Преврат: Нека БусПлус каже шта има

У тексту ”Хапшење у име БусПлуса”, Саша Илић се бави ”терором државе” над грађанима који користе градски превоз а одбијају да га плате. Већ наслов претпоставља да је реч о злочиначком удружењу смишљеном за тлачење грађана.

Не. БусПлус је тек обичан технолошки систем. Као што Нокиу не кривите због висине телефонског рачуна који сте направили, није разумно кривити ни друге машине и технологије савременог света. Са или без БусПлус технологије, карте за јавни превоз се, не само у Србији, већ на планети Земљи, морају плаћати. Тврдњом да је за зло крива машина у ”чије име” се догађају хапшења, Саша Илић са два столећа закашњења даје излишан допринос упокојеним лудистима.

Непосредан повод за његов текст је прошлонедељни инцидент снимљен у Земуну, у коме је, каже, ”комунална полиција демонстрирала силу над путницом која није имала карту“. Саша Илић о контролорима и комуналној полицији пише као о групи насилника, од власти успостављеној да се са грађанима ”обрачунава рукама и ногама”, ”ципеларећи” их, те наводи застрашујући пример: Неретко се догађа да се туку и деца, па и они који покушавају да спрече такве ствари.

Забогамилога! Па где су та пребијена деца?

Деведесетих година слушали смо такве, из самог корена измишљене а застрашујуће приче. Данас, пошто смо се свели на српско-српски конфликт, чак и најпаметнији међу нама, у стању су да напишу какве год којештарије и неистине, као што је ова о пребијању деце, ради хушкања на ”унутрашњег непријатеља” бираног по сопственом нахођењу.

Већ две године у јавном превозу је отворена сезона лова на контролоре, а сада и на комуналну полицију. За резултат имамо 74 тешке повреде због којих су контролори морали да потраже помоћ у Ургентном центру. Грађанима Београда је допуштено да контролору ножем исеку лице, сломе руку, ребро или вилицу, могу да их шамарају по вољи или им пљују у лице. Увреде, претње, понижавање и омаловажавање, свакодневица су ових радника. Тај податак, међутим, није занимљив медијима, нити јавном мнењу формираном на друштвеним мрежама. Било какав одговор на дивљање шверцера, назива се репресијом.

Од власти, претходне и ове, контролори су остављени себи самима, да како знају и умеју преживе народни бес. Свака политичка гарнитура мање се стидела ратних злочинаца од сопствених контролора и комуналаца, те улагала много веће напоре и новац да их заштити.

Тек на прсте једне руке се могу набројати примери у којима је контролор, доведен до крајњих граница људске издржљивости, узвратио агресијом, те због тога сносио логичне последице у виду губитка посла.

Нема те власти ни памети која може да смисли перпетуум мобиле према коме би градски превоз сам себе исплаћивао. Тако проста ствар данас однекуд није јасна ни најобразованијим међу грађанима.

Виде ли ти људи свет око себе, знају ли какве су казне за шверцере у било којој пристојној земљи? Вређање и физички насртаји на службено (и свако друго) лице незамисливи су без привођења. Врискање, кукање, бацање на земљу, нису прихватљиви аргументи, нигде.

Након прошлонедељног инцидента, на једној аутобуској станици у Женеви телефоном сам снимила контролу карата (снимак у прилогу).
Шест корпулентних контролора заграђује сва врата аутобуса и тражи карте од путника који излазе, док двојица карте прегледају у возилу. Два полицајца (на снимку лево) са ватреним оружјем за појасом, слушају мирна, мада беспредметна објашњења шверцера, кога затим полицијско-контролорска братија одводи са собом. Није им промакло ни то да их снимам, па су ми се два униформисана лица обратила, претходно ме усликавши својим телефонима, с објашњењем да ће им моја фотографија бити потребна уколико снимак злоупотребим. (Надати се да Швајцарци не читају Пешчаник).

Тако је, дакле, у Женеви, планетарном центру људских права.

Тако је уосталом у било ком европском граду, где се подразумева известан број одговорности који грађанин на себе преузима пунолетством.

