Драган Томић: Југословенство 9 – „Таворење“

gakasija

Стварање државне администрације и установа у време уставобранитеља константно прати дефицит новца у државној каси. Међутим, беспарица не значи и сиромаштво.

Српски сељак и генерално српско друштво, у почетку, није осећало овај проблем из простог разлога јер је самог новца у народу било мало. Унутрашња трговина у Србији се сводила на размену добара а не на робно новчане трансакције, те стога недостатак новца, као репрезента вредности, није имао неки већи утицај. Српски сељак је био, биолошки независан, он је на свом имању гајио храну за себе а шта му је требало, у 90% случајева сам је правио. Новац му је требао само за оно шта није могао сам да направи. Међутим, било је потребно свега 15-година да Милошева уредба о окућници почне да даје свој уништавајући ефекат. Јер управо је 15 година требало да онај који се родио у време када је уредба донета, порасте тачно онолико да једе као одрастао човек. Повећање популације, при чему количина расположиве земље остаје иста, доводи до тога да живот на селу почиње да биве све тежи и тежи јер се јавља глад. Требало је хранити и волове и краве и кокошке и жену и 5-оро деце од исте количине земље.

Тако, правна историја Србије бележи рапидни раст парница око наследства у периоду 40-их година 19 века. Пред судовима 1843. се налазило 5880 предмета, 1849. тај број је удвостручен на 10980 да би у 1853. он нарастао на 14257. а 1858. на 27859. Оно што је карактеристично за ове парнице јесте да се оне у 40-им годинама воде углавном око наследства док у 50-им оне се воде на име дуговања. Практично, већ у 50-им годинама 19 века, унутрашњи дуг Србије досегао је астрономске размере. Србија је 1834. године имала 678.192 становника,  1850. тај број нарастао на 956.893 док је први милион досегла 1859 године.

Дакле, каква је природа унутрашњег дуга у Србији и дефицита у буџету у опште, 50-их година 19. века?

Владавина Милоша Обреновића, оставила је суфицит у државној каси. Заправо за сво време владавине Милоша Обреновића, само у две фискалне године тадашња Србија је бележила дефицит.

Његовим протеривањем и успоставом Уставобранитеља, Србија бележи константни дефицит.

Основни разлог за појаву дефицита лежи у два примарна фактора, спољном и унутрашњем, Под спољним фактором се подразумева то да Кнежевина Србија је и даље у вазалном односу спрам Отоманског царства, те стога она нема право да царини робу која пролази кроз њену територију, а по уставу не сме да повећава порезе. Раст популације неминовно доводи до повећања прихода али што је још важније, расхода. Главни разлог за повећање расхода јесте експоненцијално увећање администрације и њен нерад. Уставобранитељи јесу у Србију донели институције, и то јесте позитивна црта, међутим под њима су ударени темељи за лоше институције јер су оне углавном биле попуњене нестручним људима тако да је свеукупан рад уставобранитеља катастрофалан по Србију.

Милош је у државној каси оставио близу 1.500.000 талира. На крају Уставобранитљског режима у каси је остало 1.200.000 талира. Мањак од 300.000 талира, једне четвртине буџета, јесте трајан дефицит који константно прати Уставобранитељски режим.

У основи, Уставобранитељи јесу дошли на власт превратом и код њих се развио страх да би на исти начин могли изгубити власт, те је новац ишао на раскринкавање завера, побуна и за подмићивање Османских главешина, на поклоне домаћим симпатизерима и на тајну полицију.

Како би поспешила домаћу привреду, Уставобранитељска влада установљава одређене фондове са којима кредитира привреду. Међутим, ти кредити постају доступни само људима блиским режиму док сељаци и мали привредници остају ван тог система. Из тих фондова кредитирају се министри, саветници и велике “газде” (тајкуни) који шаком и капом лапћу из државне касе. Само у 1858. години, број људи који су дуговали држави на име зајма износио је 150, од којих је 90 било из Београда. Сви до једног били су или у државној служби или у добрим односима са олигархијом.

