И тата би сине… (2)

Имајући у виду да су се производни ресурси из овог домена будзашто распродали власницима капитала стеченог на сумњиве начине, неопходно је у старту обезбедити паралелну структуру производње основних животних намирница и то из више разлога. Прво, држава мора да штити своје произвођаче и неимаре.

ПОЛЕМИКА НА ДЕСНИЦИ

Фундаменти Привредне Експанзије

Примарни задатак привредне експанзије је да у најкраћем могућем року омогући успостављање здраве привреде која ће кроз своју снагу и здраве назоре, омогућити сваком појединцу минимум достојног живота.

То свакако није само себи циљ, већ само платформа за неометано креативно испољавање индивидуалних вредности које не могу да буду испољене у декадентном и девијатном друштву ординарног либерализма. Сви здрави и конструктивни надзори ординарног либерализма, могу и треба да буду употребљени ако за њихову употребу постоји ваљан разлог. Успешност истинске реформе се огледа кроз призму пропустљивости елемената претходне епохе, који не само да неће бити опструктивне и кочеће природе, већ ће својом употребљивошћу досећи своју пуну зрелост и тако се коначно остварити и створити здрав простор за неку наредну парадигму.

1. Општи привредни раст

2. Специјални привредни раст

3. Потражња и поврат отуђених средстава

4. Социјализација личног и породичног дуга

5. Бескредитна примарна емисија

Општи привредни раст

Општи привредни раст подразумева оживљавање свих расположивих ресурса у функцији оздрављења привреде. Детаљна анализа постојећих ресурса, установљавање стратегије развоја на свим нивоима, јасна перцепција регионалних потреба, прављење стратегије кадрирања, одабир приоритета, успостављање билатералних и мултилатералних привредних релација, утврђивање простора за алтернативне делатности, доношење закона о заштити националних интереса у домену привреде чине низ неопходних радњи које би биле у функцији гарантованог привредног опоравка, обављао би их озбиљан тим стручњака из свих домена које су везане за привреду*.

Посебан простор у вези примене ових најсавременијих техника и технологија налази се у организовању обуке којим би се између осталог отворио огроман простор за повратак наших факултетски образованих стручњака расељених по свету. Едукациони центри би врло брзо могли да добију  карактер висикоприходовне извозне гране, јер се ради о потпуно новим техникама и технологијама, за сада непознатим у већем делу света.

Специјални привредни раст

Специјални привредни раст односи се на примену и развој стандардних производних грана од стратешког значаја. Пре свега то је базична производња хране.
Имајући у виду да су се производни ресурси из овог домена будзашто распродали власницима капитала стеченог на сумњиве начине, неопходно је у старту обезбедити паралелну структуру производње основних животних намирница и то из више разлога. Прво, држава мора да штити своје произвођаче и неимаре. У том контексту морају се обезбедити ресурси за откуп сировина под условима који би максимално погодовали произвођачима. Држава ту мора да игра најзначајнију улогу и да снажно постави виталне приоритете који би апсолутно морали бити у интересу грађана који су у улози непосредних произвођача. На тај начин би се обезбедила експанзиона репродукција где би се низом стимулативних мера, пореским и другим олакшицама и бенефицијама, каналисао и обезбедио даљи развој.

Неопходно је и организовање детаљне истраге свих приватизованих предузећа, са посебним акцентом на детаље услова куповине и услова продаје стратешких производних ресурса.
Међутим, ако се жели потпуно правоснажно испитати цео процес приватизације, ове радње не могу бити изведене преко ноћи, те се стога не сме дозволити да држава дође у позицију да буде уцењена: макар и у најкраћем периоду, од стране постојећих произвођача који за себе знају да могу бити предмет ревизије и одузимања права располагања стеченом имовином и ресурсима. У таквим процесима, неопходно је рачунати са временским периодом који је неопходан за доношење адекватне законске регулативе која би омогућила праведнији приступ датој проблематици, где би се водило рачуна о злоупотреби повлашћених положаја на државничком нивоу у стицању пословних позиција које су некима обезбеђивале енормне зараде, док је читав низ нових па и старијих предузећа пропадало због недостатка простора који би постојао да се правилније опходило према условима и амбијенту пословања.

У оквиру специјалног привредног раста, посебна пажња треба да буде посвећена ангажовању државе и локалних радних тела на очувању власништва над пољопривредно обрадивим земљиштима од стране домаћег становништва како би се обезбедили стабилни услови за производњу пољопривредних прехрамбених производа. Стратегија очувања аграрних ресурса (у домаћем власништву – прим. дрп) треба да има приоритет, поготово ако се узме у обзир раст цена хране на светском тржишту. Тренутно се интензивно ради на распродаји земљишта по багателним ценама, а осиромашењем грађанства обрадива земљишта доведена су у стање запуштености.

