Бранимир Марковић: КОРИСНЕ БУДАЛЕ И ПОДЛАЦИ КОРПОРАЦИОНИЗМА

 јунаци медија Илирика су и данас, баш у моменту догађања европске либералне ре-револуције и ре-национализације (враћања нацијама, тј. свом становништву – њиховог)  два монтипајтоновска занесењака.

  Све у деловању Сиризе треба схватити врло дословно и озбиљно. Могло би бити и инспиративно, али „док је Шешеља и Србије“ нећемо се занимати овим тричаријама у Србији. „Жив је Слоба умро није“.

seselj01_RAS_foto vesna lalic_400x0

„Ja spasavam čoveka od okova razuma koji bi hteo biti njegova svrha. Ja ga spasavam od ponižavajuće utvare koja se zove savest i moral, i od individualne slobode koju malo njih može da podnese.“

А. Хитлер

Мого сам да напишем и корпораЦИОНИЗМА, па да „ома“  покупим симпатије главних јунака овог урадка. Јер њима је срцу драга „истина“ из протокола мудраца разних да су на челу банака и корпорација Јевреји. Што им не смета да  им и даље служе, и за њихову ползу изигравају будале и замајавају поштен и разуман свет. До смрти.  Своје али, бојим се, и свих нас.

Садашњи корпоративни поредак, ко и прошли за који учимо да су их основали Мусолини и Хитлер, заснива се на монополима и олигополима, директно насилном спречавању слободне трговине, обесмишљавању сваког власништва, а посебно заједничког и укидању сваке па тако и регулаторне функције државе. Чије ингеренције преузимају „владе у сенци“, тајкуни (беше ли значење ове јапанске речи – скривени), а естрадне манифестације за светину – разне паравојске и парадржавне организације скривене под разним скраћеницама. Некад СС, СА, данас НВО, Тинг Тенг … Тако државе, између осталог, не могу више да се бакћу тричаријама као што су спречавање монопола (заштита ситног и средњег поседа и обрта)  или правна једнакост свих, па и најсиромашнијих.

Учимо и даље да су се против фашизма најздушније борили комунисти и разни други екстремни левичари. Па и даље тако мислимо. Јер, гле чуда, јунаци медија Илирика су и данас, баш у моменту догађања европске либералне ре-револуције и ре-национализације (враћања нацијама, тј. свом становништву – њиховог)  два монтипајтоновска занесењака.  Или просто само глумца у режимској режији. Шешељ и – где га само ископаше –  Ратибор Тривунац[i].

Галама корпоративног режима мора да се појача јер су се појавили дечаци који су јасним језиком свињара и говедара рекли да је и зашто је цар го.

Постављају питања јасна просечном Европљанину: „Колико европских пореских обвезника који су финансирали исплату тих кредита зна да је преко 90 одсто од 240 милијарди евра, за колико се Грчка задужила, отишло финансијским институцијама а не грчкој држави или њеним грађанима? [ii]

Јасним аргументима и сопственим „минулим радом“ раскринкавају лажи корпоративних режима: „Кад грчка влада почетком 2010. више није могла да сервисира своја дуговања француским, немачким и грчким банкама, покренуо сам кампању против њеног плана да та дуговања отплати тако што ће од европских пореских обвезника да узме огромну нову позајмицу.“