Како је обичан сељак и ситни привредник био изопштен из ових кредита и како је уплив новца у свакодневни живот све већи, у Србији цвета зеленаштво које чини да за само 20 година унутрашњи дуг Срба у Србији досегне космичке размере.

Суочена са оваквом ситуацијом, влада Уставобранитеља, како није била у могућности да постојеће намете повећа, делом зато што јој је то било забрањено а делом зато што је обећала народу да намете неће повећавати, излаз покушава да нађе не у повећању постојећих пореза већ у увођењу нових како би покрила губитке у државној каси. Међутим, ма колико да је уводила нових пореза, они никако нису могли да превазиђу расходе настале експоненцијалним растом државне бирократије.

Директна последица оваквог владања јесте, свеопшта деструкција Србије и то темељна деструкција.

Како је Србија била углавном пољопривредна земља и то превасходно сточарска, свиње су биле њен основни производ који се извозио. Међутим, Милошев закон о окућници, то семе ендемског сиромаштва у Србији, везао је сељака за земљу од које није могао да живи. Стога сељаци крећу у масовну сечу шума како би себи обезбедили нове оранице, имали дрва за огрев и изградњу кућа или пак са пуку продају. Но сеча шума директно је лишила свиње жирева и на тај начин смањила извоз свиња од који је Србија живела. На то, уставобранитељи уводе порезе и намете за сечу шума међутим врло брзо суочавају се са народним гневом те се те мере лабаво примењују и неконтролисана сеча шуме се наставаља, што доводи до тога да не само Србија остаје без свиња, већ ерозија земље доводи до тога да многи потоци и реке почињу или нестајати или врло често плавити насељена места. Пример је Велика Морава, која је у то време била пловна скоро 3/4 свог тока да би свега 100 година касније њена пловност опала на 3 километра.

Имбецилни карактер уставобранитељског р.ежима огледа се и у издацима за инфраструктуру, превасходно за путеве. Прва употреба речи “капиталан” везана за путеве, помиње се 1858 године. Међутим осим великих речи и грандиозних пројеката, инфаструктура Србије и то превасходно путева је таква да и онда, као и данас, Србија гради 200 метера пута годишње по цени за 200 км. Велика ћуприја на Морави, однешена у поплави 1847 године, није обновљена за време уставобранитељског режима. Заправо тада, у Србији ниједна варош није била повезана уређеним путем. Ово је довело до тога да поједини делови Србије, због немогућности трговине остану гладни док у другима је владало благостање.

Без новца и са укинутим кулуком, Уставобранитељи нису имали начина да изграде ништа нити су покушавали да мотивишу народ на добровољан рад. Они су што се тиче инфраструктуре немо седели и ту и тамо кукали али углавном нису радили ништа да би стање покренули са мртве тачке. Оно шта је код њих покренуло какво такво размишљање, биле су руде и на њих они обраћају пажњу. Међутим, недостатак домаћих инжењера, чини то да они издавање концесија на рудна богатства виде као једини начин да напуне касу и напоје гладне гузице буџетлија. Међутим и ту их чекају путеви тј њихов недостатак те они не успевају да добаве “инвеститоре” са стране.

Једна од основних карактеристика православних друштава јесте да она ниподоштавају људску креативност и рационални рад, што се рефлектује на развој науке и технике. Заправо православна друштва су или пољопривредна или трговачка али никако и никада индустријска. Тако да развој системских инжињерских подухвата изостаје. У јеку када Европа доживљава процват индустрије и науке, када свиће доба рационалног, уставобранитељи у свом образовном систему налазе да је стварање техничког факултета, луксуз који Србији не треба. У Србији се множе правници и чиновници док број инжењра је занемарљив тако да све што се гради, гради се кампањски, без плана и промисли, осим у случају када директно није везан за одржање власти. Као рецимо телеграф, који у Србију стиже 1855 године.

