Јеванђеље по Асанжу: Под паском Великог Брата

 

                                            или

О „приватности“ на Гуглу и Фејсбуку, „независном“ Бразилу,               „индиректном рату“ против Русије у Украјини и још којечему као, на пример, о „палестинским лажима“

asanz

 Пре неки дан сам прочитао занимљив интервју Џулијана Асанжа, који је он телефонским путем дао једном великом, бразилском дневном листу, а поводом будућег изласка његове књиге у Бразилу „Када се Гугл сусрео са Викиликсом“.*

Прва помисао ми је била везана за време, хоћу рећи хронични недостатак истог, а друга, да бих за превратнике морао да се некако жртвујем и тако је настао овај текст, мало као чист превод, мало као препричавање, уз нешто мало придодатог пегепет цинизма. Наравно, понешто сам и изоставио, да себи скратим ангажман. Мислим, колико „пара“, превише вам је му(зи)ке, од мене.

Прво о „којечему“, читај о „палестинским лажима“ (док се још сећате те своје неподобштине)

 Роси(новинар, у даљем тексту Р): Викиликс тврди да у актуелним сукобима у Гази Израел намерно гађа цивилне циљеве.

Асанж(у даљем тексту А): Ми смо објавили два документа везана за ту тему. Први је, признање шефа израелског генералштаба, генерала Gadi Eizenkot, које је он дао америчкој амбасади у Тел Авиву још 2006.године, да Израел наставља са доктрином Dahiya, која је у ствари СТРАТЕГИЈА ОДМАЗДЕ ПРОТИВ ПАЛЕСТИНСКИХ ВРЕДНОСТИ,  у регионима одакле Хамас напада, а које израелска војска третира као циљеве, користећи намерно непропоционалну снагу, што значи, преведено, побити што више цивила, са циљем да се постигне политички притисак.

 То је, ван сваке сумње, брутални ратни злочин!

 У време хладног рата било је дискусија на ту тему, коју стратегију треба да има војска, да напада противничке снаге „counterforce“ или да уништава вредности, “countervalue“. 

 Countervalue значи да је циљ уништити све што је вредно код противника, укључујући и то нарочито, цивилно становништво. Израел напада Газу управо са том стратегијом, да уништи све од вредности за Палестинце, укључујући инфраструктуру и цивилно становништво.

 Примедба пегепета(у даљем тексту Пп):
Дакле, најмање од 2006.године Израел намерно и (о)смишљено уништава инфраструктуру и врши масовне ратне злочине над цивилним палестинским становништвом! Толико о „палестинским лажима“, о којима смо читали на Преврату.  Што се тиче демонстрације бразилског незадовољства израелским војним нападима на палестинске цивиле у Гази, писао сам у оних пар огорчених коментара на Превратове „палестинске лажи“, да је Бразил одреаговао повлачењем свог амбасадора из Тел Авива на консултације и да је на то неки надобудни аташе за штампу израелског министарства за иностране послове изјавио у бразилску тв камеру, „да је Бразил економски див и дипломатски кепец“.

 Прекјуче смо добили епилог. Наиме, израелски председник је назвао Ђилму, извинуо се за гаф службеника који ће бити смењен (вероватно постављен на неко место са већом платом и мање лапрдања, мада бих га ја послао да уништава Хамасове тунеле) и замолио да се односи врате на уобичајени ниво. Успут, споменуо је да Израел и Бразил имају да решавају „горуће економске проблеме“, што се односи на скору израелску куповину Ембраерових авиона уместо Боинга.

 И тако је цењени публикум у Бразилу сазнао, да је влада и поред предстојећег милионског посла са Израелом, повукла морални дипломатски потез од тежине и то упркос могућем, великом материјалном губитку. Тај „морални потез“ испратиле су и друге јужноамеричке државе, Аргентина, Еквадор, Боливија и још неке, па се Израел изненада нашао у „дипломатском чабру“ првог реда, што показује да бразилски поглед на ратне злочине над недужним палестинским цивилима деле и друге државе са јужноамеричког континента.

 Знам, неко ће рећи да је то само контрирање  Америци, и јесте, али се опет оправдано можемо приупитати како то ми, Срби, који смо више него осетили америчке бомбе и ракете, можемо да држимо страну држави коју директно подржава баш Америка, материјално, војно и дипломатски, не би ли те исте бомбе и ракете сејала по туђим главама?! Зато што су туђе, а не наше, треба да будемо срећни? Злуради? Неосетљиви? Неправедни?

 О „независном“ Бразилу

 Р: Шта господин мисли о гесту бразилске председнице Ђилме Русефи, која је отказала посету Америци, после открића случајева шпијунаже од стране америчке државне агенције NSA, усмерене на њену владу и њу лично, као и на велику нафтну компанију Петробраз?

 А: Био је то веома позитиван Ђилмин гест, којим је она покушала да демонстрира независност. Али, када се загледамо испод површине, на несрећу, можемо се приупитати колико је Бразил заиста независан јер, истина је да се сваки пут показује све независнији, али да није, рецимо, стигао до тачке да понуди политички азил Едварду Сноудену. Бразил припада великом кругу држава, које су се листом уплашиле Сноудена у својој кући и одбиле да му дају азил.

 Пп: Истина о азилу је мало „елегантнија“, него што то Асанж грубо инсинуира. Наиме, по бразилском уставу и пратећем закону, било која особа може затражити азил у Бразилу, али само на један једини начин, исти за све људе овог света – азил мора затражити лично и на бразилској територији, што за Сноудена значи да се мора одшетати до бразилске амбасаде у Москви и својеручно затражити заштиту на оригиналном формулару.

Изузетака не може бити, изричит је устав. Бразилски амбасадор у Москви је такође био изричит у објашњењу да му је од руског, Сноуденовог адвоката, упућен факс са захтевом за азил и да је он дотичног адвоката обавестио о поступку који МОРА бити испоштован. Исто је поновио и одговарајући министар у Бразилу. Тачка. Бирократска? Можда. Изговор? Вероватно.

Било како било, за Ђилму је ту „случај Сноуден“ завршен. За Сноудена изгледа такође, јер је неком приликом дао опширан интервју за једну бразилску тв мрежу и на провокативно питање о азилу изјавио „да он вероватно није испоштовао захтев Бразила по том питању“.

Знајући за бројне примере политичког азила, од већ помало одртавелог италијанског револуционара, до Бигса, британског пљачкаша поштанског воза, ипак сам мишљења да се Бразил, просто, држи слова свог устава и закона, као пијан плота. Заостао  неки свет…

Р: Шта ви то видите ипод површине, а у вези независности, коју Бразил покушава да демонстрира пред међународном заједницом?

А: Географска позиција просто ставља Бразил близу Америке, тако да бразилске телекомуникације, као уосталом и од великог остатка света, пролазе преко америчке територије. Бразил јесте независна држава, а постиже и значајан прогрес на свим пољима откако је независан, што показује и ово последње, симболично повлачење амбасадора из Израела на консултације. Али, Бразил још увек мора много да се бори не би ли увећао своју независност. И то је важно за целу Латинску Америку.

Р: Бити независан од комуникација које пролазе преко Америке би значило више аутономије за Ј.Америку?

