И тата би сине… (3)

Процес социјализације дуговања готово да је дијаметрално супротан од програма који намеће ММФ, а који увек води у рецесију. Рецесија доводи до пада потрошње, пад порошње имплицира пад промета, а пад промета неопходно доводи до пада производње, што на крају доводи до општег сиромашења већине грађана с једне стране, и „тајкунизације“ привреде заједно са злоупотребом моћи власти

ens

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ЈАВНОМ ОБЕШТЕЋЕЊУ

Услед срачунатих и с намером изведених радњи већине активних политичара у последњих 20 година, велик број наших грађана доспео је у положај немогућности плаћања својих обавеза, немогућности намирења разних облика дуговања, немогућности одржавања живота достојног човеку те због губљења посла, пропадања пословања, примањем несразмерно ниских личних доходака, дошао у ситуацију губљења иметка, грађанских права, стандарда живота и стављања забране на раполагање делом личног дохотка. Овај закон припремио би амбијент за исправљање ових и сличних неправди и угроженима би били обезбедјени услови да својим пристојно плаћеним радом отплате своја реална дуговања или да се та дуговања наплате из штете која им је по овим основама нанешена.

Процес социјализације дуговања пре свега има за циљ да омогући свим грађанима Србије да имају нормалне услове за живот, да се људи у што већој мери ослободе од стреса и апатије и да се уз омогућавање запошљавања свима, у што краћем року постигне ниво реалне економије. Социјализација дуговања одвијала би се у три фазе.
Прва фаза је хитна додела новчаних средстава свим незапосленим лицима и онима чија примања или пензије нису довољне за минимум пристојног живота. Додели средстава не би претходиле никакве компликоване администативне радње.
Друга фаза је практично подфаза или наставак прве фазе, јер би се у другој фази заправо анализирала документација, покренуле иницијативе за прецизнију обраду података и вршила класификација корисника Програма социјализације дуговања, заједно са утврђивањем тачне висине новчаних износа за кориснике. Сви корисници одмах би добијали новчана средства, што би било ажурно евидентирано. У пракси, била би то врста аванса који би се исплаћивао месечно социјално угроженим грађанима. У другој фази би такође биле започете радње које би имале за циљ утврдјивање одштете за грађане по основу закона о јавном обештећењу. Тај процес, због своје комплексности и осетљивости, захтевао би много више времена, али би такође могао да буде спроведен по планираним фазама како би се стандард свих грађана што пре дигао на прихватљив ниво.
Трећа фаза разликовала би се од прве две по томе што би подразумевала обавезну исплату јавних дуговања у процентуалном износу од примљених средстава по основу социјализације дуговања, како би јавни сектор био такодје што пре, у целости реално солвентан. Ова, последња фаза би наравно садржала и преостали део започетих процеса из друге фазе, а морала би да отпочне 6 месеци након успостављања почетка процеса социјализације дуговања. Правна верификација и практична примена овог закона почела би даном почетка рада нове владе.

Процес социјализације дуговања има за примарни циљ доводјење животног стандарда свих грађана на пристојан ниво. Медјутим, овим процесом, неизоставно се покреће и рехабилитација целе привреде, јер би добијена новчана средства највише била коришћена (због политике процеса социјализације дуговања) управо у поправљању личног стандарда кроз куповину неопходних намирница и оних употребних предмета који су због нарушеног социјалног статуса већ дотрајали или их већ дужи низ година и није било у многим домаћинствима. На тај начин покренуо би се читав низ повећања прометовања, а самим тим и направила потреба за повећаним обимом производње.

Процес социјализације дуговања готово да је дијаметрално супротан од програма који намеће ММФ, а који увек води у рецесију. Рецесија доводи до пада потрошње, пад порошње имплицира пад промета, а пад промета неопходно доводи до пада производње, што на крају доводи до општег сиромашења већине грађана с једне стране, и „тајкунизације“ привреде заједно са злоупотребом моћи власти, с друге стране. Социјализација мора да обезбеди здраву прогресивну привреду, а здрава прогресивна привреда сама по себи смањиће потребу за малверзацијама, јер ће нормалан рад бити награђен  добрим личним дохоцима, а навелико ће бити отворен простор за све оне који имају индивидуалне, радне и креативне квалитете.

