Врло мало о Вуку

Vuk_Stefanovic_Karadzic_(1787-1864)_odeljak_Lingvisti

Реформа Српског језика коју је извео Вук Стефановић Караџић, јесте увод у пропаст Србије и представља темељ за изградњу тог “конструкта” који ће уништити идеју о Србији као држави и два века касније Српски народ довести на ивицу биолошког опстанка. Реформа Српског језика одузима Србима могућност да се од појма народа издигну на ниво нације, одузимајући им сврху и са њом могућност стварања суверене националне државе, тако што са места циља, који је требало да буде изградња Србије исту уклања, и на њено место ставља апстракт, назван у почетку амбивалентно, “наш народ” који је синоним не за Србе, и ако Вук то тако зове, већ за све народе који насељавају подручје пројекта “Југославија”.

Ако Српски језик није постојао у писменој форми, поставља се питање шта то Вук реформише ако то што реформише не постоји? Одговор је јасан, Српски језик и српско писмо постоје али они нису компатибилни са “пројектом Југославија”.

Вук је из старог писма избацио 19 слова, увео пет нових и додао једно из латинице, слово Ј. Пет нових слова настала су упрошћавањем 19 избачених. Е сад…

Када избаците 19 а додате 5, 5 је мање од 19 и ви аутоматски вршите деградацију језика. А када на то додате нешто што не припада оригиналном, као што је Вук урадио са словом Ј, ствари се мењају из корена, јер ако може једно, зашто не може друго, треће и четврто. И хиљаду пето? Дакле овде се ради о мењању саме структуре, правила и закона и то основних, темељних закона и правила.

Ради се о мењању дефиниције

Језик постаје простији и самим тим захтева мањи напор да би се научио и мањи напор значи да је потребан мањи ителектуални напор. А мањи ителектуалин напор јесте увод у мању могућност да се ствари апстракују и ситетишу. Прост језик, просто не стимулише мозак довољно да би га дигао на виши ниво схватања и разумевања већ га константно држи на нивоу рике и урлика.

“Мсм брате, еее, знаш на ша мислим бртее. Оно…”

Тако реформисан језик, који раскида са старословенским, постаје основа за интеграцију јер на простору Јужног Балкана, доминирају неписмени људи и они комуницирају путем језика а не путем писма. И фузија се постиже искључиво путем језика. Народског језика. Ова нова дефиниција да би имала смисла, морала се озваничити, морала је постати званични језик и то се ради тако што се овај тип језика почиње користити на писаним медијима. Он постаје књижевни језик. Борба да се народски језик уведе у књижевни језик јесте други чин и завршна фаза деградације. Пошто већ знаш да говориш, све што треба да научиш јесте да пишеш. А зашто би научио да пишеш када можеш да говориш? Ко ће да чита то што ти пишеш ако је већина неписмена? Дакле ти немаш разлог тј мотив зашто би нешто радио јер ти је сам језик већ довољан да се споразумеваш. Немаш мотив да учиш, немаш мотив да идеш у школу.

На том месту се врши деградација образовања, јер се у њему не види поље напретка и цела ствар се задржава на нивоу већ постојећем, јер нема разлога да напредујеш кад си већ стигао до краја, јер знаш да говориш.

Језик је темељ идентитета. На Пегепетово питање шта је са Енглеским, ја знам Енглески али такође знам да нисам Енглез. Међутим код “нашег језика наших народа” ја не знам да ли сам Србин,Хрват, Бошњак или ко зна шта. Пошто не знам, ја ни не могу да радим оно што не знам. И како ћу ја сад да стварам Србију ако не знам да ли сам Србин или не? Ако прихватим да сам “наш” онда ћу тежити да стварам “нашу државу” која се простире све докле се и простире “наш језик”. И мењањем овд дефиниције добија се нова дефиниција а то је да све може. Може и да се смањи азбука, може и да се убаци Ј,може и ћирилица и старословенски, може и ћирилица и латиница, може и само латиница, кога брига сви смо ми један народ, може и Србија и Југославија, ма ша ће нама Србија када смо ми један народ, словени-Југословени и на крају то се заврши са Јадовном, Јасеновцем, бомбардовањем и геј парадом.

