Бранимир Марковић: ПАРАДА ПОНОСНИХ ДИНАРАЦА

Анализирати  утицаје кроз „призму“ Хантингтоновских „сукоба цивилизација“ ћорава су посла интелектуалаца по-ћетника. АЛи „кроз призму“ Екмечићевских увида о Ватиканској доктрини регионализма и политиколошких о карактеру демокршћанских странака и доктрина да. Јер ми, динарска браћа православне, католичке и исламске вероисповести нисмо никакви различити „светови“ 

 исти смо у свом клерикалном (у најширем смислу, укључујући и ЛБТГ и остале „људскоправашке“ секте) фанатизму, како и приличи „мајмунима у зрцалу“. И то је сва тајна прајдарада. Никакве друге религије сем динарског фанатизма и бандоглавости ту нема.

tito kolje

– Mala, inkantaj mi kolet i šumprešaj košulju.

– Oprostite gospodine, ali ja vas ništa na razumem.

– Asti Gospe, što ovdi (у  хотелу у Београду 30. тих година) niko ne govori srski.

Најбоља анализа илирских ЛБТГ прајдарада икад“ осванула је на етарским таласима сајта Дневно.Илирик. ДрПавков је пожурио да га рашири и ћириличном (арватско писмо) аудиторијуму.

Дневно има две варијанте – антипаксос (дневно.хр) и паксос (дневно.ср.), примерено дветисућљетној „реалности“ Илирика. Вести о истим догађајима у дневно.ср су насловљене и описане хушкачки на усташе а у дневно.хр на „ћетнике“ мило усташком уху. Оба сајта су исте „власничке и уређивачке структуре“.

Суштину проблема србијанских прајдарада – да је задовољено само пола „либерализма“ – свачије право на слободно изражавање ставова, а није задовољен услов да се другима не намећу силом (а полуистина/полулиберализам је гора чак и од лажи/фашизма), извесни Хољевац је генијално сажео поређењем са курчењем  протестаната у Белфасту.

Protestanske i unionističke grupe okupljene u „narančasti red“ (boja protestanata) svake godine proslavljaju svoju ratnu pobjedu iz 1690., šetnjom kroz katoličke četvrti Belfasta. I dok katolici to vide kao besmislenu i grubu provokaciju, protestanti pokušaje da se njihova šetnja ograniči na njihove dijelove grada uglavnom vide kao kršenje svojih prava i napad na protestantsku kulturu.“[i]

Укратко, да су прајдарадери прошли кроз реформацијску Сава Малу, где су им сви њихови и  гејфрендли клубови, уместо што су се курчили по центру данас већих католика од католика традиционално знаних као срБски православци, било би друкчије све. АЛ то не бива, а зашто не бива , е ту се мој брат по матери и ја разилазимо.

Слажем се да „…Iz perspektive irskih katolika i srbijanskih pravoslavaca, obje predstavljaju kulturološku dominaciju protestantske kulture, a svrha im je „pacificiranje“ lokalnog stanovništva i pokazivanje tko je gazda – jer, u konačnici, parade tome i služe.“[ii]

Ал се никако не слажем да је „Stvar … ipak ponajviše u tome što su kulturne razlike između pravoslavnog svijeta i onog zapadnog veće nego između katoličkog i protestantskog. Ne radi se tu o „zaostalosti“, iako je protestantski svijet nesporno danas najrazvijeniji. Jednostavno, radi se o tome da Srbija i Rusija pripadaju drugom civilizacijskom kontekstu.“

„Чудо Божије“ колико нетачних чињеница (оксиморон) у само једној реченици, а колико људи је убеђено у истинитост истих.

Најпре, занимљиво је да брат Хрват не супроставља „kulturne razlike između pravoslavnog svijeta i onog … katoličkog i protestantskog“, већ католике и протестанте удружује у („компактни“) западни свет (рогова у врећи) наводно фронтално против „Србије и Русије“, што је, додуше, данас доминантни наратив баш међ срБендама. Да је разложио „kulturne razlike“ какве оне јесу (или су бар биле), ако их, након два века интегрализма национализама у Европи, уопште  још има у том виду, , тј. као „razlike između pravoslavnog,  katoličkog i protestantskog svijeta“ постулирана би му теза имала проблем са чињенично и историјски далеко већом нетрпељивошћу и некомпатибилношћу између протестаната и католика (уз „неоспорну“ између православних и католика) него између протестаната и православних.