Коначно, оно што ће представљати највећи издатак у Уставобранитељској владавини јесте стварање војске и њено рапидно јачање, како технолошки тако и бројчано. Но за то, разлог је сасвим реалан и смислен, јер је за време уставобранитељског режима, године 1853 године започео Кримски рат.

Advertisements

48 mišljenja na „Драган Томић: Југословенство 9 – „Таворење“

  1. „Једна од основних карактеристика православних друштава јесте да она ниподоштавају људску креативност и рационални рад, што се рефлектује на развој науке и технике. Заправо православна друштва су или пољопривредна или трговачка али никако и никада индустријска.“

    Ово би било тачно само у случају да Русија није православна (и то највећа) земља или да се под индустријом сматра искључиво само она широке потрошње и забаве.

    Sviđa mi se

    • Јбг, до сад су барем колективизација и индустријализација по сваку цену („без фабрика нема радничке класе, а ако нема ње – непотребна је и њена авангарда…“) биле неспорне 😦 Још мало па ћемо почети да се убеђујемо да је СССР био православно царство јер је Стаљин као клинац ишао у богословију.

      Sviđa mi se

      • јеботе ссср, говорим о русији, данашњој! за твоје равнање, побро, ссср не постоји још од 1991., а иначе је један паметан рус скоро изјавио да у русији више није било комуниста још „далеке“ 1989. мислим, то само код нас у србији, стало време, шта ли, па се комунизам наслеђује генима, ено бебе још у пеленама машу српом и чекићем…
        поука о леку: не исправљају се криве дрине заменом теза

        Sviđa mi se

      • јеботе ссср, говорим о русији, данашњој!

        Наравно, само када је Русија била „православна“ није била позната као индустријска сила, а овој данашњој – индустрију су на силу бога изградили комунисти. Вероватно би неколико фабрика било изграђено и да није било Лењина&цо, али колико и каквих данас можемо само да претпостављамо. Седамдесет година историје и совјетског наслеђа не занемарују чак ни Руси, не знам шта је теби данас 😦 Славила се Ђилмина победа?

        Sviđa mi se

  2. На жалост Пегепет, Русија и СССР нису исте ствари. И на жалост то је у православљу тако.На жалост и без сарказма.

    Sviđa mi se

  3. побра: „Наравно, само када је Русија била „православна“ није била позната као индустријска сила, а овој данашњој – индустрију су на силу бога изградили комунисти.“
    џаба ја ставио оно поука о леку… мислим, заменом теза ништа нећемо добити… наиме, русија је имала индустрију и као царска, као и науку и уметност и филозофију (видети под креативност)… даље, ти тврдиш да за 25 година у русији ништа није ново направљено на индустријском плану??? неће бити… погледај само гасовод по дну северног мора за немачку, нове ракете, сочи… а није тачно ни то да русија није била православна тих 70 година… па стаљинград се, на стаљиново наређење, бранио иконом… мислим, комунистичка је пропаганда била тешка, ал`ова данашња је још тежа…
    аутор: па и ја то кажем, без сарказма, да русија и ссср нису исто

    Sviđa mi se

    • Мислим да ДрТ кад је говорио о индустрији није имао на уму производњу ракета и Потемкиново село од 50млрд евара, али добро. То ћеш с њим. Мени се чини да ти причаш о државном суверенитету који Русија и на пример – НДР Кореја чувају по сваку па и цену животног стандарда грађана, а аутор и ја о томе да нације које се сматрају „индустријским“ воде рачун првенствено о томе да упосле што више грађана, омогуће им да зарађују и троше и не мешају се у политику више него што је онима који исту креирају потребно да би одржавали привид плурализма и демократије. Због тога се многи људи селе на Запад а не на супротну страну иако врло добро знају све што пише на Новом Стандарду и сајту Ивоне Живковић (да је Детроит град духова и да САД само што нису пандркнуле. Ево ових дана читамо да су и Швеђани у чабру, а да се боље живи у пропалој Грчкој него у Русији под експанзијом на свим пољима).

