Јосип Броз Тито – сирак тужни без игдје икога (1)

ми мало знамо о активности албанске емиграције, а видите другови, она убире „данак“ за школовање Албанаца за командире који ће командирати за често најављивани „народни устанак“ на Косову

„Ми смо покрајина која има право ратифицирати међудржавне уговоре“. Ту „привилегију“ другови нема нити једна република у Југославији, а и у Приштини и Новом Саду они су себи узели и то право које има само Федерација.

Другови, морам рећи, кад је у питању Косово да сви који су гласали за Устав 1974. године бити ће криви за судбину Југославије.

Демократија као владавина олоша

КАРАЂОРЂЕВО, 21. 12. 1979, 10,00 часова

Од нашег војног врха добио сам, као основу за овај разговор, опширну писмену информацију, коју ми је дао генерал Љубичић, а потписали су је и сви команданти армијских области, као и командант ЈРМ и ЈРВ.

Читајући ту информацију био сам шокиран изнесеним стајалиштима о сигурносној ситуацији у земљи. Знао сам да је сигурносно стање на Косову, а о томе ћу говорити опширније касније, лоше, али нисам знао да су и међурепублички односи пали на тако ниске гране.

Тако је, у тој информацији изнесен и податак да неки хрватски кадрови, који су и за вријеме ослободилачког рата исказивали такве националистичке амбиције, сада у ужем кругу истомишљеника, говоре да смо погријешили што је и БиХ створена као република, да она припада Хрватској као и за вријеме рата кад је била под НДХ.

Осим тога, од другова који су били код мене прије Хаване, чуо сам да и у Словенији не иде како треба, а да у Србији „пате“ што су покрајине добиле, по новом Уставу, државни статус.

То су питања о којима желим говорити с вама, а то тим прије што је ЈНА, по Уставу добила задатак да чува интегритет Југославије, да буде носитељ јединства у земљи.

Кадрови – Албанци из Косова мисле, да ако су по Уставу из 1974. године добили већа прва, па дијелом и државност,(а ја напомињем да сам био против тог Устава,) да могу самостално обављати и државничке активности. Тако је недопустиво да могу мимо Републике Србије, а и Федерације, водити државничке разговоре с Албанијом.

Тако су самоиницијативно, без нашег знања, доводили из Албаније професоре да на факултетима и школама предавају хисторију по албанском програму, да уче нашу дјецу и студенте да је Косово саставни дио велике Скендербегове Албаније, која је привремено под Југославијом.

Или, ми мало знамо о активности албанске емиграције, а видите другови, она убире „данак“ за школовање Албанаца за командире који ће командирати за често најављивани „народни устанак“ на Косову.

Имам податак да њихови обавјештајци и виши официри из „Сигуримија“ предавају марксизам на Приштинском универзитету, а добио сам податке да неки, као Бакали, Хоџа и др. имају своју „приватну“ обавјештајну службу на подручју не само Србије, већ и других република, а посебно због шверца дроге преко албанских лука. Наиме, јавна је тајна да при албанској морнарици постоји посебан одред за шверц дроге.

Све се то дешавало на Косову, па су, послије 4. брионског пленума и пада Ранковића, Службу безбједности разбили и сада „царује“ не само „Сигурими“, већ и „приватне“ обавјештајне службе у тој покрајини. Замислите сви ти који сада вичу: „Косово република“ и који руководе таквом акцијом имали су припремљене спискове које људе из Службе безбједности на Косову треба макнути.

Обавјештајна служба из Тиране, „Сигурими“, по нашим подацима, има у тој покрајини преко хиљаду својих људи, а они су организирали своје центре у Хрватској и у Словенији, а нажалост и у Београду. Иако се све то ради тајно, ипак су неке њихове активности откривене.

Посебно ме забрињава подршка сепаратизму на Косову од неких руководећих људи у Словенији и Хрватској. Није случајно Кардељ још раније упозорио косовско руководство да таквом политиком „сију вјетар, а жњет ће буру“.

Одраније, а посебно од 1974. године и доношењем новог Устава покрајине, а посебно на Косову, играју се велико државне политике. Тако и на Косову, а и у Новом Саду „државници“ кажу: „Ми немамо заједничких интереса у вањским и другим државничким проблемима са Србијом“. А, чије су оне покрајине него Републике Србије?