Реформација и православље су кроз историју пре били прожимајући него супротстављени. Један од првих потеза по настанку Англиканске цркве била је молба упућена управо преко наше цркве, да се приме у савез православних помесних цркава. Одбили смо из орто-доксних (Orto – стриктно, како је по изворном, ortus, латински – зора, свитање, предању -доxа) разлога (можда нам баш тај шамар Англи никад нису заборавиили)[iii]. Данас је веома активна пропагандна теза да су наши богумили били протореформација. Кренуло из Скандинавије, оберучке прихваћено међу неисламистичким босанским круговима. Катари, највећа западна јерес, која феноменолошки веома личи на реформацију, су заиста примили доктрину од Цркве Босанске и Цркве Далматинске. А теза данашњих православаца је да патарени нису ни постојали, да име уствари означава врсту православаца (дух свети исходи само из Оца – Патер, а не и из Сина, како кажу католици).

Управо су дојучерашњи, модерни Срби, „огледни“ пример тога. Волео би да и данас могу да кажем „ми“ Срби, али са сигурношћу могу да говорим једино у своје лично име. Модеран, говорни језик, штампан ћирилицом на „језику свињара и говедара“, добили смо од протестантских проповедника, пре већине европских народа (Антон Далматин, превод Новог завета 1563.). Њиховим стопама наставили су просветитељи Доситеј и Вук, директно подстакнут од браће Грим из породице која је вековима давала протестантске пасторе (то за оне који Вука представљају као Ватиканског шпијуна), утемељивачи нашег (језичког) народа. Касније се доста паралела могу повући између настанака, устројстава и узајамних утицаја Пруске и Немачке и Србије, чак и персоналног јединства оличеног у ђенералу Штурму (“ … прати … Бизмаркову борбу с Римокатоличком црквом и Центрумом … Бизмарк стиче велики углед као творац и гарант европског мира. Председава Берлинском конгресу, на коме је Србија стекла државну независност….“[iv]) Државно остварење њихових визија најдиректније је протежирала најмоћнија протестантска сила – САД непланирано нам доделивши и знатне територије (Далмацију и „Тамишки Банат“), ултимативно и мимо воље  осталих савезника, што је (разочарење ратног ветерана Мусолинија што је Далмација ван Италије) најнепосреднији повод настанка фашизма, бича католицизма у 20. веку. Касније „ … što se desilo s Amerikom? Nekad je bila poznata kao „izvoznik demokracije“, što se komunističkim liderima nije naročito dopadalo – kao niočevima današnjih aktivista koji su uglavnom sjedili po raznim komitetima, ali je narodima diljem svijeta bilo univerzalno prihvatljivo, jer demokracija uostalom nema ideološke konotacije. Danas upravo SAD, suprotno jasno demokratski izraženoj volji nacije, gura jednu posve određenu ideologiju“,  лепо објашњава Хољевац. С упокојењем такве САД 90-тих нестаде и њеног омиљеног  чеда, Југославије.

С протестантима и католицима је „сасвим супротно“. Носиоци либерализма/национализма и Веберовог честитог капитализма су увек у некаквом рату контра инспиратора културализма (читај сегрегације), регионализма, клерикализма, глобализма и тајкунског и банкстерског неолиберализма. А колико се воле и колико су трпељиви најбоље се види из Михизове цртице из „Биографије о другима“. У окупираном Банату под директном немачком управом за време другог светског рат, Михиз је био „додељен“ на испомоћ мајци и трима ћеркама Немицама чији отац је био на фронту. Те просте и необразоване сељанке су све које не подносе звале „глупи католици“ укључујући и њега, православца.

