СРБИЈАНСТВО КАО УСЛОВ СРПСКЕ СВЕСТИ

Српство не препознаје своје основно стремљење, свој правац пружања, своју улогу и свој метод живљења и опстајања. Јер србијанство као љубав према непрестаном изграђивању и небеске (врлинско усавршавање) и земаљске (свакодневно унапређивање и украшавање) Србије, јесте подлога за свако српско делање, оно даје смер и путоказе Србима.

 

zastave

Термин србијанство уопште није познат термин. Велика су лутања у покушајима да се он схвати и само ретки су успевали да ствар поставе на своје место. Лутања настају превасходно из разлога што се термин србијанство од самог свог настанка користи неадекватно. Прва употреба овог термина била је дириговано извитоперена, свакако смишљеним деловањем против српског народа, јер није одражавала суштину овог појма. Термин србијанство, који суштински представља одлику Срба, који Србе упућује и води ка стварању и изграђивању сопствене српске земље,који изражава унутарњу међусобну љубав Срба, лансиран је као име… као име једног дела српског народа, онога који се нашао у ослобођеној од Турака Карађорђевој односно Милошевој Србији. Дакле приписан је само једном делу Срба и то не као његова унутарња одлика, него као званично име. Чињеница је да такво име Срби у Србији никад нису прихватили, јер су схватали да је то апсурдно, али су Срби који су живели изван Србије олако усвојили ново име за део свог српског рода. Тиме су направили страховиту штету себи, јер себе више нису сматрали србијанцима, и тиме су губили и моћ коју ова реч носи, губили су способност да стварају српску државу. Управо су они били дужни да пруже отпор оваквом имену јер би то био начин да се сачува јединство Срба и да се настави борба за ослобађање и обједињавање свих Срба једном српском државом. Сам појам србијанство управо то и значи: србијанство подразумева тежњу свих Срба за јединственом српском државом, као омеђеном српском отаџбином. Активност Срба у том смеру, дакле у смеру изграђивања државе, отаџбине Срба, која би могла да чува и култивише српски идентитет, у којој племените тежње Срба могу да нађу своје упориште и постојан темељ и пруже неопходан оквир – то је србијанство.

Овај појам је покушао да предочи Србима и свету Љубомир Мицић објављујући 1940. године ,,Манифест србијанства“, који је одмах и забрањен, односно, Мицић није успео из разлога што је то било време у коме се такав подухват тешко могао реализовати. Било је још неколико покушаја да се овај појам исправно сагледа и протумачи, али довољног одјека није било. Погрешно схватање појма србијанство и данас доминира међу самим Србима и самим тим кочи сваки напредак и сваку добру и корисну делатност српства у целини. Без исправног схватања појма србијанство, српство је сасвим дезоријентисано у самом свом корену. Српство не препознаје своје основно стремљење, свој правац пружања, своју улогу и свој метод живљења и опстајања. Јер србијанство као љубав према непрестаном изграђивању и небеске (врлинско усавршавање) и земаљске (свакодневно унапређивање и украшавање) Србије, јесте подлога за свако српско делање, оно даје смер и путоказе Србима. Свака иоле добра акција, будући да у недостатку србијанске свести бива непрепозната,  већ је у самом зачетку и теоретски осуђена на неуспех.

На нама је да појам србијанство расветлимо, доведемо га до његовог основног, суштинског значења и тек тада српство може да препозна себе, своје место и своје могућности. Само схватањем србијанства ми ћемо сазнати шта је српство и спознати себе саме.

