уз кажњавање Хрвата за издају у априлском рату и погром над Србима, а други су хтели нову државу, на потпуно друкчијим основама, која би подразумевала „диктатуру пролетаријата“, развлашћивање буржоазија и национализацију материјалних добара. Четници су били расположени да чекају расплет на светској сцени, па кад савезници заврше са Немачком – да им се прикључе (у складу са својим могућностима), а партизани су знали да ће на тај начин њихова револуционарна критична маса отићи четницима. Њихов интерес је зато био да се Немци и њихови савезници нападају, подстичу на репресалије и да погорелцима и преживелим жртвама нацистичког терора попуњавају своје редове. Дакле, четници су желели да одржавају мир у Србији, партизани су на све начине покушавали да интензивирају сукоб Срба и Немаца. Наградно питање за тебе (а може да ти помогне и Самарџић) гласи: Да ли је Немцима у Београду био важнији мир у Србији (којом директно управљају првенствено због Бора, Трепче, пруге за Солун, Дунава…) или миран сан Анте Павелића на периферији немачких интереса? Зар није логично за једног окупатора да ради све како би уништио герилу која је за њега ТРЕНУТНО опаснија, док би другу, ону која се „бори за мир“ из борбе елиминисао шаљући је да брани своје сународнике далеко од пруге Београд – Солун, од Дунава којим свакодневно пролазе шлепови, итд?

    Друго, због рата са Стаљином, Хитлеру је на источном фронту био потребан сваки Немац. Њихови савезници нити су имали мотивацију да се боре, нити су објективно били дорасли војницима и старешинама Црвене армије. Зато се трудио да својим килавим савезницима на управљање повери оно што за ратни напор Трећег рајха није било нарочито битно (периферију), а да сам контролише само оно што мора. Попут Србије. Зато је током целог рата у Србији владала немачка војна управа (преко Недића и његове владе) док је „НДХ“ препустио Павелићу. Притом, мит је да су Немци „хтели да униште Србе“. Да су хтели – онако разбијене у априлском рату и уобичајено разједињене могли су да нас потамане до задњег. Хрватске усташе су хтеле да „униште Србе“, Немци су хтели (и скоро успели) да униште Јевреје. Оно што су за нацисте били Јевреји, за усташе су били Срби. Зар би иначе било могуће да твој тата спас од усташког ножа потражи у окупираној Србији. Како је било? Отишао Недић (или Љотић) код немачког генерала и ударио шаком о сто, а овај рек’о:

     „Добро, до даљњег ћемо обуставити план за уништење Срба…“? 
    Тачно је да су Немци стрељали сто Срба за једног убијеног Немца, алије исто тако тачно да су тај „закон“ многи Срби искористили да би се решили политичких и других противника. 
    Није ми јасно како твој отац „не лаже за Недића“ ако је имао четири године када су га довели у Недићеву Србију. Он се Недића сећа тачно колико се ти сећаш Тите, а ако си на њега повукао – могу само да замислим како он заступа „бравара“; исто као што ти заступаш „чичу“ – острашћено и уз полуаргументе типа „да није било Тите – данас не бисмо имали компјутере…“.

    И на крају – партизани нису водили седам офанзива. Водио их је окупатор уз помоћ својих домаћих сарадника, а партизани су у њима „побеђивали“ тако што нису изгубили Врховни штаб. Као уосталом и свака друга герила, јер „војска губи рат ако не добија битке, герила побеђује ако не губи људе“. Међутим, ова дефиниција за тебе можда и није валидна јер ју је дао генерал Ђап – комуниста који је једини у рату победио САД. Мада,  вероватно зна шта прича јер је командовао истовремено и војском Северног Вијетнама и герилом Виетконг. Дража је био герилац који је покушавао да ратује као да води војску (а не герилу) и првенствено због тога је изгубио рат. Другим речима – био је трагично неспособан и некомпетентан.

    Било би занимљиво видети доказе о предратном фашизму Збора, будући да је то Пропадовић оборио у књизи Љотић, Збор и КПЈ.

