Вељко Лалић: Закон за спровођење закона, а не Зоранин адвертајзинг

уместо да држава одговори шта је тај клинац радио с БМW-ом на улици и 27 пријава, она пооштрава закон који је и овако оштар.

Да ли је заиста тако тешко сазнати име полицајца који је стално склањао те пријаве, или прекршајног судије код кога се загубио предмет?

када држава немоћна да контролише систем који је сама успоставила, популизмом реши да сакрије своју немоћ и казни тридесет хиљада нормалних клинаца, онда ово стварно захтева јавну дебату.

yoka

„Ма, кад ти ја кажем…“

Сад је наравно сувишно било шта рећи, али Анастасија Стајић (16), Немања Антић (18) и Милош Јанковић (20) не би били живи ни да је пре неколико месеци уведен „Зоранин закон“ који забрањује младима да увече возе кола. Али, сво троје би били живи да је цео државни систем функционисао како треба и да је Душана Јовановића (19) са 27 пријава у саобраћају (!!!!) одавно склонио с улице. И то тако што би се лечио иза решетака, или тако што би и он и његови родитељи остали и без куће и без кола, јер не би могли да наплаћају његове казне.

Дакле, није проблем у закону, већ у томе што се закон не примењује. И сад уместо да држава одговори шта је тај клинац радио с БМW-ом на улици и 27 пријава, она пооштрава закон који је и овако оштар. Да се разумемо, преписан немачки, а у Немачкој сигурно нико не вози кола ко с 19 година има 27 пријава.
Да ли је заиста тако тешко сазнати име полицајца који је стално склањао те пријаве, или прекршајног судије код кога се загубио предмет? Није тешко ни утврдити да ли су његови родитељи све време штитили дечака који прави такве проблеме на улици. И шта смо уопште с њим на улици сви заједно очекивали?

Ја сад не кажем да је на родитељима највећа одговорност. Уосталом, то и не може да се реши. Али, када држава немоћна да контролише систем који је сама успоставила, популизмом реши да сакрије своју немоћ и казни тридесет хиљада нормалних клинаца, онда ово стварно захтева јавну дебату.
‘Ко смо ми уопште који бранимо клинцима од 20 година да излазе у град. Какав је то пуританизам захватио Србију?’
Како сад ми деци и студентима не дамо да седну у кола. Да остану на факсу до касно. Да уче. Ко сад стварно мисли да неки 21-годишњак не може нормално да вози кола? Шта ћемо да урадимо кад нека клинка у тим годинама настрада, не дај боже, као Тијана Јурић јер је морала из града да се враћа пешице. Да ли сви у овој земљи имају за такси. Или је безбеднији ноћни аутобус?! Да ли ћемо онда опет само да мењамо закон. Ко смо ми уопште који бранимо клинцима од 20 година да излазе у град. Какав је то пуританизам захватио Србију?
Свако ко је једном био у иностранству зна да кад те тамо заустави полицајац гледаш у његова уста и слушаш шта ти говори. Мог пријатеља Владу Богдановића су недавно пијаног зауставили у Монтреалу, ни полиција није могла да се начуди да је нашла неког у том стању, па је све платио око 10.000 долара. И уз то морао да иде код психолога наредна три месеца да му објасни како му је уопште пало напамет да пијан седне за волан. То га је коштало нових 10.000.
Код нас је све наравно супротно. Чист провинцијализам. Као код мене на селу у Хоргошу, кад мог брата Нешу заустави његов пријатељ полицајац Микика и онда му мртвом пијаном каже: „Нешо, Нешо… ‘Ајде полако кући“.
Проблем је што су овде сви и све навикли да ураде преко везе.
Што кад постанете новинар прво морате свим теткама, пријатељима и полупријатељима да извадите личну карту преко везе, јер што би они чекали у реду, да би вас касније звали као да сте сам Вучић, од тога да неког запослите, неком позајмите, а свима одреда средите неки документ или лекара. Да не причам о освети кроз новине. Посебно о неком бахатом полицајцу који је баш неком твом рођаку забранио да вози пијан.
А, возио је милион пута?! Нема разлике, кад ти каже тетка.
Е, због тога нема више Анастасије (16), Немање (18) и Милоша (20).
И због тога у целој тој причи није најкривљи Душан Јовановић за кога се само чекало да тако нешто направи. Двадесетседам пријава, па тај је то макар 270 пута урадио непримећен. Нови закон то није спречио. Напротив. Уосталом, Душан је и те вечери возио без дозволе.
Нама зато треба закон за поштовање закона. Ко не верује нек пита мог Владу. Он више ни у Србији не вози пијан…

(Недељник)

Наслов и опрема – Преврат

Advertisements

5 mišljenja na „Вељко Лалић: Закон за спровођење закона, а не Зоранин адвертајзинг

  1. добар текст, још боље намере… иначе, и у канади и било где у свету, у провинцији, СЕ ДЕШАВА да те пијаног заустави брат од тетке, комшија или школски друг полицајац и да те пусти као и хоргошки… мислим, опет НЕПРИМЕРЕНО упоређивање „развијеног западног света“ и „заостале српске средине“, јер и тај развијени запад има заосталу провинцију и то итекако, а чак и заостала србијива има понешто добро, што функционише… свеједно, текст је јако добар

    Liked by 1 person

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s