А: Да. У овом моменту, NSA пресреће скоро све бразилске телекомуникацијске везе са остатком света. И то угрожава аутономију Бразила. Погледајте, на пример, Русију и санкције које су јој наметнуте. Америка је способна да одсече Бразил од остатка света у било ком тренутку, само када пожели. Дакле, важно је да Бразил и Ј.Америка уопште, имају независне телекомуникацијске везе са светом, да у том смислу не би били изоловани.

Има и неких других аспеката које треба узети у обзир, као рецимо, одлука да Бразил купи шведске војне авионе. Више од 51% делова тих авиона долази из Америке и то се налази у документу који је Викиликс објавио, а такође неке друге компоненте стижу из Велике Британије. У неком будућем сукобу у Колумбији, на пример, или на Карипским острвима, Бразил би могао бити на супротној страни од Америке и Енглеске, што би, пак, могло значити да шведски војни авиони могу остати ван функције, због прекида у снабдевању деловима.

Пп: Истине ради, у конкуренцији за избор војних авиона следеће генерације бразилске авијације, били су амерички, француски и шведски типови ловаца, а да руске нико није ни спомињао, иако је Чавез тада још био жив и постојао је његов, рекао бих егземпларни пример независне војне авијације на јужноамеричком континенту.

Изабран је шведски Грипен, али под децидним условима да Бразил преузме 100% сву технологију у неколико следећих година, тако да не би постојала та опасност о којој Асанж говори. Исти услови су били постављени и Француској и Америци, а за дивно чудо, Америка се на крају и сагласила да пренесе Бразилу целу технологију Фантома (колико знам, први случај у свету), али је посао пропао због случаја шпијунаже.

Иначе, да напонем и то да Обаму све више сврби Ђилмин гест, па је скоро послао Бајдена да испита да ли се она стварно љути или се, пак, само привремено дури јер, божемој, овде је изборна година, а овај је, пак, стигао са пуним рукама поклона, пардон, ЦИА досијеа из времена бразилске војне диктатуре, не би умилостивио госпођу председницу, за коју се зна да се против диктатуре, као млађана студенткиња, борила са пушком у руци.

Иако је Ђилма дотичне, Бајденове досијее, предала овдашњој „Комисији за истину о тортури за време диктатуре“, за сада нема званичне промене у Ђилмином захтеву испостављеном лично Обами, а који се може сумирати, шире гледано, у следећа три става – признање и извињење, детаљно објашњење ко, кога, када и зашто и одустајање од будућих шпијунурања.

Нема ни промене Обаминог, боље рећи америчког става. Мислим, ништа признање непочинства, ништа извињење због истог, ништа одустајање од будућих непочинстава…

 Под паском Великог Брата

 Р: Господин је присталица општег напора за међународну законску регулативу о интернету?

А: Потребна је законска регулатива која ће спречити да владе било којих држава интервенишу на интернету! Ја то зовем једна форма „негативне регулативе“, којом би се декларисало да владе не смеју да централизују интернет, да га блокирају или да манипулишу садржај.

Да објасним ближе. Акције влада и великих корпорација на интернету могу бити регулисане на два начина: декларишући да они треба и имају могућност да ураде нешто или, такође, да они не смеју ништа да предузимају. Дакле, ми подржавамо негативну регулативу, што ће рећи, да не може бити никакве интерференције влада и моћних корпорација.

Р: Не звучи ли контрадикторно да један ватрени заступник слободе изражавања добије азил од једне владе која сузбија слободу изражавања и прогони опозицију?

А: Велика је иронија то што је Америка поништила Сноуденов пасош, када је он био на путу за Ј.Америку и на тај га начин просто натерала да прихвати руски азил, а не од неке друге државе. Али, када критикујемо слободу изражавања у Русији, а има много тога што можемо критиковати,  морамо се присетити да се нити једна западна земља Европе, па ни Бразил, нису јавиле да Сноудену понуде азил. Значи, оно што треба испитати је стварни ниво слободе изражавања у тим државама. И, наравно, у самој Америци, где он такође није могао да слободно говори…

 

Индиректан рат против Русије у Украјини

 Р: Господин поседује неки материјал о украјинској кризи који ће ускоро бити публикован? Или би можда желели да подвучете информације о неком документу у вези са кризом, а који сте скоро публиковали?

А: Већ смо публиковали разне документе, који јасно показују да је Америка била потпуно свесна наступајућег конфликта, ако се настави приближавање Украјине ка ЕУ и НАТО. Истину говорећи, Русија је Америци објавила своје црвене линије у вези Украјине још 2008.године. Ти документи су потврдили да ће доћи до оружаног конфликта између истока и запада саме Украјине.

Р: Свет се, на неки начин, креће према обнови Хладног рата?

А: Једна врста хладног рата, један заправо индиректан рат против Русије се већ одвија у Украјини. Тај рат се развија још од 2004.године, са ширењем НАТО пакта по другим државама дуж руске границе и стезањем обруча око Русије. Сличан поступак се сада примењује у државама на југу Кине. Викиликс поседује један материјал у вези индиректне борбе са Кином у Африци и о Africom (америчкој војној команди у Африци), која је формирана са специјалним задатком да држи под контролом кинески утицај на афричком континенту.

 

Заробљени апостол

 Р: Које су главне тешкоће које господин сусреће због принудне конфинације у којој се налази већ две године? Да ли планирате нешто, не би ли изашли из еквадорске амбасаде у Лондону, а да не будете одмах притворени?

А: Овог 16.августа ће се навршити пуне две године од мог политичког азила, који је већ од првог дана угрожен и тако је остало све до данас, што је тешко нарушавање међународног права од стране Велике Британије.

Р: Зато што вам није дозвољен одлазак у Еквадор?

А: Да. Међународни закон је јасан: институција политичког азила је изнад захтева за екстрадицију. А Велика Британија је одлучила да не поштује институцију политичког азила, због својих домаћих политичких разлога. Почев од 16.августа, када ће се комплетирати пуне две године од доделе политичког азила, покушаћемо поново да решимо ово неодрживо нерешено стање.

Р: Дакле, господин тврди да Велика Британија крши међународни закон.

А: Да. Закон је јасан, а то је и закључак више професора права са Оксфорда.

Р: Које су главне тешкоће које господин сусреће у свом битисању у еквадорској амбасади у Лондону?

А: Најтеже ми је што не видим сунце више од 20 минута дневно, већ скоро две године. Али, ситуација у којој се ја налазим је далеко боља од оне у којој се налази Челзи Менинг, једна од мојих извора у Америци, која је осуђена прошле године на 35 година затвора, зато што је преко мене и Викиликса обнародовала америчкој и светској јавности ратне злочине почињене од стране Америке.

Р: Да ли се, на неки начин, осећате одговорним због казне затвора за Челзи Менинг?

А: Њена ситуација је нешто што би требало да забрињава све оне који су заинтересовани да сазнају шта се стварно догађа у свету. У вези онога што је Викиликс урадио са достављеним материјалом, примедба Пентагона је да је Челзи Менинг причала са једним сарадником Американцем у Америци. Нема нити једне примедбе, ни са једне стране, да ми нисмо заштитили наше изворе.

 

Приватност по Гуглу и Фејсбуку или млађа браћа Великог   Брата

 Р: Говорећи о вашој следећој књизи, зашто Гугл представља опасност за нашу приватност?