Није довољно рећи: измучени смо сиротињом, обневидели од беде. Сиромаштво не би требало да амнестира дивљаштво. Све те количине псећег измета по парковима и тротоарима, ходници зграда у којима живимо, аутомобили паркирани по коловозима, сво то ђубре побацано око контејнера, сва та прљавштину, неред, нерад и немар, свеприсутна нељубазност и спремност да се на најмањи надражај реагује тешком артиљеријом увреда, приватно и јавно, све то је такође разлог зашто се овде још дуго неће живети боље.

Искуство контролора у јавном превозу говори да су најнасилнији управо путници са најскупљим мобилним телефонима у рукама. Подржавањем некажњивости насилника који вриском или песницама плаћају своје обавезе, промовисањем бахатости у грађанску непослушност, одржава се ова устајала бара од земље, из које се не да видети спољни свет нити основни узуси пристојности на коме он почива.

Ауторка, Тања Симић Берцлаз је бивша консултанткиња компаније Апекс Солушн Технолоџи, компаније која је креирала систем БусПлус.

(Пешчаник.нет)

Advertisements

17 mišljenja na „Преврат: Нека БусПлус каже шта има

  1. како набоде најидиотскији текст …карта је била 74 %, што је 30% од плаћене вредности јер град, тј. ми сви смо већ платили 70% колика је „субвенција“ (иначе све је већа и већа одкад је БУс плус) .. е па ако мислите да карта треба да кошта преко 2 евра – плачајте будале, а ако ислите да то није пљачка и насиље против и закона и устава – немојте да одговарате истом мером… а ове татине дебилуше којие ниакад у поревоз нису ушле ни улицом шпрошле пешке, што се види по претпоследњем пасусу – на канал ДМВЕ, ако с ебуду бунили нећемо манестирати дивљаштво МАМУ ИМ ФАШИСТЧКУ

    Sviđa mi se

    • зар ти се не чини да је интернет пун текстова који халакају како не треба плаћати превоз? И ти си их написао неколико, али јбг, ја сам просечан Србијанац па и даље не могу да схватим зашто београђани треба да се возе џабе а ми сви остали морамо да плаћамо… Или можда ни ми не треба да плаћамо? Или ми треба а ви не>? Извини, али ако у целом Београду само вас стотинак разуме ЗАШТО превоз не треба плаћати (мада се огромна већина слаже да не треба, али не зна зашто) – биће да (ни) са твојим даром за објашњавање нешто није у реду. Што је проблем јер ти си професор. ДаклеМ, ова нека Тања је написала да превоз мора да се плаћа јер се од продатих карата осим политичара финансирају и одржавање и набавка возила, плаћају запослени у ГСБ, уплаћују доприноси, итд. Ти мислиш да сте ви који легално зарађујете кроз доприносе то већ платили па нема потребе да вас два пута глобе… ОК, верујем ти на реч. Али, шта с тим мислиш дурадиш? Зашто се не окупите па не присилите Вучићевог Малог да укине БусПлус и наплату превоза? Мислим – чему кукање и пљување риџе и комуналних пандура ако је то највише што сте способни да радите? Јбг, то су људи који су се у странке учланили не ради идеологија већ јер на други начин не могу да се запосле… Колико је фер запишавати њих а истовремено испијати кафе са много већим штеточинама из свог окружења? Текст који коментаришеш је првенствено о томе. Да ли превоз треба да се плаћа или не – о томе може да се разговара. Да ли контролори и комуналци имају право И ОБАВЕЗУ да раде ствари из свог делокруга – наравно да имају. Ти би се први бунио да их видиш како пију пиво пред киоском док се у бусу са купљеном картом, гураш са „шверцерима“. Значи, комуналци и контролори запослени са страначких лагера јесу проблем али нису они темељ злоупотребе; они су последица. Удари на Малог и Весића па да гинемо заједно, овако… На сиротињу и зец шиљи ону ствар, а ти сигуран сам умеш и боље.