Написао: Драган Марјановић

Србијански клуб

Advertisements

28 mišljenja na „СРБИЈАНСТВО КАО УСЛОВ СРПСКЕ СВЕСТИ

  1. Србијанство—губер по коме би се простирали, вертикално–хоризонтално,сви који живе на тим просторима. Прво Срби као најбројнији, други уважавани, сви обједињени испред себе са циљем,. створити, развијати и унапредити србијанску нацију, не дозволити расипање снага. За то изгледа никада није било згодно време, ни у оно Мицићево, нити данас.Да је зачето у Мицићево, развијано, можда данас не бисмо имали силне жеље неких за санџаком до санџака,републиком до републике. Ко је тада забранио „Манифест србијанства“, добро је знао шта ради, а и за кога.Они који су смислили име једне нације и произвели је у обећану земљу, ове србске просторе радије су видели зарушене.
    Чудно је то вишевековно „пријатељство“, према све се више открива, сопственој колевци.

    Sviđa mi se

  2. „Термин србијанство, који суштински представља одлику Срба, који Србе упућује и води ка стварању и изграђивању сопствене српске земље,који изражава унутарњу међусобну љубав Срба, лансиран је као име… као име једног дела српског народа, онога који се нашао у ослобођеној од Турака Карађорђевој односно Милошевој Србији. Дакле приписан је само једном делу Срба и то не као његова унутарња одлика, него као званично име. Чињеница је да такво име Срби у Србији никад нису прихватили, јер су схватали да је то апсурдно, али су Срби који су живели изван Србије олако усвојили ново име за део свог српског рода. Тиме су направили страховиту штету себи, јер себе више нису сматрали србијанцима, и тиме су губили и моћ коју ова реч носи, губили су способност да стварају српску државу. „

    Ово већ има неке логике, односно у томе има неке истине. Наравно не обухвата целу истину, али је добра почетна основа за дијалог.

    Sviđa mi se

  3. СРБИЈАНСТВО КАО УСЛОВ СРПСКЕ СВЕСТИ (…) Термин србијанство уопште није познат термин.

    Оно што није цела истина, није истина – Contradictio in adjecto. Срећно нам било са променом свести и основом за дијалог. Толико што се тиче реторике, терминологије, и наслова.

    Што се тиче суштине, шта Мицић каже о србијанству:

    У њему је (Манифесту србијанства, прим. Клаус), urbi et orbi, Мицић завештајно указао на србијанство једини лек за болест југословенства: „Као свесрпски народни полет и покрет, србијанство као жива сила опште народне и државне обнове, србијанство као носилац српског законског поретка и уставне народне владавине, србијанство као уносилац српског реда и српске светлости у тројствени видовдански, и доцнији југословенски мрак и неред, србијанство као свесрпски дух, као стара основа новог и будућег политичког преображаја, србијанство као недвосмислена национална мисао, као школа грађанске свести и дужности, србијанство као неумољив бранилац међуљуцке правде и српске државне мисли, једине у једној земљи, србијанство као најмоћнија брана против рушилачке поплаве разједињења, пошто ниједна здрава краљевина (монархија) не може да буде федеративна држава, србијанство као свемоћан лек против федералистичког, фашистичког и комунистичког месечарства, а политички носилац ове мешавине данас је повлашћено хрвацство, што одувек у српском народу значи туђинство, србијанство као српска самоодбрана, као коначни политички правац и облик, као једино праведно решење засновано на историској стварности, а изражено у великим духовним подвизима, у великим војничким победама, и у сувише великим жртвама српскога народа, србијанство као заштитник свих вера, поред српско-православне као државотворне и националне вере, или као разводник свих туђинских цркава од државе, србијанство као носилац опште народне воље, као бранилац свих сталежа, свих друштвених слојева, свих грађанских, али нерушилачких слобода, србијанство као једини пуноважни спољашњи чинилац и унутрашњи делотворац, као неумољиви господар свеукупне државне управе, односно чувар њене савршене исправности и чистоте, србијанство као штит против свачијег спољашњег притиска, као убојито копље против сваког унутрашњег и покрајинског надметања са Србијом, србијанством или Србима уопште, србијанство као непробојни оклоп од челика против сваковрсног насртања, под именом равноправности, на српску државну творевину, на њезине творце или претставнике, против вештачког стварања нових народности, против беспримерног лудовања Србомрзилаца, србијанство као народна жижа и државотворна матица свих балканских и свих средњоевропских Срба, такозваних Словена, србијанство као једини и најмоћнији чувар јединствености српског многоименог народа и његове савремене државне творевине, која је, од победе до данас, на мртвом колосеку само зато што није на српском колосеку, србијанство као извор и утока законодавне и увек одговорне управне власти, србијанство као врховни закон земаљски! Без србијанства се никада није могло, без србијанства сe ни данас не може! У то име, и во имја зенитизма: Сви Су Срби Србијанци!“

