Светислав Басара: Џабалучење

Мало треба Србину да се обрадује, а још му мање треба да у белосветским збивањима види неку своју шансу. Узмимо, рецимо, Ципрасову изборну победу.

Потреба за "маскулизмом"

Та победа је у Србији изазвала лавину одушевљења не само међу левичарима, што је у неку руку и очекивано, него и међу назовидесничарима, па чак и међу неким доскора разложним људима. Зашто су се Срби свих боја толико обрадовали?
Колико сам успео да укачим, зато што је Ципрас најавио да неће враћати дугове, а то ће – према мишљењу овдашњих антиглобалиста – довести до приближавања Грчке и Русије, брзе пропасти Европске уније и последичног урушавања империјализма. Чак је пословично аполитичним српским туристима дошло чисто мило. Кобајаги, кад драхма замени евро, летовања ће бити много јефтинија.

Далеко је лето, али је зато – хајде да мало ћерамо комендију – лет-лампа увек надохват руке.
Пре него што зађемо у ситна политичка цревца, одаћу вам строго чувану једну тајну. Иако нагињем десним скретањима и размишљањима, моје срце је на страни левице и када сам год у могућности, друштво левичара претпостављам друштву десничара, који су – част изузецима – листом сморови, давежи, а неретко и фолиранти. Левичари су, да кажемо, непосредни, неуштогљени свати, милина је са њима причати и седети у кафани, али уз све уважавање левице и левичара држим да их треба држати подаље од власти. Што сад тако, кад их онолико нахвалих? Ех, што?

Зато што су склони одвећ лаким решењима, као на пример Ципрасовим – не дам паре, ко вас јебе.
Левичари исправно контају да је овај свет пун неправде и да се већина тих неправди врти око пара, али пропуштају – и пропуштаће до краја света – да укаче да ту проблем уопште није у парама него у људској природи. А људска је природа – илити високопарно: плот – заједничка и левичарима и десничарима и центрумашима, с том разликом што левичари људску природу идеализују, дочим су је некадашњи (нема више нигде таквих ) центар и десница сагледавали у свој њеној осебујности.

Па су у складу с тим и поступали. Људска, наиме, природа воли добар живот и добар провод, али презире напоран рад и одговорност, а нарочито је склона џабалуку, ваљда нема потребе да то доказујем, бар не у Србији, у којој је уметност џабалука доведене до савршенства. Следствено се успешне политике нису бориле против „неправде“ и „империјализма“, него су – мало милом, мало силом – сузбијале људску алавост и себичност, па је тамо где су такве политике успешно вођене, неправде било значајно мање него на местима – и ми смо једно од таквих – на којима се обећавао бесплатан хлеб. Него да не дужим, шта ја мислим шта ће Ципрас учинити, коме ће се приволети царству? Појма немам. Али имам добар савет!
Нека Вулин Ципрасу преведе на грчки и препорученом поштом пошаље стару српску пословицу: Нема џабе ни у бабе! А Ципрас после нека види шта ће! И куд ће!

(Данас)

Advertisements

2 mišljenja na „Светислав Басара: Џабалучење

    • uzgred-zar se kod Sirize ne radi upravo o ovome: „успешне политике нису бориле против „неправде“ и „империјализма“, него су – мало милом, мало силом – сузбијале људску алавост и себичност“

      Istraživanje organizacije Oxfam pokazalo je da će 1 posto najbogatijih na svijetu uskoro biti bogatiji od ostalih 99 posto.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s