      Sviđa mi se

      • „ја сам просечан Србијанац па и даље не могу да схватим зашто београђани треба да се возе џабе“
        вала и јеси.. у свим текстовима којих је препу интеренет наглашава се да је превоз већ преплаћен, а предлажу се и нова решења за нас која постоје у заостарлим северним земљама.. према том еБеограђани се не возе џабе, они су већ платили 130 од укупно преко 200 динара колико заправо кошта карта.. а ја сам о ртоме писао још и на револуцији пре
        ЈА САМ СВОЈЕ НАПИсО ЈОШ ПРЕ 4 ГОДИНЕ кад је ситуација била знатно повољнија – ево подсећам вас http://branali.blogspot.com/2015/02/blog-post_10.html

        Sviđa mi se

      • предлажу се и нова решења за нас која постоје у заостарлим северним земљама..

        Ево да се и ја допишем: У духу предње поменутог, предлажем да се отпусте сви контролори ГСП као и комунални полицајци, а да се под хитно отвори још десетак државних агенција, координационих тела, ташна-машна бироа… Чисто да возила ГСБа градом не би крстарила полупразна. А вечерас на Скајпу ћерци морам скренути пажњу да је полудебилна јер без везе плаћа возикање по Ослу. Цео Београд зна да се не плаћа а она глупача…

        Sviđa mi se

      • koliko plaća u Oslu, od koje prosečne plate i za koji kvalitet usluge? i koliko građani dodatno „subvencionišu“ gradski prevoz?
        sve te kompatrativne analize su muilion puta šerovali po fejsu a još uvek ih imaš na sajtu 99%, ali džabe, ti kad si antiprotivan argumenti ne pomažu ..
        ajd sad u radnju i platu hleb 600 dinara.. i nemoj da se buniš

        Sviđa mi se

      • Аха, цена превоза значи треба да се усклађује са платежном моћи грађана… Ако је у БГ просечна плата 55.000 а у СО 35.000 рсд, уз много већу просечну запосленост Београђана, значи ли то да би дневна карта у Сомбору требало да кошта око 120рсд’? Јбт, па требало би да се преселим у градски аутобус, бар док не прегурам зиму… Ах да, нема више градског, Севертранс укинуо као нерентабилно. Јеби га.
        ПС. јел и цена рада треба да се формира према потребама радних људи и грађана, или та тековина социјализма важи само кад они који имају срећу да примају плате треба да плаћају рачуне и враћају дугове? Наравно, питање је реторичко пошто ћеш ме по недавно установљеном обичају упутити на неки свој стари текст.

        Sviđa mi se

      • koliko plaća u Oslu,

        470NOK/7dana = 30l benzina… Ili deset machiata u kaficu, ili 10kg lososa (nije dimljen!)… Da ne pricamo o platama jer bi to bilo sabiranje baba i zaba posto ni tamo a ni ovde niko ne jede pare vec ono sto se za pare kupuje.

        Sviđa mi se

      • POREĐENJE CENE KARATA I USLOVA GRADSKOG PREVOZA U DRUGIM PRESTONICAMA I U BEOGRADU

        TALIN:
        Javni prevoz je 100% subvencionisan, to jest, besplatan za sve stanovnike Talina. Možete se kretati svim delovima grada.

        BUKUREŠT:
        U Bukureštu, koji je po površini dva puta veći od Beograda, karta je oko 27 dinara. Mesečna karta za metro, autobse, tramvaje itd za zaposlene košta oko 2000 dinara. Studenti plaćaju oko 700 dinara. Za seniore preko 70 godina javni prevoz je besplatan. Javni prevoz se subvencioniše sa preko 65%.
        PROSEČNA MESEČNA ZARADA 395 €

        KIJEV:
        U Kijevu karta za tramvaj 1.5 grivni, za bus 3 a za metro 2 grivne. 1.5 grivni Je 7 dinara. Kijevu je kao 5 Beograda svaka voznja kao BG – NS. Javni prevoz se subvencioniše sa preko 70%. Đaci i studenti imaju popust 50%. Penzioneri ne plaćaju.
        PROSEČNI MESEČNI DOHODAK: 370€

        PRAG:
        Karta za jednu vožnju 45 din, dnevna 100 din, nedeljna 400 din, mesečna za đake i studente 1040, zaposleni 2200 din. Kontrola ne pregledava svim putnicima karte, a ako vam napišu kaznu poništavaju vam je ako uplatite u toku ovog meseca za sledeći (mesečna važi i za noćne linije). Prevoz ne kasni, svako vozilo ima klimu. Možete se kretati sjednog na drugi deo grada. Javni prevoz se subvencioniše sa preko 60%.
        PROSEČNA MESEČNA ZARADA: 712 €