    Ако је се слажете са Мицићем, слажете се и са мном.

    Слажете ли се?

    Sviđa mi se

    • слажем се са
      – србијанство као једини и најмоћнији чувар јединствености српског многоименог народа и његове савремене државне творевине, која је, од победе до данас, на мртвом колосеку само зато што није на српском колосеку
      – србијанство као извор и утока законодавне и увек одговорне управне власти
      – као жива сила опште народне и државне обнове, србијанство као носилац српског законског поретка и уставне народне владавине, србијанство као уносилац српског реда и српске светлости у тројствени видовдански, и доцнији југословенски мрак и неред
      – као заштитник свих вера, поред српско-православне као државотворне и националне вере,
      – србијанство као свемоћан лек против (федералистичког, с овим се неслажем), фашистичког и комунистичког месечарства, а политички носилац ове мешавине данас је повлашћено хрвацство, што одувек у српском народу значи туђинство – ПОВЛАШЋЕНО РВАЦСТВО СЕ ДАНАС ЗОВЕ СРбСТВО
      – србијанство као носилац опште народне воље, као бранилац свих сталежа, свих друштвених слојева, свих грађанских, али нерушилачких слобода, србијанство као једини пуноважни спољашњи чинилац и унутрашњи делотворац, као неумољиви господар свеукупне државне управе, односно чувар њене савршене исправности и чистоте,
      – као непробојни оклоп од челика против сваковрсног насртања, под именом равноправности, на српску државну творевину, на њезине творце или претставнике, против вештачког стварања нових народности, против беспримерног лудовања Србомрзилаца,

      АЛИ СУВИШЕ ПАМФЛЕТСКИ за опис простог покрета за успостављање нормалне државе Србије, какве су све одрживе земље света и ништа више ни мање..

      Sviđa mi se

      • с нагласком на – србијанство као уносилац српског реда и српске светлости у тројствени видовдански мрак и неред
        – чувар јединствености српског многоименог народа

        Sviđa mi se

      • Ево још мало из тог памфлета:

        ”Дајмо цару царево, а Србину Србиново: потпуну безбедност и поштовање личности, културну предност и политичку слободу, неограничену слободу мисли- и србовања. Укратко, слободан српски народ у слободној и српској држави од Охрида до Триглава, а у својој држави — свесрпско србијанство. Најзад, признајте и сами: после најкрвавије победе у свецкој историји, доста смо се борили и за неузвраћену „брацку“ љубав, а још више за туђу лудост и туђинску корист — о горка судбино српска! — обоје нам донеше као награду најцрње понижење и унутрашње ропство: културно и политичко, духовно и морално. А ми ретки Срби што смо одавно у мрак прогнани, ми смо били гурнути у провалију само зато да не бранимо српску истину, да не ширимо светлост и дух српски… ми окорели Срби што никада не издасмо имена српског, ми све можемо трпети сем големе неправде и издаје, сем наметнутог ропства и мрака народу српском — па било све то чак и последица нечије превелике љубави за недостојног, по имену брата, по делу небрата, али одувек горег од сваког туђина!”

        Ако наставимо детаљно да чешљамо манифест, установићемо да је ”најприхватљивији” наслов и дискутабилан термин, а остало – ко шиша остало.