Међутим ту постоји још нешто. Старословенски језик је далеко ближи Руском језику и како знамо да постоји ривалитет између Европе и Русије, страх на западу да би после повлачења Османлија на њихово место могла доћи Русија, довела је до стварања идеје о савезу Јужних Словена. Колико је словенски да се из азбуке избаце слова која су словенска и колико је словенски да се одбаци највећа словенска земља? Ни мало, стога пан славизам није у опште словенски покрет који словенима треба да обезбеди бољитак, већ је пре свега анти руски пројекат који има за циљ да одвоји словене од Русије и да их стави у службу Европских Империја. Зато се инсистира на словенској посебности, зато треба нови језик и зато треба реформа.

Advertisements

43 mišljenja na „Врло мало о Вуку

  1. „Језик постаје простији и самим тим захтева мањи напор да би се научио и мањи напор значи да је потребан мањи ителектуални напор. А мањи ителектуалин напор јесте увод у мању могућност да се ствари апстракују и ситетишу. Прост језик, просто не стимулише мозак довољно да би га дигао на виши ниво схватања и разумевања већ га константно држи на нивоу рике и урлика.“
    Ово је „логика“ против које се не може…

    Види овако, соколе. Најкраће могуће. Вук је реформисао СРПСКИ језик. Дакле, ни хрватски, ни југословенски, ни словеначки, ни српско-хрватски, него СРПСКИ. То не би требало да буде спорно. Е сада, зашто Срби не успевају да искористе предност коју добијају реформом и остваре данас толико популарну „меку моћ“ нас околном „браћом“, то је за посматрање. А не Вук.

    Sviđa mi se

    • Види овако, соколе
      објасни ти нама који су то језици хрватски, југословенски и српско-хрватски, а да нису онај исти језик који ми зовемо српски.. немој само о чакавском и кајкавском, јер су то дијалекти овог језика, као нпр. шопски или говор Горанаца у СРбији и БУгарској… кад нам објасниш и даш пример да су други језиици и да нису исти онда уреду.. док нам не обајсниш објасни нам логиучку контрукцију Вук је реформисао језик који није исти онај језик који је реформисао

      Sviđa mi se

      • „…објасни ти нама који су то језици хрватски, југословенски и српско-хрватски, а да нису онај исти језик који ми зовемо српски.. немој само о чакавском и кајкавском…“

        Пајз вамо соколе, каже мени Боривоје данас: „Јеботе, ја ове људе ништа не разумем“…иначе, поздрав из Пазина.

        Шалим се наравно, слажем се да је исти језик у питању, али просто нисам могао да одолим потрефило се 🙂

        Него да вам мало правим зазубице, овако је данас изгледао Ровињ негде око четири поподне, на пријатних 17 степени 😛

        P.S.
        Ова лапрдања о Вуку, заиста немам намеру да коментаришем, сем што могу да приметим да данас свака дилеја може да диже патку на њега. Он то није заслужио.

        Sviđa mi se

      • невероватно како ти не успеваш чак ни да се потрудиш да схватиш… наравно да хрватски постоји, а то што ти нећеш да га признаш, ни по`јада, јер постоји и црногорски… е сада, друга је ствар са „југословенским“, па и то је ваљда јасно из коментара… и на жалост, ни црногорски ни хрватски нису исти језик, крени само од алфабета, а да не спомињем „преводе“ његоша, новохрватски говор који је пун ново смишљених израза… остави се дијалеката, није реч о њима, него о језику… мислим, док ми срби кењамо овако како кењамо по сајтовима, црногорци и хрвати раде све на стварању тих нових језика, који реално постоје и признати су од оних од кога они и очекују да буду признати… а требало је да ми искористимо нашу супериорност коју смо стекли вуковом реформом и раширимо српски језик по свим „југословенским“ крајевима и шире, поготово што су и срби живели расути по овим новокомпонованим земљама… и кажи ми, која је разлика између тебе овако тврдоглавог и „лингвиста“ (под знацима навода иако јесу дипломирани) из двери? заступате БЕЗНАДЕЖНО исту пропалу ствар… то што ми кукамо да су нам сви украли језик, културу, књижевност и још горе, народ и територије, коме то помаже? мислим, кукњава…

        Sviđa mi se

    • Вук је реформисао српски језик на начин да он касније постане српско хрватски при чему је период докле је био српски не његов крајњи циљ већ само степеник ка коначном утапању у југословенштину.