С таквом политиком се под хитно мора прекинути. Ево, да не понављам на Косово су „увозили“ професоре из Тиране, који су направили хисторијски „лом“ у Приштини, а у вањској политици тврде: „Ми смо покрајина која има право ратифицирати међудржавне уговоре“. Ту „привилегију“ другови нема нити једна република у Југославији, а и у Приштини и Новом Саду они су себи узели и то право које има само Федерација.

Сјећам се, другови, зиме 1968. године кад су у Тетову разбијене демонстрације албанских националиста, многи, па и осуђени, побјегли су на Косово, гдје су несметано наставили школовање или добили право, а неки су добили и одговорна мјеста. Покрајинско руководство албанске националности тврдило нам је да бјеже због „македонских шовиниста“ и да им треба помоћи. Па и у Загребу и Љубљани било је таквих размишљања. С друге стране, придошлицама из Албаније давали су југословенско држављанство с мотивацијом да бјеже из Албаније због терора. Тко им је то омогућио? Ми другови! Нитко други. Што смо посијали то ћемо и жњати. А ево, послије 4. пленума и пада Марка (Александра Ранковића) са Косова до сада се иселило преко десет хиљада Срба и Црногораца. Куће су им откупили Албанци за „зелене“ доларе и то по повољним увјетима. Другови, морам рећи, кад је у питању Косово да сви који су гласали за Устав 1974. године бити ће криви за судбину Југославије.

Даљњи ток збивања у земљи био је усредоточен на доношење новог Устава. Ја сам био за нови Устав, али не овакав какав је донесен. Био сам против давања државности покрајинама и дијеловима Устава који омогућују републикама издвајање из федерације без договора с осталим републикама, односно референдумом цијеле земље. И тада, а и сада вам понављам да ће то „зло“ од ових уставних права покрајина разбити Југославију. При доношењу Устава рекао сам и Бевцу и Влади, а и цијелој уставној комисији, да су ме надгласали они и Кардељеви истомишљеници, али да ћу их ја за 3 до 4 године демантирати и доказати да имам право. Да сам имао право доказује и ово стање на Косову, али и у цијелој земљи. Ако ви, наша армија не будете радили на кохезији јединства, послије мог „одласка“ сумње ће се моје и „зле“ слутње обистинити.

Зашто вам то говорим? Моји су ме другови суборци још шездесетих година, одмах послије Сплита, а знајући за сукобе на врху, упитали да ли сам се одлучио за мог насљедника.

Да одмах напоменем, нити један од њих, а били су код мене: Лесковшек, Цази, Гошњак, Копинич, Пуцар и Веселинов нису претендирали на том мјесту.

Наиме, било је знајући о кадровима, па су ми замјерили да бирам кадрове по жељи Стеве или Бевца, а да се мање конзултирам с њима, а и другим мојим суборцима.Тада је од њих, мислим Лука, споменуо да би требали школовати и „одгајати“ кадрове који ће после нас водити државу.Тада је Цази, онако из „шале“ рекао: „Па друже Тито и Ти требаш имати свог насљедника. Имамо добрих младих кадрова, па ти бирај правог“. Да, Цази је то рекао у шали, али ја сам га озбиљно схватио. Сутрадан, кад сам био сам, размишљао сам о томе и онако сам у себи рекао: „Па, Стари, и ти си требаш одредити насљедника“. Размишљао сам и ставио на папир неколико млађих, већ искусних руководилаца и одлучио сам се на њих двоје Мику Трипала и Рату Дугоњића. Пишући присјетио сам се и на Иву Лолу Рибара, јер сам увијек у шали говорио, а мислим да сам то рекао и Копиничу, да ће он бити мој насљедник.