        Sviđa mi se

      • ”ПОВЛАШЋЕНО РВАЦСТВО СЕ ДАНАС ЗОВЕ СРбСТВО”

        Ово код Мицића нема, то је ваша властита агенда, коју потурате упркос чињеницама. Мицић је ЗА СЛОБОДУ МИСЛИ И СРБОВАЊА. Са благим прекидима, то се прогони већ сто година, а сваки уметнички правац прелази некад у карикатуру. Србовања има данас скоро искључиво на интернету, и практикује се углавном од не баш писмених људи.

        Јер су интелектуалци на платном списку туђина. Пример – РТВ Европске Србије. Једноставно.

        Sviđa mi se

      • ”ПОВЛАШЋЕНО РВАЦСТВО СЕ ДАНАС ЗОВЕ СРбСТВО”

        Ово код Мицића нема .. наравно да нема кад се у његво доба под тим иемном подразумевалка интегралистичка идологија која је укључивала све Србе „разних имена“ како сам каже.. а данас је пресликан рваЦки сепаратизам са промењеним придевом (срБски уместо рваЦки)… протежиран режимски на све стране, тј. интегрализам је забрањен чак и у коментарима
        а ви се и даље правите слепи код очију да није тако

        Sviđa mi se

      • Данас је забрањен интегрализам, у доба Мицића је било забрањено само име Србија, у име другачијег интегрализма. Дакле, супротна ситуација. Имамо данас причу о авној Србији, и то ”европској”, и забрану идеје интегрализма ван авнојевског. Два више два су четири, данашња Србија је антиинтегралистичка.

        И наравно, Клаус се прави блесав.

        Liked by 1 person

      • Србовање па још терминима ”србство” практикују управо интегралисти аматери, и то нема везе са званичном политиком Србије, а камо ли ”протежирањем”.

        Извините, али тешка глупост.

        Sviđa mi se

      • Мислим да је у питању емоционални и уметнички манифест. Наравно да је у питању свиђање, нарочито ако се узме у обзир изостанак високопарног и интелектуалистичког стила.

        Наивно и неауторитативно, што не значи и неквалитетно.

        Sviđa mi se

      • „Ako je kriterij teritorijalni sastav prije 1918., onda valja reći da Dalmacija prvi put ulazi u sastav Hrvatske za vrijeme Banovine dakle 1938. Dalmatinski sabor nikad nije uredio svoje odnose sa Hrvatskom, a nije ni razvezao svoje veze s Austrijom. On je u kaosu 1918. godine jednostavno ignoriran. Međimurje službeno 1919. ulazi u sastav SHS, a u Hrvatsku također s Banovinom. Istra ulazi u Hrvatsku 1945., kada ulazi i Baranja, Zadar i neki otoci. Gdje onda spadaju odnosi Boke s Crnom Gorom i dijelovi Slovenije koji bijahu u Italiji i Austriji? Zašto je po tom kriteriju Makedonija republika, ako je do 1918. dio Srbije? Nevjerojatna je ta površnost, neznanje i arogancija hrvatske političke elite, ako se to uopće može nazvati tim imenom….

        Priča o tome da su Albanci Iliri je povijesno neutemeljena, izmišljena, politički je pogubna, a sa znanstvene strane totalno non sequitur. Groteskno je što se ova anegdota događa u Zagrebu, središtu ilirskog pokreta i prenosi se predsjedniku Ruske Federacije u kojoj djeca uče da su Rusi došli s Balkana, što znači da su ilirsko-pelazgijskog porijekla. To pokazuje da je ideja ekskluzivnog hrvatstva na kojem je idejno utemeljena RH zapravo protunarodna i samoubilačka. Također je ideja Jugoslavije bez ilirske ideje nonsens. Dok se ilirce pitalo, naša politika bila je jugoslavenska i autohtonistička, dok se ovi mudraci po švapskom dekretu nisu sjetili da „od stoljeća sedmog tu Hrvati dišu“. Isto je i s drugim feudima, jer sve naše klike nameću promašenu paradigmu o dolasku Slavena.