      Liked by 1 person

      • одлично лупетање.. а вид ово: „“Илирски народ, како римскога тако и грчкога обреда, говори једним језиком: али православно свештенство настоји уклонити ту једнакост језика тиме што говорни језик, који је код католика већ 300 година књижевни језик, проглашава жаргоном којим се не може писати, и зато покушава као књижевни језик натурити својој пастви мртви старословенски језик из руских црквених књига. Тиме намјерава спријечити даље стапање својих верника с католицима“
        Јернеј Копитaр 25.05.1819.

        Sviđa mi se

      • браво, све си у праву, али када би се зезали… мислим, како је вук могао један век унапред да зна шта ће комунистима да пада на памет? `ајде, бре, па то је као када наш „експерт“ тврди да се тита у москви припремао на коминтерновским курсевима за неке догађаје у далекој будућности, које ни артур кларк није могао да предвиди… мене заиста запањује како један интелигентан и начитан човек као ти може тако да повезује чињенице

        Liked by 1 person

  2. Брате, ово не може једноставно:
    „За неформалну годину Вукове победе узима се 1847. када су штампане књиге у складу са Вуковим реформисаним писмом и језиком. У једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна. Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да екавски лик свог књижевног језика замене ијекавским. Уз то је Караџић, да би остао веран фонетском начелу, искључио из употребе ћирилско јат, чији је различити развој по дијалектима створио контраст између екавског и ијекавског изговора. Тако су створене и до данас постоје две варијанте српскога књижевног језика, што се показивало као извор проблема, културних и политичких. Део тих проблема произашао је из Бечког књижевног договора (1850).

    Деценијама је негована предрасуда о томе да је Бечки књижевни договор био последица споразума Срба и Хрвата о заједничком језику. У стварности није било тако. Договор су потписала два Србина: Вук Караџић и Ђуро Даничић, пет Хрвата: Иван Кукуљевић, Иван Мажуранић, Димитрија Деметер, Винко Пацел и Стјепан Пејаковић. Договор је потписао и један Словенац: Франц Миклошич. На основу таквог националног састава учесника пре би се могло рећи да је договор био српско-хрватско-словеначки. Нетачна је стога тврдња да је такав тронационални скуп имао за циљ да реши питање језика два народа: Срба и Хрвата. Може се једино прихватити да је то био договор неколицине књижевника и филолога. Најважнији, први део текста гласи овако:

    Доље потписани, знајући да један народ треба једну књижевност да има, и по том са жалости гледајући, како нам је књижевност раскомадана, не само по буквици, него и по језику и правопису, састајали смо се овијех дана да се разговоримо, како бисмо се, што се за сад више може у књижевности сложили и ујединили. И тако смо:
    1. Једногласице признали, да не ваља мијешајући нарјечја градити ново, којега у народу нема, него да је боље од народнијех нарјечја изабрати једно, да буде књижевни језик; а то све

    а) зато, што није могуће писати тако да би свак могао читати по свом нарјечју,

    б) зато, што би оваква свака мјешавина, каоноти људско дјело, била гора од којега му драго народнога нарјечја, која су дјела божја,

    ц) и зато, што ни остали народи, као н. п. Нијемци и Талијани, нијесу од својијех нарјечја градили новијех, него су једно од народних изабрали, те њим књиге пишу.

    2. Једногласице смо признали да је најправије и најбоље примити јужно наречје, да буде књижевно, и то

    а) зато, што највише народа тако говори,

    б) што је оно најближе старому славенском језику, а по томе и свијема осталијем језицима славенскијем,

    ц) што су готово све народне пјесме у њему спјеване,

    д) што је стара дубровачка књижевност у њему списана,

    е) што највише књижевника источнога и западнога вјерозакона већ тако пише (само што сви не пазе на правила).

    Ако ли когод из којега му драго узрока не би хтио писати овим нарјечјем, ми мислимо да би и за народ и за књижевно јединство најпробитачније било, да пише једнијем од остала два нарјечија, којијем му воља, али само да их не мијеша и не гради језика, којега у народу нема.“

    Извор:http://serbum.com/?p=2829

    Sviđa mi se

    • ево и сам наводиш управо оно што доказује вукове племените намере… и не може он бити крив за догађаје који су се издогађали век после њега, аман… човек је обавио посао вредан дивљења, а што је то касније отишло другим смером, какву он ту кривицу има? па и неки највећи проналсци човечанства, укључујући генијалце као штп су да винчи и тесла су искоришћени за масовно убијање у ратовима који су уследили у току историје, а да не спомињем атомску бомбу… па зар је вук могао да зна да ће се у двадесетом веку десити два велика рата, југославија, крлежин договор о српско-хрватском?