      Sviđa mi se

      • Дакле, јадно то дете поред овако тако сучудих родитеља који је воде на оваква места

        Sviđa mi se

      • Врапче не знам зашто ти ДрТ не одговара на провокације, али мене живо занима шта у његовим текстовима није тачно? Са своје стране (па и док је писао овај чланак) сугерисао сам му да наведе извор, али опет се нешто искундачило, јбг – то је такав аутор; ваљда ће га навести кад каже све што је хтео.
        Друго, лепе су ти слике али нисам укачио шта је смисао њиховог аплоуда. Мени се чини како хоћеш да кажеш да би „право српско становиште“ требало да буде: Оградити 80% државне територије Србије у електрифицирану ограду, направити национални парк у коме би се за управнике поставили заслужни родољуби, а на ползу првокласних Срба из Београда, Новог Сада и дијаспоре – да не забораве одакле им је онај празилук што смета увек кад србску позадину спуштају на велеградске и троседе (скоро)пропалог запада. Каква индустрија, какви бакрачи, у цркве и Дрвенградове треба улагати… А они којима се идеја не допада – нек се преселе у Београд (а и даље) или нек се замонаше; није то више оно старовремско монаштво, сад има и лаптопова и гејства и лове – страс божја.

        Очигледно је да је обим неразумевања великих размера.

        Sviđa mi se

      • А мрзи ме даље да аплоадујем фотке, има још.

        Но, иначе, каква будалаштина од текста, просто невероватно, таман када сам мислио да нема даље, човек надмашује самог себе.

        Sviđa mi se

      • Врапче не знам зашто ти ДрТ не одговара на провокације, али мене живо занима шта у његовим текстовима није тачно? Са своје стране (па и док је писао овај чланак) сугерисао сам му да наведе извор, али опет се нешто искундачило, јбг – то је такав аутор; ваљда ће га навести кад каже све што је хтео.
        Друго, лепе су ти слике али нисам укачио шта је смисао њиховог аплоуда. Мени се чини како хоћеш да кажеш да би „право српско становиште“ требало да буде: Оградити 80% државне територије Србије у електрифицирану ограду, направити национални парк у коме би се за управнике поставили заслужни родољуби, а на ползу првокласних Срба из Београда, Новог Сада и дијаспоре – да не забораве одакле им је онај празилук што смета увек кад србску позадину спуштају на велеградске и троседе (скоро)пропалог запада. Каква индустрија, какви бакрачи, у цркве и Дрвенградове треба улагати… А они којима се идеја не допада – нек се преселе у Београд (а и даље) или нек се замонаше; није то више оно старовремско монаштво, сад има и лаптопова и гејства и лове – страс божја.

        Sviđa mi se

      • Е да, много тога није тачно, почев од ове крајње смешне инсинуације у вези праволавља. Но добро, то још може да буде тема за неку дискусију, међутим, у тим текстовима је било таквих глупости по питању елементарних чињеница, типа она прича о Србији после првог устанка, па до оног текста о климатологији (са све Бернулијевом једначином) који је касније волшебно нестао.
        Просто, човек је најобичнији шарлатан, који пошто се мало приучио (при том, углавном све погрешно схвативши), покушава да продаје муда за бубреге.

        И што је највећи апсурд, покушавајући да пише о Србији он у ствари пише о себи. Што, ако човек мало боље размисли, уопште и није апсурд.

        Sviđa mi se

  4. Врабац је мистик, умом не докучив. Он тражи да верује а не да разуме. Разумем ја њега али он не разуме мене, тако да дијалог немогућ.

