Миша Бркић: Београд на масти

Ил’ ће неко да се омасти. Ил’ ће бити потребно добро да се “подмаже” да би се олако прогутала прича о добро уговореном послу. Или неко масно ла.., ‘оћу рећи не говори истину.

Где, бре, нестадоше 3,5 милијарде евра које нам власт укуцава у главу већ две године?

malj

Хтео сам да се радујем, заиста. Али, кад ме позвао млади колега с једне телевизије да коментаришем уговор за Београд на води, нисам могао да се прикључим општем радовању и слављу. Једноставно, не знам чему да се радујем.

Уговор јесте потписан, али нико ван уског круга посвећених не зна шта у њему пише.

И с нестрпљењем се чека више података и информација из Уговора, јер оно што је саопштено на конференцији за новинаре после потписивања уговора није открило ништа величанствено о том историјском послу.

А не би требало дуго да чекамо; то би требало да буде врло брзо, за дан-два ако је веровати градоначелнику Београда Синиши Малом.

Јер, градоначелник Мали гостујући у “Кажипрсту” Телевизије Б92 10. марта (дакле, није то било тако давно да би се заборавило) обећао је: ”Чим га будемо потписали, долазим у вашу емисију да прођемо кроз цео уговор”.

Или док уговор не одобри Комисија за заштиту конкуренције, што је такође обећао градоначелник Мали.

Организација Транспарентност Србија пита се тим поводом због чега би одлука државне Комисије на било који начин имала утицаја на јавност или тајност уговора, будући да га та Комисија не може мењати.

Колико може да траје то чекање?

Па, није орочено, може да потраје. Можда и трие’ес’ година.

Док градоначелник с гледаоцима Б92 не прође цео уговор (или док се не изјасни Комисија), нама остаје да се у неверици чудимо и крстимо.

А “на прву лопту” и на основу штурих информација датих после потписивања уговора, могло се би рећи да ће од Београда на води остати само Београд на – масти.

Да појасним док чекамо:

Ил’ ће неко да се омасти.

Ил’ ће бити потребно добро да се “подмаже” да би се олако прогутала прича о добро уговореном послу.

Или неко масно ла.., ‘оћу рећи не говори истину.

Шта смо за сада сазнали.

За финансирање Београда на води компанија Еагле Хиллс обезбедиће 300 милиона евра – 150 милиона евра у капиталу и још 150 милиона кредита у форми зајма оснивача компаније. Опет фамозни кредит – као у случају Ер Србије – који ће да враћају и грађани (порески обвезници) Србије.

Ни то није све.

Тешко нама – Еагле Хиллс ће додатно одобрити држави Србији још један кредит од 90 милиона евра за пресељење железничких објеката из Савског амфитеатра и кредит од 40 милиона евра за завршетак експропријације.

Све у свему и да се зна – тај моћни инвеститор о коме смо се наслушали бајки пред спавање, даје само 150 милиона евра својих пара.

Биће занимљиво завирити у уговор, јер како то Еагле Хиллс улаже само 150 милиона евра чистих пара (капитал) и постаје власник 68 одсто Београда на води. А Србија улаже 280 милиона евра (150+90+40 које, истина добија као кредит, али тај новац враћа) и биће власник само 32 одсто Београда на води.

Где, бре, нестадоше 3,5 милијарде евра које нам власт укуцава у главу већ две године?

Еј, 3,5 милијарде. А толико смо се радовали. И Хрвати су нам тако завидели. На њих (не на Хрвате него на милијарде) балавили смо уз Пинк јутарњи дневник, Студио Б подневни дневник и РТС вечерњи дневник. Сваки боговетни дан, и из дана у дан, зурили смо у премијера и градоначелника и гутали сваку њихову реч док су неуморно понављали ”три и по милијарде, три и по милијарде, три и по милијарде…”

Многи Срби, лакоми на паре, били су на ивици да поверују у још једну бајку. Додатни утисак среће потпалио им је пре неки дан (11. април) наш осведочени пријатељ, председник Италијанског друштва за међународне организације Франко Фратини изјавом”да би свака држава, да је добила понуду од три милијарде долара, учинила све да што пре почне са њеном реализацијом. Видео сам пројекат – заиста је импресиван и грандиозан. Мислим да је инвестиција од три милијарде долара од огромног значаја за вашу земљу”.