    • Avatar

      И ја бих волео да видим доказ да је Земља стварно округла, јер ми није јасно како људи са Мадагаскара не попадају приликом ротације планете. Зашто би се неко ко пре рата није био наци/фашистички опредељен одлучио за сарадњу са нацистима?! Или ово није сарадња ?

      • Thumbnail

      Стално ћемо се вртети у круг док јасно не дефинишемо појмове. Фашизам је облик државног уређења који, грубо речено, а поменуто је и у тексту, подразумева симбиозу политичке класе и корпоративног капитала, што је систем који данас имамо и називамо га „демократијом“. Етнички сукоб, или чак етничко чишћење, не доказује никакав фашизам, јер да доказује, онда о фашизму можемо говорити од самог почетка људске цивилизације.

      • Добро, чисто истине ради – шта је по политичком опредељењу био Димитрије Љотић, а ко је оформио, наоружавао и плаћао Српски ДОБРОВОЉАЧКИ корпус?

        Он сам је више пута критиковао и Хитлера и Мусолинија, највише због безбожништва њихових политичких система. Уосталом, за 70 година, они који су стручни нису у стању да дефинишу појмове, тако да не знамо како шта да називамо. Ја сам само реаговао на слику коју си поставио јер показује, ваљда, репресију над становништвом. Да нису ово Цигани на слици? Много је мала. Како било, прогон Цигана, или било кога другог, није доказ фашизма, јер би онда, како сам написао, могли да говоримо о фашизму од самог почетка људске цивилизације.
        Како ко помене „фашизам“ или „нацизам“, сви од тога перу руке или се међусобно оптужују за исто, а нико да пита: извините, а шта под тим подразумевате? (…)

        Можемо ми причати што шта и о Дражи и о Недићу и о Љотићу, али ако говоримо о комунистима, без обзира против кога су и колико ратовали, најважније је следеће: комунистичка партија је била прва политичка организација у историји Срба која је имала, као један од ПРОГРАМСКИХ ЦИЉЕВА, нестанак Срба као народа. То чак ни Хитлерова Немачка није имала као циљ политике на Балкану. Чак и Немци су Србима дозвољавали да буду Срби. Данашња антисрпска политика, коју Београд, у континуитету води од 1945. нема своје корене ни у Недићевој, ни у Љотићевој ни у Дражиној, политици или идеологији, него управо у комунистичкој. А за нас данас је та чињеница много важнија него ко је са ким и за кога ратовао пре 70 година.

        „комунистичка партија је била прва политичка организација у историји Срба која је имала, као један од ПРОГРАМСКИХ ЦИЉЕВА, нестанак Срба као народа.“
        Где то пише?
        Колико је у мом скромном знању, комунисти су у конгресној резолуцији из 1928. као свог главног непријатеља означили „српску буржоазију“, која „југословенским народима намеће великосрпску хегемонију…“. На интернету и иначе влада инфлација потомака „великосрпске буржоазије“ али ето – ја сам потомак земљорадника и не осећам потребу да жалим за државом у којој се цео дан копало за 5кг кукурузног брашна и која је Други светски и грађански рат дочекала са „производним односима“ са почетака индустријске револуције, без путева и са пругама које је саградила К&К монархија, али са суфицитом у „елити“ типа Рада Пашић (дете које „воли слатко“ па украде 10 вагона војног шећера а тата Баја му среди да не вуче букагије). Комунисти овом народу јесу нанели многа зла, али за ово чему данас сведочимо – криви су једино у главама острашћених интернет активиста. Тите нема већ 35 година, СКЈ и СКС 25… Да ми видимо шта ћемо са овим криминалцима који нам данас деру кожу с леђа, а од којих је већина у то време рођена. А ако се упеца и нека стара комуњара – не марим 🙂 Ако нема места у Забели, има хвала Богу у Митровици.