Нисам се баш мало изненадио кад сам познату срБску причу о Ватиканско коминтерновској завери чуо у протестантској верзији. Ватикан је преко Совјетског савеза и нацизма уништио реформацију, „рече ми један чоек једнога дана на једноме мјесту„. Како богати, збуњено запитах. А човек ми лепо указа на  источне Немце и Балтичке нације, једно време чак и Финску, све саме протестанте. Вид стварно. А уједињеном Немачком дрмају демохришћани. (мало теорије: „Tokom većeg dela 19. veka Vatikan je moderne političke ideje, uključujući liberalnu demokratiju, smatrao direktnom pretnjom po svoja osnovna učenja… krajem 19. i početkom 20. veka i sam Vatikan je konačno shvatio prednosti učešća u demokratiji i odgajanja stranaka koje će braniti crkvene poslove… U suštini su gledali kako da ograniče narod kroz institucije poput ustavnih sudova, nametnu mu moral preko crkvenog učenja i podvrgnu ga novom, nadnacionalnom poretku: Evropska konvencija o ljudskim pravima, na primer, bila je tvorevina britanskih torijevaca i kontinentalnih demohrišćana. Ovi drugi će postati i glavne arhitekte onoga što danas zovemo Evropskom Unijom. Konačno, demohrišćani su – kao i katolici, po prirodi internacionalni – slabo vrednovali nacionalnu državu.“[v])

Можда је МАЛА тајна нетрпељивости између србијанских прајдарадера и породичних шетача пре у „сасвим супротној“ супротности. Православни православни, тј. они какви су Срби, макар у легендама, некада били („само ти синко ради свој посао„), а какви су и дан данас Грци, Сиријци, Копти, Палестинци, Етиопљани, Еритрејци, Румуни, Бугари па и руски народ мимо КГБолигархског племства … засигурно би имали  хришћанскије методе против прајдарадера, својих заблуделих овчица, од „уби, закољи, да … не постоји„. Новоправославни, који још од Титине смрти болно (по мене православног) све више личе на католике из скечева Ирца Дејва Алена и најгрђих расистичких стереотипа „правоправославних“ о католицима, преферирају хистерије и екстазе инквизиторског типа. Нећу да се упецам на реч екуменизам јер се ни Артемијевци (чији вођа својевремено беше активан у протестантском Светском савезу цркава) ни „serbiantrueorthodox“ баш нешто не разликују по овом питању: „Хришћанство није против мира и толеранције, али оно не може да подржи и толерише баш све. ..Треба љубити само добар мир, који има добар циљ и сједињује са Богом. А када се ради о очигледној безбожности – говоре Свети Оци – онда пре треба пристати на огањ и мач, без обзира на захтеве времена и власти, и уопште на све…“[vi] Но, МАЛА тајна је мање битан разлог нетрпељивости, само онолико колико данашњи Срби фермају Цркву, а ВЕЛИКА, она насловна – већи.

Анализирати „католичке утицаје“ кроз „призму“ Хантингтоновских „сукоба цивилизација“ ћорава су посла интелектуалаца по-ћетника. АЛи „кроз призму“ Екмечићевских увида о Ватиканској доктрини регионализма и политиколошких о карактеру демокршћанских странака и доктрина да. Јер ми,  динарска браћа православне, католичке и исламске вероисповести никакви различити „светови“ нисмо. АЛ су нам нпр. странке – кесе. Углавном демокршћанске, тј. клерикалне, народне. Од ХДЗ- преко СДА, разних Народних у Црној Гори, СРС-а и ДСС-а до Напрдњака. Мислите мало и о томе,  понављам: „U suštini su gledali kako da ograniče narod kroz institucije poput ustavnih sudova, nametnu mu moral preko crkvenog učenja i podvrgnu ga novom, nadnacionalnom poretku“.

Тако и Хољевац заговара „сублимираним порукама“ све мантре које користе, осим владајућих „народних“ партија и  ЛБТГ и Двери и сва остала „браћа по мозгу“[vii]:

  А) зар вам „pobjeda principa liberalizma nad principima demokracije“ не личи на „супротност“ између „грађанске и националне државе„, омиљено разликовање Манчестера од јунајтеда у источном делу Илирика? (Манчестер без јунајтеда је нешто „сасвим супротно“, као шта је „грађанско“ без нациналног или „демократија“ без либерализма). „Побједа“ је иначе свршена ствар, „неупитна“;