        to je ta balkanizacija, savez Briseljaka i Seljaka. Briseljaci postave na vlast seljake koji ne vide dalje od nosa, a onda se ovi krve, svađaju, tuku, lažu, kradu i mudruju, nedjeljom mire, jedu i piju ispred neke zadruge baš kao svi seljaci. U ponedjeljak Jovo, nanovo.“

        http://www.nexus-svjetlost.com/kolumne/domagoj-nikolic/item/1409-domagoj-nikolic-seljaci-i-briseljaci

        Sviđa mi se

      • Činjenica da je Isaac Newton, također krivotvoreni alkemičar i metafizičar, otac i tvorac modernog prosvjetiteljstva i tragač za Jeruzalemskim hramom, bio arijevac samo doprinosi vjerodostojnosti arijevske doktrine. Bio je to i John Locke, filozof koji je presudno utjecao na začetnike Američke Republike. U njegovoj filozofiji prirodnog zakona i prirodnog prava, arijevski unitarijanizam je svrstan s potrebom tolerancije pri čemu se nadležnost vjere organičava samo na ona pitanja koja se ne mogu rješavati isključivo razumom. Danas smo svjedoci da su osnovni postulati Američke republike poljuljani u samim temeljima. Američki ideali su krivotvoreni i tako je nekad slavna država pretvorena u svoju vlasitiu suprotnost. Rekli bismo, ništa čudno, jer već toliko o tome znamo da nam ni tehnokratska i lihvarska EU tiranija ne pada teško i nijedno dno nam nije preduboko.
        То и ја стално говорим али кад нисам релевантан 🙂

        Sviđa mi se

      • Аха, стигли смо и до Аријеваца…

        Не бих да кварим журку, али то обично завршава овако:

        Sviđa mi se

    • „Оно што није цела истина, није истина – Contradictio in adjecto.“

      Бојим се да ствари нису баш тако једноставне. Наиме, ја описујући неки појам (појаву, предмет…) могу изнети низ истинитих тврдњи, а при томе не дати потпуни опис исте/истог.

      „Слажете ли се?“

      Са овим Мицићевим сочињенијем?
      Ма хајте моливам Вас, то је као да сте ме питали да ли се слажем са неком песмом или сликом. Такве ствари се човеку могу мање или више свиђати или не, али разматрати ово као озбиљан политички манифест би било урнебесно смешно.

      Liked by 2 people

      • Ако је до свиђања, рецимо да ми је манифест симпатичан, но, са друге стране, изгледа ми прилично наивно 🙂

        Sviđa mi se

      • Наравно да је наиван; не постоји ништа што је за просечног Србина довољно осмишљено и довољно квалитетно… Ипак, Српску револуцију нису покренули ни Доситеј ни Леонтије (најученији Србљи тог доба), већ неписмени сеоски и нахијски кнезови којима се над главама надвијао оновремени хашки трибунал.Интелектуалци су једноставно препаметни, па кад „ствар“ сагледају са свих страна, испада да је најбоље седети уз нечији казан. За двеста година нисмо еволуирали ни за јоту, тако да ће се и овог пута десити иста ствар: Неки поштени и наивни Срби ће отпочети пичвајз, дотераће до једне тачке после које неће умети даље, а онда ће им се понудити покварени паметњаковићи (који су покварени јер их данас нема нигде) да их артикулишу и преузму ВЛАСТ. А онда (ко претекне) опет из почетка…

        Sviđa mi se

      • „Ипак, Српску револуцију нису покренули ни Доситеј ни Леонтије (најученији Србљи тог доба), већ неписмени сеоски и нахијски кнезови којима се над главама надвијао оновремени хашки трибунал.“

        Тако је.
        А сада наградно питање…у коју од две горе наведене групе спада Мицић?

