Србијански клуб: СРПСКА ИНИЦИЈАТИВНОСТ

Ми немамо куд него да будемо двоструко, а можда и четвороструко буднији од свих других, а исто толико и спремни на дело.

Јер управо ми смо ти који ширине Истока можемо добро да обликујемо, као и да увек тесне западне калупе духом проширујемо.

sk

Сматрајући да је Србији у овом тренутку изузетно важно да пронађе исправан став у међународним односима, Србијански клуб жели да подсети српску јавност на једну од најбитнијих српских одлика, која просто мора стално да се исказује. Чак и онда кад ми не желимо да се нађемо у врелу збивања, изгледа да нам је немогуће да ту позицију избегнемо. Та одлика је иницијативност.

Српство просто подразумева иницијативност, предузимљивост. Она је услов српског опстајања. Без ње нема ни сврхе говорити о српству. Али улудо је говорити о српској иницијативности ако се не говори и о србијанству! Јер сва српска предност садржи се у србијанству!

Србијанство и предузимљивост готово беспрекорно тачно дефинишу нас у сфери међународних односа. Они нам тачно одређују позицију међу народима. На размеђи истока и запада, а ништа мање и севера и југа, са православном вером и са одликама које су познате свету, ми сигурно немамо места за некакву превелику опуштеност и лагодност, али ни право да припаднемо било којој од страна које нас растржу. Наш најубедљивији и једини одговор може бити само изузетна предузимљивост, истакнута улога, не само „у региону“, како се често говори, него уопште! Ми немамо куд него да будемо двоструко, а можда и четвороструко буднији од свих других, а исто толико и спремни на дело. То околности од нас траже, али нам се због тога и такве способности нуде. Ова позиција нам пре свега намеће одговорност према свету, а не тек бригу о својој комоцији и удобности. Ми не можемо ни да припаднемо некоме, нити да останемо у некаквој пасивној неутралности. Правилан приступ нам је да предњачимо својом инвентивношћу и иницијативношћу. Ако у немару дозволимо да будемо растргнути, па после, кад то почне много да нас боли и кошта, ми се освешћујемо и поново покушавамо да повратимо позиције, често неконтролисаним или чак изнуђеним реакцијама, изазивамо гнев свих других, јер испада да нисмо знали шта хоћемо. То нам се много пута дешавало.
Духовно смо окренути ка Истоку и то нас чини његовим саставним делом, али нас и Запад по многим својим гледиштима види као своје. Стога ми морамо да имамо убедљив одговор и за једне и за друге. Тај одговор неће бити убедљив ако није изоштрен, снажан, истинит. А то значи да они такав одговор и очекују. Јер управо ми смо ти који ширине Истока можемо добро да обликујемо, као и да увек тесне западне калупе духом проширујемо.

Ако у нашем одговору буде колебања, калкулације и тактизирања никоме се неће свидети и постаћемо предмет њихове оправдане љутње и презира. Оно што би било сигурна грешка то је да за себе мислимо да смо мали и слаби и да немамо куд него да играмо двоструку игру. Никад није мали онај ко се држи Божјег пута и говори Божју истину. Довољно је говорити истину, јеванђељску, и бићемо велики. То је оно на шта смо и призвани. Нисмо ми случајно овде постављени, а векови потврђују да нисмо успели да постанемо ни Исток ни Запад, као што ни неко други није успео да нам ово место заузме. А да нам предузимљивост доноси само успехе, можемо се уверити пажљивим погледом у нашу богату повест.
Србијанство, које сабира све најбитније одлике и циљеве српства, које је свевремени програм српства, има моћ да нас покрене и на ову тако важну карактеристику Срба и да нам да одговор која је та иницијативност којом свима доносимо корист.

Advertisements

15 mišljenja na „Србијански клуб: СРПСКА ИНИЦИЈАТИВНОСТ

  1. Јер управо ми смо ти који ширине Истока можемо добро да обликујемо, као и да увек тесне западне калупе духом проширујемо.
    ова болест је безнадежно неизлечива

    Sviđa mi se

      • Ја мислим да је у националним пословима бистра глава и реално сагледавање стварности кључно.