У лажи и расистичке стереотипе не верују више ни они за које су смишљени. Грчки „радикални левичари“ необично су популарни у – Немачкој. „Zar tada niste znali koliko Grci vredno rade da bi sastavili kraj sa krajem uprkos teškoj situaciji u njihovoj zemlji? OECD je izneo podatak da je građanin Grčke 2011. radio prosečno 2.039 sati, daleko više od svih ostalih. Američki građanin je radio 1.786 sati godišnje, italijanski 1.772, a u našoj dragoj Nemačkoj, gospođo Merkel, on je radio samo 1.405 sati Grčki kolega Cipras vas je obavestio o teškim posledicama politike štednje u njegovoj zemlji. Nominalni BDP je u Grčkoj između 2008. i 2012. pao za 25%. Nezaposlenost je do 2014. porasla sa 7,3 na 26,6 odsto, među mladima čak na 44 odsto. Najteže su pogođeni najranjiviji slojevi društva:najsiromašnija domaćinstva su izgubila gotovo 86 odsto svojih prihoda, a najbogatija samo 20 odsto. Poresko opterećenje stanovništva u donjoj polovini dohotka poraslo je za 337%, a u gornjoj za samo 9%. … Vi ste opustošili Grčku, vi lično. Ne čudi me što vas Grci crtaju sa Hitlerovim brkovima.“Memento moriendum esse – Ne zaboravi da si smrtan“ „[iii] Али, благодарећи маглама будала из наслова, у њих (стереотипе) се и даље слепо верује у Србији.

Јер овде се, уместо „хода кроз институције“, тј. просте победе на изборима разумним и јасним програмом,  и даље заговарају „догађања народа“, насилни ванинституционални преврати, свим разочарењима од јогурташког до отпорашког 5. октобра и Газиместан(ов)а  унаточ.

Једино чега се власт реално плаши јесте улица, конкретно, инцидент који би, евентуално, покренуо лавину народног гнева…“ не мења плочу типични Пајтоновац с „десне “ банде[iv]. Не знам ком штићенику специјалних менталних установа још није јасно да се власт управо неартикулисане „лавине народног гневане плаши. Штавише, корпоративни поредак је управо развио методологију изазивања „лавине народног гнева“од Интифаде, Газиместана, Сарајева до Либије, Сирије и Украјине, баш у циљу узурпирања власти и економских ресурса националних држава те несметане експлоатације неспутане којекаквим законским тричаријама.  Узгред, ко експлоатише све ово време (док урлају не-да-мо-ко-со-во) рудно богаство Косова? Косовари? Србија? А мобилну телефонију?

Дивимо се још мало надасве оригиналним мудростима доаЈена љотићевске мисли срБске интернет васељене: „Одбрана Шешеља јесте идеална прилика да се уђе у отворен сукоб са властима због разлога који, у српској ситуацији, изгледа готово баналан и без обзира на исход тог сукоба пружа могућност за бар једну добијену медијску битку, ако ништа друго, јер нема тог медијског монопола који властима омогућава подршку јавости у овом случају, баш као и у случајевима педеризације и циганизације Србије.“

Дивимо се, јер су ремек дело двосмислености. Шта је уствари писац хтео да каже?

–          Да су медији омогућили властима  подршку јавности и у случајевима педеризације и циганизације Србије .. или да нису, јер „нема тог медијског монопола који властима омогућава подршку јавости у овом случају“. Наиме, чињенице и очни вид говоре управо да се светина  вулгарном медијском манипулацијом  примила као мајмуни на политички коректне псеудо проблеме ЛБТГ и РЕА популације, свој безначајности унаточ.  Највише захваљујући корисним будалама (или просто ухлебљеницима у нереформисаним  тајним службама) из „патриЈОтског НВО сектора“

–          Да ли Шешељева типична естрадна глупирања у „српској ситуацији, изгледају готово банална“или, напротив ЈЕСУ банална, али медијском манипулацијом изгледају значајна.

–          Да ли се „одбраном Шешеља“ улази у сукоб или напротив иде уз длаку власти у замајавању пучине псеудопроблемима док повериоци и комуналне паравојске вршљају и отимају сиротињи, а Агенција за приватизацију отима преостало неотето  „враћајући њихово“ банкама и корпорацијама?