        Sviđa mi se

  4. „Сви Су Срби Србијанци“ = Само су Срби србијанци Срби. Ако се појам србијанство исправно схвати.“

    Ако размотримо чињеницу да се ради о неприхваћеном и у контексту овог манифеста непознатом појму, од те дефиниције, до искључења огромног дела Срба из властитог корпуса ”оних правих” је само један корак.

    Liked by 1 person

  5. Заболе ме глава. Никада у расправама са српским националистима нисам схватао у чему је проблем са србијанством. Српство-национализам и љубав према српском народу, Србијанство-патриотизам и љубав према земљи Србији. Шта се у овоме међусобно потире или сукобљава?
    Може са расправљати где су границе земље коју зовемо Србија, и да ли су данас оне „довољне“. Међутим, обзиром на дубоку болест целокупног друштва које чини ову државу, могу да кажем да је сам очување ових граница велики посао, а снови о проширењу националног простора могу да дођу на ред након преласка у позитиван тренд наталитета, сређивања стања у друштву, чишћења свих слојева од корупције, јачања војне моћи итд. итд.
    Такође ми се чини као много поштеније и много реалније нуђење браћи Србима из Босне и Црне Горе савеза независних држава, који би прерастао у конфедерацију, а затим у федерацију Српских земаља (земаља у којима Српски народ чини већину), него некаква насилна итеграција у државу која никада није ни постојала („Велика Србија“), и која би изазвала револт и код Српских националиста у овим државама који према њима гаје патриотска осећања.

    Sviđa mi se

    • Па просто ти је Нешо. Србијанство јесте комунистички колоквијални израз за Србе који живе у „ужој Србији“ тј Србији без Косова и Војводине.Међутим Србијанство не подразумева љубав према држави Србији већ према „српству“ тј према народу који се осећа Српским. Држава у том универзуму је нус продукт те љубави.
      Нажалост, ово је трагична прича о једном народу који је живео под три тотално супротстављена система и сходно томе развио три потпуно различита идентитета. Спајање у једно захтева да се ти идентитети одбаце тј слију у један а то се никоме не мили јер се некако њему чини да је баш његов тај у који остали треба да се улију.

      Liked by 1 person

    • Такође ми се чини као много поштеније и много реалније нуђење браћи Србима из Босне и Црне Горе савеза независних држава, који би прерастао у конфедерацију, а затим у федерацију Српских земаља (земаља у којима Српски народ чини већину), него некаква насилна итеграција у државу која никада није ни постојала („Велика Србија“),
      i meni

      Sviđa mi se

    • на то гледам овако – постоји разлика између схватања нације/народа што је у основи свих заблуда. На западу (и у Храватској, Босни) се под нацијом/народом сматра укупно становништво једне територије/државе, са истим језиком и културом, без обзира на етничку припадност. С ове стране Дрине, схватање је да народ/нацију чине припадници једне етничке групе, без обзира како су распоређени у односу на тренутне државне/територијалне границе.
      Отуда, по овдашњем схватању, „Србијанство“ представља ужи појам, попут „шумадинства“, „мачванства“, „војвођанерства“, и у суштини је противан српским интересима, јер се одриче Српског народа ван Србије.

      Sviđa mi se

  6. Ko finansira taj Srbijanski klub? Sa Srbijanstvom su počeli Vatikan, Austrougarska i hrvati. Ljubomir Micić se upecao na ovaj mamac ili je bio plaćen da napravi novu podelu među Srbima. Interesuje me šta bi o tome rekli Njegoš, Tesla ili Andrić, koji nisu bili Srbijanci.
    Ako dozvolimo da postanemo Srbijanci, izgubićemo i ovo malo istorije koju nam priznaju. Bićemo nova nacija bez igde ičega, odvojena od Srba i Srbstva. Katastrofa.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s