Bashkim Hisari: RAMA RAMA DRUŽE MOJ

kada se jednog dana probude iz manipulativnih iluzija…

Mir koji smo postigli još uvek je krhke prirode, i zato moramo da radimo da ga ojačamo

Rama je izjavio da njegova Vlada neće zastupati paternalistčki stav u odnosu na Kosovo. „… nema razloga da Albanija govori u ime Kosova”

Albanski premijer neće moći da izbegne i neke spontane reakcije iz prošlosti vezane za Albance na jugu Srbije.

Albanija je uspostavila dobre partnerske odnose sa Srbijom u oblasti elektroenergetike, zahvaljujući kojima najveći deo električne energije kupuje od srpske kompanije.

Rama želi da dokaže da Albanija ne želi da iskoristi svaki incident za blokadu normalizacije odnosa na Balkanu.

Percepcija o Albancima kao inferiornom narodu među Srbima jako je izražena, poput izjave predsednika Nikolića da će „ Albaniji biti potrebne  decenije, ako ne i vekovi da postane normalna država“

ALB MOR

                                  „Албанија срце Србије“ – неиспуњени ратни циљ из Првог Балканског рата

Postignut je istorijski sporazum između Beograda i Prištine posredstvom Brisela koji je od vitalne važnosti za srpsko-albanske odnose za mir i stabilnost u regionu. Tirana i Beograd, razmenili su posete na nivou potpredsednika vlada, ministara spoljnih poslova i drugih zvaničnika koji su postigli određene dogovore. Albanija je uspostavila dobre partnerske odnose sa Srbijom u oblasti elektroenergetike, zahvaljujući kojima najveći deo električne energije kupuje od srpske kompanije. U prodavnicama širom Albanije prodaju se proizvodi poreklom iz Srbije. Kako bi pomogla saniranju štete koje su izazvale poplave, albanska vlada je izdvojila 100.000 evra za Srbiju i poslala pripadnike svoje jedinice za brze intervencije. U Tirani su gostovali i imali uspešne koncerte poznati srpski estradni umetnici Zdravko Čolić i Goran Bregović kome je Edi Rama kao počasnom građaninu dodelio ključ Tirane. Nekoliko srpskih fudbelera uspešno igra u albanskim klubovima.

Albanija je prolazila kroz težak tranzicioni period i glavni cilj njene državne politike jeste priključenje evropskim integracijama. Ona nema velikodržavne ambicije i nije nikada imala nikakav direktan konflikt sa Srbijom, i nikada nije učestvovala u ratu protiv suseda. Jedina je zemlja u Evropi koja je, izvan administrativne granice, okružena teritorijama većinski naseljenim isključivo svojim narodom – Albancima.

Zvaničnici uvek naglašavaju da projekat “velike Albanije” nikada nije bio projekat albanske države. Edi Rama je na Twiteru napisao: „Srbija će biti normalna država, samo ako realna Srbija shvati da je Velika Albanija njena noćna mora, a ne naš projekat.“

Odnosi između dve države su kompleksni i dalje opterećeni prošlošću i poteškoćama. Kosovo je glavni kamen spoticanja. Percepcija o Albancima kao inferiornom narodu među Srbima jako je izražena. Preterivanja, teške reči, huškanje i žestoka etnonacionalistička retorika ne prestaju. To ozbiljno ugrožava izgradnju dobrih bilateralnih odnosa i bolju budućnost u srpsko-albanskim odnosima. To se i potvrdilo u veoma ružnim događajima tokom i nakon kvalifikacione fudbalske utakmice za evropsko prvenstvo 2016. godine između reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu 14. oktobra 2014. godine koja je prekinuta zbog sukoba igrača dva tima i upada huligana na teren čemu je prethodila pojava drona sa albanskim simbolima iznad terena stadiona Partizana. Umesto da ova fudbalska utakmica pošalje poruke mira, solidarnosti i takmičarskog duha, ona je pretvorena u sukobe, optužbe, psovke i uvrede koji su sa fudbalskog terena prenete do političara najvišeg nivoa. Incidenti su pokazali suštinske razlike u odnosima između dve zemlje. Ponovo se probudio vampir mržnje i šovinizma, visok nivo emocija i velika želja za stvaranjem incidenata, koji su značajno zaoštrili ionako krhke albansko-srpske odnose i pokazali da je pomirenje između Srba i Albanaca još uvek veoma daleko.