Да не губимо време по ко зна који пут, да резимирамо: против пореДка који програмски уништава државе треба се борити – даљим урушавањем и разарањем сопствене државе. Ето међуекстремистичког консензуса. Јер исто збори и Тривунац: У данашње време глобалног краха капиталистичког система организације које јасно и храбро заступају идеологију која је израз борбе радничке класе, против ратова,капитализма и држава, представљају највећу опасност за систем

Дивимо се и овом ремек делу двосмислености. Исто питање, шта је уствари писац хтео да каже?

–          Да ли данашње време ЈЕСТЕ време глобалног краха капиталистичког система организације, или крах само заступа идеологија „која је израз борбе радничке класе“. Ако је суштина „духа капитализма“ „протестантски морал“ (да не тупим још са „једанким шансама“ и „слободним тржиштем„), онда је садашњост заиста време краха капитализма. Пре свега халавошћу и грамзивошћу корпоративних управљача тако супротном етосу штедљивости и деловања „на ползу народа„. „Посматрано на дужи рок, европски лидери морају да заједнички раде на томе да се монетарна унија преуреди на такав начин да убудуће буде подршка општем просперитету, уместо што подстиче узајамни ресантиман.“, нацрта Варуфакис.

–          Али за који систем антикапиталистичка „идеологија која је израз борбе радничке класе … представља највећу опасност„? За корпоративни сигурно не.

Тврдњу изречену више пута да „радикални левичари“ из Сиризе спасавају капитализам, треба схватити сасвим дословно. И разумети бес и противљење „анархиста, анархокомунистичке оријентације“, како себе и своје вика Тривунац. Узгред, живео сам у убеђењу да су анархисти и комунисти две  „дијаметрално супротне“ и на крв завађене фракције радничког покрета, између осталог баш око питања „класне борбе“ омиљене мантре комуниста, на коју анархисти нису давали пет пара.  „Анархокомуниста“ и звучи тако комунистички оксиморонски  – ко некоћ „анархолиберали“.

Сигурно је један од узрока нашим заблудама баш то што смо у школама учили да су Хитлер и Мусолини створили корпоративнио поредак. Не, нису га они створили, они су били само вође корисних будала, који су својом естрадном галамом и насиљем бацали маглу док се баш у Хитлеровој Немачкој системски уништавао средњи и ситни обрт, истим методама као и данас.Jedan od tih posebno štetnih mitova je i mit o “velikim uspesima Hitlerove ekonomije”. Po tom mitu: tačno je da je Hitler bio veliki zločinac i učinio mnoga zla, ali kada je u pitanju ekonomija – onda nacistima kapa dole… Hitler je suspendovao zlatni standard, krenuo sa programima velikih javnih radova i zaštitio industriju od strane konkurencije. Zatim, usledila je velika kreditna ekspanzija, ogroman budžetski deficit, potpuna kontrola novčanih tokova, programi za zapošljavanje, razaranje preduzetništva putem kontrole cena i komandne ekonomije, masovno naoružavanje, kontrola obrazovanja, planiranje porodice … Fašistička ekonomska strategija se sastoji u partnerstvu između države i biznisa, pri čemu se do tog “partnerstva” dolazi putem sile. Svi oni koji se “dobrovoljno” ne udruže sa državom – reskiraju da im imovina bude i formalno konfiskovana… Ne možete ni zamisliti koliko su se porezi povećali. Nezadovoljstvo je veliko, narod je ogorčen, ali se niko ne usuđuje da o tome javno govori. U sadašnji sistem ne sumnjanju samo oni koji su ili previše mladi, ili previše glupi, ili oni koji su sistemski privilegovani…najteže je bilo vlasnicima malih radnji jer su oni bili pod stalnom kontrolom. Član partije … Taj “lokalni Hitler” svakoga dana dobija izveštaj šta se događalo i o čemu se govorilo … ako bi se desilo da se ta dva gospodina previše bune, preko noći bi mogli biti proglašeni za državne neprijatelje. To bi, u najboljem slučaju, značilo smanjenje kvota za nabavku deficitarnih proizvoda, a moglo bi se desiti i da izgube dozvolu za rad… u fašističkom sistemu izvor korupcije je sama država. Naravno, i fašistički sistem se takođe oslanja na novčanu ekonomiju, ali za razliku od kapitalizma u kome je novac potrebno zaraditi – fašisti do novca dolaze tako što ga oduzmu od onih koji ga imaju. U fašizmu imamo dve vrste moći: prva je indirektna moć – moć novca, a druga je direktna moć – moć partijskih lidera. Umesto onih koji su radili na najodgovornijim mestima nabavke i prodaje, u fašizmu najvažniji čovek u kompaniji postaje “čovek za kontakte”. Njegov je posao da održava što je moguće bolje odnose sa predstavnicima vlasti u tzv. “ministarstvu ekonomije”…  u fašističkoj Nemačkoj se bez odgovarajuće potvrde, dozvole ili kvote nije moglo raditi. [v] Познато?