        Све се слажем, али Срби који су желели да остану Срби нису могли ратовати, раме уз раме, са Србима који су хтели од Срба да направе нешто друго. Стално бркамо две ствари које немају везе једна са другом. Једно је питање (од милион долара, што би рекли другови Американци), да ли је у условима немачке окупације, по систему 100:1, требало пружати активан отпор или не. Сасвим друга ствар је чињеница да је комунистички циљ био затирање и преумљивање Срба до непрепознатљивости. То нема везе са ратом. То је ствар комунистичке идеологие. Аналогно је било и у другим комунистичким покретима, у другим земљама. Чак и да прогласимо Љотића и Недића најгорима на свету, то не оправдава антисрпску комунистичку политику, а на судбину Срба и Србије после 1945. много више је утицала идеологија и политика победника него четници или љотићевци.

        Не треба документ за више него значајну тврдњу која је, узгред буди речено, неистинита?! Интересантан поглед на историју као науку. Пошто, као што рекох, износиш низ ствари које по мени нису тачне морам променити начин комуникације, јер превише погрешног текста узрокује још више текста као одговор. Дакле:

        “Немци су у Србији формирали владу која је окупљала већину отворених колаборациониста,“

        Како је то Недић био “отворени колаборациониста“ када је позната историјска чињеница о претњи Немаца да ће додатно распарчати Србију и тиме су извршили огроман притисак на њега да се те улоге прихвати? Правиш ли ти уопште разлику између Квислинга, рецимо, у Норвешкој и Милана Недића?

        “…а идеолошку, „домаћинску“ подршку давао је предратни политичар – фашиста Димитрије Мита Љотић.“

        Може ли неки доказ тог фашизма Љотића (можда је и то “логично“) или ћемо разговарати наученим флоскулама?

        “Четници су били расположени да чекају расплет на светској сцени,…“

        Ако су САМО четницу били расположени за то, зашто их је исто и Черчил саветовао (и не само њих) да се не излажу превише док се не сачека тренутак за озбиљнији удар? И где то комунисти нису чекали? Шта су то освојили и кога ослободили када се тврди како су се стално борили против Немаца? И ја се слажем да су се стално борили, али ИСКЉУЧИВО против ЈВуО.

        “Није ми јасно како твој отац „не лаже за Недића“ ако је имао четири године када су га довели у Недићеву Србију.“

        Аман човече! Па, није он сам дошао. Ако је он имао 4 његова мајка је имала 30 и ваљда су нешто причали о томе и после рата. Па, ваљда се сећа где је био, јер када се вратио имао је 8, је л’? Јбт, теби је све под знаком питања чак и елементарне чињенице.

        “Дража је био герилац који је покушавао да ратује као да води војску (а не герилу) и првенствено због тога је изгубио рат. Другим речима – био је трагично неспособан и некомпетентан“

        Хајде да се договоримо – да ли је ратовао (покушавао) или је седео? Ви, поштоваоци тековина НОР-а, никако да се договорите са самима собом пре свега. Оно што је овде трагично јесте да ти имаш невероватну способност да занемариш гомилу чињеница које сам неке изнео и у свом тексту и у коментарима, па сводиш 2. св. рат на бедни холивудски филм са све гуд гајс – бед гајс. Је л’ ти живиш у Сомервилу или Сомбору? Броз, који је са собом вукљао УВЕК главнину своје војске како би штитио сопствену стражњицу је командант, а Чича је неспособан?! Овде морам престати, јер живаца немам..

        „Овде морам престати, јер живаца немам…“
        Паметно морам да признам, али нема од тога ништа јер:
        „Не треба документ за више него значајну тврдњу која је, узгред буди речено, неистинита?!“
        Па зашто си изнео неистиниту тврдњу : “ Недић му је предлагао `41. да оде за Босну и својим личним ауторитетом подигне одбрану Срба од усташког покоља на виши ниво док он и Немци не заврше са комунистима једном за свагда. „?!
        Је ли му „предлагао“ или није? Ја оперишем са овом твојом, сад видимо „неистинитом тврдњом“ па верујем да му је то Недић могао „предложити“ једино у сарадњи и по договору с Немцима, из разлога које сам објаснио. Да ниси изнео „неистиниту тврдњу“ пола ове расправе не би ни било. Има ли још нека „неистинита тврдња“ у твом тексту, чисто да не дангубимо? Узгред, ако тврдња баш и није скроз неистинита, шта је по твом мишљењу спречило Дражу да оде у Босну и „својим личним ауторитетом“ учини то што се баби снило?