А: У последњих десет година, Гугл је постао велик и зао. Сви ми гледамо на Гугл као на један користан сервис, пре свега за претрагу и администрирање електронске поште. Али, Гугл се удружио са америчком владом на један начин, који би морао да забрине све људе овог света, укључујући наравно и пре свега саме Американце.

То удруживање велике корпорације са владом може бити све, само не уобичајено. Наиме, ради се о природном расту једне корпорације у Америци, која покушава да контролише спољно тржиште, а да истовремено постаје зависна од америчке владе и њених обавештајних агенција, док усмерава своју интеракцију са светом.

Гугл сада, као корпорација, привлачи више од једне милијарде корисника у својој шеми надзора и шпијунирања на индустријском нивоу.

Р: Како је то Гугл постигао?

А: Посредством Андроида,  операционог система који користи више од 80% паметних телефона у продаји, Гугл прикупља детаљне личне информације свих особа које користе те телефоне. То укључује од локализације, све до онога што дотична особа претражује на Гуглу.

Такође, већина вебсајтова употребљава пропаганде, које проналазе адресе које особе посећују и не само Гугл или сервис као што је Гуглов претраживач, који такође скидају њихове информације. Резултат свега тога је да је Гугл успео да интегрише информације из свих делова света преко свог сервиса израде мапа и да је све то централизовано у Америци, где је доступно, пре свих, америчким обавештајним службама.

Што се тиче прикупљања и интегрисања личних података, Гугл је постао нека врста светског монопола, јер зна готово све о људима који имају било какав утицај у свету. Због својих односа са Вашингтоном, као и своје локализације, јер је под јурисдикцијом Америке, Гугл је, у ствари, драматично протегао домет америчке владе у целом свету.

Р: Има ли и других корпорација које раде на исти или сличан начин? На пример, Фејсбук?

А: Да, Фејсбук је такође један такав, значајан проблем, из сличних разлога. Уклопио је, објединио, милијарде особа широм света, има своју базу под јурисдикцијом Сједињених Држава и има специјалне односе са Вашингтоном. Фејсбук се, можда, данас налази тамо где се Гугл налазио пре 6 или 7 година, јер још увек није стигао на тај ниво да обједињује толико различитих животних аспеката индивидуа.

Када особе мисле на Гугл, мисле на механизам претраге, али, уистину, систем постоји у већини мобилних телефона, који у сваком тренутку информишу Гугл о локализацији сваке боговетне индивидуе, о њиховим контактима и шта оне траже на интернету. Све то, у комбинацији са другим Гугловим сервисима који су у употреби на многобројним вебсајтовима, а којих индивидуе најчешће уопште нису ни свесне, служи да у сваком тренутку локализује особе широм света.

Гугл је такође напредовао и на другим подручјима, јер се сада бави куповином других фирми. Између осталог, купио је више од осам компанија које се баве роботиком у последњих 14 месеци.

Р: Да ли господин верује да обичан грађанин може избећи надзор Великог Брата?

А: То је готово немогуће. Питање је, да ли ви можете заштитити неке аспекте свог живота? Јер, на несрећу, данас је готово немогуће остати изван система за прикупљање информација које врши Америка. Зато је од необичне важне заштитити поједине аспекте свог живота, неке од својих личних интереса, неке своје политичке активности. Да ли је могуће заштитити их? Уз известан напор, мислим да је могуће заштитити један мали део тих активности.

Р: Да ли је неопходно бити специјалиста за информатику да би то постигли?

А: Најједноставнији начин је да обичне особе избегавају све компјутере, паметне мобилне телефоне и интеракције са особама које их употребљавају. На несрећу, то укључује и бразилску владу, чији су системи често проваљени од стране Америке.

Врло је тешко урадити то сада, на пример, ако идете на неко слвље или ако шаљете мејл некоме, у коме јављате да идете на неко место, користећи свој паметни мобилни телефон, на ком постоје све оне информације које Гугл сакупља или, рецимо, преко трећих особа које могу преко Фејсбука да постану „ваши пријатељи“. То је нешто веома тешко урадити, зато што и ако ви смањите број информација које  стављате на интернет, бирократске и комерцијалне организације, као и „ваши пријатељи“, настављају то да раде и уредно јављају о вашим личним активностима!

Постоји неколико начина, има неколико програма који су релативно једноставни за коришћење и који штите понеку од важних информација али, да би се то урадило на одговарајући начин, на несрећу, морате бити специјалиста.

Поред свега, последње две године индивидуе постају све свесније шта се догађа. И оно што је Сноуден објавио је затекло особе свесније онога што се догађа. То је резултирало да данас постоји тржиште паметних мобилних телефона који су заштићени криптографијом, исто као и лична мејл преписка.

Такође, данас постоје људи који активно раде на томе да омогуће обичним људима да побегну од надзора Великог Брата. Мислим да ћемо у следеће две године видети много различитих програма за криптографију телефона и чет сала, на пример, осим напора да се искључе личне информације, које се сада налазе у поседу компаније као што је, рецимо, Амазон, који такође предаје личне податке ЦИА.

Р: Има ли нешто што би господин хтео да поручи бразилској публици?

А: Само то, да су Бразилци исказали много солидарности самном и мојим радом, као и мојом личном ситуацијом и да им се због тога овом приликом лично захваљујем.

Написао: Вук Јовановић

 *(књига – Julian Assange, “Quando Google encontrou WikiLeaks”; телефонски интервју урадио Guilherme Russo, за дневни лист Estado de São Paulo)

 

 

 

Advertisements

27 mišljenja na „Јеванђеље по Асанжу: Под паском Великог Брата

  1. Еве одговор у духу Трећег Њутновог:
    „СТРАТЕГИЈА ОДМАЗДЕ ПРОТИВ ПАЛЕСТИНСКИХ ВРЕДНОСТИ, у регионима одакле Хамас напада, а које израелска војска третира као циљеве, користећи намерно непропоционалну снагу, што значи, преведено, побити што више цивила, са циљем да се постигне политички притисак.“

    „…одакле Хамас напада…“
    Наградно питање за тебе: Да Хамас не напада, под којим изговором би Израел уништавао „палестинске вредности“? Да ли мислиш да постоји нека ирационална потреба израелске администрације за уништавањем „палестинских вредности“, или је ипак реч о одговору на нападе Хамаса? Оно, „одмазда“ јесте много јача реч од „одговора“, можда бих могао да напишем и „освета“, али мислим да не би било коректно; крупне речи се ионако толико често користе да су прилично девалвиране. ДаклеМ, Хамас престане да копа тунеле и ракетира Израел – Израел престаје гађати Газу. Ко пасуљ. А још када би невини палестински грађани имали толико грађанске свести и храбрости да упитају лидере Хамаса чему служе провокације према ТелАвиву, где би нам био крај? Али јок… За њих је лакше гласати него се с њима убеђивати.