        Sviđa mi se

      • Слажем се са бистром главом. Али бистра глава има смисла и неопходна је само ако већ постоји узаврело срце. Напротив, ако су дамари угашени, бистра глава нема шта да бистри.

        Sviđa mi se

    • Слажем се са бистром главом, али бистра глава има смисла, чак је и неопходна само ако постоји узаврело срце. Али ако нема живих дамара бистра глава нема шта да бистри.

      Sviđa mi se

  2. „Правилан приступ нам је да предњачимо својом инвентивношћу и иницијативношћу.“
    хм, да би предњачили, требало би и да располажемо са тим дивним особинама, што ни изблиза није случај

    „али нас и Запад по многим својим гледиштима види као своје.“
    е, ово је већ лупетање

    „Довољно је говорити истину, јеванђељску, и бићемо велики.“
    нажалост, само у сопственим очима

    ко је аутор?

    Sviđa mi se

    • Не располажемо тим особинама? – Располажемо, само политика нам је скоро редовно таква да нам намеће туђе обрасце који нас деморалишу. У случајевима кад смо се враћали свом идентитету видели смо код самих себе обиље ових особина.
      Ако под Западом подразумевамо само западну политику, онда се слажем с вама, али значајан део интелектуалаца на западу у значајној мери има и поштовања и симпатија према нама.

      Sviđa mi se

      • „У случајевима кад смо се враћали свом идентитету видели смо код самих себе обиље ових особина.“
        када смо се последњи пут вратили свом идентитету? подсећам вас да изумиремо веома великом брзином… мислим, да ли ћемо уопште стићи да се још једном вратимо на исходиште?

        „значајан део интелектуалаца на западу у значајној мери има и поштовања и симпатија према нама.“
        да ли можете да наведете десет западних интелектуалаца, који нас симпатишу и поштују? ја могу, али нисам сигуран да бих могао да набројим тридесет… мислим, то је онда у оквиру статистичке грешке… срби и србија су демонизовани у толикој мери од стране западних медија, да сутра мирне душе можемо очекивати сопствени одстрел… не би се потресли колико се потресају за африку, која евидентно умире од глади и болештина

        Sviđa mi se

    • Свом идентитету враћали смо се најчешће по нужди. На најширем плану то је био 1. светски рат, али се ова појава много боље види на плану стваралаштва.
      Кажете: „подсећам вас да изумиремо веома великом брзином… мислим, да ли ћемо уопште стићи да се још једном вратимо на исходиште?“
      Шта чинити? Зар мислите да има здравијег покушаја од долажења самом себи? Кад човек дође себи није страшни ни ако страда. Главни проблем је кад човек не зна ни где је ни чији је. Ја заиста не знам боље него да вичем – Човече (Србине) освести се. Знаш ли ко су ти преци? Боље покриће од ове свести не верујем да можемо наћи. Ми ћемо реално учествовати у светским односима само ако на „јавно тржиште“ износимо своју, аутентичну робу. Са било чим другим немамо шта да тражимо, то је управо оно због чега изумиремо.
      Такође мислим да је глад у свету за правдом и истинским јунацима већа од глади за забавом и циркусима. А ако то није, онда тешко да такав свет и нарочито ми у њему, има некакву перспективу.
      А ако ишта може да помогне свету зар то нису истине из јеванђеља? А треба ли те истине да износе можда неки други народи или ми православни?

      Sviđa mi se

      • Нажалост, према нашим искуствима противници србијанства немају обичај да аргументују своје тврдње. И кад смо већ ту, србијанство Савеза пролетера и Преврата се прилично разликују од србијанства Србијанског клуба; ипак – нека цвета хиљаду цветова, а дебата је потребна о овом као и о свим осталим питањима која оптерећују неко би рекао „српско“ а неко „србијанско“ друштво.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s