Б) па латентни (ауто)шовинизам: „s Rusijom i Srbijom ne ide. Je li to zato jer je Srbija primitivnija zemlja od Hrvatske, a Hrvatska primitivnija od recimo Nizozemske? … Jesu li Srbi divlji indijanci koje treba „pokrstiti“… Ne radi se tu o „zaostalosti“, iako je protestantski svijet nesporno danas najrazvijeniji)

В) па етничка и конфесионална „усудност“: „Stvar je ipak ponajviše u tome što su kulturne razlike između pravoslavnog svijeta i onog zapadnog veće nego između katoličkog i protestantskog… radi se o tome da Srbija i Rusija pripadaju drugom civilizacijskom kontekstu ..“

Г) и „сукоб цивилизација“ у ком су наравно Динарци са запада у табору супротном Динарцима са истока „sve skupa zapravo samo odguruje Srbiju od zapada, i bliže RusijiNametnuti im pravila igre koja važe u dijelu svijeta koji sebe, s razlogom ili bez, smatra civiliziranim? Ili ih ostaviti na miru tamo gdje jesu … “ Како то не  важи и за геј параду у Сплиту и Хрватску?

Да сасвим упростим понављајући сам себе: „ми,  динарска браћа православне, католичке и исламске вероисповести никакви различити „светови“ нисмо„. „Дапаче“ исти смо у свом клерикалном (у најширем смислу, укључујући и ЛБТГ и остале „људскоправашке“ секте) фанатизму, како и приличи „мајмунима у зрцалу“. И то је сва тајна прајдарада. Никакве друге религије сем динарског фанатизма и бандоглавости ту нема. Да ли вам Жене у црном или бојвнице Лабриса личе на „цивилизацију“ шашавих америчких или холандских феминисткиња или на црногорске нарикаче из филмова Живка Николића?

Укратко „католичка пропаганда“. Није чудо што је објављена у дневно.хр а не у дневно.ср.

[i] https://prevrat.com/2014/10/01/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98/

Преузето са (ко воли влашким писмом)  http://www.dnevno.hr/vijesti/regija/133677-beograd-kao-belfast-uz-ovakvo-osiguranje-i-ovk-bi-mogla-organizirati-paradu-u-beogradu.html

[ii] https://prevrat.com/2014/10/01/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98/

Преузето са (ко воли влашким писмом)  http://www.dnevno.hr/vijesti/regija/133677-beograd-kao-belfast-uz-ovakvo-osiguranje-i-ovk-bi-mogla-organizirati-paradu-u-beogradu.html

[iii] http://branali.blogspot.com/2014/03/blog-post_7.html

[iv] http://www.nspm.rs/prikazi/otac-nemackog-ujedinjenja.html

[v] http://pescanik.net/2014/07/uspon-i-pad-evropskih-demohriscana/

[vi] +Акакије, епископ Утешитељевски

http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/2014/09/2014.html

[vii] http://branali.blogspot.com/2011/08/blog-post.html

(брАнали)

Advertisements

27 mišljenja na „Бранимир Марковић: ПАРАДА ПОНОСНИХ ДИНАРАЦА

  1. „Укратко „католичка пропаганда“. Није чудо што је објављена у дневно.хр а не у дневно.ср.“

    баш ме занима који читалац дневно.ср би читао нешто што је написао неки Марцел (или Анте, или Мислав…)
    Као што ни у дневно.хр нико не би читао текстове неког Добривоја (или Милорада, или Живадина…). Али то само говори да је у праву Марцел а не ти. Ми јесмо два народа – без обзира на заједничке корене и потребе људи сличних теби.

    Liked by 1 person

    • Међународно право се и те како бави дефинисањем народа, тако да су Срби и Хрвати народи, и то два, простом операцијом у народу познатом као 1+1.

      Курди рецимо нису народ, по међународном праву, већ етничка група. Српски муслимани су били етничка група, све до дејтонског потписа који их правно класификује као народ.

      За разлику од већине плебса, брм ово вероватно зна, а игноранцију употребљава из разлога који су њему најбоље познати.