        MALTA:
        Jedna vožnja 50 din, Dnevna 150 din, Nedeljna 650 din, Mesečna 2500. Možete se voziti po celom ostrvu. Javni prevoz se subvencioniše sa 70%.
        PROSEČNA MESEČNA ZARADA: 1092 €

        PARIZ:
        Imaju samo dnevne karte koje koštaju 200 dinara. Mesečna je 2500 din. Sve stanice opremljenje sa ekranima koji najavljuju dolazak sledećeg prevoza. Možete se kretati po svim delovima grada. Javni prevoz se subvencioniše sa preko 60%.
        PROSEČNA MESEČNA ZARADA: 2128 €

        HONGKONG:
        Objedinjeni iavni prevoz se sastoji od metroa, autobusa i trajekta. Karta za jednu vožnju je 32 dinara. O kvalitetu prevoza je izlišno pričati. Destimulacijom korišćenja automobila (skupi nameti za vlasnike istih) i stimulacijom korišćenja javnog prevoza (pouzdan, kvalitetan, moderan, brz, tačan, pristipačan, komforan, ekstra sadržaji i jeftin) uprava Hong Konga je uspela da smanji broj privatnih automobila na 6/100. Državna kompanija koja upravlja javnim prevozom je jedna od retkih u svetu koja ostvaruje profit od javnog prevoza.
        PROSEČAN LIČNI DOHODAK: 22.000 $

        BEOGRAD:
        Karta za jednu vožnju 73 dinara, Za sat i 15 100 din, dnevna 280 din, Mesečna 1100 za nezaposlene 3000 za ostale. Mesečna karta ne važi u noćnom prevozu.
        Ako živite u „2 zoni“ karta za jednu vožnju košta do 300 dinara. Mesečna za đake, studente i nezaposlene preko 3000 dinara, za zaposlene preko 7.700 dinara. Javni prevoz se subvencioniše sa preko 80%.
        Autobusi kao da su u Indiji bili (I po broju putnika). Klima se klima. Kontrolori privatne firme i komunalna policija biju i vređaju putnike. Kazna ako nemate kartu 6.000 dinara
        PROSEČAN LIČNI DOHODAK: 300 €

        Gde je ovde logika?

        London Zakonski minimum plate 5,6 funti.
        Dnevna karta za samo bus: 4,2 f.Znači,voziš se ceo dan busom za manje od jedne minimalne satnice. U Srbiji min satnica 93 dinara,znači da bi dnevna karta trebalo da je oko 60 din,koliko košta samo jedna vožnja.
        Pa uproedite.
        Nedeljna karta 18,8 f,mesečna 72,2.

        Za mešovito,bus i metro,skuplje,dnevna je oko 8 funti.

        U londonskom busu ograničenje koliko može putnika da stoji, 13 u singl busu.
        Ne voze krševi.
        Ulazi se samo na prednja vrata i niko nema problem sa tim.Čak ni nevaspitani balkanci,kojih ima sigurno par stotina hiljada.
        Nema plaćanja SMS. Nema ni SMS,nego na stanicama ima displej.Ne na svim, ali ima na iole značajnijim stanicama, promentijim, blizu nekih važnih mesta itd.

        http://www.tfl.gov.uk/tickets/14415.aspx
        Ovo tfl znači „Transport for London“. Naplatu radi sam,nema Apexa ni Đilasa, ni 8%.
        Metro karte jesu a bus karte nisu zonirane.Važe do 30-40 milja oko Londona. A sam London dug 50-ak km..
        Pa uporedite…

        Узмимо нпр. Немачку и Минхен. Просечна нето плата у Немачкој је око 1730 еура, а цена месечне карте за јавни превоз у нпр. Минхену је 64 еура. То му дође да је 3,7% просечне месечне плате.
        У Београду је месечна карта 2700 динара, а просечна плата у Београду је око 60000 дин,??? па испада да је цена јавног превоза на месечном нивоу око 4,5% од просечне плате.
        Вељо краљу одакле ти податак да је просечна плата у Беогаду 60.000 дин? Просечна плата је око 30.000 дин. па ти види колико је људима који живе у Београду повољно та месечна од 2700 дин. У поређењу са Бечом тамо је годишња за градски превоз је 340 евра,у преводу месечно им изађе 30 евра па ти види?
        1. Prevoz je ENORMNO skup. Kad se analizira cena prevoza autobobilom na istim relacijama to se jasno vidi.