      Liked by 1 person

      • „држ`се ти курира… мислим, да озбиљно разговарамо

        мислим, како да ти кажем, тебе бар сматрам озбиљним човеком (барем ми тако делујеш) те ми није јасно како поводом овог „урадка“ имаш икакву вољу да озбиљно разговараш.

        Sviđa mi se

      • Врабче, мада се 100% у вези овога слажем са пегепетом, морам да уложим амандман.
        Наиме, у разговору са неистомишљеницима усвојио си манир пуковника Јевтовића – иконе НСПМ 🙂 („ти ћеш да ми кажеш, где си био ’99. заврши генералштабну школу па се јави…“), што је твоје право, али – дозволићеш да на тај начин можеш да изазовеш (не)примерену реакцију онога кога подјебаваш, а ја ипак не бих желео да под старе дане бришем коментаре и користим администраторски „бан“ 😦 Значи брате, ако се не слажеш са наводима из текста – напиши шта није тачно или зашто мислиш да је неку историјску чињеницу аутор погрешно укачио, или, ако те то смара, једноставно занемари текст. ДрТ је иначе образован човек који преживљава радећи озбиљан посао у зноју лица свог, па верујем да има озбиљне разлоге да мисли то што мисли… Наравно, ово је само сугестија која не обавезује ни на шта. Једино што бих желео да Преврат остане место где ће наставити да се сучељавају ставови, уместо да „прерасте“ у дебатни клуб где се навија и лајк/дислајковима утерује „истина“. Поздрављам те 🙂

        Liked by 1 person

    • У праву си, претерао сам.
      У будуће трудићу се да игноришем овакве теме а нарочито аутора. Сматрам да је то најбоље решење.
      Што се тиче „аргументоване расправе“ дозволићеш да сам одлучујем у којем случајевима она има смисла (а надам се да си се до сада уверио да умем разумно да разговарам ако проценим да неког смисла ипак има).
      Дакле, убудуће, прескакаћу овакве текстове.

      Sviđa mi se

  3. „Вук је реформисао српски језик на начин да он касније постане српско хрватски при чему је период докле је био српски не његов крајњи циљ већ само степеник ка коначном утапању у југословенштину.“

    Ево, ово је срж онога што ти тврдиш, није потребан текст, зар не? Е сада, ако је Вук био такав лумен да је век раније знао шта ће се догодити и намерно реформисао српски језик на начин да будући комунисти лакше створе српско-хрватски, не би ли српски језик утопили у југословенштину, онда то више није чак ни фантастика, ни научна фантастика, него драги мој, ОДВАЉЕНА ГЛУПОСТ ПРВОГ РЕДА! Или ти можеш да се враћаш у прошлост, да улазиш у друге људе и видиш њихове намере? Бре, свашта сам се овде на Преврату начитао, али овај горњи цитат превазилази буквално све. О`лади ми се кафа због тебе, `ајд`здраво…

    Sviđa mi se

    • ал он отворено излупета оно што академици увијају..у томе је његова величина.. ко ће да чита мрсомуђевине, рецимо МИла Ломпара, сем мене преверзног мазохисте, ево инстант верзије за широке народне масе да се види колико је глупаво ..идоли, елита ЗБОРЕ исто.. то је наш проблем

      Sviđa mi se

    • наравно да надилази комунисте… спомињем само један од примера… не критикујем ја твоју дијагнозу да је југословенштина болест која је уништила србију, јер си у праву, јесте, него конкретну будалаштину да је вукова реформа у склопу неке шире антисрпске завере јер је очито, прво из деценија после реформе и његове смрти, па све до 1918. да је она допринела српској идеји и ствари, а друго, када се погледа српска књижевност и уопште култура и уметност, у односу на конкуренцију код околне браће, јасно се види надмоћ српске књижевности посебно, као и остале српске културне елите… то је по сваком могућем вредновању које би спровели просто очито… зашто? па управо због предности језика, а коју нам је вук обезбедио… уостало, и браћа су прихватила његову реформу… е сада, зашто србија није била способна да спроведе оно што сви јачи народи спроводе, а пази, једини смо имали државу, остали нису имали ни локалну власт, то је за испитивање, а не вук… ето, то је моја примедба на твоје закључивање, надам се да си ме разумео, немам времена да много образлажем

      Sviđa mi se

      • Пеге, није то завера, већ се ради о геостратешком планирању а сад што ми то нисмо способни да урадимо па све што не може да се уради за годину ми сматрамо за завером то је већ други проблем.