      Sviđa mi se

      • “ Српски муслимани“ не постоје изузев у траговима који ма колико да су дубоки, ипак нису ништа друго него изузеци. Да поменем само неке – то су Меша Селимовић, Емир Кустурица, Амир Чамџић, онај тркач Колашинац је на добром путу, и још по неки који се тако изјаснио а да нисам чуо. Остали су србијански или босански муслимани тзв. – Бошњаци, а онај ко мисли да ће их вратити вјери прађедовској тако што ће им упорно набијати на нос да су глупани који не знају ко су заправо, није пријатељ ни њима а ни данашњим Србима. Да би неко пожелео да постане Србин, најпре мора да стави прст на чело и размисли зашто би то за њега било добро. Лично, не могу да се сетим ни једног разлога зашто би то неко урадио, осим под утицајем неког халуциногена. Отежавајуће за нас у овом случају је што Ислам забрањује сваку врсту опијености (осим џихадом); значи – мрка капа од покрштавања и асимилације, да ми што нас је преостало видимо шта можемо учинити сами… Ако почнемо да побеђујемо, из искуства тврдим да нећемо моћи да се одбранимо од „неосрбаља“ који ће пожелети да промене страну. У супротном, идемо даље овим путем; па ко претекне.

        Sviđa mi se

      • Не међународно право се не бави дефинисањем тога шта је народ.

        Пре него што се лупи понекада треба размислити, а било би пожељно и неку књигу на ту тему прочитати.

        Sviđa mi se

      • Логичка увертира: народ је становништво одређене територије. То може бити становништво села, града, регије, државе, континента.

        Међутим, само један ниво има правни субјективитет, и назива се нација.

        О правном субјективитету видети оснивачку повељу УН. За специфичности видети Дејтонски споразум. Доста за читање?

        Толико о лупетању.

        Sviđa mi se

  2. то се у логици зове циркуларна дефиниција, највећа логичка грешка , зато што анте и срба не читају зато смо два народа, а зашто не читају? па јер смо два народа

    Sviđa mi se

    • 1. Постоје православни Срби.

      2. Постоје римокатолички Хрвати.

      3. У националном смислу, обе категорије су признате, независно од религије.

      Питања изведена из те три прилично основане премисе:

      1. Колико је то етничких група?

      2. Колико је то народа, по међународном праву?

      Ето аргумента за округлину Земљину нециркуларног карактера,

      Sviđa mi se

      • 1. Заједничко порекло нити је услов да се припада истој етничкој групи, нити је брана да се припада различитим етничким групама.

        2. Међународно право се не бави дефинисањем народа

        Liked by 1 person

      • 1. Постоје православни ALBANCI

        1a Постоје mAdjARI PROTESTANTI
        1b Постоје Nemci PROTESTANTI
        2. Постоје римокатолички ALBANCI
        2aПостоје римокатолички mAdjARI
        2b Постоје римокатолички nemci

        ne postoje nemcati katolici ni albanati katolici ni madjarati katolici

        3. У националном смислу, priynate su nacije u okvirima drzava / Austrijanci, Svajcarci, Nemci, Lihtenstajnci, Albanci, Kosovari svidjlao se ili ne, Madjatri itd

        etnicke grupe su Sopi, Seklulari, Asani, Cincari i mnogi drugi davno asimilovani u srpski iili okolne narode

        Sviđa mi se

      • Међународно право се и те како бави дефинисањем народа, тако да су Срби и Хрвати народи, и то два, простом операцијом у народу познатом као 1+1.

        Курди рецимо нису народ, по међународном праву, већ етничка група. Српски муслимани су били етничка група, све до дејтонског потписа који их правно класификује као народ.

        За разлику од већине плебса, брм ово вероватно зна, а игноранцију употребљава из разлога који су њему најбоље познати.

