Бранимир Марковић САМО ТИ БРАЛЕ КОЉИ

УВОД У КРИТИКУ АНТИПРОСВЕТИТЕЉСКОГ заУМА

ови „ветрови“ нису дошли изненада револуцијом, „коренитом променом система“. Напротив, утемљиле су их особе које су „заслужиле“ пензију континуираним радним стажом БЕЗ ДАНА ПРЕКИДА у – формално  посматрано бар  три наводно дијаметрално супротна система 

 „Пуштање ветрова“ је дубоко утемељено 

8ba45a93-b901-47a5-a05f-9c298fe6b27c-474x720

Мало о „самозабораву битка“. Србија и касније Југославије обе, настале су на идејама просветитељства „увезеним“ од реформације, европског „антихришћанског“ (како француску буржоаску револуцију дефинишу у Општој црквеној историји Јевсевија Попоовића, и даље уџбенику православне богословије) рационализма и из сопствене, наше праве а данас заборављене  ПИСМЕНЕ (од Гутемберга до Вукове реформе, на српском језику, штампано – не бркати са нашом редакцијом старословенског –претежно не-вуковом и не-гајевом латиницом) и усмене слободарске традиције, посебно од хуманизма и ренесансе коју, по православистима и писцима србијанских уџбеника, „Срби нису имали“ (као ни барок сем на територији данашње АП Војводине). Оваквим утицајима су се напајали Доситеј, Ненадовићи, Вук, Давидовић, Марковић, Скерлић, Црњански … а и Титина „клика“ надреалиста и осталих модерниста Коче Поповића.

Данас су кључне речи „доситејевштине“ – полза народа, словесност,  разум, одговорност, слободарство, истина, знање, честитост, народно јединство итд. темељно  преображене у „дијаметралне“ супротности, још темељитије него што је Радоје Домановић антиципирао. Здрав разум замењен је „непобитним  истинама“ и „универзалним објашњењима“  типа „… договор са састанка Тралалале у Београду…  да све преда на управу Ватикану[i]„… „To je  deo šireg projekta totalne eliminacije pravoslavlja kao prepreke daljoj globalizaciji i uspostavljanju Svetske Vlade pod kontrolom tajnih društava[ii] Ни по јада да су аутори ових велеумности кафански (о)пијанци или навијачи са вишком тестотерона. Јок море, но академик, мудрица, старица од скоро стотину љета.

Данас дувају клерикални, расни и неосталешки ветрови, образовни и информациони систем је тотално ре-нацификован и де-рационализован. Међутим, ови „ветрови“ нису дошли изненада револуцијом, „коренитом променом система„. Напротив, утемљиле су их особе које су „заслужиле“ пензију континуираним радним стажом БЕЗ ДАНА ПРЕКИДА у – формално и етимолошли посматрано бар  три наводно дијаметрално супротна система – Титином (и поститином), Слобином и ДОСовом.  Мангупи у њихови редовима. „Пуштање ветрова“ је тако дубоко утемељено да следеће „баналности“, само неко од од многих,  не региструјемо као бизарности:

  • Данас се пола становиништва поноси америчком дангом на челу, а друга половина очајнички нуди своје чело за руско- немачку или турско-саудијску. Ако ниси ни за једну тек онда си издајник, јер ниси за руску.
  • Данас је срамота бити антифашиста, не беше зликовац Хитлер (Љотић) него Рузвелт (Тито). Истовремено тог што не беше зликовац, победили су само Руси, својим украјинским армијама и војсковођама, док су се Амери и Британци „зајебавали“ са осведоченим шоњама Јапанцима по плажама Пацифика и Нормандије (тамо додуше са Немцима али њиховим шоњама), пустињама Арабије и џунглама Индије и Индонезија разних. Логично, данашњи Љотићевци отворено и експлицитно подржавају Русе у борби против унука и идејних настављача сабораца њихових идола и дедова, украјинских „нациста“. А данашњи усташе украјинске „демократе“ против руских „фашиста“. Идол срБских патриЈота, посебно оних што мрзе МаЏаре,  је   Орбан, „суверениста“ – Путин, а „либерала“ даблју Буш и Реган (Обама је шоња, уводи социјалну заштиту), само још да  панкери славе  Маргарет Тачер па да наздравимо (Ломпрди већ славе Црњанског, што је апсурд исте врсте само тога нисмо свесни јер читамо увек  Ломпара никад Црњанског).
  • Данас се градски бусеви одржавају јер зли Јапанци донатори контролишу, а мамографима „... snimamo četiri-pet žena mesečno da bi se ispoštovala donacija[iii]
  • Данас се уводе еколошки стандарди јер (зла) ЕУ то захтева, али Србин не би био Србин да их не зај… ко у вицевима и ко папир, зна се из вицева шта: „Да ЕПС искористи чињеницу да има огромне резерве угља које нећемо моћи да користимо у пуном износу када постанемо чланови ЕУ и да се сада то користи да би се производила струја и извозом струје финансирале те инвестиције“[iv](финансирале инвестиције – доообар оксимором). (У преводу – градићемо термоелектране, забрањене у ЕУ због загађења и локалне и глобалне средине – случајно у суседству два најатрактивнија резервата природе у Србији – Делиблатске пешчаре и Ђердапске клисуре)
  • Енергетски смо независни препуштањем на милост и немилост енергентима из иностранства, браЦког додуше и потпуним запуштањем својих, иначе еколошких „по ЕУ стандардима“.
  • За домаће тимове је срамота навијати (најпопуларнији се преименује у Газпромњефт), а посебно је дегутантно пратити и радовати се успесима у спортовима у којима смо најбољи на свету јер се „играју само код нас“, ма колико здрави и корисни били.
  • Сами себи радосно ускраћујемо право на информисање и избацујемо сами себе с посла, рецимо са Студија Б, радио Панчева итд. јер  то „ЕУ захтева“,  у Европи „нема“ локалних и реговналних јавних сервиса (сем у Холандији – 300, Британији мрежа ББЦ-а, Немачкој мрежа другог програма ЗДФ.а, Италији мрежа РАИ, Хрватској – ХРТ-а …), ал се бунимо што су пропагандисти са мизерним „шером“  (који се нису у својим покојним емисијама бактали с отпуштањима својих колега, али јесу са идеолозима и законописцима закона којим их укинуше) избачени са приватних телевизија, замислите вољом власника.
  • Изјаве етаблираних стручњака попут „bolje da strani menadžeri upravljaju našim velikim preduzećima koje smo mi sami izgradili i održavali godinama, ako se (Влада) ne oseća ni dovoljno kvalifikovana ni dovoljno sposobna, pa zar nije bolje da onda to proda strancima?“[v] пролазе без икакве реакције „јавности“
  • Таман помислиш да од Бус плуса или Инфостана не може очигледније апсурдно, кад оно – нотари „Ред је да јавни бележник који обавља посао који му је држава поверила зарађује 20 пута више од судије коме је држава поверила неупоредиво тежи и одговорнији посао и чак 50 пута више од просечне плате просветног радника.“[vi].. „njima je dat monopol da, umesto sudova koji su do sad overavali, overavaju i kompletan prihod zadržavaju sebi… Pa zamislite koliko ugovora se dnevno overi u Srbiji. Sada je taj kompletan posao prebačen javnim beležnicima. [vii]Реакција плебса – шта с.. ти адвокати.

И шта даље? Ређати апсурде који се нижу „на дневној бази“, као што чини Карар и Бљуц и масовношћу и грозотама примера  даље анестезирати јавност. Скупити истомишљенике па заједно лелекати и дивити се својој памети и туђем примитивизму, као на Пашчанику и покојним „независним“ емисијама Тв Б92. Отворено навијати за стране браЦке или немачке спонзоре, „утолико горе по чињенице“ ко на патриЈОтским сајтовима?

Или се вратити идејним темељима српске државности и србијанске нације?

Шта то (не)значи – на два јасан примера.

А) У упечатљивој, истинитој или, ако није  – требало ју је измислити – епизоди романа Судбина и коментари, Радослав Петковић описује вечеру у време Првог српског устанка, у дому богатих српских трговаца из Трста, иначе великих српских патриота, којој присуствују остарели Доситеј и „прави“ устаник управо пристигао из Србије по помоћ, примерак каквог први пут виде у свом гражданском  живленију. Устаник је својим примитивизмом, „нонстајлиш аутфитом“, а посебно сочним описима како је с нескривеним одушевљењем најдословније клао и дерао коже Турцима, за кратко време избио све херојске Хомеровске илузије  из глава Тршћанских малограђана.  Завладао је мук. У тој тишини Доситеј је само ћутке устао са стола и отишао у своју собу да спакује ствари. Запањени граждани су га одвраћали од пута међу те дивљаке, а Доситеј је рекао да је баш зато што су такви његова  дужност  да оде тамо у блато  (из удобности и богатства гражданског Трста) да их „едукује“.

