Драгослав Павков: Између феминизма и „маскулизма“

основна и виша тужилаштва тј. помоћнице тужилаца промптно и ажурно гоне пијанце који су насилни према супругама или швалеркама, пензионере који инсистирају на кемтрејлсима и утицају Монсанта на здравље нације, али због тога су њихове фиоке препуне кривичних пријава за злоупотребе у привреди, махинације политичара, банкстерске преваре

деца завршавају школе и факултете, поносно се ките дипломама, али да их бачиш на муке – не би знали да објасне за шта су „стручно“ оспособљени. Мислим – шта тачно знају да раде.

Наравно – нема говора о матријархату, ни једна наука није доказала да је тако нешто икада постојало. Јер наука по правилу доказује оно што се од ње тражи и за шта јој се „одобравају средства“.

baba

Текст је коментар на http://www.srpskikulturniklub.com/vuk-mujovic-vs-vladislav-djordjevic и базира се на личном утиску аутора а не на научно доказаним чињеницама.

„На жене овакав систем има индиректне последице јер их кроз школство не припрема на то да буду проактивни грађани јер их уче да ће бити најуспешније ако само ”буду добре девојчице и слушају шта им се каже”. То девојке спречава да касније, као жене, остваре своје каријере на тржишту које је веома маскулинизовано и пре свега агресивно.“

Ја не знам како је ex chatedra али веома добро знам како „то“ функционише ab experientia. Наравно – по сопственим примерима.
Правосуђе: Већина судија у основним и вишим судовима су жене.
Оне обично дипломирају са бољим просеком од мушкараца, комисије за пријем кандидата за судијске сараднике приликом избора имају релативно лак посао; ко би одбио паметницу са високим просеком, рођаку или познаницу неког угледног члана касте, притом – свестан да су женскице каконоби… „…послушне држави“*.  Осим што су послушне држави, оне углавном и по правилу имају веће „разумевање“ за извршиоце кривичних дела којима су склони представници „државе“ – крађи и злоупотребама сваке врсте.

Тако, када жена суди двојици балаваца који су се потукли испред дискотеке око цуре, ако се не ради о „угледним“ момцима – казне су драконске – пошто њена нежна женска психа не може да остане равнодушна према дивљаштву које данас-сутра (ако не буде сузбијено у корену) може да погоди неку сапатницу. Знате оно о робињама које су осуђене да целог живота перу усране гаће, трују се кафом и турским серијама, које неки џибер у знак захвалности пребија кад год га наљуте у кафани, или му „конобарица не да“.
Са друге стране, исте те „судије“ су невероватно беневолентне према „лоповима са белим крагнама“ који украденим парама шаљу своје „лепше половине“ на опуштање у спа центре, купују некретнине, школују децу по иностранствима… Уосталом, вредне студентице је врло фер ухлебити код државе, јер мушкарци увек могу да постану приватници – адвокати или ако се учлане у праву странку – нотари. Женама је то већ мало теже, не јер су мање способне, већ због јебеног патријархата… Коначно, након векова дискриминације и поштено је да држава и друштво стану иза њих, првенствено – позитивно их дискриминишући у односу на мушкарчине.

До скора је у покојном Врховном суду било више судија – мушкараца па су многе неразумне пресуде рушене или значајно ублажаване.
Треба ли рећи да суткиње које правду деле на описани начин никада не одговарају иако често имају много оспорених и оборених пресуда? Наравно да не треба – није џентлменски. Једна од „нју ејџ“ тековина је да мушкарци треба да буду „џентлмени“ у свако доба, кад год то „слабијем 🙂 полу“ затреба, док жене не морају да буду „даме“ баш никада; то је рецидив прошлости и одавно није у тренду. Осим кад се маљава будала отвори са скупим поклоном; ако баш друкчије не иде…

Друго место где женска доминација боде очи су тужилаштва. У свим тужилаштвима нижег ранга доминирају жене. Из истог разлога као и у судовима…“Разумне“ и толерантне према људима који краду и узурпирају јер „морају да издржавају породицу“ – изразито нетолерантне према типично мушким деликтима (нарушавање јавног реда и мира, синдикално организовање, удруживање ради утицаја на политику, насилничко понашање…). Због тога основна и виша тужилаштва тј. помоћнице тужилаца промптно и ажурно гоне пијанце који су насилни према супругама или швалеркама, пензионере који инсистирају на кемтрејлсима и утицају Монсанта на здравље нације, али због тога су њихове фиоке препуне кривичних пријава за злоупотребе у привреди, махинације политичара, банкстерске преваре… Јер пијанци су опасни за друштво, док лопови помажу циркулацију материјалних добара, па ће се ваљда некад отворити и неко радно место, што да не, није немогуће, има то у теорији.

Просвета…
У основној школи коју је похађао мој млађи син није радио ни један учитељ. У вишим разредима само „техничко“ му је предавао наставник, а „физичко“ вечити апсолвент ДИФа… Све остало су биле наставнице. У индустријском центру регије где је у време СФРЈ радило на десетине хиљада радника и службеника, никоме није пало на памет да прича о дискриминацији иако је очигледно да на легалним пословима ради много већи број жена него мушкараца. За ове друге резервисани су послови на граници закона (транге-франге и ташна-машна трговина, рад на црно по криминалним бауштелама, одлазак у иностранства преко истих таквих „агенција“…).
У средњој школи само пар професора који му предају стручне предмете су мушкарци – лекари, остало – зна се.
Алфа мужјаци у његовој школи су женке: Директор(ка), разредни старешина, психолошкиња, педагошкиња, председник (наравно – „ца“) разредне заједнице, председник (треба ли рећи – „ца“?) Савета родитеља… Наравно – нема говора о матријархату, ни једна наука није доказала да је тако нешто икада постојало. Јер наука по правилу доказује оно што се од ње тражи и за шта јој се „одобравају средства“.

Општи је консензус у држави да нам је школство неквалитетно, да деца завршавају школе и факултете, поносно се ките дипломама, али да их бачиш на муке – не би знали да објасне за шта су „стручно“ оспособљени. Мислим – шта тачно знају да раде. Наравно, за то нису криви просветитељи наши (углавном женског пола, ваљда није спорно?!), већ „друштво“, лоши програми, лоша и недовољна имплементација „болоње“, трауме из деведесетих, констелација Марса и Сатурна према Венери… Сви дакле, осим оних који(е) раде с децом. Они су сви високо образовани а ниско вредновани… Сви зазиру од Савета родитеља и насилних појединаца па таквима подилазе, а није лоше, нешто се и за прсте залепи (као кад Веља Илић врца мед)… А по старом програму предају не јер су лењи да прате трендове и „едукују се“, већ јер их неандерталац што по вас дан гледа утакмице – не пушта на тродневни семинар на Копаонику, јер би у том случају морао сам да доноси пиво из задруге или фрижидера.

Овако бих могао до сутра, али што да смарам о општепознатим стварима?! Сви ми знамо да је ово овако, али нам свима на неки начин и из неког разлога одговара да се међусобно лажемо и избегавамо одговорност према себи и ближњима. И врло је cool кад вам потомак који је одселило преко океана након десетак година неуспешног тражења посла у отаџбини, каже да за то нисте криви ви – такав никакав папучић, већ „друштво“ и држава која никако дуради нешто по питању једнакости грађана. Само, да ли је то скроз тачно? Мислим – ко (и шта) је држава ако то нисмо сви ми?

* Ово „држави“ би требало под наводнике (јер ни један „вођа“ није држава), али ко сам ја, сламка међу вихорове, довољно је што ми ретки и ово објављују.

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s