Fudbalska utakmica između reprezentacije Srbije i Albanije u Beogradu ozbiljno je uzdrmala i predstojeću posetu albanskog premijera Beogradu najavljenu za 10. novembar. Ova poseta je naznačena kao istorijska, mogla bi da smanji tenzija između Albanije i Srbije i omogući početak novih odnosa između dve države, posebno u kontekstu njihovih zajedničkih želja za evropske integracije.

U albanskom javnom diskursu, najavljenom posetom Edija Rame Beogradu bavi se većina Albanaca, ne samo u Albaniji već svuda gde postoje. To je top tema u medijama u svim sredinama. Skoro da nije ostao nijedan veliki i mali Albanac, političar i novinar, „patriota“ i „izdajnik“ koji nije uključen u rasprave na temu dešavanja tokom i nakon fudbalske utakmice između Srbije i Albanije i u traženje odgovora na pitanje da li Rama treba da ide u Beograd i o čemu bi tamo trebalo da razgovara.

Pod pritiskom emocija nakon utakmice, ali i pojedinih ekstremnih krugova, komentari o tome često dolaze iz bolesnih navijačkih krugova i izlaze iz evropskih etičkih i civilizacijskih okvira jer se najčešće vraćaju balkanskoj istoriji opterećenoj konfliktima. U tom kontekstu nema dovoljno racionalnih reakcija i pozitivnih ideja. Najglasniji su oni koji tvrde da albanski premijer ne treba ni da ide u Beograd, pošto su u Srbiji skrnavljeni albanska himna i nacionalni simboli, izražena neviđena mržnja kada je preko 30.000 navijača horski vikalo „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“, da je tamo eskalirao talas nasilja uperen protiv Albanaca, da u srpskim medijima ima previše šovinističkih naslova protiv Albanaca, dok su izjave srpskih lidera posle utakmice bile vrlo agresivne i uvredljive, poput izjave predsednika Nikolića da će „ Albaniji biti potrebne  decenije, ako ne i vekovi da postane normalna država“.

U albanskim intelektualnim krugovima ima i onih koji drugačije gledaju na ukupnu situaciju. Oni navode da građani lako prelaze preko ozbiljnih briga i problema sa kojima se svakodnevno suočavaju i nepotrebno dugo se bave sa utakmicom Srbija-Albanija tražeći rešenje tamo gde rešenja nema – u fudbalu. Profesor Artan Fuga ironizuje fudbalsku utakmicu rečima: „Nemamo vesti. Posla nema. Novca nema i nema. U našim ormarima kafa je na izmaku. Zima dolazi i ne znamo kojim novcem ćemo se grejati. Da mislimo ne možemo. Hvala bogu što nam je dao ovu utakmicu da o tome raspravljamo dve tri nedelje, možda i mesecima, da mediji pišu o tome, da političari nastupe i prezentuju svoja znanja o političkom fudbalu, a narod da ne zaboravi gluposti koje ne donose ništa, čak ni tri boda, ali im omogućuje da ispolje svoj inat tamo daleko u nekakvom UFO ili UEFA i da se u bacanju kamenja na senke jedni izjednače sa drugima...i onda, kada se jednog dana probude iz manipulativnih iluzija, dosadni su kao oni koji nas bude rano ujutro rečima: probudi se.”

Uoči predstojeće posete Beogradu, Rama se nalazi u jednoj od najtežih situacija od kad je došao na čelo albanske Vlade. Posle utakmice, bilans njegovog političkog kredita mu ne ide u korist. Jasno je da će on, posle posete dobiti nekoliko aplauza zapada, ali od jednog broja običnih ljudi, posebno onih koji više razmišljaju srcem, a manje glavom, biće oštro kritikovan zato što je, po njima, pristao da ide u državu gde postoji veoma izražena albanofobija i gde se vređaju ponos i dostojanstvo Albanaca.