        2. Placena voznja od 60 dinara je za CELU RELACIJU pod pocetne do zadnje stanice. Ako uz put silazim dva ili tri puta na 10 minuta pa se vracam na istu LINIJU zasto placati PONOVO 60 dinara kao za celu voznju. Dakle voznja na jednoj liniji uz dva silaska u odlasku i povratku kosta 360 dinara. Za tu cenu mogu voziti sopstveni automobil sto pokazuje da je cena veoma VISOKA obzirom da je ovo JAVNI PREVOZ.

        3. Zasto je ograniceno vereme trajanja od 3 meseca za pojedinacne kartice koje se dopunjuju. Zasto placati ponovo tu plastiku 250 dinara za godinu dto je 1000 bez ikakvog osnova.

        4. Zasto se ne uvede karta koja vazi ODREDJEN VREMENSKI PERIOD OD 30 ILI 60 MINUTA koja vazi na SVIM LINIJAMA bez ponovnog placanja kod presedanja na istoj liniji. (PREVOZ U LJUBLJANI )

        5. Ako bi se upola smanjila cena karte na 30 dinara svi bi placali kartu

        Sviđa mi se

      • Tom prilikom smo im objasili da se naš predlog načina finansiranja javnog prevoza zasniva na francuskom modelu finansiranja javnog prevoza (JP) i da se sastoji od uvođenja transportne takse poslodavcima. Predočeno im je da jednostavnim uvođenjem transportne takse poslodavcima za svakog zaposlenog, u visini od oko 2900 dinara mesečno, možemo pokriti sve godišnje troškove rada javnog prevoza. Na taj način bi osim troškova prevoza svih zaposlenih lica bili pokriveni i troškovi prevoza za kompletne familije zaposlenih.
        God.troškovi JP 19 milijardi dinara
        Zaposlenih u Bg 550.000
        Meseci 12
        Mesečni iznos 2879,00 RSD

        Uvođenjem transportne takse poslodavcima za svakog zaposlenog bi nestala potreba za bilo kakvim subvencijama iz budžata Grada (13 milijardi dinara u 2013 godini) što bi po našem predlogu bilo preusmereno na obnovu voznog parka GSP-a električnim vozilima i vozilima na CNG (komprimirani biogas dobijen iz komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla koji se trenutno odlaže na deponiju u Vinči). Na ovaj način bi pored nekoliko stotina miliona evra ušteda na uvozu energenata za grejanje i vozila imali direktih ušteda od oko 50 miliona godišnje samo na ekološki najčistijem gorivu za javni prevoz.
        Takođe smo ih upoznali da implementacijom ovakvog načina finansiranja javnog prevoza JP, prestaje potreba za bilo kakvim sistemom kontrole i naplate karata, a svi građani bez zaposlenja i prihoda, kao i gosti Beograda bi besplatno koristili javni prevoz na celoj teritoriji grada Beograda, u gradskom i prigradskom javnom saobraćaju. Naglašeno je da se ovakav model finansiranja javnog prevoza može primeniti i na ostale gradove u Srbiji.
        Na opasku sekretara za saobraćaj da ovakav sistem finansiranja javnog prevoza (slobodan, besplatan ili 100% subvencinisan JP) ne postoji nigde na svetu uputili smo ga na neke njemu nepoznate činjenice o stotinak gradova u svetu od kojih su neki ovakav način finansiranja javnog prevoza implementirali pre više od jedne decenije. Kao primer smo naveli Estonsku prestonicu Talin koja je od početka 2013 uvela slobodan javni prevoz.

