Александар Дикић: Нас и Руса…

Страх од русификације је оно што повезује државе које се са њом граниче и полако долази до стварања све чвршћег обруча коју тај антируски фронт прави, обучен и логистички подржан од НАТО алијансе.

Уместо да интегрише своје суседе и са њима направи савез на обострасну корист (поред ОБДП-а), Русија константно ствара нове непријатеље што доводи до изолације ове регионалне силе.

руски медвед

Едемско русофилство је као епидемија распрострањена по Србији. Некритички однос према „старијем брату“ обично мути рационално расуђивање и доводи до занемаривања сопствених интереса.То један малобројни народ који се налази у политичкој, економској, духовној и националној кризи себи не сме да допусти. Довољно смо се коцкали за туђ рачун и на зелену чоју стављали све што имамо.

Још увек није одговорено на питање-по ком принципу је извршена руска анексија Крима.

Први принцип могао би бити – самоопредељење народа.
Руси чине већину на овом стратешки важном полуострву, чине јединствену целину са перманентним аутономним статусом у односу на државу којој припада. Ако се овај принцип узме као закономерни, онда се оправдава и отцепљење Косова од Србије те оно престаје да буде преседан већ усвојени принцип у међународним односима. Иако је косовска независност проглашена путем Декларације коју је изгласао покрајински парлмент, небулозно је тврдити да је дефицит референдумског изјашњавања значајна разлика између Крима и Косова.

Ако бранимо принцип територијалног интегритета, онда је и сецесија Косова и анексија Крима нелегална са становишта међународног права. Пресуда Хашког суда на коју се позива и Бадинтерова комисија, као и неформално правило у међународним односима претпоставља територијални интегритет једне државе праву на самоопредељење народа који живи не неком делу те државе.Ius possidetis iuris је модел по коме је извршена деколонизација Трећег света, али и формула по којој је формализован распад сложених социјалистичких држава. Ако би се она поштовала-Србија и Украјина имају право да бране свој међународно признати територијални интегритет.

Трећи принцип био би историјски. Руси сматрају да је Крим историјска област старе Русије и да је ово само враћање отетог полуострва. Крим је био провинција Византије, Златне хорде, Отоманске империје, царске Русије, СССР-а и Украјине. Шта је Војводина?
Историјска провинција Угарске која је у саставу Србије непуних сто година, а у саставу Угарске скоро хиљаду. По историјском праву – ко има тапију на нашу равницу?
Историјско право се не примењује још од 19.века и њега је заменило право народног суверенитета, тако да прављење историјских паралела је лавиринт у којем се лако изгубе супротстављене стране.

Четврти принцип био би безбедоносни. Он је такође легитиман, иако није праведан. При стварању нових држава није довољно да вас призна већина чланица Уједињених нација, није довољно да испуњавате све услове модерног и цивилизованог друштва – неопходан је и пристанак Савета безбедности. Дакле, безбедност супримира право на одржављење неке територије. Крим је за Русију пре свега безбедоносно питање које омогућује њено активно присуство у црноморском басену и чини је активним безбедоносним фактором у Европи.
Украјинска криза суштински је индукована тежњом ове земље да крене у евроатланстке интеграција. “Оправдање“ које се користи у јавном саобраћају је да Русија не може да дозволи да држава од неколико десетина милиона  са којом са граничи буде чланица НАТО савеза, којег она сматра за непријатељски. Ова форма ограниченог суверенитета може се применити онда и на Србију. Америка не може да дозволи да земља од 8 милиона буде руско балканско острво, с тим у вези, ако српски народ одлучи да постане члан других војних савеза оправдано је узети што више делова њене територије. Руси узимају Крим, Американци Косово. Руси узимају Доњецк, Американци Санџак. Руси Луганск, Американци Војводину. Комадање суверене државе само зато што је народ те земље одлучио да његова воља не буде комплементарна вољи силника не сме бити разлог њене дезинтеграције. Парадокс је и то да, ако је Русија покушала да као матица спасе своје сународнике од наводно фашистичког режима у Кијеву, зашто је онда само Крим припојен Русији, док су остали побуњени региони приморани на преговоре у Минску чији резултат је останак у састав Украјине? Зашто иста формула  широке територијалне аутономије није примењене и на Крим? Једини логични одговор је – супримација питања безбедности.

Русија је увек била опасност по своје суседе.Својом величином плашила је, како балтичке земље, тако и своје западне суседе. Страх од русификације је оно што повезује државе које се са њом граниче и полако долази до стварања све чвршћег обруча коју тај антируски фронт прави, обучен и логистички подржан од НАТО алијансе. Кад год је Русија јачала -ј ачале су и њене империјалне амбиције. Овог пута, цена таквог понашања може бити прескупа. Обе руске империје, и царска и совјетска – распале су се остављајући сибирског медведа на коленима.

Уместо да интегрише своје суседе и са њима направи савез на обострасну корист (поред ОБДП-а), Русија константно ствара нове непријатеље што доводи до изолације ове регионалне силе. Шта ће се из те изолације изродити остаје отворено: да ли крах Путиновог аутократског режима или нови компромиси са Западом, сазнаћемо у месецима који су испред нас.

(Српски културни клуб)

Наслов и опрема – Преврат

Advertisements

3 mišljenja na „Александар Дикић: Нас и Руса…

  1. Аутор износи ставове који нису уобичајени за Преврат и сличне блогове. Поштујем. Провејава лагана доза русофобије. За све је крива Русија, која крчмећи Украјину прећутно пристаје на исто такво растурање државе Србије…која као русофилска са великом и моћном армијом угрожава свог првог сусједа САД-е. Разлози за пропаст царске Русије и СССР-а су различити, а у свему је запад имао значајног удјела са коначним циљем преузимање ресурса. А аутор као да упозорава; била су два велика пада могао би и трећи…Велики народ и држава као што је Русија, ако ни због чега другог онда због претензија запада, морају водити другачију политику, па и империјалну када треба и мора. Колико је Путин у праву са овом и оваквом политиком у Украјини остаје да се види. Може неко да воли или не воли Русе и Русију, али је добро у свјетским размјерама да има неко прилично моћан, да се супростави бескрупулозним претензијама Новог свјетског поретка, који од свих народа и држава (укључујући и сопствене) прави своју прћије и робове. С Јелицином је и могло, а са овим вјероватно неће ићи.

    Sviđa mi se

    • Мислим да аутор греши када тврди да Русија покушава да чини исто што чини Запад, тј. да сопствени утицај шири на начин како је то чинио покојни СССР. Интерес РФ тренутно је у томе да сопствену територију сачува од распарчавања и пада под утицај олигарха и мултинационалних компанија (што је друга верзија сна Мадлен Олбрајт о потреби да се „ресурси које Русија неправедно присваја“ расподеле нешто „правичније“) а не империјалистичка политика даљег ширења према западу. Друго, није русофобија све што није некритичка и безрезервна русофилија. Замислимо хипотетички да имате брата за кога знате да се дрогира; да ли би са ваше стране било „братскије“ да га у томе подржавате (јер сте браћа и јер се њему такво понашање баш свиђа), или да га критикујете у намери да му дрогирање огадите и наведете га да мења лоше навике? Сумњам да господин Дикић очекује да ће га Владими Владимирович послушати, али човек (вероватно) спасава своју душу пишући овакве, понекад контраверзне текстове.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s