        Sviđa mi se

      • не критикујем ја твоју дијагнозу да је југословенштина болест која је уништила србију, јер си у праву..
        hiljadu puta ponovio bez dokaza — I TAČKA..
        ajde da obrnemo stvar.. ukažite meni grešnom i neznavenom na JEDNU knjigu, JEDNOG mislioca koji je teoretski obrazlagao srBstvo, u poslednjih dva milenijuma .. ili na JEDNU NARODNU PESMU NPR. U TOM MALOSRbSKOM DUHU… pre Dveri, D.Ćosića i vladike NIkolaja .. a čak i potonji je bio unitarni jugosloven Ljotića Dimitrija…
        jel vi stavrno mislite da st ukapirali nešto štp Njegoš, ANdrić, Selmović, Krleža, Crnjanski.. Vrančić, Orbini, Kačić, Kašić, Gaj, Vuk, Dositej, Jagić Skerlić, S.Marković i D.Tucović .. i tako do sutra.. nisu..

        Sviđa mi se

  4. „није то завера, већ се ради о геостратешком планирању“
    али, какво је то геостратешко планирање које непријатељу (нама) прво даје велику предност? мислим, доводи нас на руб коначне победе јер, види, прво је аустроугарска монархија (про)пала, па смо ми тек онда одбили велику србију… друго, ко би био луд да геостратешки посматра и планира било шта против малецног народа као што смо ми? просто нема логике

    Sviđa mi se

    • Гео политика не почиње са оним шта јеси него оно шта желиш да постанеш. Преко Србије и Грчке, Русија би могла да додђе у посед лука на топлим морима и стога све што иде у корист томе, гази се и уништава у тоталу.

      Sviđa mi se

      • али, србија није имала луке у временима о којима говориш, нити је помишљала на њих, а стекла их је тек стварањем југославије… како ти слажеш пуцле, сам бог свети зна… мислим, ништа се не уклапа

        Sviđa mi se

      • Брате, схвати, не мора да их има, довољно је да постоји могућност да их има. Па цео 19 век Енглеска флота је имала доктрину да ако нека земља која није под империјом има могућност да направи флоту јачу од ње, да Енглеска флота има право да је нападне чак и ако та земља нема ни један брод.

        Sviđa mi se

  5. „jel vi stavrno mislite da st ukapirali nešto štp Njegoš, ANdrić, Selmović, Krleža, Crnjanski.. Vrančić, Orbini, Kačić, Kašić, Gaj, Vuk, Dositej, Jagić Skerlić, S.Marković i D.Tucović .. i tako do sutra.. nisu..“

    они нису доживели ово што ми преживљавамо… мислим, сада је и последњој будали јасно

    што се тиче мислиоца и записаних размишљања, не читаш, као што већ рекох, пре свих своје љубимце ломпара и ломпрде, али би могао да завириш и код калајића, шешеља, црњанског којег спомињеш… има од сваке идеолошке феле… не може се бранити изумирање народа и пропаст државе демагогијом, ствари су очите

    Sviđa mi se

  6. Они се не баве стварима које јесу, него стварима које би могле да буду. Не чекају они да их неко угрози него раде да тај неко никада не буде у позицији да их угрози.

    Sviđa mi se

    • сада си коначно објаснио, али боље да ниси… мислим, кога је србија могла да угрози, чиме, како? број становника, економија, територија, војска и све друго што смо имали није вредно помена… зашто би неко лупао главу о нама? да нам убацује вука да нас уништи реформом? да нам подмеће југословенство не би ли нас уништио?! да испланира пропаст аустроугарске империје и стварање јаке југославије, само да би уништио малу србију? због русије? исувише је фантастично чак и за теорије завере…

      Sviđa mi se

      • „сада си коначно објаснио, али боље да ниси… мислим, кога је србија могла да угрози, чиме, “
        Србија није ал је Балкаснка интеграција свакако могла.. зато вам ј е требало утувити у главу поделистичке глупости које сте наискап попили и сварили -..
        ни у будућности држава са 7 милиона не може ништа ником… ни самој себи да организује ефикасне институције

