Ту су наши новци

све велике реформе урађене су у периоду 2000.-2002. године и сви реформски „успеси“ суштински су резултат тада донетих одлука

Страшило за соколове или само за брма

У овом одабиру нема ни једног податка који није претходно јавно објављен. Метод компилације извршен је са фокусирањем на личности за које јавне информације указују да су системски изнад закона. Оне које су изостављене биће уврштене накнадно, како пројекат буде допуњаван и систематизован, али тешко да ће бити поремећен закључак који се намеће већ из оог приказа.

Током историје српски народ испољио је своју државотворност. Законик цара Душана био је, после
Магна Карта Либертатум, први акт који је ограничио вољу владара, иако је Душан тада био на врхунцу моћи, за разлику од енглеског краља, Јована “без земље” који је био у подређеном положају у
односу на своје великаше.
Сретењски устав Милоша Обреновића био је, после америчког и француског, трећи грађански устав на свету. За разлику од ових примера, наша генерација оставила је на срамоту покољењима да је данашњи Устав донела мимо цивилизацијских стандарда (без јавне расправе, на дводневном референдуму уз активну кампању у време трајања…). То је довољан повод да се замисли у чијем интересу делује данашња елита, ако не у интересу своје нације. Данашњу српску елиту, која је делује изван и изнад институција, можемо, у складу са њеним настанком и начином деловања, назвати – власт из сенке, или интересно друштво без одговорности. О власти “у сенци”, говоримо зато што она није у институцијама. Овај закључак произилази из чињенице да је одређеној групи допуштено много тога што не произилази из правних и друштвених норми, али и да се друштвеним токовима управља без икакве одговорности.

Некада, новине су почетком година објављивале листе српских богаташа, а извор тачних информација
биле су управе прихода. Само две деценије касније, објављивање званичних листа пореских
обвезника изгубило је драж (и смисао – прим. дрп). Сви смо схватили да су паре негде другде. Виђени Срби постали су обвезници страних пореских система, уколико не успеју да добијају новац на руке, а међу првих сто богаташа у Србији, нема ниједног који је свој иметак формално наследио. На први поглед, изгледа као да међу српским богаташима нема много оних из система у коме су се обвезници и порезници медусобно ословљавали друговима, али само на површан поглед. Анализа чак и јавно објављених информација указује да ствари на неком нивоу стоје другачије.
Након осам година транзиције у Србији, време је да оценимо да ли смо на добром путу и како да
наставимо.

За транзицију од контролисане ка слободно-тржишној привреди определили смо се зато што су економски слободније земље богатије. Ова корелација није, сама по себи, доказ, али јесте индикатор да слободно тржиште јесте повезано са економским развојем и да, уколико желимо богатије друштво, требало би да нам циљ буде омогућавање грађанима да слободно бирају на тржишту шта, од кога и по којој цени желе да купе. Многи су схватили да је диригована економија учинила Србију сиромашном, али велики део грађана и даље сумња да је слободно тржиште решење које смо тражили.
Када је у Србији почела транзиција, стручњаци су упозоравали да ће првих година бити много губитника друштвених и економских реформи и да ће само узак круг људи бити добитници. Остала је за утеху прогноза да ће у другој фази транзиције много више грађана постати добитници реформских процеса.
Међутим, осам година касније, у Србији су губитници остали губитници, а мали број добитника и даље добија. Сада, многи стручњаци упозоравају да Србија на свом транзиционом путу лута. Нисмо сигурни да ли је требало да напустимо политичко-економско-вредносни систем деведесетих.
Изневерена је идеја транзиције. Случајно или намерно, држава није створила амбијент да се стварају нова радна места, и имамо доста губитника, што је нормално, али више него што би требало јер нема посла. Студија Светске банке из 2003. године, на основу развоја источноевропских земаља након пада Берлинског зида, наводи да су добитници прве фазе транзиције искључиво тајкуни и инсајдери у државним компанијама, а сви остали губитници. Тада су стручњаци Светске банке написали да друга фаза транзиције доноси промене на боље. Тајкуни, додуше, не губе, али због већег прилива инвестиција, отварају се нова предузећа и нова радна места, па и они који добију посао нису више губитници, а нова предузетничка класа постаје победничка. Добитници српске транзиције, поред тајкуна, су и припадници новоствореног политичког сталежа, који су добра места у јавном апарату и државним компанијама заузели захваљујући политичким везама, и на тај рачун живе добро. У добитнике би се могли урачунати и део запослених у државним и јавним предузећима који зарађују више од запослених у компанијама. Већина грађана себе и даље оправдано сматра губитницима.

Србија је далеко од тржишне земље. Практично све велике реформе урађене су у периоду 2000.-2002. године и сви реформски „успеси“ суштински су резултат тада донетих одлука. Од тада практично није спроведен ни један већи реформски потез. За ових осам година: валута је стабилизована; приватизација друштвених фирми је пред крајем; и трговина је мало слободнија укидањем увозних ограничења. Чак и ограничене и невољне реформе допринеле су повећању стандарда просечног грађанина. У поређењу са 2002. годином, ништа се није променило: и тада и данас главни добитници су тајкуни који су се обогатили у време дириговане привреде, а главни губитници били су и остали незапослени којих је и тада и данас, зависно од статистичке методологије, била трећина или петина становништва. До стварања нове предузетничке класе није дошло зато што Србија још увек није ушла у другу фазу транзиције. Није окончана приватизација друштвених предузећа, приватизација државних предузећа није ни почела, не функционише закон о стечају, монополи су веома јаки, а изостао је озбиљан ниво директних страних инвестиција. Једино што имамо су привилеговани и губитници.

Наставиће се…

(Паралакс)

Илустрације и опрема: Преврат

Advertisements

2 mišljenja na „Ту су наши новци

  1. „Није окончана приватизација друштвених предузећа, приватизација државних предузећа није ни почела, не функционише закон о стечају, монополи су веома јаки, а изостао је озбиљан ниво директних страних инвестиција.“ jel ovo piso miša brkić?
    nijedna ama baš nijedna tačna rečenica … čak i „Сретењски устав Милоша Обреновића“ je poluistina ..
    a biSERA kolko oš („Законик цара Душана био је, после
    Магна Карта Либертатум, први акт који је ограничио вољу владара“)

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s