Јосип Броз Тито – сирак тужни без игдје икога (3)

кад су те „ухапшене Словенце“ довели на Голи оток, морали су проћи „пут срамоте и издаје“.С једне и друге стране тог пута дочекивали би их већ ухапшени и тукли ремењем и тољагама, а ови „Словенци“ одговорили би им и викали: „Не бијте нас човјече“. Нису то били Словенци, већ Босанци и Личани који су радили у Словенији.

Јер 4. пленум су закулисна акција и Бевца и Стамболића (Петра) и Мртваца, а против Марка!

А могу Ти рећи,(…), да Ти је Марко био, од свих, највјернији „пас чувар“.

Around Minn Donkey rescue

Сва југословенска јавност мислила је, а тако је јавности и приказано, да је Голи оток нашу срамоту, створио Марко (Александар Ранковић).

Не, Вокшине (Јосип Копинич), Голи оток је створио Кардељ, предложивши да се сви који су се изјаснили за Резолуцију изолирају на једно острво. Помоћ у томе дали су му Аугустинчић и Стево (Крајачић) који су му причали о Голом отоку и добром камену с којим се служи Аугустинчић при изради скулптура.И тако је на састанку Политбироа, кад се расправља о изолацији ухапшених, Кардељ предложио Голи оток као најбоље рјешење.

Ко су били словеначки ибеовци

Кад говорим о Резолуцији и ту су се одигравале чудновате ствари. Највише ибеоваца било је у Црној Гори, БиХ и у ЈРМ, а најмање у Словенији.

И кад је Марко питао Митју Рибичича: „Шта су сви Словенци осудили Резолуцију и што тамо нема ИБ-оваца?“ Митја му је одговорио да управо шаљу, нешто преко стотину и педесет ухапшеника.

А замисли, Вокшине, кад су те „ухапшене Словенце“ довели на Голи оток, морали су проћи „пут срамоте и издаје“.С једне и друге стране тог пута дочекивали би их већ ухапшени и тукли ремењем и тољагама, а ови „Словенци“ одговорили би им и викали: „Не бијте нас човјече“. Нису то били Словенци, већ Босанци и Личани који су радили у Словенији.

Своје су ибеовце прогласили лудим, посебно ако се радило о школованом кадру. Тако је Едо „бранио“ Југославију и Партију у Словенији.

Тек послије Сплита, а и раније, у „случају Ђилас“, па 1968. и 1971. године осјетио сам тко је Бевц (Едвард Кардељ). Тако у Ђиласовој афери игра двоструку улогу. Једно је говорио Ђиласу, а друго мени. Кардељева индискреција била је, барем за мене, довољан разлог да посумњам у Ђиласа. Па, сам Ђилас је признао да је прије писања чланака имао подужи разговор с Кардељем и да су и један и други критиковали мој начин рада. Наиме, Ђилас је Кардеља сматрао блиским по ставовима и његовом писању чланака у „Борби“. Све то ми је било довољно да изолирам Ђиласа прије Пленума. Бевц је био лисац да закуха кашу и да се повуче кад је каша кухана. Ја сада, када анализирам његов рад, осјетим стално његово опонирање мојих приједлога. Није он то директно радио. Увијек је подметнуо у том опонирању туђа леђа. Добро се сјећам мог говора у Сплиту 1962. године. Прије тога имали смо у марту састанак Извршног комитета и ја сам изложио тезе о чему мислим говорити у Сплиту. Нитко није имао примједби јер је југословенском народу требало рећи истину што се збива у нашем друштву. О расипништву и лаком трошењу радничких новаца, о пљачкама и крађама, о свему што је тиштило цијелу Југославију. А Кардељ, послије Сплита, одлази и држи говоре политичким активима не само у Словенији већ и другим републикама. Тамо на вјешт начин опонира све што сам ја говорио у Сплиту!
Звао ме је Марко и питао што је то? „Ти“, рекао ми је Марко, „говориш једно, а Бевц партијским активима друго“. Био је љут на Кардеља. Чак сам, што мени није својствено, предложио Марку његову физичку ликвидацију. Марко није прихватио. Рекао ми је: „Ако Стари, имаш нешто против Кардеља, позови Извршни комитет или сазови Пленум, па да се већ једном рашчисте ти односи, између Тебе и Кардеља. „Кардељево рањавање у лову, у Карађорђеву, приписано је Марку иако се доказало да је зрно испаљено из Веселинове пушке, ударило у један камен, промијенило правац и ранило Кардеља.

Ранковић није прислушкивао Тита

Шутимо. Зашто?

Па, Степинац је већ средином арпила 1941. године издао директиву да се, хрватски католички пук одазове, по њему, на узвишени рад око очувања НДХ-а. Поручио им је да сада испуне ту дужност према младој НДХ-а.

КОПИНИЧ: Чекај, Стари. Ја бих прије тебе хтио нешто рећи о 4. пленуму и смењивања Ранковића. Не да бих оптуживао Тебе, већ да би истина о томе била комплетна. Јер 4. пленум су закулисна акција и Бевца и Стамболића (Петра) и Мртваца, а против Марка!
Наиме, тај Пленум узбуркао је југословенску јавност објављивањем оптужби против Марка и прислушкивањем Тебе и других високих руководиоца. Многи су након Пленума завршили и у затворима јер се прислушкивање оквалифицирало као издаја. А видиш, Стари, нити је било прислушкивања, нити га је организирала ДБ и Марко! За то се побринула Јованка и Кардељ јер је Јованка, а о томе сам Те информирао писмом, дала налог из којих се средстава требају купити прислушни уређаји за Твоју резиденцију, а др Вратуша за Кардеља. Сам Кардељ организирао је прислушкивање Марковог кабинета. И кад сам Те о томе информирао, писмо је у Београд Теби донијела Мала, а онда си по хитном поступку потписао аболицију и сви ухапшени пуштени су из затвора. То сам Ти хтио рећи овом упадицом да не би причао о прислушкивању. А могу Ти рећи, рекао сам Ти то и на Брду код Крања, да Ти је Марко био, од свих, највјернији „пас чувар“. Никад Те није изневјерио!