Потражња и поврат отуђених средстава

Према подацима којима тренутно располажемо, постоји значајна сума финансијских средстава која су у последњих 25 година разним шпекулативним методама изнешена из Србије. Ради се о вредности која прелази 300 милијарди еура, а вероватно, та сума је далеко већа. Нереално је очекивати да би се могао повратити већи део овога новца, али исто тако је реално да би се могао повратити значајан део. Део новца је свакако отишао у руке оних који су били повезани са домаћим манипулантима из највиших државничких структура и припадају страним државама које вероватно не би омогућиле истрагу, јер се такође ради добрим делом, о високим званичницима неких врло моћних држава. Како год, чак и десети део тога новца био би и више него добродошао у смислу стимуланса привредној експанзији, а посебно у домену инвестирања у најмодернију и најефикаснију инфраструктуру. Поврат озбиљнијег дела средстава би такође омогућио и осавремењивање система друштвене заштите, па и свих оних сегмената организације и функционисања друштва (градске расвете, фасаде значајнијих грађевина, уређење сеоске средине, развој и неговање зелених површина и паркова, брига о животињама – животињским и биљним врстама, стимуланс развоја уметности итд.)

Социјализација личног и породичног дуга

У периоду од претходних 20 година, велики број грађана претрпео је мању или већу штету због разних непримерених и нелојалних законских, политичких и других одредби и злоупотреба. Општи амбијент који је створен, пре свега намером да се осиромаше и опљачкају сви постојећи ресурси грађана Србије, директан је узрок великог броја случаја губљења посла, пропасти приватног бизниса, рада за непримерено низак лични доходак, непримереном условљавању приликом доделе радних места и других облика нарушавања грађанских права везана за рад.

У том контексту направили смо предлог закона којим би биле решене последице ових проблема.

Наставиће се…

Задржаћу се на утврдјивању простора за алтернативне делатности пошто оне спадају у домен који још ни у свету није довољно експлоатисан. Ту се пре свега ради о нечестичним енергетско-вибраторним техникама и технологијама у којима се налазимо далеко испред било које светске велесиле иако се поменуте методе ни из далека нису развиле у оној мери у којој би могле бити развијене, када би се њима посветила стратешка и координирана пажња. Поменућу неколико примера. Познато је да је већина држава у ЕУ донела закон о заштити од геопатогених и нејонизирајућих зрачења. Исти закон је донешен и код нас, али још није ступио на снагу (требало би да буде на снази од 2012- те године). По том закону, сви простори у којима се људи задржавају дневно по неколико сати и више, морају имати заштиту од ове врсте зрачења. Постојеће стандардне технологије, осим што су кабасте и знатно оптерећују искористљивост простора, из истог су разлога далеко скупље у односу на нечестичну енергетско-вибраторну технологију. Улагањем у ову технологију, држава би могла да обезбеди озбиљан простор у расподели огромног профита који је више него реално остварив због јединствене технологије, за сада готово непознате у свету. Други пример је примена нечестичне енергетско-вибраторне технике у домену медицине, која такодје није у довољној мери заступљена у свету, пре свега због интереса фармацеутске индустрије. Поменута техника је у извесној мери развијена у Словенији и даје фантастичне резултате. Наши капацитети у том домену далеко су испред њихових и да ова грана може да буде стожер привредне стабилности ако би јој се посветила пажња. Као таква била би акцелератор развоја неколико привредних грана које могу бити укомпоноване у систем мултидимензионалног функционисања. Поменута техника која се практикује у Словенији већ добила референце да ускоро постане и званична медицинска грана целе ЕУ, што би могао да буде медијум за остваривање примата у потпуно новој профитабилној области, која би била применљива на 550 милиона становника колико данас има ЕУ. Трећи пример односи се на пољопривредни развој употребом метода и техника у оквиру којих се користе природна средства за узгој и заштиту биљака. Применом ових метода се постиже вишеструка предност. Осим што се чува плодност земље, пре свега употребом природног, а не техничког азота, добија се и огромна разлика у приносу, уз истовремено повећање квалитета хранљивих или индустријских квалитета биљака. На пример, драстично се повећава проценат беланчевина у пшеници, што омогућава узгој индустријске пшенице чија је цена на тржишту понекада и два и по пута већа него цена стандардне пшенице, а да је при том производна цена готово идентична са стандардном пшеницом. Тренутно не постоје количине које се не могу продати на берзанском тржишту. Уз примену ове методе, готово синхроно се повезује и употреба и производња алтернативних извора енергије и производња те употреба органске производње. Словенија је такодје један од добрих примера где се већ увелико показују предности примене савремене „сустаинабле агрицултуре“ – пољопривреде која је самоодржива на дужи временски период. Словенци су недавно увели програм којим стимулишу сељаке да прихвате овај вид пољопривредне производње, тако што свима који се одлуче на овај орак, дају 1500 евра месечно, бесповратног новчаног стимуланса. У оквиру програма врше унапред куповину свих производа и старају се о пласману на домаће и светско тржиште.

Advertisements

7 mišljenja na „И тата би сине… (2)

  1. имал’ овде неког ајнштајна или тесле да ми објасни шта је то:
    „нечестична енергетско-вибраторна технологија“ ?

    или бар неки линк да да, па да се самообразујем….