        „Рећи за њега да је био ”неспособан официр” је будалаштина првог реда и продукт класичног брозоморног образовања.“
        Жао ми је што сам ти увредио икону, да сам знао колико ћеш се потрести не бих износио лични став о његовим способностима. Међутим, то не тврдим ја као ДрП, већ једна друга патриотска икона Вељко Ђурић Мишина на http://www.riznicasrpska.net/istorija/index.php?topic=108.0
        Наиме, из биографије коју је саставио проф. др ВЂМ види се да је први герилац Европе имао занимљиву војну каријеру током које ни на једној дужности није успео да састави више од годину дана. Након три рата у којима је учествовао (1912 – 1918. године) укњижио је само чин поручника (који се узгред буди речено добија 3-4 године након промоције у ппоручника) и медаљу коју су добили сви официри Српске војске који нису били дисциплински кажњавани током рата. Када упоредиш њега и рецимо… пуковника Јевтовића који је за годину дана укњижио ппуковнички и пуковнички чин (а ни за мајорски није полагао испит 🙂 ) – испада да је Дража био тешка незналица. Коме је и како командовао током тих шест година Мишина не наводи, што наводи на сумњу да се и није нешто прославио.
        У Држави СХС наставио је војничку каријеру током које је као што рекох изменио много постављења а поштоваоци његовог имена, лика и дела најбоље обожавају да истичу његову каријеру у војној дипломатији и обавештајном одељењу Генералштаба. Истина је међутим (како тврди др ВЂМ) да је у војној дипломатији Дража провео тек непуне две године – као војни аташе у Бугарској и Чехословачкој. Једина дужност где је пуковник мИхаиловић командовао јединицом је место команданта пука у Цељу где се задржао годину дана. Након тога је опет вршио разне дужности у различитим командама, од команде дивизије до Генералштаба али све врло кратко, толико да ни своју столицу није успео честито да загреје. На Равној гори није било старијих по чину и као што рекох – то је оно што је и четнике и одбеглу владу навело да му признају „старешинство“. Како је водио своју „војску“ током рата – видело се на крају, и то је једино што ме навело да помислим да је Чича несумњиво био популаран али нажалост – неспособан официр. Ти наравно можеш да мислиш друкчије, у томе се нас двојица разликујемо: Ја тебе не присиљавам да ствари доживљаваш на исти начин као ја, а ти се љутиш јер уопште постоје људи који се усуђују да мисле другачије.

        „Правиш ли ти уопште разлику између Квислинга, рецимо, у Норвешкој и Милана Недића?“
        Правим наравно. Али између Квислинга и Љотића нема разлике. Недић је и пре рата био успешан политичар и херој из Првог светског рата, а Љотић је власти могао да присмрди само као Квислинг у Норвешкој – помажући Хитлеру да му окупира отаџбину и држи је у миру и покорности.

        „Ако је он (Дејанов отац – прим. дрп) имао 4 његова мајка је имала 30 и ваљда су нешто причали о томе и после рата.“
        Аха, дакле истина је оно што је твоја баба причала твом тати а онда он („бравар је био бољи“) интерпретирао теби, али никако не може да буде истина што су мени причали мајка (у чијој кући је био четнички штаб пола ’41. и целу ’42. годину), отац (краљев поднаредник кога је рат задесио у резерви на Романији, оснивач четничке организације у покушају, логораш и коначно партизан), два стрица, тетка – 16 -то годишњи првоборац (побегла у партизане да би се спасла од усташких удварача, који су због тога два пута долазили да нам спале кућу, па су попили пола бурета дединог вина да би заборавили зашто су дошли)… Да не буде забуне – отац ми је био 1916. годиште а мајка 1929.