Ја сам имао за сада само толико о прислушкивању. Но, кад сам почео упадицом, хтио бих од Тебе чути која је улога била Кардеља и Бакарића на 4. пленуму, односно која је била улога и једног и другог код оптужби против Марка? То Те, Стари, питам из два разлога. Наиме, о том си ми говорио да Кардељ опонира Тебе и све Твоје приједлоге и одлуке, а главни суфлант био му је Бакарић, а донекле и Стамболић. Тај недовршени учитељ, који је себе прогласио већим од Лењина, био је у Твојој немилости све до 1964. године. Тако си Ти преко ноћи окренуо плочу и окомио се на Марка. Наиме, Марко је био против ове Реформе, или како је Бакарић једном рекао „за старе методе рада у Партији“. А, Стари, било је супротно. Марко је додуше, и то с правом, био против Реформе, односно, да се не иде у нову Реформу по Кардељевом и Бакарићевом концепту. И један и други сматрали су Ранковића за руководиоца старих назора, а он је био на Твојој линији о којој си говорио у Сплиту. Борио се за постизање штедње, поштење и осуђивао све што си и Ти осудио у Сплиту. То није одговарало ни Бевцу ни Свиленом, па су те на фин начин нахушкали против Марка. Видиш Стари, то је од 1962. године, јер је Марко тражио да се руководство стриктно придржава не само онога што си Ти говорио у Сплиту већ и писма Извршног комитета, па и Одлука затвореног Пленума ЦК КПЈ, на којем су донијети правци што чинити против расипништва, градње вила, а да у исто вријеме радничка класа стеже ремен. За то се борио Марко! И видиш Твоја преоријентација на Бевчеву и Бакарићеву линију подвојило је руководство. Од 1962. осјећа се да у врху Партије нема јединства! Да у руководству нема јединства.

Зашто си муслимане претворио у народ?

Опрости Стари, ја сам из једне теме прешао на сасвим други садржај разговора. Ја сам био љут на Тебе, посебно због Твоје нетрпељивости према неким заслужним кадровима, а и због тога што си вјеровао све што би Ти рекли Кардељ и Бакарић. Али Ти сада све опраштам. О томе ћемо још говорити јер не бих хтио отићи одавде а да то не рашчистимо до краја. Има тога подоста нерашчишћеног и још нешто, а није везано за ту тему. Наиме, случајно сам се сјетио једног упита, а везан је за једно горуће питање.

На 2. засједању АВНОЈ-а имали смо грб са пет бакљи – пет народа Југославије! Зашто си се дао насањкати Едију, Бједићу, Микулићу и браћи Диздаревић, па си од вјере Муслимана 1967. у амандманима на Устав, ту муслиманску вјеру претворио у народност?! А сам си знао да у БиХ живе Муслимани, католици Хрвати, Срби, а да су Муслимани најбројнији! Ту си учинио грешку и према Хрватима и Србима. И сам знаш да нити у једној земљи, нити једне државе муслиманство се није претворилоу народност! Имам осјећај да ће нам се кад-тад вратити – обити о главу као бумеранг! Опрости на овој упадици, а разговарамо о 4. пленуму и избору кадрова.

Са Марком изгубили најбоље кадрове

ТИТО: Знам то, али Ти си ме прекинуо кад сам хтио дати нека објашњења о 4. пленуму. Но, кад си Ти набројао оне који су су кривци да је дошло до тог Пленума онда си, можда намјерно заборавио Стеву. А он је од ове тројице највише роварио против Марка, тврдећи ми да ме он тјера у пензију, да жели моју столицу и слично. А знаш што су ми, не само Кардељ, Бакарић и Стамболић говорили: „Друже Тито, Ти ниси још за пензију. Што ћемо ми ако Ти отиђеш? Ти си потребан земљи, немој још у пензију“.
Сада је мени јасно зашто су они то мени говорили. Бојали су се да ће и они у пензију. А ја, да сам слушао тебе, и прије тога Салаја, Цазија, Лесковшека, Пуцара и Гошњака, могао сам данас бити миран и мирно чекати смрт. Сада то нисам и то је један од разлога због којег сам хтио разговарати с Тобом. С правом си био љут на мене. Четврти пленум донио је још гору политичку ситуацију у земљи. Кад ми је Мала донијела оно Твоје писмо, јер Ти ниси хтио доћи због Поповића који ми је тада био шеф Кабинета, ја сам хтио ићи на нови Пленум, али су ме од тога одговарали Бевц, Мртвац, Стамболић и још неки други који су тврдили да је аболицијом ствар исправљена. А није била.

Марко се повукао, а никада није политички радио против мене. Штавише кад су неки кадрови из Србије од њега тражили, одбио је такву замисао да иде против мене, подузимати било што. То ми је и дао до знања у једном писму. Марка смо изгубили, а уз њега и многе добре кадрове.

(Наша Југославија)

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s