    Sviđa mi se

    • Ja ne znam, zato sam taj deo i izbacio iz teksta. Postujuci tvoju glad za otvaranjem novih horizonata, ipak moram da primetim kako namera autora nije promocija „energetsko-vibratorne tehnologije“ vec nesto sasvim drugo, nazalost toliko ociglednno da medju nama jednostavno ne moz da se primi.

      Sviđa mi se

  2. „Општи привредни раст подразумева оживљавање свих расположивих ресурса у функцији оздрављења привреде. Детаљна анализа постојећих ресурса, установљавање стратегије развоја на свим нивоима, јасна перцепција регионалних потреба, прављење стратегије кадрирања, одабир приоритета, успостављање билатералних и мултилатералних привредних релација, утврђивање простора за алтернативне делатности, доношење закона о заштити националних интереса у домену привреде чине низ неопходних радњи које би биле у функцији гарантованог привредног опоравка, обављао би их озбиљан тим стручњака из свих домена које су везане за привреду*.

    Молим вас, ко прима CV? Мислим, ја сам душу дао за ДИЈАГНОСТИКУ, која мора да претходи свему што следи…

    Sviđa mi se

    • добар сам и за обуку, већ сам радио те послове у „фирми“ једне државе веће од француске

      Sviđa mi se

    • Боље би било да своје ставове образлаже аутор, али како ми човек није доступан, да пробам, онако како ЈА „то“ капирам:

      оживљавање свих расположивих ресурса у функцији оздрављења привреде.

      Ово је илузија док се не испослује

      доношење закона о заштити националних интереса у домену привреде

      а то није никакав проблем; проблем је што код нас већина битних играча на оном чему тепамо са „тржиште“ мисли да се закон(и) односи само на неке друге, да су они и њихови интереси изнад закона. Како то превазићи? И треба ли такво стање уопште превазилазити јер имам утисак да твој омиљени колега коментатор у целој заврзлами не види ништа лоше, једино, могли би мало чешће да навраћамо на литургије. Ако се ипак испостави да нам ово лебдење нигде не одговара – како даље? По мом дубоком уверењу, неопходан је национални референдум на коме ће се сви Србијанци изјаснити на просто питање: Да ли сте
      а) за либералну капиталистичку државу са минималном регулативом и потпуно слободним тржиштем, која постоји да би штитила интересе превенствено својих грађана или
      б) за социјалистичку државу са „планском привредом“ у којој би добра која су нам на располагању била подједнако распоређена и доступна свим грађанима.
      Као што (верујем да) знаш, ја сам наравно за решење по „а“ (ортодоксни либерал :)), а сигуран сам да ће већина грађана бити за другу опцију. Јер „пучина“ кад јој даш да се пита, јако воли да функционише по принципу „дај шта даш“, а кад функционишући на тај начин ствар пропадне, онда најбоље обожава да се упусти у анализе и тражење крив(а)ца. Ипак, пошто сам тако ортодоксан за мене је воља већине закон, а то што никог не могу да опасуљим сматрам личним неуспехом и хроничним недостатком убедљивости. Наравно, криви су и моји сарадници интелектуалци који не знају да ме артикулишу, али њих никад не бих ставио на прво место. У томе се разликујем од већине, ја знам да не знам али се трудим да научим, прихватам свој хендикеп, а дружећи се са паметнијима – верујем да ћу једном до неких одговора ипак и стићи. Ово друштво нема проблем са мном и са пар сличних примерака, већ је у проблему са самим собом као што месецима покушава да објасни други залуђеник – ДрТ. Кад престанемо да се лажемо и самообмањујемо барем о ономе очигледном, створиће се услови и за разговор. Ово што је данас уобичајено на „патриотском вебу“ је далеко од разговора, више је курчење дипломама и кићеним цитатима истомишљеника. То може да помогне у смислу да један број неспорних патриота стално обитава на Мрежи и ко запета пушка чека сигнал за националну мобилизацију, једино се плашим да ћемо се пре сигнала превише добро скапирати и посвађати а да битке са мрским непријатељем неће ни бити.
      Апропо „Цвијиног блога“. У чему се молићу фино његов сајт разликује од Преврата, осим по непрестаном тражењу спонзора? Газда сам пише колумну и даје „смернице“ према истоку. Кад си тамо видео полемику? Ауторски текст новинара НС на неку тему која већ није прежвакана у српским и руским новинама?
      Значи, иста ствар, једино тамо има више једномислија и саборности него овде, али јбг, либерализам је (као што знамо) Сотонино масло… Нећу се старати да Преврат почне да личи на НС или било шта патриЈотско јер је будућност у превратима (кад нешто не шљака, треба да се мења) а не у гуслању и тамбурању.

      Sviđa mi se

      • све се слажем, осим за „социјализам са планском привредом“… мислим, то не може бити опција чак ни србима на референдуму, мада смо ми, као што се зна, јачи и од судбине, јер се, просто, ради о немогућој мисији, бар у овом, данашњем свету, уређеном по западним правилима…

        Sviđa mi se

      • Знам ја побро да ми немамо НБГ као НДР Кореја па због тога не можемо имати ни планску привреду; штос је у томе што то не жели да зна већина србских патријота.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s