А откуд стално такав „међуидеолошки склад“ између екстремиста „деснице“ и „левице“? Па „U Manifestu komunističke partije, 1847. godine, Marks je u deset tačaka izložio mere koje se moraju sprovesti što je moguće pre, a kada je 1933. godine nemački predsednik Paul fon Hindenburg imenovao Аdolfa Hitlera za kancelara Nemačke – nacisti su od tih deset tačaka odmah sproveli osam. Dve preostale tačke (eksproprijacija zemljišta i ukidanje prava na nasledstvo) nisu bile sprovedene u potpunosti ali se i na njima radilo punom parom, samo ne formalno već zaobilaznim putem: poreskim sistemom, planiranjem poljoprivredne proizvodnje i kontrolom cena.“[vi]

Уочимо овде још једну баналност: „nemački predsednik Paul fon Hindenburg (је)  imenovao Аdolfa Hitlera za kancelara Nemačke„, да би схватили да је Хитлеров режим само друго полувреме истог поретка. Да би нам аналогија са односом режима Слободана Милошевића и постпетокотобарским била јаснија. Све је почело крајем првог светског рата који су на фронту добиле снаге, блок националних држава,  које нису љубимци корпорација, јер много инсистирају на „демократским процедурама“ „владавини закона“ (рецимо антимонополских) и сл.

Да би се нивелисао „дизбаланс“ између потпуне разорености победничких (што се може ставити и под наводнике) држава попут Француске, Србије, Грчке или Белгије од стране пораженог империјалног блока и „нетакнутости“ територија и економија горепоменутих „јадној“ Немачкој је „наметнута“ „огромна“ ратна одштета.  „Наметнута“ као да није сама направила штету. Тако смо учили у нашим школама. Нисмо учили да је Немачка била сасвим неразорена а војска неразоружана, индустријска постројења, укључивши и војну индустрију  нетакнута.

Али, не лези враже, одштета је била у рајхс маркама, јер се нико није сетио да би неко  могао  suspendovati zlatni standard. Па наста „спонтана“  инфлација (опет је сличност са савременим догађајима  намерна) , па савезничке државе добише безвредне марке одштете. Чак ни најразвијенија, Француска, се никада није економски оправила од првог светског рата.  А шта рећи за Србију. Економска супериорност Немачке утемељена је пљачком и разарањем.

А онда, на крилима описаног неједнаког старта (у наоружању и стању индустрије) дође и други светски рат.  „После капитулације Немачке и краја Другог светског рата, главна брига САД била је да заустави напредовање комуниста у грађанском рату у Грчкој. Вашингтон је у то време затражио од Атине, којој је била преко потребна помоћ на основу Маршаловог плана обнове Европе, да одустане од захтева за ратну одшету док не буде потписан мировни споразум.