        Sviđa mi se

      • narod je istoojezička zajednica i nšta ni više ni maњe.. . „међународно право“ је јасно одговорило Хрвасткој тијеком преговора да ни не помишља да ћже да има посебан језик у ЕУ мимо међународно признатог и научноо – у лингивистичлчким круговима, једног јединог српско-хрватского језика..у Хашком трибунаклу се преводи на један језик – БХС, Шешељу није признат приговор да не разуме преводиоца хрватицу…
        а што је још важније Врабац је у праву – мађународно природно право признаје власност становништва териториеј – нације а не истојезичких скупина на разним територијама попзут Курда.ни етничких група на оистзој територији

        Sviđa mi se

      • Српски и хрватски народ су два различита међународноправна субјекта. Остале несубјективноправне категорије могу бити шта год хоћете (етничке групе): сви Словени, војвођани, католици, и сви српскоговорећи, или део њих, као и белци или европљани. Обе категорије су „народ“, али не обе и међународноправни субјекат.

        Наставите даље (становништво насупрот народа) весело је.

        Sviđa mi se

      • „Српски и хрватски народ су два различита међународноправна субјекта.“

        Два питања:

        1. Да ли Срби у Босни припадају истом међународно правном субјекту као и Срби у Србији?

        2. Да ли су Срби у Босни исти народ као Срби у Србији?

        Али ја чак нисам у самом почетку ни о томе. Мислим да је реченица

        „Међународно право се не бави дефинисањем народа“

        била довољно јасна. Касније сам чак и болдовао једну реч да бих разјаснио.

        До сада ми је деловало да сте бар функционално писмени.

        Sviđa mi se

      • Иначе, да не буде забуне, ја сматрам да су Срби и Хрвати два различита народа, није језик једино што дефинише народе. У супротном, нпр. шпански народ би био много велики.

        Sviđa mi se

      • Тако је враБче. Заједничке корене нико не спори, али због милион разлога могло је доћи до одвајања једног дела народа од матице и његовог формирања као посебног народа. Нација је појам везан за државу и са народом нема пресудну везу; постоји много народа који се никада нису формирали као нација, једног и ми (мислимо да) јако добро познајемо. То је најједноставније објаснити правећи аналогију са породицом. Када се син одвоји од родитеља, ожени се, он заснива своју породицу; ма колико да воли родитеље и они њега, они више нису део његове породице већ „само“ најближи рођаци, нова породица му је супруга и потомство… Али, коме то говорити?

        Sviđa mi se

      • врапче, ком народу припадају људу који говоре шпански ван шпаније? и људи који говоре енглески ван енглеске? слажем се да нису енглези или шпанци, ал да ли су американци и аустралијанци народ? њима се у документима уписује етницити и националити

        Sviđa mi se

      • правећи аналогију са породицом. Када се син одвоји од родитеља, ожени се, он заснива своју породицу; .. to se zove nova država a njeni članovi – nacija.. ali to ne menja činjenicu da su istog na-roda. bez obzira da li se braća vole ili mrze.. da li je jedan hevi metalac a drugi panker… mi se ovde sporimo da li je bolja mržnja i laž nego makar trpljenje i istina

        Liked by 1 person

      • @brm

        to se zove nova država a njeni članovi – nacija..

        Не мора да значи. Мислио сам да смо се сложили да становништво једне државе и нација нису исто. У Србији рецимо, живи њено становништво али – могу ли се ти становници назвати нацијом? Попут Американаца, Аустралијанаца кје си управо поменуо? Значи, када Петар Петровић узме „део“ од оца и заснује своју породицу, он остаје Петровић; он није променио идентитет, већ само врсту заједнице у којој наставља функционисање. На исти начин Срби могу да живе у десетинама држава широм света – они остају Срби без обзира на то где зарађују и плаћају порез… Али нису део српске нациоје јер она не постоји, да би постојала – неопходна јој је српска држава. На коју ћемо са оваквом памећу дебело причекати.

        Liked by 1 person

      • 1. Етнички Срби (један народ) у Босни, Црној гори, и Србији су различити правни субјекти (три народа) и када се форсира један од њих без икакве приче о уједињењу то само значи да се неко пушта низ воду.

        2. Етнички смо исти Срби, национално не. Једини јавни заговорник националног јединства (пошто су Срби п€Öке) седи у Хагу, а сепаратисти, еунионисти, и југослависти мешетаре.

        Међународно право третира народ као правни субјекат на државном нивоу. За дефинисање народа се користе два различита израза, са неправилном у потребом код Срба, јер је то нама виша математика: нација и етничка група. Ако то није дефиниција (ограничење) субјективитета народа онда се слажем да сам функционално неписмен, што се види из приложене расправе.

