STARIJI I LEPŠI IDEALI I UZORI

Naš problem je građanska poslušnost.

Ljudi su poslušali Hitlera. To je bilo pogrešno. Trebali su mu se oduprijeti.

Sjećate li se dana kada su ljudi dopustili da ih feudalisti izrabljuju?

vratiti se principima i duhu Deklaracije nezavisnosti. Taj duh je pružati otpor nelegitimnoj vlasti i silama koje ljudima oduzimaju pravo na život, slobodu i potragu za srećom.

Da bismo to učinili, moraćemo izaći izvan okvira zakona

Bz-THVKCIAAtXfh

Howard Zinn (pisac „Ljudske istorije Sjedinjenih država“ http://en.wikipedia.org/wiki/A_People’s_History_of_the_United_States)                             

Počinjem od pretpostavke da je svijet okrenut naglavačke. Pogrešni ljudi su u zatvoru, a pogrešni ljudi izvan njega. Pogrešni su ljudi na vlasti, a pogrešni ljudi moć nemaju. Bogatstvo u ovoj zemlji, ali i u ostatku svijeta, rasprostranjeno je tako da ne zahtijeva malu reformu već drastičnu preraspodjelu bogatstva.

Počinjem od pretpostavke da o ovoj temi ne trebamo puno pričati jer dovoljno je razmisliti o stanju stvari kako bismo shvatili da su izokrenute. Ako ne razmišljate i slušate ono što se priča na TV-u, počinjete uviđati da stvari nisu toliko loše ili da problem leži u sitnicama. Međutim, morate se na tren odvojiti od svega i vratiti nazad, kako biste na pravi način sagledali svijet i užasnuli se njime.

Kad kažete da je tema građanska neposlušnost, u stvari govorite da je naš problem građanska neposlušnost. To nije naš problem. Naš problem je građanska poslušnost. Naš su problem ljudi širom svijeta koji su poslušno prihvatali naredbe vladajućih i kretali u ratove, a milioni ljudi poginuli su zbog ove poslušnosti.

To smo vidjeli u Njemačkoj pod nacistima. Znamo da je problem u tom slučaju bila poslušnost. Ljudi su poslušali Hitlera. To je bilo pogrešno. Trebali su mu se oduprijeti. Čak i u Rusiji, za vladavine Staljina, ljudi su bili poslušni. Kao u krdu. Sjećate li se dana kada su ljudi dopustili da ih feudalisti izrabljuju? Sve je bilo očajno u to vrijeme.

Danas imamo zapadnu civilizaciju. Vladavinu zakona. Vladavina zakona uredila je i povećala nepravdu koja je vladala prije vladavine zakona. To je ono što je učinila vladavina zakona. U svim zemljama svijeta, vladavina zakona je miljenica vladajućih i pošast naroda. To bismo trebali prepoznati.

Moramo nadići te nacionalne granice u našem razmišljanju. Nikson i Brežnjev imaju više dodirnih točaka nego mi i Nikson. Dž. Edgar Huver ima više zajedničkog sa šefom ruske tajne policije nego s nama. Međunarodna predanost zakonu i redu ono je što spaja svjetske vođe. Zato smo uvijek iznenađeni kada se sastaju, smiju se, rukuju i puše cigare. U stvarnosti se vole, neovisno o tome šta govore.

Ono što pokušavamo učiniti, pretpostavljam, jest vratiti se principima i duhu Deklaracije nezavisnosti. Taj duh je pružati otpor nelegitimnoj vlasti i silama koje ljudima oduzimaju pravo na život, slobodu i potragu za srećom. Pod tim uslovima, Deklaracija ljudima daje pravo da ukinu takav oblik vladavine.

I da, naglasak je bio na ukidanju.

Da bismo to učinili, moraćemo izaći izvan okvira zakona. Prestati poštivati zakone koji od nas traže ubijanje, ovakvu raspodjelu bogatstva i zatvaranje ljudi zbog sitnica dok u isto vrijeme počinitelje teških zločina drže izvan zatvora.