    Sviđa mi se

  5. „Мени се чини да ти причаш о државном суверенитету који Русија и на пример – НДР Кореја чувају по сваку па и цену животног стандарда грађана, а аутор и ја о томе да нације које се сматрају „индустријским“ воде рачун првенствено о томе да упосле што више грађана, омогуће им да зарађују и троше и не мешају се у политику више него што је онима који исту креирају потребно да би одржавали привид плурализма и демократије. Због тога се многи људи селе на Запад а не на супротну страну“

    Побро, признајем да са оваквом „логиком“ и још више „чињеницама“ не могу да се носим… немам времена за јалове утуке…
    Дакле, свечано обетјавам да ћу за Преврат у догледно време написати један текст о Русији… да коначно и овде прочитамо нешто револуционарно… Мислим, Преврат никада, али никада, није писао о Русији, осим замењујући тезе да се, у ствари, ради о злој империји званој СССР, да се тамо умире од глади, беде, сиромаштва и комунизма, увек у поспрднимкоментарима типа горњег цитата, па је време за еволуцију у том правцу… ко теме спрдањем а ла брм, ти њега чињеницама… дакле, обетјавам… чим се домогнем типкаонице на пар сати

    Sviđa mi se

    • Мислим, Преврат никада, али никада, није писао о Русији,

      E, ovo je vec ozbiljna primedba. Само није добра адреса; како да о Русији пишем ја који у њу никад нисам крочио и који се јавно гнушам сваке врсте пропаганде? Или брм који годинама понавља да су медитеран и оно што називамо „запад“ по његовом мишљењу наследници Рима и богом дано окружење за Србе (који су опет „сви и свуда“ – али да не ширимо причу)? По мом мишљењу, текст о Русима и ЊИХОВОЈ држави требало би да напишете ти или Клаус, ви сте овде на неки начин представници антиамеричке или боље – проруске Србије. Да сте то на време урадили, вероватно бисмо одмерили аргументе и прешли на друге теме. Овако, једва чекам текст и са задовољством ћу га објавити и понудити другима. Што се тиче моје „логике“ – хвала на питању, служи ме још увек… Мада, лагао бих кад бих рекао да разумем зашто је боље живети у земљи у којој је одавно поједена комплетна псећа популација, у којој јединице ОНО и ДСЗ млатарају зарђалим калашњиковима из доба Хрушчова али која има атомску бомбу, него у Швајцарској чији војни обвезници лично наоружање чувају код куће и којима не пада на памет да паре троше на плашење комшија. Кад то схватим, живот ће ми бити много једноставнији, а логика непотребна.

      Sviđa mi se

  6. једва чекам чињенице о Русији .. чекам их пола века .. пожури о пегпете, не могу да дочекам како из Бразила изгледа Русија, пошто Србија изгледа забавно до непрепознатљивости..

    гледе Врабца, његова погрешка је што брка изворно православље источног медитерана, које поносно и с правом качи и руско и срБско „православље“ .. а затим се прави блесав па брка културу и економију… нико не спори да је нпр. eritrejska православна култура далеко живописнија од данашње немачке .. али узимати то као доказ економске успешности?

    Sviđa mi se

    • обратите пажње с којим ликовима су визуелно „илустровали“ православље, па ћете надам се схватити да нама крижари и муџахедини ни не требају

      Sviđa mi se

  7. а сад да се мало в ратим на текст.. овојеј врло значајно указивање на нека од исходишта нашег идиотизма.. грешка је што се мени чини да је то исходиште струје управо супротне југословенству – радикали Пашић и син, Рачић-племенити Немањић, јунаци и војводе који гласају за продају Далмације Италији насупрот „издајицама“ предвођеним Прибићевићем и Радићем

    Sviđa mi se

  8. текст о русији ће бити 100% ослоњен на бразилске изворе… да се брм покрије ушима… само упозоравам, у тексту ће појам индустрија значити баш то, а не холивудску продукцију, православна црква ће бити баш то што пише, а не комсомол, а креативност ће бити баш то, а не фејс умотворине и твитови… мислим да ћу имати времена за други викенд, али вас ионако неће потрести ако не буде ни тада, ни никада

    Sviđa mi se

  9. Да ли мислите да се независност одржава луковима и стрелама?

