Смиља Аврамов: Немамо право на неутралност

Председник Србије Томислав Николић одликовао је за Дан државности Србије  академика – проф. др Смиљу Аврамов Сретењским орденом првог степена. За „нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности”.

Смиља Аврамов прима одликовање од Томислава Николића

У своје и у име осталих одликованих, Смиља Аврамов се захвалила овим речима:

„Привилегијом година припала ми је част да се у име одликованих захвалим Вама господине Председниче и српском народу за одликовања које смо управо примили, а која ћемо са поносом ставити на своје груди.

Значај овог чина је толико већи што нам се додељује на Сретеније – Дан државности, када је Србија добила свој Устав, кренула тешким и трновитим путем изградње слободне, модерне државе, након вековног ропства.

Трновит, али славан, био је њен пут.

У овом дану славља, не можемо затворити очи да се – после победоносних ратова и огромних жртава које су пале за слободу отаџбине, али и Европе, злочина геноцида који је почињен над српским народом – Србија налази у тешкој економској, политичкој и моралној кризи из које су произашли корупција и криминал, који тешко тиште ову земљу.

Из Хладног рата, Србија је неоправдано изашла као једина поражена земља у Европи.

Српски народ вештачки је распарчан, сатанизован и лишен колевке своје духовности и свог битисања.

Ишчезла нам је вертикала наше историје у коју су уткане врхунске цивилизацијске вредности.

Злонамерно нам је прекројена историја уз вештачки исконструисане оптужбе. А жртве геноцида осуђене су на презир и негирање.

У шездесет крашких јама леже и данас хиљаде српских жртава, неопојаних и заборављених.

Смиља Аврамов

Као историјски народ, сећамо се трагичних тренутака из наше историје, јер ово није прва историјска криза у коју је упао српски народ. Отуда мислим да делим мишљење свих добитника одликовања, да ово велико признање примамо као позив и опомену да ујединимо своје снаге у најкритичнијем моменту наше новије историје, да уложимо своје снаге у васпостављењу и обнови српске државе.

Предстоји нам, господине Председниче, још један задатак: да подсетимо Европу и свет на допринос на историјско служење српског народа човечанству, не само кроз ратне победе против мрачних сила нацизма и усташтва, него пре свега кроз наш допринос кога су свету дали велики српски умови – Миланковић, Пупин и Тесла, и тиме ударили темеље данашњој технолошкој револуцији.

Својом бежичном струјом обасјао је Тесла не само америчку конгресну дворану, где је први пут засијала Теслина сијалица, него је обасјао и повезао планетарно читаву међународну заједницу. Без тог осветљења, Европа и САД лежале би још дуго у средњовековној тами са фењерима у руци.

За Србију је од судбоносног значаја: Којим путем кренути у циљу изласка из кризе?

Речи Доситеја упућене својевремено Карађорђу, које имају трајну вредност посебно у савременим условима, када се Запад тако бездушно понео према Србији и засуо уранијумским бомбама територију Србије.

Востани, Сербије!

Ти воздигну твоју царску главу горе!

Да те опет позна и земља и море,

Покажи Европи своје красно лице!

У том симболично названом „царском лицу” садржан је континуитет српске државе у доприносу светској цивилизацији од Савиног Номоканона, Душановог Законика до Теслине бежичне струје; али и порука Доситеја у виду императива потоњим генерацијама.

Востани, Сербије! Давно си заспала,

У мраку лежала; Сад се пробуди!

И Сербље возбуди…!

Са овом обавезом примамо орден.

Немамо право на неутралност и заборав.

Хвала, Вам.

(Стање ствари)

Advertisements

Jedno mišljenje na „Смиља Аврамов: Немамо право на неутралност

  1. Smilja je zaista zasluzila odlikovanje za svoj trud na njivi Srpskoj.
    Smilja je jednom davno drzala govor na Torontskom Univrzitetu. I bilo je nesto u vezi pozorista. Posle kada je sve zavrseno na recepciji uz ice I pice kreatko sam razgovarao sa Smiljom . U razgovoru joj rekoh kako je moj otac I njegov kum u Beogradskom pozoristu bili vrlo poznati. Pita me za njihovo ime I onda rece da za njih nije nikada cula I na kraju me upita kako su to oni bili poznati u pozoristu?
    Moj otac I njegov kum drzali su sustersku radnju u Beogradu I mnogo su voleli pozoriste. Pre nego sto dodju u pozoriste kupe u piljarnici kilo jabuka stavljenih u braon papirnate kese. Kada pretstava pocne oni polako pocinju da ljuste jabuke. Grickaju tako I ne haju za to sto su sve glave okrenute prema njima jer su pravili buku jeduci jabuke. Tako su ih svi znali u pozoristu.
    Smilja je pocela glasno da se smeje sa recima da tako nesto nije nikada cula u zivotu. Eto kako su I sasvim nepoznati, obicni ljudi Beograda I jos susteri bili poznati u nasem pozoristu.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s