Драган Томић: Југословенство 7

Уставобранитељи – део први

„Ћуп злата“zlato

Прото-буџетлије или како их историја познаје – уставобранитељи јесу група људи која је (осим Илије Гарашанина) зарад личних интереса уништила идеју о држави у Србији, и формирала кластински систем. Ову групу су чинили: Тома Вучић-Перишић, Стојан и Алекса Симић, хаџи-Милутин Гарашанин, касније његов син Илија Гарашанин и Аврам Петронијевић.

Тај систем карактеришу нагле и насилне промене власти и дуги периоди јалове владавине, који почива на цикличном принципу, рециклажи општих добара, са тим што се при свакој итерацији један део општег добра неповратно губи у транзицијама, што доводи до тога да при сваком следећем обрту, општег добра бива све мање и мање, што пак доводи до убрзанијег темпа ових “фазних промена”.  Њихова владавина јесте прелазак са схватања државе као плена на државу као касу. Сведено, дефиниција овог система који су уставобранитељи успоставили јесте-државни канибализам.

УСТАВ

Како рогобатна и одвратна реч, али ипак суштинска. Чињеница јесте да 99% нација и држава на свету, највиши државни акт зову речима које све произилазе из речи конституција а да је Србија међу реткима која тај акт зове другачије, довољно говори о целој ствари. Реч устав кореспондира највише са уставом, воденом уставом, тј браном и у моменту када је донет и из разлога због којих је донет, савршено описује своју намену али и последице које произилазе из њега. Наиме, само име овог акта, устав, говори да је то акт који има за циљ да нешто спречи и заузстави а не да дефинише и изгради. Тако, оно што би требало да буде основни темељ изградње једне државе, заправо то није, већ је контролни механизам који има за циљ само једну ствар-ДА ОГРАНИЧАВА а не да ГРАДИ. Градити државу која има само један основни принцип, да спутава апсолутизам владара, јесте јалов посао јер та држава није држава већ ЗАТВОР. Она стално тежи да за-устав-ља, да брани, да кочи, да спречава а не да конституше и изгради. Сам устав као и скуп правила која проистичу из њега, јесте скуп правила која ограничавају и која заустављају, која јасно дефинишу шта не може али са друге стране апсолутно не дефинишу шта може.

Сликовито, Србија као држава базирана на уставу јесте ауто пут са семафорима на свака два метра.

-Сретењски Устав.- 1835

Први Српски устав, Сретњски устав, донет 1835 године јесте акт писан ван времена и простора, чудовишно левитира у свакој димензији од начина на који је (пре) писан до тога како је (пре) писан па све до тога ко га је писао.

Сама идеја да вам највиши државни акт, пише један човек, јесте суманута и сулуда. Али да вам акт пише један човек који никада није живео у тој држави је супер лудачка. Но да ствар буде ултра лудачка, тај један човек који никада није живео у земљи за коју пише устав, нема никакву правну квалификацију да у опште пише тако нешто.

Дакле нивои лудила у Сретењском уставу, својеврсна лествица српског правног пакла, иду од мистично паганске димензије, где се доношење највишег државног акта доноси на специфичан дан када су силе универзума наклоњене (на Сретење), те се тако том акту даје магијско значење.
Потом долази ниво аматеризма, када устав пише човек који упште није квалификован да то ради, јер Димитрије Давидовић је био рошави искомплексирани синчић богатог апотекара који није завршио медицину али је зато био лични лекар Милоша Обреновића, да би се онда аматеризам спојио са дилетантизмом, јер Димитрије Давидовић је већину свог живота провео у Аустрији а не у Србији, осим пред крај када је епски пропао и скончао као дроњак, након пада Милоша Обреновића.
И коначно ниво тоталног општег незнања, где је сасвим „нормално“ да један тако суштински акт пише један човек а не неки савет умних људи и то после минимум деценијске расправе.

Сретењски устав је тако, био преписан Белгијски устав, зачињен са идејама француске буржоаске револуције, донет у Србију 1835 године која је била под Османском влашћу и писан да би се ограничио апсолутизам владара који то суштински није ни био, јер је био у вазалном односу, и није умео да чита. Тако, Сретењски устав јесте први акт папагајске школе копи пејста коју ће свака влада Србије примењивати од Давидовића до данас.