    „Дакле, најмање од 2006.године Израел намерно и (о)смишљено уништава инфраструктуру и врши масовне ратне злочине над цивилним палестинским становништвом! “

    Што се тиче инфраструктуре – Израел им ју је и направио и предао у надлежност, а они је користе не за поправљање квалитета сопствених живота, већ за уништавање живота израелских грађана. Друго, у вези злочина над „цивилним палестинским становништвом“: Постоји ли негде „војно становништво“? Мислим, терористи (па и Хамас) су по правилу цивили; верујем да би израелски генерали јако волели да испред себе имају неку арапску војсаку (као у оних неколико претходних ратова) али нажалост – не бирају они непријатеља. Непријатељ је изабрао њих. И треће, као неко искусан у борби против градске гериле, шта мислиш, да ли би било мање жртава да је израелски генералштаб донео одлуку да у Газу искрца десант, уместо што артиљеријом и авијацијом, најпрецизније могуће гађа места за које има информације да су положаји терориста? И још једна ситница, по ком резону о палестинским цивилима више треба да брине непријатељ, него људи које су ти цивили изабрали да владају Газом? Ево, месецима постављам једно исто питање, а нико да ми одговори? Па или је питање много глупо, или ви немате одговор…

    „…неки надобудни аташе за штампу израелског министарства за иностране послове изјавио у бразилску тв камеру, „да је Бразил економски див и дипломатски кепец“.“

    Не могу да верујем да си ово написао 🙂 🙂 🙂
    Ти стварно верујеш да је ово извалио неки „надобудни аташе за штампу израелског министарства“, онако, без знања и сагласности министра?! Побро, то тако не функционише у озбиљним државама; можда (чак врло вероватно) у Србији, али у Израелу сигурно – јок. Дакле, министарство спољних послова Израела је изјавом „надобудног аташеа“ реаговало на гнев праведног Бразила, онако како се од те државе и могло очекивати: „Куд се ви качите и ко вас пита за мишљење?“, наравно на дипломатски начин. Па што бразилска влада не удари ембарго на извоз тих зракоплова? Зато јер јеврејски новац не смрди ни гневним и праведним Бразилцима; за чију реакцију наравно да има места јер ју је изазвало тешко рањавање бразилске хуманитарке у Гази, али и израелски одговор је сасвим адекватан. Лично, сумњам да је „надобудни аташе“ завршио на бироу, зато, запамти му име, за пар година ћеш га видети као министра. Његова извала је темпирана и дозирана тачно према доктрини израелске спољне политике: Кога је молити није га срдити, остали – мрш! Није лепо, али је функционално.

    Ето толико за почетак, одох да гледам Плавшићку како оговара Караџића.

    Sviđa mi se

    • Побратиме, као прво, што бре не исправи силне грешке? Мислим, зашто се не играш мало лектора, знаш да сам танак са временом и да ти увек шаљем вруће текстове, испод наковња дирекно… Ево, трећи пут улазим и тек сада сам стигао да прочитам сопствени текст.

      А сада мало о „палестинским лажима“. Елем, нисам ја ово писао да бих убеђивао тебе, знам да је то узалудан посао, а ни остале превратнике, него да вам покажем документовано да се ради о „војној стратегији“, која подразумева извршење намерног ратног злочина над цивилима, а у циљу постизања политичког притиска и да је та злочиначка „стратегија“ одобрена са највишег места, од стране Америке, која штити Израел од сваке осуде у УН.
      Иначе, не знам ко се од вас колико присећа, али су својевремено поједине европске земље, чланице ЕУ, покушавале да осуде Израел у СБ УН због ратних злочина, а једном је то, ако ме сећање не вара, дунуло и Русији, па су све те акције спречене америчким ветом. Толико о томе, па да пређем на твоја питања.

      „Да Хамас не напада, под којим изговором би Израел уништавао „палестинске вредности“? Да ли мислиш да постоји нека ирационална потреба израелске администрације за уништавањем „палестинских вредности“, или је ипак реч о одговору на нападе Хамаса?“
      Па ево, овога пута изговор је био нађен у отмици тинејџера. Потреба израелске администрације нажалост није ирационална, него је рационална и то је оно што је страшно. Мислим, овога пута се није радило о одговору Хамасу, јер они нису могли знати ко је починилац, без истраге, оптужбе и регуларног суђења, што је једини начин да се нађу и казне кривци.

      „ДаклеМ, Хамас престане да копа тунеле и ракетира Израел – Израел престаје гађати Газу. Ко пасуљ.“
      Тешко ми је да поверујем у овакав резон. Наиме, узрок свих зала на подручју Газе је насилно и неправно насељавање израелских грађана! То насељавање, да подсетим, нико не одобрава, па чак ни Америка, бар званично…

      „Што се тиче инфраструктуре – Израел им ју је и направио и предао у надлежност, а они је користе не за поправљање квалитета сопствених живота, већ за уништавање живота израелских грађана.“
      Ово, једноставно, није тачно. Видим да се држиш фаме о вредним Израелцима и лењим, прљавим и злим Палестинцима. Израел добија од Америке, на годишњем нивоу, у просеку око 400 милијарди долара помоћи. Да простиш, побратиме, са тим парама би и вучићева Србија била један прави, мали рај. Даље, Газа има јадну инфраструктуру, која је подигнута уз помоћ арапског света, пренасељена је и у већем делу је тип јужноамеричких фавела.

      „Мислим, терористи (па и Хамас) су по правилу цивили; верујем да би израелски генерали јако волели да испред себе имају неку арапску војсаку (као у оних неколико претходних ратова) али нажалост – не бирају они непријатеља. Непријатељ је изабрао њих. И треће, као неко искусан у борби против градске гериле, шта мислиш, да ли би било мање жртава да је израелски генералштаб донео одлуку да у Газу искрца десант, уместо што артиљеријом и авијацијом, најпрецизније могуће гађа места за које има информације да су положаји терориста?“
      Ствар је у томе, да су сами Израелци прогласили Хамас за терористе, а ето, чак и ти се исправљаш, јер се стварно ради о герили. Градској. А што се тиче израелских генерала, наравно да би волели војску за непријатеља, када су овако надмоћни. Питао би их у некој ситуацији, када би против себе имали војску одговарајуће снаге, шта би више волели, да бацају бомбе по цивилима или да ратују против праве војске…
      Што се тиче мог личног искуства, никада и нигде нисам рекао да је ЈНА поступила како треба, напротив, жестоко сам критиковао и стратегију, и тактику, и понашање официра и подофицира, част изузецима. Да не чачкамо мечку…
      А није тачно ни то , да је непријатељ изабрао њих… Мислим, Израелце… Наиме, ко је први започео? Хамас није ни постојао у време највећих израелских, масовних ратних злочина, почињених у Гази.

      Што се тиче бразилског дела приче, било како било, показало се да је Бразил одиграо чврсто и како треба, а да је Израел морао да се повуче, јер су бразилски дипломатски гест испратиле многобројне јужноамеричке државе, неке и са тежим потезима, па се извињења израелског председника, као и посипање пепелом, на моје велико весеље, наставља.
      Што се тиче авиона, Ембраер је приватна компанија и нема везе са владом, те примедба уопште не стоји. О санкцијама и да не говорим, бразил није сила, не примењује такве методе и води сасвим пристојну и мирољубиву политику, те спада у ред малобројних држава које имају дипломатске односе са свим чланицама УН.