Premijer Rama može biti suočen i sa problemom razlika Beograda i Prištine po pitanju Kosova. Albanci smatraju da se međusobni konflikti ne mogu prevazići i srpsko-albanski odnosi normalizovati ukoliko se ne utvrdi ko je kriv i odgovoran za počinjene zločine na Kosovu. Srbija treba da pruži izvinjenje i prizna nezavisnost Kosova. Ta pitanja premijer ne sme da mimoiđe, zaključuju oni.

Međutim, Rama je izjavio da njegova Vlada neće zastupati paternalistčki stav u odnosu na Kosovo. „Za nas je Kosovo država ravnopravna sa drugim državama u regionu. U našim razgovorima sa Beogradom, kada se budemo dotakli te teme, mi ćemo insistirati da se Kosovo tretira kao zaseban subjekt, što ono i jeste u suštini. U svakom slučaju, nema razloga da Albanija govori u ime Kosova”, poručio je Rama.

Albanski premijer neće moći da izbegne i neke spontane reakcije iz prošlosti vezane za Albance na jugu Srbije. U razgovorima sa srpskim vlastima moraće pokazati interesovanje za poštovanje njihovih prava. Tamošnji Albanaci izražavaju entuzijazam i nadu da će njegova poseta pozitivno uticati na ozbiljniji tretman njihovih građanskih prava i dovesti do pomeranja u pravcu ispunjavanja zahteva za poboljšanju prava u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja.

Nezavisno od istorijski nasleđenih problema, koji dugo prate odnose između Albanije i Srbije, aktuelna vlast u Tirani ne želi da bude talac prošlosti. Posetu tretira kao važno političko pitanje i želi da dokaže da je zaista evropski orijentisana, da ceni evropske vrednosti i namera aktuelne vlade je da uradi ono što je trebalo davno da se uradi, a nije urađeno zbog diktature Envera Hoxhe.

Rama pokazuje odlučnost da poseti Beograd kako bi potvrdio angažovanje svoje zemlje da se krene napred, obezbedi konstruktivna regionalna politika, razvijaju dobri odnosi sa susedima i da dokaže da Albanija ne želi da iskoristi svaki incident za blokadu normalizacije odnosa na Balkanu. Rama smatra da je došlo vreme da njegova zemlja i Srbija okončaju višegodišnje neprijateljstvo, pošto im je zajednički cilj članstvo u EU, što bi imalo više smisla na kraju loše istorije.

”Mi ne možemo ići bilo gde sami. Zajedno možemo postići da EU shvati da je Balkan važan za današnju EU isto koliko i EU za Balkan. Mir koji smo postigli još uvek je krhke prirode, i zato moramo da radimo da ga ojačamo“, izjavio je Rama.

Nema sumnje da u odnosima između Srbije i Albanije mržnja realno postoji i da je u ona u poslednje vreme eskalirala kako u odnosu Srba prema Albanicima, tako i u odnosu Albanaca prema Srbima. Kako će se to pitanje rešiti stvar je političke doktrine. Evidentno je da danas u Albaniji i u Srbiji postoje novi ljudi sa kosmopolitskim identitetom koje ne interesuju šovinizmi, etnonacionalizmi i ratovi. Oni su zaintersovani da imaju bolju i srećniju budućnost, da budu bezbrižni, slobodni, bogatiji i oslobođeni stega prošlosti. Zato je veoma značajno da se ova poseta realizuje u konstruktivnom duhu, da oba premijera budu odlučni, energični, tolerantni, objektivni i jasni u njihovim zahtevima za pronalaženje rešenja za normalizaciju odnosa. Ako bude tako, onda će dolazak albanskog premijera u Srbiju, nakon skoro 70 godina, zaista i biti istorijski. Tek u tom slučaju taj susret bi imao širi značaj od odnosa između dve države i uklapao bi se u koncept poboljšanja ukupne regionalne saradnje kao jednog od ključnih uslova za približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU.

————–

Edi Rama rođen je u Tirani 1964. godine. Ima bogatu karijeru u oblasti umetnosti, sporta, publicistike i politike. Bio je profesor na Akademiji umetnosti, igrač košarkaške reprezentacije Albanije, autor je nekoliko knjiga koje je napisao posle pada diktature u Albaniji i učesnik na više izložbi širom sveta.