Немачка се релативно брзо опоравила од последица рата, чему је, како сматрају експерти, у знатној мери допринело и то што није платила практично никакву одштету бившим окупираним народима.“[vii]

Грчкој и Југославији још увек није исплаћена ратна одштета нити враћено опљачкано. Па и покретање питања Немачког дуга из рата не треба схватати само као маневар и блеф. Све у деловању Сиризе треба схватити врло дословно и озбиљно. Могло би бити и инспиративно, али „док је Шешеља и Србије“ нећемо се занимати овим тричаријама у Србији. „Жив је Слоба умро није„.

Ципрасова странка Сириза и њен коалициони партнер Независни Грци тврде да Немачка дугује Грчкој око 162 милијарде евра, што је око половине јавног дуга те државе, који износи више од 315 милијарди евра

Присилни зајам Грчке Трећем рајху износио је око 476 милиона рајхсмарака, што је, у извештају доњег дома немачког Бундестага из 2012. године, процењено на 8,25 милијарди долара, што никад није враћено.“[viii]

Hoćete li i danas da jednu spalim, vidite koliko je policije došlo, rekao je, uz smeh, Šešelj.

 

[i] http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=93243

[ii] Jанис  Варуфакис: Европа ради против себе  http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=93272

[iii] http://pescanik.net/otvoreno-pismo-angeli-merkel/

[iv] Владимир Челекетић: Има ли Србије ван Партије?https://prevrat.com/2015/04/02/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BF/#comment-10893

[v] http://katalaksija.com/2014/06/30/fasizam-1/

[vi] http://katalaksija.com/2014/06/30/fasizam-1/

[vii]   http://www.nspm.rs/hronika/atina-nemacka-da-ucini-isto-sto-trazi-od-grcke-%E2%80%93-da-vrati-svoje-dugove.html

[viii] http://www.nspm.rs/hronika/atina-nemacka-da-ucini-isto-sto-trazi-od-grcke-%E2%80%93-da-vrati-svoje-dugove.html

(брАНАЛИ)

Advertisements

15 mišljenja na „Бранимир Марковић: КОРИСНЕ БУДАЛЕ И ПОДЛАЦИ КОРПОРАЦИОНИЗМА

  1. Ја не разумем какве везе има принципијелан став да Срби не треба да дозволе слање Шешеља у Хаг са корпорационизмом, фашизмом, Хитлером, Мусолинијем, Марксом, … па чак и са самим ликом и делом Војислава Шешеља?

    Што се Сиризе тиче, ствари стоје овако. Остаје се у раљама корпоративног капитала и страних центара моћи (нема изласка из ЕУ и еврозоне), али ако може мало мање да кошта и да буде мало угодније. Може немачке паре, али под условима које ће грчка да постави. Било је довољно за победу, а после победе се пузи у Берлину и Бриселу и обећава „наставак реформи“. И на крају се потеже ратна одштета за коју се зна да Немци неће да плате, али нема везе, згодно је за домаћу употребу. Уистину инспиративно. Рачунам да је прво питање које су Немци поставили на преговорима било: „извините, а шта ви, уопште, хоћете?“
    Једино што је, за сада, извесно јесу заставе дугиних боја и да ђаво бежи од Крста.

    Sviđa mi se

      • е благо вама кад вам је ово тачно.
        „принципијелан став да Срби не треба да дозволе слање Шешеља у Хаг“
        сарадњу са Хагом је потписао Слоба док је Шешељ био његова подгузна мува. О каквим ви принципима причате? Да се поново жртвује читав народ будалама, ко за време, бомбардовања, које је опет најлогичнији след једностарног напуштања НАТО пакта.
        „не разумем какве везе има принципијелан став да Срби не треба да дозволе слање Шешеља у Хаг са корпорационизмом, фашизмом, Хитлером, Мусолинијем, Марксом,“
        „Може немачке паре, али под условима које ће грчка да постави. Било је довољно за победу, а после победе се пузи у Берлину и Бриселу и обећава „наставак реформи“.
        веза је у вашој глави пуној нацистичкикх псеудорасних предрасуда ..које бре немачке паре човече, прочитај бар текст који критикујеш?
        „преко 90 одсто од 240 милијарди евра, за колико се Грчка задужила, отишло финансијским институцијама а не грчкој држави или њеним грађанима … тако што ће од европских пореских обвезника да узме огромну нову позајмицу“
        немачке паре!!??