      Sviđa mi se

  2. Povratni ping: Јеванђеље по Асанжу: Под паском Великог брата | СРБски ФБРепортер

  3. http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-preporucuje/29815-%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%BC-%D1%87%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D1%83-%E2%80%9E%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0%E2%80%9C

    цвија пренео са пешчаника, па пошто волите, изволите… текст је иначе од чомског… мислим, чист палестинац

    Sviđa mi se

      • хм, ако теби није јеврејин син мајке јеврејке, која је проговорила на јидишу и научила да буде јеврејка у америци (а јевреји су једини народ који се виче према мајци), а и отац му је јевреј, религиозни стручњак, а сам чомски амерички јевреј, који су, пак, највећи јевреји на свету, већи и од израелаца, јер мисле да им припада цео свет(они из израела сматрају да је њихов цео блиски исток), ондаК јеби га, побро… и добар ти је линк, наспрам текста највећег светског интелектуалца… него, зашто ти сада пешчаник није добар? мислим, за цвију знам…

        Sviđa mi se

      • Hihihi, pa i Sonja je Srbkinja, od oca Đure Kninjanina, a valjda nije sporno da su Dalmatinci najjači Srbi i zvezdaši… I šta veliš, kako se taj Noa izrodio pa postao antiprotivni levičar?! Mislim, kako planira da zavlada svetom ako stalno nešto prdi protiv svoje Imperije…
        I drugo, nisam rekao da mi Paščanik ne valja, tačnije – nisam rekao ništa na tu temu. Sa tog sajta prenosim šta mi se sviđa, a tekst koji si linkovao je sranje pa da ga je pisao ne znam ko. Da bi neka analiza (kao što znaš bolje od mene, samo ne znam šta ti je ovih dana) bila korektna, neophodno je da sagleda sve aspekte nekog događaja a na kraju i da ga stavi u istorijsko-geografsko-kulturološki kontekst. Čomski u svom tekstu ne radi ništa od toga, jedino što lamentira nad žrtvama jedne strane. To dakleM nije analiza već palestinska propaganda.

        Sviđa mi se

  4. побратиме, ја знам да их ти видиш, али нећеш да признаш… мислим на ОЧИГЛЕДНОСТИ… прва, да иза израела стоји америка, парама, војно, дипломатски и политички, те да им зато нико ништа не може… са друге стране, та иста америка је против србије, финансијски, војно, дипломатски и политички… отуда процват израела, од америчке помоћи, а не на бази вредноће и „обрађивања пустиње“ и отуда наша, српска пропаст, јер нам је америка непријатељ…
    друга очигледност је да срби и палестинци пролазе исто и то је лепо опазио чомски, и за једне и за друге, сео и написао, више пута…
    дакле, по дифолту, ма како ти то прао и пеглао, ми са израелом немамо сличности, нисмо иста раван, иста класа, исти ниво, него баш супротно, можемо се поредити једино са палестинцима… мислим, сада су нас и курди увелико прешишали…

    Sviđa mi se

    • иза израела стоји америка

      Кад и где сам ово оспоравао?!

      са друге стране, та иста америка је против србије, финансијски, војно, дипломатски и политички

      Због чега? Јел то нека ирационална мржња, или можда постоји добар разлог за сврставање? Да се не заборави…
      Некада давно, тачније у лето 1991. у Београд је долетео државни секретар САД Џејмс Бејкер и државном, руководству рекао да је за његову земљу неприхватљива ескалација насиља у СФРЈ (рат у Словенији, припреме за исти у Хрватској и БиХ, константна побуна на Космету…) и да је Југославија по завршном акту из Хеласинкија дужна да на целој својој територији заведе ред, обезбеди поштовање људских права, и слична срања. На то су наши лумени отрчали у Москву да се посаветују са браћом Совјетима, а ови паметни каквим их је већ бог дао рекоше: Ма ваља вас Американац јебеш му матер; оће да вас навуче па да вас окупира… Наши пуни среће што су нашли савезника који их саветује да раде оно што најбоље обожавају, тј. да не раде ништа, решише да изигравају болесне мајмуне, ратују али не признају, и уопште – туђим (мојим и твојим) чунама тресу трњине… Онај приглупи Американац, све трљајући очи гледа и чуди се, како пар набријаних усташа од разбојничке банде ствара војску, држи у блокади већину касарни на територији те СР, и од „четврте војне силе у Европи“ отима технику, муницију и убојна средства. Тада је та наивчина, која никако није успела да укачи све финесе политике вођене на балканско-левантиски начин, једног четвртка одлучује да оде код свог шефа (који мозак пали само тим даном) и представи му „случај Југославија“. Који на англосаксонски примитивни начин изгледа овако:
      Србио су највећи народ у Југославији, и живе у (скоро) свим федералним јединицама. Распадом земље за који се залажу сви осим Срба, ови би у отцепљеним републикама постали националне мањине што им се баш не допада и због тога су спремни да ратују. Међутим, онај који их вербално подржава и пумпа, председник Србије, игра неку мутну игру и нико не зна шта жели да постигне. Говори да се залаже за опстанак Југославије, а притом чини све да из исте истера све који не прихватају да им он буде неки нови Тита… Опозиција у Србији је изразито антимилошевићевска и не постоји никаква шанса да се већина Срба окупи око било ког заједничког циља. Армија и генералитет воде неку своју политику, још чуднију и неразумљивију од официјелне србијанске, па Стејт департмент стога не може да препоручи да се снагама које се декларишу као „југословенске“ (а заправо раде све да би своју земљу уништиле) да подршка.

      Са друге стране, као последица економске кризе, нерашчишћених рачуна из прошлости, а нарочито због ступидне, неодлучне и некохерентне политике државног врха СФРЈ, у Хрватској је ојачао сепаратистички покрет под вођством ауторитарног антидемократе – генерала Туђмана. Тај покрет поред све веће подршке у земљи, има огромну подршку хрватске емиграције која је спремна да уложи (и улаже) велика средства ради отцепљења од савезне државе.
      САД немају интерес да подржавају било који сепаратистички покрет, али пред администрацијом је чињеница да Југославија одбија да заштити сопствени уставни поредак, границе, и разоружа све бројније паравојске. Подржавати такав режим, значило би сврстати се на страну нереда и хаоса у коме се неће знати ко пије а ко плаћа. На крају ће САД као једина преостала велесила ипак бити принуђене да интервенишу, само ће трошкови бити много већи, о жртвама да не говоримо.

      Четири године касније, уз обавештајну и логистичку подршку САД и њених дупелизаца из НАТО, Хрватска је извршила напад на УНПА зону у Западној Славонији, а три месеца касније на идентичан начин, у најбољој традицији генерала Вермахта и блицкриг звани „Олуја“. Власти и народ Србије нису имали амандман. Дакле Клаусе, да смо знали да изаберемо савезника онако како то раде Ашкенази – Олује не би ни било, а ми не бисмо имали потребе да се учимо на својим грешкама. Српско питање на Балкану је тако решено, па САД, видевши да им добро иде (постижу циљеве без губитака и уз утрошак само оног МТС-а који ионако морају уништити из безбедносних разлога) могу да се посвете генерисању криза и отварању нових ратишта у другим деловима света. Да ли због тога што се не уклапамо ни у какве геополитичке калкулације треба мрзети Американце, Русе или Јевреје искрено – не знам. Али знам да је мржња лош савезник, да код оног опседнутог ствара разне илузије без везе са реалношћу, а у ових пар минута колико пишем, не могадох да се сетим ни једног мрзитеља који се усрећио мрзећи.
      Некако ми се чини да смо много мали, слаби и безначајни, па би као такви требало да водимо мало озбиљнију и одговорнију политику. По угледу на Израел.
      Бајдвеј, зашто у САД има јеврејски а нема српски лоби? Јел су сви тамошњи Срби заузети одбраном Русије и њених интереса, а о Србији ће се онда побринути ВВ Путин?