U javni i politčki život uključio se odmah po pojavi pokreta za demokratiju i pada komunizma u Albaniji, kada je postao rukovodilac studentskog pokreta na Akademiji umetnosti.

Edi Rama je više godina živeo van Albanije, u Parizu se posvetio umetnosti, ali je sve vreme bio aktivan i kritičan prema prvoj postkomunističkoj vladi u svojoj zemlji. Političku karijeru započeo je 1998. godine. U Vladi bivšeg levičarskog premijera Fatosa Nanoa bio je ministar za kulturu, omladinu i sport. U vreme dok je vodio to Ministarstvo, pridobio je podršku i naklonost javnosti, prvenstveno zbog svoje kreativnosti i efikasnosti u promovisanja umetnosti i kulture.

Gradonačelnik Tirane postao je 2000. godine kada je kao kandidat Socijalističke partije ubedljivo pobedio svoje rivale. Bio je uspešan gradonačelnik. Tiranu je transformisao, regenerisao i pretvorio u moderan evropski grad. Rušio je nelegalne objekte i uveo nove standarde, primenio moderne projekte u izgradnji objekata i infrastrukture, obezbedio novu viziju administracije u glavnom gradu zbog čega je dobio više međunarodnih priznanja među kojima i World Mayor Award (2004) i European Hero Aëard časopisa Time. Edi Rama je bio gradonačelnk Tirane punih 11 godina.

Godine 2005. izabran je za predsednika Socijalističke partije Albanije, i na toj funkciji je više godina proveo u opoziciji. Na parlamentarnim izborima 23. juna Edi Rama je ubedljivo pobedio i postao predsednik Vlade Albanije.

Moto njegovog programa je “Albanija drugačije generacije” koja obuhvata slobodu građana, konkurenciju i odgovornost u okviru zakona. Rama se zalaže za reforme kako bi zemlju vodio napred ka demokratiji i evropskoj budućnosti. Njemu se pripisuju najveće zasluge zato što je Albanija dobila status kandidata za članstvo u EU.

Преузето са личног блога почасног конзула Албанаца у Србији:

http://www.e-novine.com/

Advertisements

12 mišljenja na „Bashkim Hisari: RAMA RAMA DRUŽE MOJ

  1. ово сам турио највише због:
    – nema razloga da Albanija govori u ime Kosova и
    – Albanski premijer neće moći da izbegne i neke spontane reakcije iz prošlosti vezane za Albance na jugu Srbije. Tamošnji Albanaci izražavaju entuzijazam i nadu da će njegova poseta pozitivno uticati na ozbiljniji tretman njihovih građanskih prava i dovesti do pomeranja u pravcu ispunjavanja zahteva za poboljšanju prava u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja.

    као објашњења удруженог беса земљака са Косова и албанске и српске народности и њихових лобиста – бизМисмена у власти Србије , због „ничим заслужене#“ маргинализације од старне Србије и АЛбаније, манифестованог (беса) успешно заједнички организованом провокацијом са дроном

    Sviđa mi se

    • „… у противном бојкотоваћемо пијацу у Тузима, па се правдајте Милу и Фиљипу“
      Најбоље обожавам гледање преко туђег плота, у туђу шерпу, а док не прочитам шта жели председник владе Албаније просто не могу да заспим…

      Sviđa mi se

    • kad svih 100 miliona Srba napusti svoje tople domove u Njujorku, Rido de Žaneiru, Danskoj.. pa se vrati na Kosovo nošeni idejom SsrbinoIZMA .. pa kad Putin besplatno da svo oružje u znosu većem negoi SAD za naoružavanje Izraela.. pa kad se SAD povuče iz Bondstila ko Sovjetski savez iz Berlina.. . pa kad konačno vratimo Carigrtad pravoslabđvkju… joooj što će to da bude lepo

      Sviđa mi se

  2. У случају да се нисмо разумели, није Србија „Израел на Балкану“, нити има шансе то да постане, а ако би се ја питао никада не би требало да постане.

    Неко други се трти да заузме то место.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s