Та информација „процурила“ је за време рата, па се Хебранг нашао погођен да се Андрија одлучио на освету и организирао је ликвидацују Лоле. О мом насљеднику ником нисам говорио осим Јованки, а она је то, како ми је тврдила, из шале, рекла Стеви тај податак одмах је „процурио“ до Владе и Бевца и они су обоје били против Трипала, а за Дугоњића се нису изјашњавали.
И Ђилас је, прије пар година, у страној штампи објавио: „Тито је био свјестан да иза себе не оставља насљедника“.
Да имам намјеру за насљедника одредити Трипала, та информација дошла је и до Мике, али се није дао „испровоцирати“ да зна тај податак. но, у два наврата ја сам јавно иступио, а у вези је било с насљедством.Била је 1964. година кад је у нашој земљи боравио Насер. Ја сам у делегацију одредио и Трипала. И док је он чекао у салону, он, не размишљајући, сјео је на столицу одређену за мене. Видјевши да је учинио грешку скочио је са столице а ја сам, да га охрабрим рекао: „Видим нестрпљив си, већ би заузео моје мјесто.“ А други пут, на прослави Кардељевог рођендана, Бевца ми је добацио: „Видиш стари оне младе, како су нестрпљиви. Хтјели би преко реда да дођу на наша мјеста.“ Тиме је Бевц дао Трипалу до знања да сам се одлучио на њега – свог насљедника. А, вјерујте другови ту је Владо и он најбоље знаде тко је Трипала „одвукао“ у воде националиста. Моје мјесто препустит ће ономе тко ће се највише борити за јединство и интегритет Југославије.

Како ћемо рашчистити случај погибије Лоле? Па хапшење и стрељање Раде Кончара, убојство Марка Орешковића и низ других неразјашњених хисторијских порука из времена рата? Знамо да је Лола погинуо издајом, али ми до данас нисмо за хисторију рекли тко је био организатор те издаје и који јој је био циљ.

Судбина генерала Гошњака

Вас као војнике вјерујем интересира и случај Ивана Гошњака и зашто је он отишао. Дуга је то прича, али она има и почетак и крај. Још у децембру 1966. године кад је пао Ранковић, у Бијелој вили одржан је састанак с војним врхом, на којем су генерали Иван Рукавина и Богдан Орешчанин инзистирали на реорганизацији ЈНА и концепту ТО у републикама. Гошњак је био против, а подржавао га је генерал Ненезић.

Но „лавина“, реорганизације Армије је кренула. Рукавина и Орешчанин имали су подршку Бакарића и Кардеља. Осим тога, и Владо је био стално у сукобу са Гошњаком од 1944. године и његовим избором за секретара ЦКХ. У другим републикама Гошњака су сматрали руским човјеком, али никад нису могли доказати да је „русофил“. У прољеће 1967. године предлагали су Орешчанина за министра. Ја нисам пристао и Гошњак је и даље био министар. Видећи да немам републичке подршке посебно Словеније, Хрватске и Македоније, ја сам одлучио да Иван иде у пензију, посебно због његовог става према ТО. Његово мјесто добио је Никола Љубичић, иако је и сам Гошњак предлагао Орешчанина. Одмах по доношењу новог Устава Гошњак је и службено пензиониран.

Сада нешто о издвајањима за неразвијене. Посебно пратим како се троши новац из овог фонда.
Док неки домаћински, као у Србији и Македонији, пазе ушто се троши новац којег, морам рећи, све теже одвајају републике у тај фонд, на Косову у Приштини, троши се као да им је Бог послао с неба.

Приштина се поплочује мрамором, гради се Свеучилиште и зграда Библиотеке и на кровове тих здања, умјесто бакра или другог материјала, користи се за кровну конструкцију и сребро из Трепче. Нисам задовољан како се у тој покрајини троше новци из тог фонда. Знам требају Приштини и универзитет и други културни објекти, али нисмо толико богати да тргове поплочујемо мрамором, а за кровни материјал користимо сребро. Да не дуљим, ја сам предсједнику СИВ наложио да се оснује једна стручна комисија која ће обићи све објекте у земљи, који се граде из фонда за неразвијене и да им се поднесе детаљни извештај о свим неправилностима трошења средстава из тог фонда.

Наставиће се…

(Наша Југославија)

Наслов и опрема: Преврат

Двадесет година после смрти Јосипа Броза Тита, историчар Вјенцеслав Ценчић објавио је шокантну књигу „Титова последња исповест“, неку врсту Титовог политичког тестамента који баца сасвим нову слику на „лик и дело“ политичара који је оставио неизбрисив траг на политичкој сцени друге Југославије.
Књига је састављена од стенограмских бележака чувеног Брозовог говора у Карађорђеву у децембру 1979. године и разговора које је водио са Јосипом Копиничем, по многима најзначајнијим југословенским обавештајцем свих времена.
По оспоравању аутентичности ова узбудљива књига и сама на неки начин дели судбину главног сведока и актера, хваљеног, а онда и неумерено оспораваног – Јосипа Броза.

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s