        „Хајде да се договоримо – да ли је ратовао (покушавао) или је седео?“
        Па рекао сам : „“Дража је био герилац који је покушавао да ратује као да води војску (а не герилу) …“
        Или ратујеш или не, покушавање се не рачуна. Дража је био школовани официр који је (вероватно) оспособљен да командује војском која има команду са свим њеним органима, позадину и материјалну базу,  дотур муниције, хране, попуне у људству, средства за транспорт и болнице… Герила није ништа ни слично томе. Дража није напуштао Србију не јер је имао неко неограничено поверење у своје команданте, већ јер своју „војску“ осим четника добровољаца – тзв Равногораца (којих је било исувише мало) није могао да помери ни стопу даље од граница свог среза. Ђујић, Ђуришић, Дангић, о оном несрећном Дреновићу што се сликао са свим могућим српским злотворима да не говоримо – су слали некакве депеше Дражи, изигравали војску, али у стварности га нису …али за суву шљиву. То се нарочито видело када је поп Ђујић одлучио да крене путем којим су нешто раније кренули његови пријатељи Италијани, не обазирући се на Дражина изричита наређења и претње.
        То код партизана није бивало. И то ми није причао ни брозов аутор уџбеника нити баба, већ сведоци који су дезертере приводили пред војни суд, људи који су по казни ишли у борбу без оружја, итд.

        Као што знаш, никада нисам био члан Партије, нисам добио ни стипендију, ни стан ни синекуру… Функционишем о својој ‘рани и својој џебани од како сам рођен.  Због критике једноумља које је било званична идеологија у држави и њеној војсци, написао сам више изјашњења безбедњацима него ти текстова за СКК. Такође, знаш да не поседујем много, али оно што је моје – образ, истинољубивост и елементарна пристојност нису и не могу бити предмет нагодби.

        Као што ме нико не може присилити да кажем како бисмо се да није било Тите још увек возили на воловским запрегама, исто тако не пристајем да лажем  о стварима за које имам сазнања супротна од пожељних и у „срБству“ прихватљивих. Поздрављам те.

        Ово је страшно!!! Твој једини спас је да те људи не ухвате у глупости јесте да их мрзи оволико писаније да читају. Овер енд аут.

     

    Advertisements

    2 mišljenja na „Дејан Косановић: Српско-српско помирење или Драгославу отпоздрав на писмо

    1. обичан смртник попут мене би помислио да се дејан свађа сам са собом, јер нигде нема Дрпа у наслову као аутора утука ..
      „Српско српско помирење гледе Другог светског рата се не односи на четнике и титоисте, већ на ЈВуО, Љотићевце и Недићевце.“ ово је стварно иновација, јер не постоји земља у свету у којој се мирило са нацистима.. чак ни Немачка, ни тамо се нису мирили него су спровели денацификацију.. оно што није у Хрвасткој са очигледним последицама а изгледа да је ипак требало или ће бојим се тербати и у Србији, јер се увоз из рвацке повећава очигледно…“отац из Славоније“

      Sviđa mi se

      • ТРИЈУМФ УСТАША и усташлука!!! Постигли су тачно оно што су желели – изменили традиционални идентитет и избацили или истребили „реметилачки фактор“ из државе.

        Овом тријумфу парадоксално доприносе и особе на које се првенствено односи наслов овог текста (које су се поново „намножиле“ по србијанском јавном простору), иако (или поготово што) су персонално готово без изузетка потомци жртава усташких бестијалности. У њихове добре намере не желим да сумњам, али морам да констатујем да су све очигледније последице њихових беседа и писанија баш по „српску ствар“.
        http://branali.blogspot.com/2012/03/1.html

        Liked by 1 person

    Ако мене питате...

    Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

    WordPress.com logo

    Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

    Slika na Tviteru

    Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

    Fejsbukova fotografija

    Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

    Google+ photo

    Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

    Povezivanje sa %s

    %d bloggers like this: