Бранимир Марковић: ЕЛЕМЕНТАРНА ЛОГИКА ЗА ПЕТАКЕ, ПЕГЕПЕТА И КАТИЋА ИЗ ЋОШКА

Не знам како  да објасним да и најпаметнији из једне групе, са становишта оне друге,  скоро увек расуђују на логички неисправан начин, а чак и најглупљи из „наше“ на, по нама, здраворазумски, логички коректан. Сем да им мозак не функционише на истим принципима.

Acrobatic-tree-frogs-in-B-015

Давно ми је, феноменолошки посматрајући  ЗАКОНОМЕРНО тотално различите реакције на исте ситуације навијача Звезде и Партизана, пало на памет да и међу људима мора да постоји нека подела аналогна мајмунској на шимпанзе и гориле. Само што није видљива него ментална. Први избор  у животу мушкарца у Србији, Звезда или Партизан, никако није разумски, припадност је пре, што би реко Ник Хорнби у Стадијумској грозници „урођена као нека грба“. Инстиктивно осетиш којима припадаш.

Не знам како друкчије да објасним да и најпаметнији из једне групе са становишта оне друге,  скоро увек расуђују на логички неисправан начин, а чак и најглупљи из „наше“ на по нама, здраворазумски, логички коректан. Сем да им мозак не функционише на истим принципима.

Логички след који групи људи којој припадам изгледа очигледно неправилан, демонстрирали су Пегепет у жучном коментару намењеном „мени из ћошка“[i] и Катић[ii] у одличној уџбеничкој генези главних економско политичких мисли 20. века.

ОтприЛКе иде вако – скуп А је глупо именовати исти именом јер унутар тог скупа постоји скуп Аб (произишао из истог скупа) у којем позамашна група има дијаметрално супротне ставове од изворних принципа  и понашања на  којима и даље инсистира остатак скупа, назовимо га Аа. Да би затим,  „ничим изазван“ аутор анализе (на запрепашћење нас шимпанза)  именом  изворног целог скупа А идентификовао баш и само (под)скуп „контраша“ Аб.

Ово разилажење Катић је описао на примерима економских мисли проистеклих из либерализма. Упрошћено, на изворним начелима инсистирају амерички (за моју маленкост либерали без наводника) а на „сасвим супротним“ европски (либерали под наводницима) и „Чикашка школа“. Амерички либерали више личе на европске социјалдемократе него на овдашње имењаке. Ово би давно требало да буде опште место елементарног образовања становништва. Џеферсон, Линколн, Ендрју Џексон, Вилсон, Рузвелт су једно а Aleksandar Hamilton, Џej Pi Morgan, Hari Truman, Никсон, Реган и данашњи амерички председници су њихови антиподи.  Кругман – Фридман, Ролс – Нозик =Звезда – Партизан = шимпанзе-гориле …

Несхватљивим (за нас људе-шимпанзе) паралогичким обртом, Катић текст закључује: „Liberalne ideje koje su bar dva veka bile u službi društvenog progresa i moderniteta, sada postaju najreakcionarnije ideje na globalnoj sceni“, при чему „реакционарност“ аргументује деловањем и ставовима скупа Аб (оних супротних изворним либералима), заборављајући да су „u službi društvenog progresa i moderniteta“ били они – први (А, а остали Аа). Да је ексцес једног интелектуалца, па ни по јада. Али толико је масован да … мора да постоје и људи-гориле.

Начелно идентичну ситуацију, да је „цео скуп А  крајње проблематично  именовати исти именом јер унутар тог скупа постоји скуп Аб (произишао из истог скупа) у којем позамашна група има дијаметрално супротне ставове од изворних принципа  и понашања на  којима је и даље инсистирао  остатак скупа, назовимо га Аа“ уочио сам посматрајући наше националне теорије и праксе. Међутим, за разлику од Пегепетове групе, супротстављам се доминантном тренду да се идеологија „отпалих“, скупа Аб, назове изворним које би требало да остане  име преосталих, скупа Аа.

Како ја да се сложим са братом `рватом, а не могу са тобом? Или „југославизацију“ и „балканизацију“, у смислу уједињења ради одупирања, предлажеш само да би нас зајебавао? Мислим, човече, НЕ МОЖЕ! Како ти то није јасно? Прво ми Срби између себе треба да се измиримо и ујединимо око тога да смо Срби! Аман!“ – завапи Пегепет, а у мени се по ко зна који пут јави онај осећај узалудности „џабе пишеш“, кад те ни најпаметнији ич не капирају. А мени (сличнима) је  тако просто.

  sise-670x536
мапа која објашњава много тога – зашто сам у раскораку са већином Срба и зашто сам више проамерички и пролатино,а контра Европе, Кине и Русије

Изворно су сви наши „пробуђени интелектуалци“ тијеком  19., „века национализма“ посматрали наш народ као исти скуп свих који разумеју један другог, без обзира на многе етнолошке, културолошке и конфесионалне разлике. Чак и Бугаре. Неки су се залагали да опште име свих нас, уместо заборављених Илири, Славини или Далматинци,  буде Срби, неки Хрвати, а неки Југословени.

Временом, сасвим у духу времена, 20. века, века антинационалних контрареволуција, унутар скупа А измилела је група „дијаметрално супротних“, империјалних схватања. Све наопакос обзиром на етнолошке, културолошке и конфесионалне разлике, нисмо исти народ иако говоримо истим језиком, живимо на истој територији, имамо исту историју и фолклор, баштинимо исте традиције и значајне личности (Тесла,  Руђер Бошковић, Миланковић … ).  Скуп Аб чинили су искључиво заговорници ексклузивности хрватског идентитета, у прво време па све до усташког крижарског (веома прецизан појам, јер указује на исходиште – многе папске крсташке ратове против „јеретика“ у средњем веку на истом простору против истог становништва) (ауто)геноцида у апсолутној мањини чак и међу припадницима хрватског народа у данашњем обиму појма.

Сукоб до те мере није био етнички него идеолошки, да су у доба велике краљевине Србе и Хрвате сматрали за две партије – либерале и монтањаре (данашње демохришћане, што је, с обзиром на идеолошка исходишта и исходе више него прецизан појам) унутар Југословенског народа. (Па је далматински католик мога да каже усред Београда – „ајме овди нико не разуми сРСки“). Српско=либерално становиште било је на позицијама народног јединства, а (протопара)хрватско сепаратизма и ексклузивизма. Нама, људима шимпанзама, несхватљиво је да се данас, слично данашњем „катићевском“ поимању  (нео)либерализма, (ново)срБством означава управо „монтањарски“ параетнички сегрегационизам. „Како ја да се сложим са братом `рватом, а не могу са тобом?“ Па ето тако.

Прво ми Срби између себе треба да се измиримо и ујединимо око тога да смо Срби! Аман!“ Тачно, само што су, са либералног=(изворно)српског становишта, Срби – и Хрвати, што Пегепетово и њему сличне већине и у данашње Србадије (и у Р(в)А(С)ЦИЈЕ) фундаментално идеолошко слагање са рвацком браћом доказује на апсурдан начин. Као и моје слагање са преживелом далматинском „глагољашком“ ултрамањином, противницима самог „имена Херват“[iii].

А подела на Србе и Хрвате је мајка свих подела и нејединства (да не претерам па да лицитирам дал је прво било са Бугарима). Ако сте читали Историју Дубровника од дум Ивана Стојановића, препознали сте да су тадашњи Дубровачки „Хрвати“ до детаља претече Друге Србије, а тадашњи „Срби“ носиоци истих заблуда и исте „количине таштине“ као данашњи провосрбијаши.  Да не буде (конфесионалне) забуне, реч је о све самим католицима. Раслојавање у Црној Гори крајем 20. века (међу чистим православцима) на Црногорце и Србе беше само још једна  реприза истог, прво виђеног у католичкој Далмацији 19. века. Па тако дођосмо опет да је „кофа бушна“.

Твоја главна теза, такорећи животна, коју заступаш у свим текстовима и коментарима и свим осталим наступима је да Срби и Србија не могу сами, јербо смо много мали, па треба, јели, да се удружујемо, у југославије и у балканске савезе, а може и шире, дакле, са браћом `рватима и осталом југосабраћом, са Бугарима, Румунима, Грцима, а може и шире, што да не са Мађарима. Је ли тако збориш или не збориш? И то стално! Е сада, а како ми то да обавимо, ако ћемо стално, пази, стално, перманентно, да се делимо међу собом, на издајнике и оне друге…“ У праву си. Опет  је „кофа бушна“. Ваша кофа.

Слично као што Катић „бедастост“ либерализма аргументује искључиво „бедастоћама“ неолиберализма, тако се и против идеје унитаризма,  југославенства и међубалканске сарадње гази управо „тековинама“ томе супротних екстремних империјалних идеологија уз перверзне замене теза да је Јасеновац малте не скривио краљ Александар лично.

Да, заступам „… у свим текстовима и коментарима и свим осталим наступима.. “ тезу да „… да Срби и Србија не могу сами, јербо смо много мали, па треба, јели, да се удружујемо, у југославије и у балканске савезе, а може и шире“, и „стандардо“ национално демократско либерално уређење (контра неолибералном). Узгред „југославизација“ и „балканизација“ данас, благодарећи тековинама искључиво скупа Аб,  значе „сасвим супротно“-  divide et impera. Никако се не залажем за то.

[i] https://prevrat.com/2014/12/08/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D1%86%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80/

[ii] https://prevrat.com/2014/12/16/nebojsa-katic-srbijanska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/#comment-10422

[iii] Види урадке Домагоја Николића и Винка Кларића које смо „шеровали“  по мрежама http://www.nexus-svjetlost.com/kolumne/domagoj-nikolic

(брАнали)

Advertisements

3 mišljenja na „Бранимир Марковић: ЕЛЕМЕНТАРНА ЛОГИКА ЗА ПЕТАКЕ, ПЕГЕПЕТА И КАТИЋА ИЗ ЋОШКА

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s