И тата би сине, али…

Политикономија је зависнички везана за политичке одлуке и у својој самој основи се не везује за природне економске законе, већ за субверзивне методе злоупотребе моћи.

Једини реалан и здрав облик развоја привреде заснован на вредностима грађанске демократије и грађанског либерализма је у њиховим изворним облицима.

једнакост гарантује свима једнака права, а јединство изградјује амбијент да би та иста права била сврсхисходнија у погледу стварања и функционисања здраве и успешне заједнице.

misko

Привредна експанзија модерног, интерактивног друштва у центар свог интересовања ставља појединца, просечног грађанина и задовољење минимума његових потреба. У оваквом друштву не постоји категорија повлашћених појединаца, а сваки члан заједнице има право на рад. Кодекс оваквог система је да су сви расположиви ресурси и средства искључиво у функцији благодети друштва, а сваки појединац мора имати једнако право да у складу са својим потребама, могућностима и опредељењима, учествује у стварању привредних добара.

Патерн привредне експанзије полази од основног економског закона да рад ствара вредност. Само прихватањем необориве чињенице да ниједан облик капитала не може без људског рада да створи вредност, трансцедентирамо оквире, сада већ видљиво декадентне и застареле форме самозваног неолибералног капитализма, а реално, најординарније државне социнтервенистичке политикономије. Ова државна, социнтервенистичка политикономија као основни мултипликатор привредних ресурса користи комбиновани метод војне интервенције једне или више држава са разним облицима софистицираних субверзивних делатности, како би се докопала виталних привредних ресурса по нереално ниским ценама, независно да ли су ресурси природна добра, инфраструктура или људски рад. Таква интервенистичка економија не може се називати либералном, већ се мора назвати именом које јој припада – политикономија! Зашто политикономија? Из једноставног разлога.

Политикономија је зависнички везана за политичке одлуке и у својој самој основи се не везује за природне економске законе, већ за субверзивне методе злоупотребе моћи.

У медијима су све присутније изјаве званичника евроатлантског хегемонизма, које имају за циљ да тренутну клонулост и декадентност постојећег демократско либералистичког поретка, виде као аргумент за поновно успостављање преживелог државног интервенционизма. Циљ је да се угуше здраве вредности поменутог демократско-либералистичког приступа организацији друштва и поново намакну комунистичке одоре као темељ рехабилитације друштва. Ова опасна игра има за циљ да уклони све оне здраве елементе који по свом фундаменту и исходишту могу бити потенцијална снага привредне експанзије, а кроз централизацију управљања. Ова потреба хегемонистичких евроатлантских сила није произишла као последица новонастале ситуације, већ је део давно зацртане стратегије о урушавању права и слобода грађана свих нација, а на основу стратегије одржавања и јачања сопствене моћи. Можемо да закључимо да поменута „нова“ представка евроатлантиста о потреби успостављања државног интервеционизма, представља јавно обелодањење замагљене суштине привреде ординарног неолиберализма!

Да би јасно видели ову стварност, неопходно је најпре направити разлику између ординарног либерализма и изворног либерализма. Либерализам евроатлантских сила којег смо видели на делу у том контексту ћемо назвати ОРДИНАРНИМ ЛИБЕРАЛИЗМОМ, јер је кроз реторику наводне примене грађанског либерализма, заправо све време у ствари успостављао централистичку интервенистичку хегемонију. Једини реалан и здрав облик развоја привреде заснован на вредностима грађанске демократије и грађанског либерализма је у њиховим изворним облицима. У таквом облику, он је ослобођен хегемонистичке себичности, лажног представљања путем злоупотребе светског медијског простора употребом псеудомаркетиншких трикова. Овакав облик истинског либерализма, назваћемо ИЗВОРНИМ ЛИБЕРАЛИЗМОМ, за разлику од данашњег квазилиберализма који можемо да назовемо ОРДИНАРНИМ ЛИБЕРАЛИЗМОМ.

Привредна експанзија заснована на стварању нове вредности треба да буде темељ новог друштва, друштва у којем ће појединци којима је од стране грађана указано поверење, заједницу организовати пре свега по мери интереса саме заједнице, а у складу са свим хуманим, моралним и другим благородним принципима. Смисао овакве кохерентне и добро организоване друштвене заједнице лежи у благостању и задовољству сваког грађанина као индивидуе. Због индивидуалне различитости, нисмо сви једнаки, али то не значи да не можемо имати једнака права. Није у интересу развоја заједнице унифицирање појмова јединства и једнакости. Нихилистички приступ третману важности јединства, обично открива оне који немају намеру да учествују у изградњи друштва које ће омогућити стварни напредак. Често је таквим особама врло јасан циљ да овакве напоре дезавуишу у складу са већ унапред добијеним задацима на субверзивним радњама. Стога је веома важно напоменути да су појмови јединство и једнакост, драстично и суштински различити.
Јединство означава свесну потребу индивидуе о потреби функционисања у оквиру хармоничне заједнице. Јединство подразумева индивидуалну зрелост, где се заправо снага индивидуализма уједно и препознаје кроз освешћену потребу за хармоничном заједницом. Јединство у погледу индивидуе, значи пре свега пуно уважавање индивидуалне различитости. Кохерентно и зрело јединство и јесте најјаче, када је оно резултат намере зреле индивидуе, индивидуе свесне својих вредности и мањкавости, индивидуе препознате као недељиве јединице заједнице.