        Sviđa mi se

      • „Sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka bile su zlatni period za mnoge mlade ljude u Jugoslaviji. Univerziteti i neke srednje škole su bili prvorazredni. U gradovima je bujao kulturni život. Iste predstave i filmovi koji su se gledali u zapadnim velegradima prikazivani su i tamo. Mladi su čitali savremenu evropsku i američku književnost, slušali rok i bluz i povremeno putovali van zemlje. Bilo je mnogo književnih novina i časopisa, zahvaljujući podršci države, i u njima se prevodilo puno beletristike i poezije, pa bi na primer jedan broj bio posvećen savremenoj argentinskoj prozi, naredni skandinavskoj poeziji i tako dalje.Nedavno mi se jedan hrvatski izdavač žalio kako pamti da je u to vreme prevod nekog romana umeo da se rasproda za dva dana. …Onda se sve promenilo. Sa raspadom Jugoslavije 1990-ih, kulturni horizonti su se suzili. Nacionalisti su pobedili i sama „ideja Jugoslavije“ je izbledela. Oni koji su sebe smatrali građanima sveta, pobegli su glavom bez obzira“ .http://pescanik.net/aleksandar-hemon-izmedu-svetova/

        Sviđa mi se

      • Основна карактеристика Британске империјалне политике јесте да се делује превентивно. Они нису реакционарна сила већ активна.

        Sviđa mi se

  7. но, не оптужујем вас, у далеко већој конфузији исте врсте су угледни доктори историје .. и то не Срби
    ево шта буде кад се жели бити оригиналан и не применити језички принцип на одређење народа као што је свуд ау свету укључујући његову домовину: „Balkanski ratovi 1912/13. označavaju veliku prekretnicu u istoriji Srbije. Osvajanje vardarske Makedonije i Kosova i težnja da se izađe na Jadransko more preko severne Albanije, nisu se mogli opravdati pravom naroda na samoopredeljenje. Slično važi i za Bosnu i Hercegovinu, koja se prikazivala kao „srpska zemlja“. Ali sa kojim opravdanjem? Dok se u slučaju Kosova moglo pozivati na „istorijsko pravo“, to u slučaju Bosne i Hercegovine nije bilo moguće. Istorijski se ne može (a ni tada se nije moglo) tvrditi da su Bosna i Hercegovina „srpske zemlje“. U ovom slučaju se argumenti oslanjaju na jezičke i etnografske nalaze ili, konkretnije rečeno, na definicije. Definicije same po sebi nikada nisu tačne ili pogrešne, prikladne ili neprikladne, verodostojne ili protivrečne. Najvažnije je da nikada nisu tačne ili pogrešne. Kada je reformator srpskog jezika Vuk Karadžić sredinom 19. veka sve koji govore štokavskim narečjem (a time i veliku većinu stanovništva Bosne i Hercegovine) označio „Srbima“ – time je utvrdio jednu definiciju. Ako je prihvatimo, Bosna i Hercegovina (barem na osnovu jezika) jeste „srpska zemlja“, čije stanovništvo onda ima pravo na samoopredeljenje. Ali isto tako sve koji govore štokavskim narečjem možemo definisati kao „Hrvate“ (za tako nešto ne morate biti Ante Starčević) ili – zašto da ne – „Hercegovce“ ili „Bošnjake“. U poslednjem slučaju Srbija bi bila „bošnjačka zemlja“.“http://pescanik.net/sarajevski-atentat-srbija-i-duh-1914/

    Sviđa mi se

  8. „„Sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka bile su zlatni period za mnoge mlade ljude u Jugoslaviji.“
    и 1974.је укуцан последњи ексер у мртвачки сандук србије

    Sviđa mi se

  9. „По теби није рационалан ни рат за Фокланде. Е мој Пегепет….“
    глупости, у том тренутку фокланде је силом напала и заузела аргентинска војна хунта, као територију уједињеног краљевства… поредиш бабе и жабе

    Sviđa mi se

  10. Вука хвали или куди српска наука, али његава дела су до нас доспела преправљана, тако да коначан суд о њему могу дати само оригинали. Једино, што му се за сада може приговорити, јесте морална примедба у вези продаје старих манастирских књига.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s