        Sviđa mi se

      • …“једностарног напуштања НАТО пакта.“

        😀

        Неким људима очигледно не вреди говорити…

        Sviđa mi se

      • И шта кажеш, покојна Југа била у НАТО па га једнострано напустила?

        😀

        Sviđa mi se

      • VraBce, ја јако волим „црно на бело“ али надам се да није спорно како постоје и многи тајни споразуме које владе и државе међусобно склапају. Наравно да је тешко изводити закључке типа: „НАТО нас је бомбардовао јер нисмо поштовали споразум…“ (за кога није званично потврђено да је икад постојао), штавише, такво закључивање је најлакше прогласити за „тлапњу“ и идемо даље у истраживању масона, Јевреја „ламината“… Међутим, БрМ говори и о неким неспорним чињеницама. На пример о Шерманима, Патонима, Тандерболтовима, Џемсовима и Доџовима, о Томпсонима и Бровинзима које сам и лично користио да не говоримо. О Елвису и Битлсима чије плоче су у комшилуку биле „доказ“ контрареволуције и улазнице за прдекану да не говоримо… Зато, мислим да би се требало мало озбиљније требало позабавити и оним нетранспарентним деловима наше историје. Нарочито јер биолошки сат нам не куца у прилог. Коча је покојни, можда је остало још пар живих сведока који могу да потврде или оповргну БрМове тврдње. А ми читамо Веб-Трибун јер нам је тако лакше, а и безбедније брате 🙂

        Liked by 1 person

      • нису само шермани и доџови.. то је твој фах ја се у то не разумем (мада сам у ЈНА и сам пуцао на шермана и ручног бацача, а обучавали су нас као неку пешадијску јединицу која искаче из хеликоптера, а хеликоптере видели нисмо, тако што смо 1980. године титине смрти гледали америчке војне филмове, како амери искачу у вијетнаму …
        много је важније по систему „плива гаче лети ко патка“ присетити се спољнополитичких активности пре свега у покрету несврставања.. увек са индијом , египтом и осталим националним државама Рузвелтовим миљеницима и чедима – против Кубе, С.Кореје и покушаја извоза совјестких револуција у ЛАмерику и АФрику… нико није урадио толики посао за „слободни свет“ ко Тито.. што ли су му толико њих дошлки на сахрану? зато што је био добар комуниста?
        сами смо себи дали дозволу да за наш пасош нигде не треба виза?

        Sviđa mi se

  2. ево вам мало поучне литературе:
    „Nojbaher primijetio da je rješenje balkanskog problema u privlačnosti kojom njemačka industrijska imperija očarava te „seljačke zemlje … Sedamdeset godina poslije poraza u Drugom svjetskom ratu, Njemačka uveliko živi svoju novu sudbinu, vladajući Evropom, kao glavno sidro njene zajedničke valute, centar prostora bez carinskih granica, držeći privlačnošću svoje industrijske imperije balkanske „seljačke zemlje“ nepovratno u svojoj orbiti. „.

    http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1282983

    Sviđa mi se

    • „Htio bih još napomenuti da je Firer u službenim razgovorima rekao nekoliko riječi o tajanstvenoj ‘Novoj Evropi’: izjednačavanje nivoa cijena i valuta, autarkija za Evropu kao cjelinu, ali ne za pojedine zemlje.“

      Sviđa mi se

    • Nojbaheru se čini da Njemačkoj ne šteti srpski nacionalizam kao takav, kao ni neka vrsta kontrolisanog velikosrpstva. Jedini njemački pravi neprijatelj na Balkanu su jugoslovenski nastrojeni partizani.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s