        Sviđa mi se

      • Т, Павкове, мора да имаш некога у тај БусПлус или у комуналној параполицији?
        Превоз треба да се плаћа али паре треба да остану у ГСБ а не да се извлаче и одлазе у нечије џепове без трага.
        Комунална полиција је основана као параполиција и ти коњи не раде ништа да би побољшали комунални ред у Београду. Шетају около, седе по кафићима, боли их уво, платица иде.
        Решење је узети мотке , умочити их па ожежи.
        Ти идиоти малтретирају жене а када је густо двојицу пензионер истамбура на моје огромно задовољство.
        Сетимо се када је Ђилас купио 300 аутобуса од Пољака и када је рекао да то Икарбус не уме да уради!
        И сада ми грађани на сав тај лоповлук морамо да плаћамо и скупе карте, да нас хапсе идиоти, кажњавају јер су олоши попut Малог и Весића одлучили да се још једном прославе.
        Море, нека се сви носе у п…у материну!

        Sviđa mi se

      • А ти би Васо да се возаш џабе? Па, требало је боље бранити Слобу, а на киселити ноге на Ади док су га Отпорници рушили. Можда бисте га и сачували па сад не би на власт дошли гологузани којима никад доста туђих пара 🙂

        Sviđa mi se

  2. „Agresivna (i na izvestan način demagoška) kampanja za apsolutnu naplatu javnog prevoza je, tvrdim, deo projekta izgradnje izolovanog socijalno i klasno ekskluzivnog prostora u centru Beograda (čije središnje mesto svakako zauzima izgradnja Beograda na vodi). Socijalni i javni servisi, među njima i javni prevoz, transformišu se tako da usled previsoke cene prestaju biti dostupni svima, pa mogućnost da im se pristupi postaje dakle ekskluzivna, a mobilnost se pretvara u privilegiju, dok je ulazak u centar luksuz. U tom smislu i komunalna policija i nesnosno brbljivi aparati u autobusima postaju tehnologija proizvodnje klasne razlike (jer efektivno siromašnim građanima onemogućavaju pristup mehanizmu mobilnosti).“
    http://pescanik.net/brusliplus/

    Sviđa mi se

  3. Ја се и возим џабе, мени карту никада не траже. Ваљда да имају поверења у мене. 🙂 А то око Милошевића…зна се ко га је оборио , како и зашто. Немој сада да прежвакавамо оно што сви знају. Ови нису гологузани, они су добили паре за ово што раде. Гологузија је овај народ који је скочио са голу гузицу у трње када је гласао за њих па сад не може ни да седне у тај аутобус имао карту или немао. Боде трње….:)

    Sviđa mi se

    • Наравно да се зна ко га је оборио… Поменуо сам га искључиво за потребе повлачења паралеле између њега и БусПлуса, тј. рушења и рушења у јадном покушају. Њега су рушили добро мотивисани политички противници који су нашли инструкторе и финансијере тамо где их има, а БусПлус хоће да сруше стотинак Фејсбуклија, али ако може преко „друштвених мрежа“ , интензивном и фокусираном мржњом 🙂 Као што су Дражини четници покушали да победе Немце и комунисте. Надам се да БусПлус револуционари неће провести исто, пошто ови ни након 70 година нису схватили да тако не иде.

      Sviđa mi se

      • најмање руше преко мрежа, кад би сви грађани били активни 1% колико „антубусплуслије“ Србија би била Исланд Медитерана …. а није тачно да ништа не постижу, шверц је скочио са иницијалних 15% на 60-70%, малићи су поеншто моралид а поправе у систему карата, минимално али ипак боље, а мораће још боље, јер су бусеви празни