Бескредитна примарна емисија

Бескредитна примарна емисија има за циљ да буде подршка буђењу привреде у условима када је она потпуно руинирана, монополизована и својим садашњим потенцијалом и конфигурацијом, функционише готово у робовласничким релацијама.
Средства из оваквог облика примарне емисије била би пласирана на приказан начин кроз процес социјализације дуговања, а по потреби и кроз неке друге облике стимулације тржишне економије. Неопходно је напоменути да постоји огромна разлика између кредитне примарне емисије и бескредитне примарне емисије.
Кредитна примарна емисија нужно води ка инфлацији у оној мери у којој се испоставља камата за емитован новац. Окамаћивање новца из примарне емисије је процес који је у суштини само стимулатор повећања каматне стопе, јер банке штитећи свој интерес повећавају каматну стопу у складу са стопом инфлације. Стога је кредитна примарна емисија ефикасан метод уништавања друштвених добара, осиромашења оних који су везани за та друштвена добра, и истовремено систем богаћења одабраних појединаца. Оваква метода је била дата Милошевићу од његових налогодаваца, како би њоме били осиромашени друштвени ресурси, док се успут вршио процес јачања посебне микроолигархирске клике која има превасходни циљ да буде носилац привредних токова у другом делу осиромашења ресурса и обесправљивања грађана. Други део подразумева ангажовање страних корпоративних и мултинационалних компанија уз помоћ и подршку већ створене микроолигархијске структуре, код нас познате под називом – тајкуни. У том другом делу – код нас познатом као ДОСизам – неопходно је обезбедити пре свега стабилан курс. Из тог разлога, стабилан курс није ту због интереса грађана како то све време жели да нам прикаже, пре свега господин Динкић, већ је успостављен баш против интереса грађана, како би се процес отимачине ресурса наставио и тако створио амбијент робовласничких односа.

Као што смо видели, интеграција страних олигархијских интереса у домаћи привредни и друштвени амбијент има за нужан услов стабилан курс. Овај облик интеграције подразумева непостојање реалне конкуренције од стране домаћих снага, јер је успостављена микроолигархија за време Милошевићевог режима, већ унапред припремљена одступница за интересе светске олигархије и као таква врши оне прљаве послове, углавном кроз процес приватизације, послове којим ће избацити из привредне утакмице све истински здраве домаће привредне снаге, па чак и све оне иностране улагаче који нису у коресподенцији са светском олигархијском структуром.

Стога, бескредитна примарна емисија има вишеструки значај. Осим што активно и брзо покреће механизам оздрављења привреде, омогућује и равноправну утакмицу на тржишту за све заинтересоване, наравно за оне са искреним и професионално конструктивним намерама.

Енергија Народа Србије

Текст је преузет са сајта ЕНС – једне од алтернативних политичких организација за коју није познато  колику подршку има, ко је финансира (ако је уопште финансира) и тако даље, а простор на Преврату је заслужио јер овде није битно „ко“ него „шта“ говори. Наравно, ово задње није 100% тачно, сигурно није свеједно да ли се данас за права геј популације „бори“ неки дојучерашњи хомофоб, или се за евроазијске интеграције почео залагати неко попут Пере Луковића… Ипак, овде се ради о људима који до сада нису имали прилике да своје идеје представе широј јавности, стога – чујмо их.

драгослав павков 

Нема везе са мном, али нисам могао да одолим :)

Нема везе са мном, али нисам могао да одолим 🙂

Advertisements

5 mišljenja na „И тата би сине… (3)

  1. watch?v=nsK4VycWUus

    Не познајем човека, и можда сам се залетео у оцени добрих намера, али чињеничне грешке и нелогичности ме просто провоцирају. Констатација о погрешној и незграпној терминологији стоји и даље, у најмању руку.