        Ви причате о идентитету – етницитету, који нема правни субјективитет, али је и он дефинисан, између осталог и заштитом етничких група од геноцида. По оба основа су међународноправно Срби и Хрвати два народа. Дакле, два облика народа су правно дефинисана (чак и национални савези) а ви болдујте шта хоћете.

        Када поставим, зна се коме, питања о томе (нацији и етницитету Срба и Хрвата) улетели сте ко слон у стаклену башту и без читања питања почели да одговарате, на радост Брма, који је добио изговор да не одговори ни на једно једино питање њему овде постављено.

        Sviđa mi se

      • Етнички Срби (један народ) у Босни, Црној гори, и Србији су различити правни субјекти (три народа)
        TRI NACIJE !!!!! NACIJE NACIJE NACIJE *NATIO=LAT OVDE RODJEN , A NE NARODA, НАРОД ЈЕ ЈЕДАН ИСТИ!!! зар је толико компликовано? швајцарци аустријанци лихтенштајнци немцаи а један народ – немци!! сиријци ирачани египћани, либијци јееменци– а један народ арапи …

        Sviđa mi se

      • Добро. Срби, Албанци, Мађари, Буњевци, Роми, Власи – Срби. Може?
        Може – ал’у мудима једне госпоје 😦

        Sviđa mi se

      • Може можда када би Срби научили разлику између етничке групе, нације (две РАЗЧЛИЧИТЕ дефиниције НАРОДА) и националне мањине (страног тела у нацији). Због неразумевања терминологије, Срби толеришу разне „националне“ мањине које немају ничије држављанство до неког од српских. И стварање политичких аутономија као реализацију тих пројеката, у којим се етничке групе третирају равноправно са нацијом, а народ је шатро нешто треће (један смо народ, југословени, илирик, и слична пропаганда).

        До тада ови који знају разлику могу да манипулишу, а потом ће бити касно. А и сад је, за много тога.

        Sviđa mi se

  3. 1. Ко је то Србима ближи – енглески протестанти или хрватски католици? Не могу да се снађем у тој вашој папазјанији.

    2. Православни Руси не долазе ни у разматрање, ту сте јасни, свака част, то заиста ценим.

    3. Како ви замишљате процедуру прихватања англиканаца као помесне православне цркве? Упутите ме, у уво сам се претворио.

    4. Шта треба православни да ураде да Енглези опросте што су их тукли, пардон, што нису добили статус православних? За чим иначе чезну и што им је смисао живота, и бискупинама о омуженим свештеницима. Зато су и забранили израз „пре и после Христа“ у свом јавном сервису, јер их православни одбацише.

    5. Шта о „православним џихадистима“ мислите, то је јасно. Него, ко вам је и где вам је тај џихадиста Акакије, и колико има следбеника?

    6. Шта српски патријарх каже – имају ли хомосексуалци право на парадирање? Знам, ко њега шиша, битан је Акакије, али ипак ме занима, шта да радим када су ми приоритет споредне ствари.

    7. Шта мислите о теми и о организаторима педербала и о власти која то одобрава? О томе (теми) ни абера.

    8. Надам се да је ухљебљење и даље сигурно и да се никаква столица не дрма.

    9. Фуј.

    Sviđa mi se

    • „Ко је то Србима ближи – енглески протестанти или хрватски католици? Не могу да се снађем у тој вашој папазјанији.“
      стварно је тешко схватити одговор из ове папазјаније: „ми, динарска браћа православне, католичке и исламске вероисповести никакви различити „светови“ нисмо„. „Дапаче“ исти смо … како и приличи „мајмунима у зрцалу“.“
      „Да ли вам Жене у црном или бојвнице Лабриса личе на „цивилизацију“ шашавих америчких или холандских феминисткиња или на црногорске нарикаче из филмова Живка Николића?“
      али кад неће да чита шта је написано ,онда- неће

      Sviđa mi se

  4. Ни на једно од седам питања, врло једноставних и прецизних, нисте у стању да одговорите. Чак ни на цитирано, занимљиво. Закључак: Клаус је неписмен.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s