С друге стране, једнакост се односи на сасвим други ентитет. Једнакост се односи на опцију могућности прихватања права, обавеза и одговорности. Једнакост се односи на обавезе здравог друштва да не толерише давање приоритета права појединцима по било ком основу, осим оном који је законом и договором утврђен. Према томе, једнакост гарантује свима једнака права, а јединство изграђује амбијент да би та иста права била сврсхисходнија у погледу стварања и функционисања здраве и успешне заједнице. Јединство је снага неопходна да се закони и правда, максимално приближе праведности и на крају милосрђу, као највишем степену свести једног друштва у домену конституисања права.

наставиће се (ако треба)

Advertisements

27 mišljenja na „И тата би сине, али…

  1. Ако посматрамо Запад као неку врсту животиње, и то месождера, видећемо да је он сав витак, динамичан, без и трунке сала, лако се и брзо креће. Он је ефикасан. Са друге стране Исток је такође животиња али биљојед, он је тром,спор, окован у сало и у потпуности завистан од околине. Западу је Исток потребан ради хране, те стога када анализирамо његово понашање, имамо фазу прикрадања,фазу лова,фазу прождирања, фазу варења и фазу нервозе због поновне глади. Ове лепе речи рационалне и логичне, настале су у фази поподневне дремке предатора, док је варио преживара и у том моменту када пуног стомака лежи на земљи,када је тром и непокретан као и преживар, ствара тај кратак период разумевања и чини да су и предатори и преживари исти и да хармонија постоји. Данас смо у фази поновног лова и прождирања.

    Sviđa mi se

      • „Знаш и сам да мислим да слатко православље“

        А да ти престанеш да мислиш…мислим, видиш да ти не иде.
        Са друге стране, сигуран сам до постоји гомила других ствари у којима би се могао остварити, дакле, не клони духом.

        Sviđa mi se

      • У праву си.
        Сећам се тога, обећао јесам, а касније нисам стигао због посла нисам стигао.
        Ако се сећаш у вези чега је било, подсети ме. Веруј ми, пало ми је је на памет то више пута, просто, кретенски је кад нешто обећаш па после баталиш, да не кажем да ме је мало „жуљало“.
        Једино је проблем што се више не сећам у вези чега је то било, само се сећам тог обећања, које нисам одржао па ме то помало пече.

        Дотле, мало слатког православља 🙂

        Sviđa mi se

      • i moji omiljeni pravoslavci slatki

        i?
        imaš neki problem sa tim?
        inače, imotski sam (ovog puta) preživeo.
        pozdrav sa istre, pazina da budem precizniji.

        Sviđa mi se

  2. Где је то ”слатко православље”, у политичком смислу, у периоду након 1917? Будите љубазни, покажите ми пут, слеп сам.

    Што се тиче текста и идеолошких галиматијаса типа ”државна социнтервенистичка политикономија”, у питању је интересантан микс либерализма, социјализма, и неоправославне терминологије. Односно, класичан синкретизам у циљу оправдавања егалите идеологије, којој само мењају одело када нас бију да је прихватимо.

    А после ће нам опростити.

    Liked by 1 person

  3. Врапче, јел ти знаш шта у опште значи термин „слатко православље“? То што си окачио је православље а не слатко православље.

    Sviđa mi se

    • Изгледа да не знам, додуше први пут сам се са тим појмом срео читајучи Црњанског, али изгледа да ти не мислиш на то. Или можда мислиш?
      Но добро, ја не знам ни шта је „нечестична енергетско-вибраторна технологија“, па ни ком ништа,

      Sviđa mi se

      • Дефиниција „слатког Православља“, по ДРТ-у
        „Слатко Православље“ јесте комплексни амалгам који користи држава и/или њена елита како би компензовала негативне аспекте своје владавине, правдајући их „вишом силом“. У оперативном смислу, гледе служби, „Слатко Православље“ јесте психолошка операција која за циљ има да контролише популацију тако што јој даје псеудо религиозно објашњење за штету која је настала због неодговорности/не компетентности елите, пребацујући одговорност на Бога. Ради се о злоупотреби религије и религиозности у циљу очувања власти.

        Sviđa mi se

      • Верске заједнице су се одувек употребљавале ради очувања поретка, а то важи и данас. Данас разне протестантске секције протежирају хомосексуализам и феминизам, а и српски патријарх такође заузима о томе став у зависности од Дачићеве усправљености.

        СПЦ као организација није никакав изузетак, с тим што је у њој термин ”слатко православље”, и оно што са тим иде, остао у рудиментарним формама. То је термин много везенији за верску искључивост (фундаментализам), од данас пропагирајуће ”љубави”, ”братства”, ”сестринства”, ”браће и сестара”, ”плућних крила” и ”пуних плућа”. Потпуно вам је то без везе, и очигледно сте слабо упућени у црквене прилике, што и није чудо ако је посматрате споља. То би вероватно било као када бих ја коментарисао проблеме ФК Партизан.

        Sviđa mi se

    • moguća definicija slatkog pravoslavlja: Михиз у дивној цртици из своје „Аутобиографије о другима“ подсећа да је „једна од најбитнијих особина српског 18. века било ведро и оптимистичко схватање о два раја, уверење да човек свој овоземаљски живот не проводи у „долини суза“ већ у лепом и ведром „винограду Божјем“, намењеног не казни него срећи.“

      Sviđa mi se

  4. „Политикономија је зависнички везана за политичке одлуке и у својој самој основи се не везује за природне економске законе, већ за субверзивне методе злоупотребе моћи.“

    А који су то „природни економски закони“, баш бих волео да знам? Јер, до сада су запад, а нарочито Америка и неке чланице ЕУ „доказале“ да тих наводних, природних економских закона, у ствари нема.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s