    Некада:

    http://en.wikipedia.org/wiki/Kyiv_Polytechnic_Institute#History

    http://en.wikipedia.org/wiki/Russo-Balt

    http://en.wikipedia.org/wiki/Saint_Petersburg_State_Polytechnic_University#Imperial_Russia

    http://en.wikipedia.org/wiki/Russian_Empire#Railways

    http://en.wikipedia.org/wiki/Sikorsky_Ilya_Muromets

    http://en.wikipedia.org/wiki/Igor_Sikorsky

    Ових страница нема на српском, и то говори доста о Србима.

    Данас. Русија – војна индустрија, друга у свету.

    Србија – ништа слично. Какве везе с православљем, које се у текстићу помиње при крају, једном речју, и веже за администрацију? Koja је, успут буди речено, одувек била масивнија на западу.

    Једино што је зарђало је српска пушка, мозак, и у тај исти мозак заварене идеје о малој потрошњи.

    У Шведској – проблеми. Ко ли то извали?

    Sviđa mi se

  10. ево последњег примера… у србији је вест, иде са све видеом, како је америчка ракета експлодирала… само, што она има и наставак, јер је одмах после тог пиротехничког догађаја, узлетела из бајконура руска ракета сојуз, са 2,5 тоне материјала за „међународну свемирску станицу“, ма шта то било, јер се ради о чисто руској станици… о томе, наравно, нећете чути ниста, јер се ради о једној техничко-технолошки заосталој земљи и уз то још и, јели, православној, а у слободном времену и комунистичкој… док ти снимци на овдашњим јутрошњим вестима иду заједно… спавајте мирно и држте се чврсто милослава

    Sviđa mi se

    • Побро, имаш Фејсбук па постави вест о руској ракетли… Мислим, ја бих тако а ти како оћеш. Јбг, ако будемо чекали да нас информишу (само) србијански медији лоше нам се пише. Како да причам о руској ракети кад сам овог момента први пут чуо за њу? Ваљда би ви који нешто знате, своја знања требали да делите а не да нам се смејете са дистанце како смо глупи и необавештени…

      Нађох на нету, босанци објавили пре пет минута:
      „“Лансирање је извршено у 10:10 сати по московском времену. Све претходне припремне операције и лансирање обављено је према планираном”, наводи агенција.“

      Sviđa mi se

  11. „Швајцарској чији војни обвезници лично наоружање чувају код куће и којима не пада на памет да паре троше на плашење комшија.“

    Швајцарска војска:
    5 милијарди долара на 6 милиона становника (0,8 милијарди/становник), служе војни рок, 147 075 професионалаца.

    Руска војска:
    88 милијарди на 146 милиона (0,6 милијарди/становник), служе рок, 766 000 професионалаца.

    Војска Србије:
    1,4 милијарди на 7 милиона (0,49 по становнику) не служе војску, 110 000 професионалаца.

    Јавна потрошња у односу на БДП, понављам, јер се Томић и ви намерно правите блесави:

    Slovenia 59
    Greece 58
    Finland 58
    France 57
    Denmark 57
    Sweden 52
    Belgium 54
    Austria 51
    Italy 50
    Hungary 50
    United Kingdom 47
    Croatia 46
    Iceland 46
    Cyprus 45
    Norway 44
    Germany 44
    Spain 44
    Malta 43
    Ireland 42
    Poland 40
    Slovakia 38
    Luxembourg 43
    Czech Republic 42
    Serbia 40
    Bulgaria 38
    Estonia 38
    Latvia 36
    Romania 35
    Lithuania 34
    Switzerland 34 (Швајцарска приватна потрошња, нарочито финансијског сектора, је огромна, номинални део јавне је већи од већег дела Европе)
    Russia 19 (војна потрошња их делимично чупа из тоталне беде)
    Ukraine 19

    Добијате конкретан деманти нетачних тврдњи. За горушицу не знам.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s