Nadam se da će ovakvo razmišljanje zavladati ne samo u mojoj zemlji već i u ostatku svijeta jer svima nam je potrebno. Ljudima u ostalim zemljama potreban je duh neposlušnosti. To nije stvar metafizike već stvar sile i bogatstva, a mi trebamo Deklaraciju međusobne zavisnosti među ljudima svih zemalja koje teže istom cilju.

PS Na današnji je dan ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski osuđen na smrt, i to zato jer je bio član liberalnog društva intelektualaca poznatog pod nazivom Petraševski krug. U to je vrijeme u Rusiji vladao izrazito reakcionarni car Nikolaj I., koji je uništavao svaku grupu koja bi potencijalno mogla ugroziti njegovu samovlast.

Advertisements

12 mišljenja na „STARIJI I LEPŠI IDEALI I UZORI

  1. I want young people to understand that ours is a beautiful country, but it has been taken over by men who have no respect for human rights or constitutional liberties. Our people are basically decent and caring, and our highest ideals are expressed in the Declaration of Independence, which says that all of us have an equal right to “life, liberty, and the pursuit of happiness.” The history of our country, I point out in my book, is a striving, against corporate robber barons and war makers, to make those ideals a reality — and all of us, of whatever age, can find immense satisfaction in becoming part of that.

    Sviđa mi se

  2. Ово је део Зиновог говора још из 1970. а постао је познат тек кад га је скоро глумац Мет Дејмон прочитао. Постоји ту један проблем, перспектива из 1970. прилично променила од тада. Ово је на таласу „духа шездесетих“, о којем, иначе, приватно мислим све најгоре (да не објашњавам много зашто, читајте „лудог Француза“ Уелбека шта има да каже о томе).

    А узгред, не знам која дилеја је ово преводила али уобичајено је да се на већини језика Зинова „A People’s History of the United States“ преводи као „Народна историја Сједињених држава“, а не као „Људска историја Сједињених Држава“.
    Разлика баш и није небитна.
    Иначе, књигу топло препоручујем за читање, на жалост, колико ми је познато, није преведена на српски.

    Sviđa mi se

    • дилеја сам ја.. знам да је уобичајено пиплс преводити као народна, али реч је о појединцима, људима, становишту становништва, појединих становника, обичниох људи а не народа као колкетивитета, како би се на српском „популистички“ одмах схватило..нисам превлдилац, можда би неки креативниј нашао у слободнијем преводу адекватнију реч, али нардона сигурно није адекватан превод..

      Sviđa mi se

      • А јелте 🙂

        Сама та књига јесте „популистичка“, не знам да ли си је прочитао, ја јесам. Наиме сам Зин се у њој више пута у њој позива на оно познато америчко „Us The People“ , што се ни лингвистички а нарочито у историјском контексту не може превести никако другачије него „Ми Народ“ .
        А ово „популистчка“ је под наводницима зато што је она то у најбољем смислу те речи. То што ти имаш проблем са придевом „народно“ има много више везе са тобом него са мученим Зином.

        Дакле, и лингвистички а и у самом контексту једини исправан превод те наслова те књиге је „Народна историја Сједињених Држава“.

        У осталом и ако није (колико је мени познато) преведена на српски, многи је спомињу, тако да предлажем свима да „прогуглају“ следећа два термина

        „narodna istorija sjedinjenih drzava“
        и
        „ljudska istorija sjedinjenih drzava“

        па да упореде број егжактних резултата,

        Sviđa mi se

      • OK рецимо – народна историја Србије – које су асоцијације у Србији где народ значи „етникс“ јер живи у више држава и разликује се од других народа, и народна историја САД, где народ значи нешто сасвим друго, тј, „пипл“ јер су „етникс“ укинути у нацију ..

        Sviđa mi se

      • а кога чуди што преводе буквално.. и „моја “ бивша инстититуција је преведена на енглески као „рипабликс“ (уместо „нешнл“)

        Sviđa mi se

  3. „U to je vrijeme u Rusiji vladao izrazito reakcionarni car Nikolaj I., koji je uništavao svaku grupu koja bi potencijalno mogla ugroziti njegovu samovlast.“
    а када је то у русији владао изразито прогресивни цар?

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s