Б) типичан пример антидоситеја данашњег покољења србадије (а има их толико да „изузетка који потврђују правило“ скоро и да нема) је мој (доскорашњи, избацио ме) „фејсбук пријатељ“, угледни и заиста добар историчар. Наглашавам „заиста добар“ јер је моје генерално мишљење о срБским историчарима да су то хагиографи или чак не ни  летописци, него писци „геста“ (средњовековна форма хвалоспева владарима да би подвукли своја феудална права на одређене територије), у „праве “ научнике убрајам свега неколико, а он је један од њих. Иронично је да се он баш бави историјом либералне мисли и „имплементацијом“ либералног устројства Илирика 19. века. Веома студиозно и методолошки прецизно, а стил му је питак, и обични смртници би лако разумели. Али то је у књигама које штампа у пар стотина примерака (које после поделе пријатељима – ни динара нема од тога)  Иниститут у ком је ухлебљен, нико жив за њих не зна. Кад сам га питао зашто Институт не стави на фри даунлоуд све књиге које изда, кад ионако никакве зараде нема, он је рекао – вииш занимљиво – и ништа (то беше пре 3-4 године).

У слободном времену, на  фејсбуку и форумима, тај др Џекил постаје мр Хајд (тако га и зовем мистер – његово име, доктор – његово презиме). Шири своје либералне идеје? Објашњава неуком пуку начела и ставове? Коментарише дневна дешавања објашњавајући их у правом либералном контексту (поплава је лажних) ? Нуди либерална решења? Нееее, па онда не би био мистер Хајд. Него се, за разлику од Доситеја, надмеће са ментално пијаним (јер гарантујем да су и пијанци само виртуелно ко што су јунаци), крви и одераних кожа жељним патриоЈОтама у простачењима и мржњи Рвата, МаЏара, Шиптара и осталог „несоја“. Ко кад би  стари Доситеј реко устанику – тоо брале само кољи.

А има и један „тршћански“ сегмент његове јавне делатности. Кад се једном појавило типично културалистичко смеће једне професорице „случајно“ из његовог места, уствари не ни типично – ово је баш јако смрдело, он је својим попизделим истомишљеницима који се (тај пут оправдано) распљуваше, само одписао да је лично зна и да је дивна жена. Немојте тако људи.

Овај „тршћански“ модус понашања познат вам је из емисија култне дворске пропагандискиње Оље от Бећковића, кад доведе у студио ДеССеровца и НГОвно, или вођу Београдског синидиката и татиног салонског другосрбијанског идиота, па ви очекујете да ће све да пршти. Кад оно … јбг кућни су пријатељи а и комшије са ДорЧола, и разговор крене у правцу у ком једино виси у зраку каће мамице да донесу колачиће.

Надам се да сам „пластично“ описао да ти идејни темељи нису ништа апстрактно и мудросерно. Већ нешто  општепознато још од Сократових посета и разговора на пијаци. Данас су бар виртуелна пијаца и трг (агора, форум) у свакој кући.

http://branali.blogspot.com/

—————-

 

[i] http://www.nspm.rs/hronika/dusan-vujovic-sa-mmf-razgovaracemo-o-12-javnih-preduzeca-telekomu-zeleznicama-eps-u-posti-putevima-srbije-srbijavodama%E2%80%A6.html

[ii] http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/111890-Gardiste-ubili-hrvatski-agenti.html

[iii] https://prevrat.com/2014/11/06/%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/

[iv] http://www.nspm.rs/hronika/dusan-vujovic-sa-mmf-razgovaracemo-o-12-javnih-preduzeca-telekomu-zeleznicama-eps-u-posti-putevima-srbije-srbijavodama%E2%80%A6.html

