Драгослав Павков: Злехуда судба политичких идиота

Најврелија места у паклу резервисана су за оне који у кризним временима најбрижљивије чувају своју неутралност. – Данте Алигијери

sirbean

Бављење политиком и претварање грађанина у политичког идиота (који не гледа своја посла него блене у Парове и чита Вучијеве посланице) је смишљено јако далеко од Србије и од мастермајнда какав је нама незамислив.

Американцима су дали БигМек и Кока Колу, могућност да ждеру до миле воље а ако су нешто „успешнији“ у животу – могу да си приуште и липосукцију, ми смо добили оно што најбоље обожавамо – „хлеба и игара“ – гледамо познате како се мајмунишу на отвореној сцени, блатоиди нам сервирају нове и нове пикантерије из живота моћника и других јавних личности, интернет нам омогућује да завиримо практично у сваки лонац у земљи… Дакле – све оно што народ са ових простора воли. Још само да је мало више лове, али јбг – не може све нама, нешто морају и „они“ преузети на своја плећа.

У Србији ће се нешто променити тек када сваки озбиљан грађанин осети потребу да на дан избора – испред себе потера целу породицу са јасним упутством за кога да гласају ако и даље мисле да једу његов лебац. До тада, згражаваћемо се над злехудом судбином паса луталица, азиланата, перача шофершајбни, а сопствену децу ћемо слати у неке земље које су други, способнији, паметнији и патриотскији од нас учинили добрим местима за живот.

Advertisements

3 mišljenja na „Драгослав Павков: Злехуда судба политичких идиота

  1. Претходница озбиљном грађанину, све са породицом, морале би да претходе групе грађана, озбиљних и одговорних, чврстог опредељења, да је баш ова грудва земље, заиста и њихов живот. До гласачких кутија могу доћи, озбиљни и одговорни и породично, али „бројачи“су ту занимљиви, а нарочито превремени честитари, белосветски. Честитари су на сваком ћошку,тек сада и то јесте реалност.
    Шаљемо нашу децу, (пре ће бити она сама шаљу себе), у уређене богатије земље, где се могућност пуног стомака подразумева, истовремено ризикујући, да деца наше деце, сасвим забораве пут назад, јер родитељи, у журби, нису бацали мрвице. Није важно, на глобалном нивоу?
    Што се људи рађају, на неким за њих одређеним местима и, зашто? Постоји ли уопште логика сверађања у Универзуму, логичке повезаности, места сваког ко дише, одређеног баш ту да угледа зрак, без обзира ко је ког опредељења о Сили изнад?Промене у времену су дошле да талог исплива, видљив,промене у времену суровости и одљуђености. Промене (у времену) , не би се тако звале, а да не пролазе. Све је променљиво у својој повезаности, једино могуће је, издржати, али уз виши ниво свести која не постоји без одговорности.. Лаковерност ( и издаја у похлепи) мора хитно бити за нас прошлост, не уклапа се ; „Злехуде судбе“ људи—луталица у политикантском лавиринту- „мој до мојега“, ваљда ће надиграти инстинкт одржања.Типујем на памет и природни инстинкт озбиљног и одговорног, ако му се не остаје без породице, а и без гласачке кутије.

    Sviđa mi se

    • @Zora
      “ До гласачких кутија могу доћи, озбиљни и одговорни и породично, али „бројачи“су ту занимљиви, а нарочито превремени честитари, белосветски. “

      Таман посла да багателишем или занемарујем утицај „честитара“ свих фела на политику овдашњу, али чињеница је да им се придаје значај много већи од оног који стварно треба да имају. Постоје примери из блиске прошлости и из не тако далеких земаља где су бирачи одлучили мимо воље „честитара“ и покварили им планове. Међутим, Реч је о друштвима која ни приближно немају аналитичке способности нити су начитана геополитичком литературом попут србијанског. Тај прости пук изађе на изборе (онако како сам поменуо у тексту – породично) и заокружи онога чија жвака му најбоље паше, онога ко га ј е боље подмитио или политичког противника његовог међаша с којим се суди око неке врзине… Код нас – јок море, ми нећемо ни како ми оћемо већ само наизврат. Да ли ћемо се опасуљити пре него што нестанемо – немам појма, али да смо све слабији – то ваљда није спорно.

      Sviđa mi se

  2. Када падне тама и бирачка места се затворе, волонтери изброје гласове, тад улазе лидерчићи, захвале се волонтерима и пошаљу их кући, затим креће пазар, штела…усрани балкан је ово, кога брига за породицу и народ, улицом су дошли, мада, и то је штела, мало уверљивија.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s