    Форма текста и познавање економских појмова, битно је не само из филолошких разлога, јер је то занатски део писања, као што је мешање боје занатски део ликовних уметности. Није ми тешко, за разлику од Превратника, да из формалистичких разлога, схватим једнозначност написа ”српски” и ”србски”, као што ми није тешко да разумем да аутор под ”примарном кредитном емисијом” подразумева секундарну емисију, и да за примарну емисију користи израз ”примарна бескаматна емисија”.

    Како било, стилске мањкавости, тојест коришћење израза типа ”државна социнтервенистичка политикономија”, ”реформа се огледа кроз призму пропустљивости елемената претходне епохе”, ”нечестична енергетсковибраторна технологија“, само су шлаг на торти ”ординарне” интерпретације:

    1. Противљење интервенционизму и заговарање либерализма, у пасусу који претходи заговарању примарне емисије и бескаматног новца.

    2. Социјализација приватних дугова заменом теза представљена као социјална помоћ, у обједињеном предлогу ”Закона о обештећењу”. Народе, дигни кредит ко није, сви ћемо га заједно враћати! Ако не узмеш кредит, враћаш мој, свеједно. Ову духовитост већ имамо, на унутрашњем плану – кроз разне кредитне субвенције, и селективна толерисања неплаћања; а у платном билансу – социјализацију сваког приватног задуживања, кроз спољни дуг државе. И ТО ЈЕ УПРАВО ПО РЕЦЕПТУ ММФ, таква социјализација приватног дуга.

    3. Приче о повратку на село и пропасти градова ширењем те идеје интернетом међу лаптопима. Које би, мислим лаптопе, производиле, напајале и сервисирале добре виле, у паузи између искорењивања корова и испаше стоке. Врхунац цивилизације је када останеш на њиви, то је одавно познато.

    4. Дивљење клинцима који знају да минимизују мп3 плејер, и зато су много интелигентнији од предака. Није истинито, али је зато бар контрадикторно с претходном тачком.

    5. Уосталом, шта би народ на селу са новцем из примарне емисије? Куповао домаћи пасуљ? То може и без новца, за сирац. Проверено.

    6. Након свега, обећавање и радна места, милион. Од сеоског туризма, можда?

    Тако то испадне када мешаш чињенично сазнање о глобалној монетарној контракцији и властиту жељу да живиш као сеоски сликар. Можда си планирао да ореш, а не да сликаш? Или да слике и дизајн продајеш паорима – а зато им и требају паре, да купе твоју уметност. Ако је уметност врхунска комуникација, онда су ово неартикулисани звуци. Модерна уметност? Можда.

    Као што је незамисливо да Сикстинска капела буде осликана чичаглишама, тако је и незамисливо да озбиљан текст буде прошаран оваквим испадима. Будите уметник, будите естета, али и – научите занат и како мешати боје, молим. Властито убеђење да су комунисти добили изборе 1920, и слични гафови, не доприносе квалитету колорита.

    Liked by 1 person

  2. „а простор на Преврату је заслужио јер овде није битно „ко“ него „шта“ говори.“

    тако је, мада, хм… добро, о текст(овима)у:
    -занимљиво
    -има доброх идеја
    -НЕ одговара на главно питање – Шта чинити у случају западног оглашавања дужничког ропства, тј.банкрота који нам следи, само ако мрднемо лево или десно, свеједно?!
    П.С.Клаус је дебело у праву…

    Sviđa mi se

    • „НЕ одговара на главно питање …“
      „П.С.Клаус је дебело у праву…“
      Што? Јел зато што ни он никад не одговара на питања?

      Sviđa mi se

      • На које то конкретно питање Клаус не одговара?

        Изволите, наведите извор за ту тврдњу, да не испадне да лажете.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s