Русија је доношење устава прокоментарисла као „француски расад у турској шуми” (Бутељев)”

Руско-Турски устав, тј Турски устав-1838 године

Овај устав дели власт у Србији и укида Милошев апсолутизам. Дели га на два дела, на књаза и на Савет који директно управља судовима и управом и гарантује за општа права.Скупштина не постоји.

Савет од 17 богатих и утицајних Срба, тј олигарха јесте колевка уставобранитеља и уставобранитељства и као такав јесте сама срж кластинског система који ће се успоставити у Србији. Тих 17 богатих Срба, заинтересованих за лично богаћење и заштиту сопственог добра јесу превасходно заинтересовани за његово лично одржање и увећање. Другим речима, Савет или Совјет јесте скуп тајкунске олигархије која тежи да има неограничену власт и контролу и у суштини она не мења апсолутизам једног човека, већ тај апсолутизам умножава деобом и преноси на себе.

Стога уставобранитељеи настају из победе над Милошем Обреновићем и његовим апсолутизмом, међутим како систем суштински не мењају већ га прилагођавају себи, они то настоје да прикажу као суштинску промену. Бизарно и парадоксално, смењивањем једног аутократе, са уставобранитељима настаје 17 нових аутократа. Међутим оно што је најбитније, јесте да се рушењем Милоша Обреновића, руши и књаз као владар тј као институција. Матрица по којој раде јесте да, уместо аутократе који се води принципом-држава то сам ЈА, они тај принцип само простом деобом умножавају у принцип:  Држава – то смо МИ.

И управо је тај принцип, држава то смо МИ основни принцип кластинског система у Србији који постоји до дана данашњег.

Advertisements

9 mišljenja na „Драган Томић: Југословенство 7

  1. Реч устав нема везе са бранама већ са „поставком“ или са глаголом „установити“, дај, не бламирај се више човече.

    Liked by 1 person

    • Бламажа из мај мидл нејм, но ти и даље ниси одговорио где грешим када анализирам узроке наше несреће. Да те подсетим. Ја мислим да је главни узрок наше несреће асинхрон развој на унутрашњем плану док је на спољашњем утицај страних сила које су се бориле у гео политичкој арени. Под асинхроним развојем ја подразумевам својеврсно „силовање“ Србије од стране модерниста-либерала, углавном Срба пречана који су одгојени на фасадном поимању запада и које карактерише плиткоумност и шарлантанство које је директна последица тога што су исти, живели на „ободима“ западне демократије те тако нису били у стању да упознају њену суштину, јер су били грађани другог реда. Овај „фронт“ долази у сукоб са Србима у Србији који су, да би сачували свој идентититет, себе затворили у херметички систем чија је једина сврха била одржање постојећег, тј одржање идентитета кроз одбацивање свега страног, јер је страно виђено као претња идентитету. Из тог херметизма, настаје нови идентитет, идентитет „потлаченог али поносног“, некого ко презире физичко а уздиже метафизичко, само зато јер физичко нема а нема јер је „раја“ и куфар под Османлијама.
      Из те херметичке шкољке излази та метафизичка гордост, у којој смо ми над људи и пошто смо над људи, ништа на овом свету није довољно добро да би га ми прихватили већ све са презиром одбацујемо.
      И могао би до сутра али верујем да ће ти ово бити довољно да се присетиш питања на које ниси одговорио.

      Sviđa mi se

      • ako ni jedno ni drugo ne valjaju, kako sam kažeš, što je problem asinhron razvoj? zar bi bilo bolje da su sinhronizovani ili ujednačeni, ko danas (prva i druga srbija)? i šta je alternativa mogla biti, kad ništa treće ne opisuješ?

        Sviđa mi se

  2. po običaju si sve rogove i babe i žabe potrpao u istu vreću .. i liberalizam Davidovića i imperijalno staleško ustrojstvo koej su nametnule Rzsija i turska ustavobraniteqa , saomvoqa ispade još i dobra… ko je u doba Davidovića i kasnije imao formalno obrazovanje za svoju struku? Dositej? Vuk? Njegoš? Petar prvi Njegoš? Ivo Andrić? Crwanski? jbg jedino dr Ante Starčević i dr. Ivo Pilar i dr- Ante PŠavelić, sve samo juristi , al oni su došli kasnije

    Sviđa mi se

  3. А и нешто ми се чини да реч установити није била у употреби тада када је устав донет

    Sviđa mi se

  4. Стрпљења Брме, ипак обрађујем више од сто година генезе зла. Има ту много преокрета и тумбања. Ништа није као што изгледа.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s