      Што се тиче Палестинаца, њихових жртава и политичке коректности – много ми је жао палестинске деце… Што су осуђена на родитеље који уместо да проучавају Гандијеве методе, хрле у џамије где их припремају за шехиде. Иначе побро, Ганди је победио једну империју, Мандела је победио на исти начин, ИРА је прерасла у Шин Феин… А ја и даље не видим како било ко може да подржава људе којима је смисао живота – славна смрт.

      Sviđa mi se

      • Побро, пишеш к`о матор, зрео си за Холивуд… Али, пошто смо још увек на Преврату, да поновимо пар лекција из историје, ближе и мало даље, ваља се. Мислим, истине ради, ако је некоме још стало до ње.

        Сабра и Шатила, шта то беше? Покољ израелски, над палестинским избеглицама, којим је командовао Аријел Шарон, бивши израелски председник, а тада генералчина „која би волела неку озбиљну војску испред себе“, ал`јеби га, потурише му немоћне и ненаоружане жене, децу и старце, па их је он, је ли, просто морао масакрирати. Мислим, шта да ради са толиким избеглицама и то још палестинским? Е, побро мој, када се то десило пре неколико десетина година, још нико није био смислио ни „Х“ од Хамас, а некмоли се организовао у терористе, којима је „смисао живота – славна смрт“.

        Из нешто ближе историје, све би било к`о што кажеш, ми криви, а наивни и невини Амери збуњени к`о француска собарица, да нису проваљени и објављени планови о растурању Југославије, који су направљени, гле чуда, у Пентагону и то много година пре него што су се „већински Срби“ ускурчили, као што је откривен и план бомбардовања крње Југославијице, направљен 98.године, опет гле чуда, у Пентагону, пре него што је Моника Левински и помишљала да ће стажирати испод писаћег стола у Овалној соби Беле Куће.

        Е, зато је битно Јеванђеље по Асанжу, зато је важно проучавати Сноудена и разумети Чомског, коме је, иначе, име Аврам…

        На Блиском истоку се води геополитичко позиционирање великих сила, преко малих ратова, ратића, пролећа и сличних смицалица, у којима Газа више служи за забаву и тренинг израелске војске, него што има стратешки значај. Али, за оне људе који живе тамо, наравно, ако Палестинце уопште признајеш за људе, значај је велики јер, ево, од почетка сукоба је пало више од 2000 цивилних жртава и не види се крај.

        А што се тиче палестинског Гандија, сумњам да би са масовним убицама типа Шарон или Нетанијаху уопште и стигао да седне у лотос.

        На крају, морам да кажем, мислим да то понављам, да овај текст није настао да би полемисао са „палестинским лажима“, али ми, нажалост, све време само о томе расправљамо… Штета, јер Асанж је са „улогом Гугла и Фејсбука у стварању Новог Светског Поретка“ отворио праву тему, али то изгледа браћи Србима не значи ништа. Мислим, како би ми (пре)живели без Гугла и Фејсбука?!

        Sviđa mi se

      • генералчина „која би волела неку озбиљну војску испред себе“ je to postala nešto pre Sabre i Šatile. Šaron je nekada bio terorista u Hagani, pa je postao general, a na kraju je legalizovan kao političar – predsednik Izraela. što je sudbina svih velikih ljudi na tom prostoru… znaš bio neki Arafat, još pre Hamasa. Njegova firma se zvala AlFatah i dobitnik je Nobelove nagrade za mir. Tako da, legalizacija terorista ipak nije čisto čifutsko maslo i izmišljotina; Staljin je bio pljačkaš banaka, o ovim našim jajarama da ne govorimo…

        I konačno, ne ulazim ja ovde u geostrateške analize; nemam ni znanja niti resursa za istraživanje pa se klonim i analizovanja i zaključivanja na te teme. međutim, vrlo dobro znam šta su principi i ja celo vreme govorim o njima.
        Ne možeš se pozivati na srpsko pravo na Kosovo, a negirati isto pravo Jevrejima. Na Kosovu su Srbi „narod najstariji“, u Palestini su to Jevreji.
        Ne možeš u SFRJ protiv odmetnutih republika voditi vojne operacije, sve se pozivajući na ustav, zakone i Helsinšku povelju, a isto pravo osporavati drugoj državi samo zato jer je naseljava jedan stigmatizovani narod.
        Ne možeš se zgražavati nad ubijenom decom iz Goraždevca, a bagatelisati ubijenu jevrejsku decu u Gazi.

        Klaus nije u pravu kada kaže: „Замислимо да постоји нека српска екстремистичка група (добар виц, али ипак замислимо) која убије три окупаторова цивила у Србији, а да након тога окупатор пројектилима Србију преоре.“
        Jer ispravna paralela bi bila Srbija – Izrael, Gaza – Kosmet. Gde je na Jevreje, pardon – na Srbe otvoren lov bez lovostaja, samo Izrael je ozbiljna država koja PRE I POSLE SVEGA prvenstveno vodi račun o interesima svojih građana. Za razliku od njih, Srbi i Srbija se zadovoljavaju kojekakvim „predsedničkim saopštenjima“, kilavim rezolucijama i sličnim glupostima. Njima je važno da prežive, nama je važno da smo „u pravu“. A ko je u pravu dobije – zna se šta je uvek do sada dobijao, ne vidim razlog da se trendovi menjaju.
        Što se tiče Asanža, gugla i Fejsbuka – niko nas ne tera ni na Gugl ni na Fejs. Dokle god me niko ne prisiljava, boli me dupe ko ima pristup podacima koje SAM činim dostupnim. Na sve muke koje me u zadnje vreme snalaze, samo mi fali paranoja. Uzgred, Asanž je pozitivan lik, Snouden je izdajnik. Odoh da gledam Flightradar, ćerke mi za pola sata sleću u Oslo pa nisam naročito raspoložen. Pozdrav svima online 🙂

        Sviđa mi se

  5. Замислимо да постоји нека српска екстремистичка група (добар виц, али ипак замислимо) која убије три окупаторова цивила у Србији, а да након тога окупатор пројектилима Србију преоре.

    А да одговорне за убиство окупаторових цивила казни рушењем кућа и истеривањем фамилија на улицу. Имали смо већ тзв Олују, али џабе причати народу који не учи ни из сопственог искуства.

    Sviđa mi se

  6. Израелски документ који су 1996. осмислили стратези САД, A Clean Break: A New Strategy for Securing the Realm, представља план о успостављању израелске доминације на Блиском Истоку. План је предвидео избацивање Сирије из Либана и дестабилизацију Сиријске Арапске Републике уз помоћ Јордана или Турске. Први корак да се овај циљ постигне је свргавање Садама Хусеина, разбијање Ирака и коришћење централног Ирака за борбу против Сирије, у којој треба да учествују и Турска и Јордан, а неопходно је користити опозиционе антисиријске снаге из Либана. Вашингтон и Тел Авив су се надали да ће моћи да контролишу Бејрут кроз коалицију „14. март“, алијансу антисиријски оријентисаних партија, која је добила име по масовном антисиријском митингу одржаном 14. марта 2005. Кад је постало јасно да ове политичке снаге нису у стању да политички доминирају Либаном, израелска војска се сручила на Либан са циљем да потпуно уништи Хезболах и његове политичке савезнике, који су најжешће ударе Израелаца претрпели 2006, као део покушаја да се уклони или барем умањи народна подршка коју Хезболах има у тим областима Либана.