        Sviđa mi se

  4. Svakako da niko ne bi smeo da se vozi dzaba I da kontrolori treba da rade svoj posao. Medjutim veoma se cesto desava da su kontrolori ne samo bahati vec I pijani I izgleda da njih niko ne kontrolise ,a to smo cesto videli gde sutiraju nemocne i starije ljude I brutalno izbacuju iz javnih vozila.
    Kada god sam u Beogradu volim da se vozim tramvajem ili autobusom gde cujem I vidim sve I svasta.Na Zapadu gde zivim nemamo tramvaj,a autobusom za cudo nisam nikada vozio.
    1991 g. ne mogu nikada da zaboravim. Udjem u autobus na Karaburmi,Visnjicka ulica. U malom djepu kosulje kao I uvek imam raznoraznih kartica pa tu je negde I bila autobuska kartica. Preturam po djepu I nadjem je,stavim karticu u masinu da je otkuca kada me neko zgrabi za ruku I kaze kasno je. Autobus jos nije ni krenuo,a nije u njego niko usao osim mene. U autobusu je bilo desetak mahom mladjih putnika.
    Osetim zadah alkohola I pogledam ko me to drzi za ruku. Mladji covek u kariranoj kosulji, nesto dalje jedna omanja zena sa tasnom. Shvatim da su inspektori. Ja opet hocu da otkucam kartu on opet mi zadrzava ruku sa recima „kasno je“! Okolo mladici pocinju da vicu na njega, budalo,pusti coveka,autobus jos nije krenuo,covek je tek usao u autobus…I onda su nastavili da mu psuju majku. Ja mu u brzini nesto rekoh na engleskom,a on mi trazi pasos. Mislim se, taman posla da mu dam pasos,kako je pijan moze jos I da ga pocepa. Autobus je krenuo I on pokusava da me drzi za rame,sto mu ja ne dozvoljavam. Prva stanica I on mi naredjuje da izadjem. Iz autobusa putnici vicu da mu ne platim kaznu,da ga najurim I td.
    Sidjemo nas troje. Omanja zena stoji pozadi nas jedno desetak metra. Jos u autobusu rece glasno putnicima da bi me ona pustila ali je on njen sef. Autobus krene dalje,a ovaj tip pokusava da me opet drzi za ramena. To me zaista iznervira I iako je bio dosta mladji I vislji od mene I verovatno snazniji, kada sam mu skinuo ruku rece mi da u kosulji ima pistol. Pomislim onako na brzinu da danas u Beogradu svi nose oruzje I ko zna,mozad I ova budala ga zaista ima. Jednim potezom udarim ga pesnicom pravo u predelu srca I zgrabim za struk I bacimm ga jedno metar dalje na travu. On se ispruzi I za neki minut ostane da lezi nepomican. Oko njega neki pairi razbacani. Pomislim, valjda ga nisam parapizovao. Njegova koleginica I dalje cuti I stoji podalje. Pridjem mu I sednem na grudima,pocnem da ga pipam po kosulji da slucajno nema pistol. Nije ga imao, podignem ga I skupim mu te papire. On pocinje da kuka kako sam ga udario u srce I da ga sada boli… Ja I dalje odgovaram na engleskom. Jedno sto metra nize bila je autobuska garaza. On mi rece da idemo tamo. Nisam hteo niti imao potrebe da bezim I tako ja napred,a on pozadi jedno deset metara,a za njime na istoj razdaljini I zena. Uz malu uzvisicu vidim kako izlazi iz male kucice brkati strazar.
    Valjda je to sada ohrabrilo „inspektora“ I on poleti na mene rukama da me udara. Godinama sam kao mlad trenirao karate u Parizu I Montrealu I dobro mi dodje da mu sve upucene udarce odbijem ali ga nisam vise udarao. Brka nam pridje,smiruje „inspektora koji I dalje kuka da ga boli srce,a meni kaze da platim kaznu. Nisam se mnogo razumeo u dinare pa sam izvadio nesto dinara I brka uzme oko 40 dinara I da mi priznanicu.. Cim sam izasao napolje uhvatim taksi I za citavo vreme dok sam bio u Beogradu nisam ulazio u javno vozilo. Par dana kasnije na jednoj recepciji upoznam tadasnjeg direktora za javna vozila Beograda. Ispricam mu sta mi se desilo. Rece mi da sutra dodjem u jegovu kancelariju sa tom priznanicom I ostalim podatcima I da ce „inspektora“ najuriti sa posla,a meni ce dati za 3 godine besplatnu voznju u javnim vozilama. Sutra dan nesto se mislim. To je ipak mlad covek,jeste budala ali mi ga zao da izgubi posao koji se tih godina tesko nalazio. Nisam otisao kod direktora ali isto tako ovo nisam nikada zaboravio.
    Jedino onako u razmisljanju zalim sto ga zaista nisam prebio, da to ne bi vise nikome ucinio.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s