И онда, ”пућ”. Ружно буђење из лепог сна. Три и по милијарде евра су – мехур од сапунице.

Шта би друго и били.

Је л’ неко стварно веровао да се три и по милијарде тек тако деле по белом свету?

Сад кад смо добили к….редит, питање је да л’ смо могли да добијемо више?

Транспарентност Србија каже да то никада нећемо сазнати јер није било јавног тендера.

Није било конкуренције. Није било других инвеститора са својим понудама. Можда би нам то отворило очи и истрезнило нас од мамурлука који нам је власт дозирала у неограниченим дневним количинама.

То је озбиљна замерка, то за конкуренцију. Али наша власт није хтела ни да чује за јавни тендер, јер је на томе инсистирао инвеститор из Уједињених Арапских Емирата.

Забринутост изазива, сматра Транспарентност Србија, још нешто много озбиљније – то што је овај пројекат од огромног политичког интереса за актуелну власт у Србији, па се отвара питање да ли се поклапају економски интерес државе и политички интереси владајуће партије.

Зашто је важно то питање?

Па зато што постоји разлог за бригу – какви ће бити контролни механизми при спровођењу уговора. Народски речено, је л’ купус чувају зечеви? Ух, какав је то простор за корупцију!

Из уговора смо чули још једно ”пућ” – градња Београда на води трајаће 30 година, од чега пола објеката мора бити завршено у првих 20 година.

А наш премијер је пре само месец дана изјавио ”да ће сви објекти који су сада на макети пројекта Београд на води бити изграђени у наредне четири године” (Бета, РТС, Тањуг, 18.03.2015).

Премијер је још рекао ”да је раније долазило до забуне о роковима изградње пројекта, с обзиром да је он говорио да ће бити завршен за четири, а градоначелник Београда Синиша Мали за десет година (Б92, Тањуг, 07.04.2015).

Подсећања ради: Кинези су Три клисуре, највећу хидроелектрану на свету, изградили за 13 година. Американци су Хуверову брану изградили за пет година. Руси су Транссибирску железницу изградили за 25 година.

Можда би после свега наш премијер могао да парафразира наслов песме Ђорђа Балашевића ”Утицај брата шеика на мој животни пут” уз рефрен:

Тако то бива кад се превише снива, а стварност се мало зна.
Тако то бива, кад се превише плива мутним водама сна.

Која још питања отвара тек делимични поглед на уговор за Београд на води?

На пример:

Шта ако садашњи инвеститор, компанија Еагле Хиллс сагради две најављене зграде (320 станова), евентуално још пословну кулу и шопинг центар, нема даљи интерес да инвестира и замрзне Београд на води?

Шта ако држава Србија нађе новог инвеститора који има капитал и хоће цео Београд на води да заврши за пет година, али тог новог инвеститора не прихвата Еагле Хиллс као већински акционар (68 одсто) у пројекту Београд на води?

Да ли Еагле Хиллс има право да препрода уговор неком другом заинтересованом инвеститору? У пословним круговима ионако се већ прича да ће Еагле Хиллс направити само 2-3 зграде и препродати уговор неком новом инвеститору.

Да ли за то мора да пита Владу Србије и да ли она има право да бира новог инвеститора као мањински власник у пројекту Београд на води?

Да ли се пројекат тог тренутка замрзава и држава Србија тражи раскид уговора и наплату штете пред неком међународном арбитражом?

Или на то нема право?

Ако се не варам, неко од званичника ”инволвираних” у овај пројекат изјавио је да су гарант посла за Београд на води – премијер Србије и Влада Уједињених Арапских Емирата.

Највећи број озбиљних и великих међународних инвестиционих пројеката за обезбеђење посла узима другачију врсту гаранција.

Зашто.

Чвршће су и имају дужи рок трајања.

(Пешчаник)

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s