    Израелски план је реализован пред нашим очима. Стратешко распоређивање глобалистичких снага реализовано је после 11. септембра, када су САД повеле „глобални рат против тероризма“. На који начин се у „рат против тероризма“ уклопио напад Израела на Либан 2006?

    http://www.ceopom-istina.rs/globalizam/politicki-procesi/pretsizan-globalistichki-plan-za-bliski-istok/

    Sviđa mi se

  7. „Ne možeš se pozivati na srpsko pravo na Kosovo, a negirati isto pravo Jevrejima. Na Kosovu su Srbi „narod najstariji“, u Palestini su to Jevreji.“

    Па, управо се о томе и ради. Ако кренемо од „историјских права“, онда ми можемо тражити Душаново царство, а Ренци Цезареву Империју…
    Израел је формиран силом, одлуком великих западних сила, после другог светског рата, са јасним планом да англосакси преко војно надмоћне израелске државе контролишу нафту Блиског истока, која им не припада, а за узврат су Израелцима дали дозволу за убијање палестинског живља. Мислим, када је створена модерна израелска држава силом и одлуком западних сила, а не вољом и жељом светских Јевреја, неко је на том простору већ битисао, дуго и са историјом. Е сада, ми са правом потежемо „историјско право библијског народа“. А људи који су живели ту, до те одлуке западних сила?

    Надам се да ће твоје ћерке успети да се снађу и без маме и тате…

    Sviđa mi se

  8. Селективна примена и схватање идеје о међународном праву, није ништа ново, као ни српско схватање истог на своју штету, што је много интересантнији део.

    Косово је окупирани део Србије.

    Значајни делови Палестине су такође окупирани.

    По међународном праву, НИСУ ДЕО ИЗРАЕЛА. Откривање топле воде често показује узалудност расправе.

    Да се појави заговорник српских колониста у Скадру, који би урођенике васпитавао белим фосфором, појели бисте фанатика за доручак. Када се исти Срби идентификују са НЕЛЕГАЛНО НАСЕЉЕНИМ ЈЕВРЕЈИМА (ПОЗНАТО?) У ОКУПИРАНОЈ ПАЛЕСТИНИ, то је посао за психологе, а не историчаре.

    Sviđa mi se

    • „Селективна примена и схватање идеје о међународном праву, није ништа ново, као ни српско схватање истог на своју штету, што је много интересантнији део.“

      Проблем је у томе што је идеја о међународном праву по двоструким аршинима прихваћена као глобална, јер је западна пропаганда успела да наметне идеју универзалних вредности, као људска права на пример, а на шта се примио онај део света који није Запад.

      Други проблем је у империјалној политици САД и њених сателита.

      На једном другом месту, један мој паметан саговорник констатује: „На међународној сцени могуће је поштовање принципа суверенитета државе и нације или непоштовање тог принципа.“ Ми знамо да то највише зависи од односа снага.

      Е сада, сложити горње пуцле: двоструки аршини, Империјална Геополитика, Израел као амерички сателит, однос снага на Блиском истоку и, да чорба буде гушћа, „уклапају“ се Срби, који би да се упоређују са Јеврејима, а у горој су ситуацији од Палестинаца. мислим, стварно…

      Sviđa mi se

    • Значајни делови Палестине су такође окупирани.

      Koji? Nisam ni rekao da su Gaza i Zapadna obala deo Izraela… Ali sam rekao da sa tih podrucja arapi napadaju teritoriju onoga sto jeste Izrael; a ovoj debati bi mnogo doprinelo kada biste konacno jasno i glasno odgovorili na prosto pitanje: Imaju li Jevreji pravo na drzavu? Ako imaju, gde ona treba da se nalazi i ko treba da joj odredi granice… Ako pak nemaju – na cemu zasnivate svoj stav? Inace, vise ni ja ne vidim smisao.

      Косово је окупирани део Србије.

      Losa vam je analogija. Ako vec potezete Kosovo, kako se ono uopste naslo u sastavu Srbije? Koliko ja znam, u njen sastav ono se vratilo kao rezultat Prvog balkanskog rata koga je protiv medjunarodno priznate Otomanske imperije povela Srbija sa saveznicima. Nakon pobede u tom ratu, teritorija Kosova je nakon petsto godina vracena pod srpski suverenitet. Dakle, Srbi kao narod na tom terenu de iure nisu postojali pola milenijuma, osim kao r a j a – podanici sultana bez ikakvih prava i u statusu nizem od stoke. Isto tako, jevreja nije bilo u Palestini sve od 136. godine, od kad su ih Rimljani rasejali sirom sveta ko lipa seme. Nakon drugog svetskog rata, oni su se u postojbinu vratili na isti nacin na koji se srpska uprava vratila na Kosovo i u Staru Srbiju; ne vidim sta ovde nije jasno i kuda vodi prica o nekakvim zamisljenim srpskim kolonistima u Skadru.
      Drugo, okupacija neke teritorije podrazumeva da je ta teritorija vlasnistvo nekog drugog, pa je neka strana sila dosla i uzurpirala pravo na upravljanje tom teritorijom. Ono sto vi zovete Palestina OD PROTERIVANJA JEVREJA DO NJIHOVOG POVRATKA I 1948.GODINE NIKADA NIJE POSTOJALO KAO DRZAVA. Kako je moguce okupirati nesto sto nema drzavna obelezja, ili nije deo teritorije neke drzave? Znaci, najpre je Drustvo naroda Jevrejima odobrilo povratak u Palestinu i osnivanje drzave, nakon Drugog svetskog rata i Holokausta isto pravo su im potvrdili i pobednici nad arapskim saveznicima i Ujedinjene nacije, jedino vas dvojica ( dok se brm ne vrati sa letovanja) istrajavate u demonizaciji Izraela. Pritom, zao mi je sto moram da odam priznanje palestinskim Arapima; oni svoje razloge za neprijateljstvo prema jevrejskoj drzavi i ne pokusavaju da prikrivaju „humanitarnim“ razlozima. Oni jasno i glasno kazu da se borba nece zavrsiti dok Jevreji ne zavrse u moru.

      Sviđa mi se

  9. Аха, Клаус демонизује Израел, занимљиво.

    Државе, по важећем националном принципу, образују се на два начина:

    1. Међународним уговорима.

    2. Самоопредељењем нација (народа који имају право на државу по међународним уговорима, не територији необухваћеној уговором)

    Израел је држава у међународно признатим границама, које су резултат њихових ратних и финансијских способности. Пут до тога може бити интересантан, али је међународно признат.

    На остатку бившег Палестинског мандата, настале су још две државе, сачињене од непротераних Арапа:

    1. Јордан

    2. Палестина

    Наградно питање за уредника блога:

    Којој држави припадају окупиране територије (Газа и Западна обала), на које Јевреји монтирају зидине и усељавају колонисте? Не монтирају их НА ГРАНИЦИ ИЗРАЕЛА, већ НА ОКУПИРАНОЈ ТЕРИТОРИЈИ.

    Окупираној територији чега, молићу лепо?