[v] http://branali.blogspot.com/2014/05/neorealizam-ekspertske-elite-olosa.html

[vi] http://www.nspm.rs/politicki-zivot/posteni-patriota.html

[vii]http://pescanik.net/politicka-steta/

Advertisements

14 mišljenja na „Бранимир Марковић САМО ТИ БРАЛЕ КОЉИ

  1. „(Ломпрди већ славе Црњанског, што је апсурд исте врсте само тога нисмо свесни јер читамо увек Ломпара никад Црњанског).“
    ово је превише и од брма… ломпар је највећи живи познавалац црњанског у срба! и то што „ломпрди“ прочитају у његовим есејима и разним другим текстовима је боље од спрдања са другим највећим писцем у срба и његовим делом, као и највећим живим стручњаком за то дело…
    поука о леку: прво прочитати, па онда прдети

    Liked by 1 person

  2. „У упечатљивој, истинитој или, ако није – требало ју је измислити – епизоди романа Судбина и коментари“

    ево доле шта кажу прва двојица књижевних критичара на које сам налетео

    „U Sudbini i komentarima lažna istorija slovenskog pohoda na jug izmešala se sa senkama junaka Crnjanskog, pa je oživela prava istorija srpskog pohoda na slobodu… Znanje pravog Dositeja i lažnog grofa Brankovića, jedno kraj drugog, pa izdaje Katarine i Čarnojevića, daleke jedno od drugog, u Sudbini i komentarima posvedočile su čovekovu nemogućnost da se sa svojom srećom zauvek sretne, da svoje biće prepozna i u zagrljaju voljene žene dočeka ono što se sudbini smrtnika uvek jednako nudi, i nikada ne daje.“ – Aleksandar Jerkov

    Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da „svojoj sudbini“, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – „kaže ne“. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način „neistoričan“: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individua (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je „protivistorijska“, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije. – Tihomir Brajović

    толико о брмовом разумевању истине, фикције и историје… српског народа

    Sviđa mi se

    • кад ти је рођендан, да ти поклоним књигу света маровића Вријеме искушења са панегириком Јеркова у уводу: „овом књижевном критичару се чини да је СН поскедњи мохиканацкојима није свејднои шта се ише и шта се мисли, који није читаво своје политичко биће уложио у крхке и пропадљиве политићчке функције“ и тако јођш 4 стране..
      ПС књигу сам купио на распрдодија само због тог увода, управо је илустрација анр+типросветитељштине данашње „елите“
      а ти си само антипротиван ко лик из Ћопића и навијачи партизана, не примам ни лично ни озбиљно..
      и наравно Црњански „није“ био југословенски унитариста – мило ломпар зна, ko što i dr Džekil zna sve o liberalizmu.. baš u tome jeste problem

      Sviđa mi se

      • na vam još malo „vrijedi“ ALEKSANDAR JERKOV:: SM se našao na braniku boljih odlika našeg doba, napokon se javio ka filozofski i politikološki nispirisan saborac u naporu da se tekstualni svemir sačuva od varvarskih, kriminalnih, brutalnih izaziva ovog trenutka“

        Sviđa mi se

      • није поента ко је какав, идеолошки, морално, интелектуално, као што рекох, то су ПРВА ДВОЈИЦА које претрага избацује, него је поента да се ради о постмодерном роману, дакле о ФИКЦИЈИ!

        Sviđa mi se

      • „и наравно Црњански „није“ био југословенски унитариста – мило ломпар зна, ko što i dr Džekil zna sve o liberalizmu.. baš u tome jeste problem“
        проблем је у теби и твом ИДЕОЛОШКОМ ПОГЛЕДУ… Мило Ломпар ЈЕСТЕ највећи живи познавалац дела Црњанског… поента није у томе шта ти идеолошки мислиш о Ломпару и „ломпрдима“, већ у томе што он о њему пише с`највећим могућим познавањем његовог књижевног опуса, а они макар те његове наводе и реминисценције читају, ако је само и због коментара на „патриотским сајтовима“, ма шта то било, за разлику од тебе, који не читаш ни Црњанског, ни Ломпара, већ јуриш ИДЕОЛОШКЕ РАЗЛИКЕ…

        Sviđa mi se

  3. samo za pegepeta Jerkovljev favorit: „Marković se lako oslobodio komunizma nudeći umjesto kolektivne religije lični kult, umjesto ideologke kolektivizma, obožavajne njega lično .. kult mesije koji su njegovali njegovi sledbenici gurao je politiku u iskušenja ezoteričnih misterija“

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s