    Држави недођији, са недођијским становништвом? Хвала. Успут, чиме сматрате оружану окупациону акцију насељавања Јевреја? Нечим хуманим, за разлику од вриштања у мукама Арапа под ОКУПАЦИОНОМ чизмом? Хвала, још једном.

    Косово је Србији припало на основу међународног уговора, и шта је ту спорно, сем за неписмени плебс, не знам. Остаће у саставу, по међународном праву, или његовој фикцији, све док неко не склопи уговор о отцепљењу, или анексији са окупатором. Исто је важило и за Србе недефинисане ”Хрватске”, док то неко није потписао, и исто важи за Србе у Босни. Још увек.

    Толико о паралели Косово – Газа, и мојој личној неверици због употребе исте.

    Оно што је поента свега је – изостанак залагања за српске циљеве бар оне у складу с међународним правом, уз симпатије Израелу због кршења истог. Да видим неку иницијативу финансирања Косоваца, Босанаца, и Црногораца, да се боре за Србију. То се финансира, господо, која се угледате на Израел. И нема самилости за југословенску браћу, господо која се угледате на Израеп.

    Sviđa mi se

    • На остатку бившег Палестинског мандата, настале су још две државе, сачињене од непротераних Арапа:

      1. Јордан

      2. Палестина

      Јел може неки линк где то пише? Није да вам не верујем на реч али…

      Косово је Србији припало на основу међународног уговора,

      Аха, а на основу чега је палестина припала САМО муслиманским Арапима? Јер у тексту који коментаришете лепо пише да су Јевреји прихватили план УН из 1947. а да су га Арапи одбили јер сматрају да сва земља припада искључиво њима.

      Да видим неку иницијативу финансирања Косоваца, Босанаца, и Црногораца, да се боре за Србију.

      Чим видим да поменути покушавају да се боре „за Србију“ радо ћу се прикључити финансирању. Ово што сада раде, много личи на борбу за сопствене фотеље.

      Sviđa mi se

  10. Ама човече, Јевреји су добили знатан део Палестине, и тај део је међународно признат под именом Израел. Арапи су се противили томе, с правом или не, али то је признато. Лично сте постављали текст пре неки дан који о томе прича, иако пропагандни.

    Што се тиче линкова проверите ове:

    Амбасада Палестине, Маглајска 14, Београд, Савски венац, Србија.

    Коробейников переулок, д.26, Хамовники, Москва, РФ. Посольство Палестины.

    Остале амбасаде:
    http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_diplomatic_missions_of_Palestine

    Арапско – Израелска демаркација УН:
    http://en.wikipedia.org/wiki/United_Nations_Partition_Plan_for_Palestine

    Тотална америчка контрола УН је делимично пробијена пре пар година:
    http://en.wikipedia.org/wiki/UN_General_Assembly_Resolution_67/19

    Што се тиче Србије, нека вам је на част 20 000 избачених из строја ВРС. Толико о јеврејско – српској сличности.

    Sviđa mi se

    • Не знам шта сте хтели са http://en.wikipedia.org/wiki/United_Nations_Partition_Plan_for_Palestine кад оно што тамо пише само потврђује наводе из текста који сам пренео са Википедије. Остало није вредно помена јер је у најмању руку једнострано; притом, јеврејска страна се барем труди да тражи упориште у принципима међународног права, док Арапи кажу (поједностављено): Хоћемо целу Палестину за себе, иначе ћемо плакати! А мањи број ће се разносити бомбама у аутобусима широм Израела и света.

      Што се тиче Србије, нека вам је на част 20 000 избачених из строја ВРС.

      Не будите безобразни. Жалим све настрадале Србе, али ови које помињете нису избачени из строја „за Србију“ већ у одбрани својих права на територији Босне и Херцеговине. А из строја су их избацили људи јако слични некима око којих се свађамо… Помоћ пријатеља: Јеврејима нису ни налик, имате право на још један покушај 😦

      Толико о јеврејско – српској сличности

      Рекао сам да је ситуација у којој се два народа налазе слична, не да су Срби и Јевреји слични. Толико ни ја као део „неписменог плебса“ нисам глуп. Срби су након шест векова „суживота“ нажалост постали слични муслиманима, а кад се томе дода и наша особина да фризирамо чињенице а онда их бранимо до задње капи мастила – резултат је ово чему смо сведоци. Како радимо, добро и пролазимо.

      Sviđa mi se

    • Добро, колико видим, постоје неке границе на блиском истоку. И једни и други желе више, али док једни плачу и сабијени су у избегличке кампове, други стварно имају више. Сложићу се с вама да су криви они што плачу, нема друге.

      Што се Босне тиче, пошто сам у предметном времену био на терену, могу да посведочим да на почетку рата скоро нико није веровао да ће живети у некаквој БИХ, а мислим да бисте могли и ви, само кад ја не бих био безобразан. Колико ме сећање служи, основно угрожено српско право је било целовита држава. Али ја сам безобразан, јер то је право Јевреја од Голана до Синаја.

      Српска војска тада није постојала источно од Дрине. Српска војска, под тим страшним префиксом или бар особинама, ни данас не постоји. Примера ради, у ИДФ се мобилишу искључиво Јевреји.

      Него, шта ви мислите о граници Србије на Уни бар? Или да се потурчимо гледајући Сулејмана, јер то је за нас? Или шта?

      Sviđa mi se

  11. „ови које помињете нису избачени из строја „за Србију“

    огромна вечина њих, ако не и сви су веровали да се боре управо за Србију. то што су нам су нам злотвори наметнули Дрину као границу посред државе је друга ствар.

    Sviđa mi se

  12. еве га, побро, мој мали прилог, да угустимо чорбу… мислим, погледај линк, ваља се… одавно нисам прочитао бољи интервју а то, као што знамо, не зависи само од интервјуисаног који је, „случајно“, прави „главоња“…

    http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-preporucuje/29836-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC-%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BB-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5

    Само за тебе, побра извукао, да се не мучиш:

    „По директиви ЦИА у дослуху са Натањахуовим обавештајним апаратом сва министарства украјинске владе, учествовала су у обарању путничког авиона Боинг 777 малезијске авиокомпаније.“

    Sviđa mi se

  13. „Ради се о неоконзервативној фракцији Конгреса која добија новац лоби група почевши од Бењамин Нетањахуовог корумпираног десничарског Ликуд круга пријатеља као и Шелдона Аделсона Натењахуовог блиског пријатеља, казино милијардера из Лас Вегаса који има двоструко – америчко и израелско држављанство и финансијски обилато подржава Натањахуове пројекте. Ликуд је ратна партија која је у току последњих тридесетак година преотела израелски политички спектар и претворила Израел у модерну Спарту.“

    још мало из енгдаловог интервјуа, о „праведницима“

    Sviđa mi se

    • …неоконзервативној фракцији Конгреса која добија новац лоби група почевши од Бењамин Нетањахуовог корумпираног десничарског Ликуд круга пријатеља

      Hihihi, a za Arape se naravno petkom ispred dzamije nosi taslic pa vernici prilazu 😉 A ovi sto su za onog nesrecnog novinara trazili 135 000 000 US dolara otkupa su naravno ekstremisti kakvi postoje kod svih naroda. Kod nekih doduse vise nego kod drugih, ali jbg, niko nije savrsen.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s