Југословенство 4, „Новац и систем“

rusevina

Формирање социјалних сталежа и касније класа у Србији, јесте процес који је од пресудног значаја за разумевање структуре из које ће проистећи сва наша несрећа. Структурална слабост јесте главна карактеристика овог процеса и управо из те структуралне слабости проистиче наша несрећа. Сама структурална слабост јесте сума више фактора који обједињени у систем чине слаб систем или ти слабу структуру. Појединачно ти фактори не морају да буду слаби али системски гледано, њихово обједињавање у систем је урађено тако да се њихова добра својства пониште међусобно док се њихова негативна својства се међусобно подстичу. Другим речима, системско устројавање ових фактора је постављено тако да увек производи само једну ствар- максималну штету. Међутим овде треба напоменути једну ствар, унутрашње устројство Србије производи штету САМО за Србију, док гледано шире оно производи апсолутну корист за сваког другог ОСИМ Србије. И како је план за устројавање Србије дошао споља, управо по том плану Србија је и устројена унутрашње, да на унутрашњем плану себи чини максималну штету док на спољном максималну добит. Оно што скрива ову праву намену програма јесте опсена, да ће кроз сопствено дејство Србија себи чинити добра и у том појасу лежи приврженост пан славизму и Југославији.

На самом почетку, Србија није имала социјалне сталеже и била је де факто, бескласно друштво. Не могућност развитка вертикале под Османском окупацијом, довео је до тога да се социјално раслојавање у Србији врши по хоризонталној основи. Ово значи да капитал, собзиром да не може да се улаже у продуктивне делатности, тежи да своју вредност нађе у пукој акумулацији те тако акумулација капитала постаје сама по себи сврха његове креације. Срби не улажу већ гомилају (за црне дане), те тако материјално богатство, посебно новац, није средство са којим се нешто ради, већ је сам по себи циљ. Другим речима, материјално богатство у Србији, услед недостатка могућности за улагања, јесте јалово богатство. Оно се не шири, оно се не умножава већ се акумулише и стагнира.

Почетком борбе за ослобођење, јавља се и прво раслојавање. То раслојавање се врши у два правца из који ће проистећи две главне “филозофије” управљања како државом али што је још важније, управљаеа богатством.

Прво раслојавање јесте засновано на онима који воде борбу за слободу, тзв војна линија, по коме се статус у друштву добија војничком способношћу и врлинама у боју. Ова врста социјалног раслојавања је пуко пресликавање војног устројства, где војсковођа своје војничке способности и успехе, тежи да касније преточи у политички, економски или било који други капитал. Главна карактеристика оваквог раслојавања (на официре и војнике) се у полтичком претвара у (вође и следбенике) при чему се од војника очекује да дисциплиновано спроводе наређења док се код следбеника очекује слепа оданост вођи. У оба случаја унутрашња динамика, размена мишљења не постоји, већ је она стриктно једносмерна од врха ка дну те тако овај систем, да би очувао своју структуру, увек тежи да они који су на дну увек остану на дну како би они који су на врху, увек остали на врху. Основа односа спрам државе и народа тада јесте однос где се они гледају као (ратни) плен тј само плен. Тј овакво устројавање државе, тежи да државу посматра као “ратни плен” и тежи да је задржи као “ратни плен”.

Друго раслојавање јесте засновано на онима који су подржавали борбу за слобду, тј оне који су логистички подржавали устанике, и како су то били сви од реда имућни трговци, они формирају тзв трговачку линију. Код трговачке линије, главна препрека акумулацији капитала јесте порез те тако трговци теже да придобију што ближе везе са ново формираном елитом како би извукли највећу корист за себе. Друга препрека у акумулацији капитала јесте конкуренција, те тако прото-трговци увек теже монополу на тржишту. Код трговачке линије, постоји трговачка логика код које држава се устројава као радња или пијаца, при чему сама држава нема вредност (јер у противном не би била на продају) али има цену и супротно томе само радња (пијаца) има вредност. Управо је зато, у условима Османске доминације, фузија ова два принципа у лику и делу Милоша Обреновића (војсковође преко вође из кога проистиче ауоткрата и касније аристократа и трговца-монополисте, ) више но ишта друго устројила и обликовала Србију.

Стога, како је Србија грабила ка слободи, као свом циљу, све је било подређено истој, што је аутоматски значило да су трошкови те слободе, по природи ствари дошли на наплату касније.

Наплата за устанак, јер без обзира што Српска истроија обилује војним контекстом, све те пушке и муниција су морале бити купљене а да би биле купљене неко је морао да обезбеди новац за њих, а тај неко, поред савезнице Русије јесу и трговци. На овај начин, финансијска историја Србије избија у први план, раме уз раме са војним контекстом,међутим мало ко од историчара Србије се бави њиме. Ако је Руска помоћ била наплаћивана кроз несметано испољавање Руског утицаја и ако је она везивала Србију само за Русију, трговачка елита је превасходно тежила доброј трговини са западом, претежно Аустријом, при томе користећи Руски утицај као заштиту сопственог трговачког монопола, јер због Руског утицаја, западни трговачки интереси нису могли тако лако да се прошире на Србију и на тај начин Српски трговци су имали повлашћен положај који није био сразмеран њихом трговачком капитлау, моћи и знању.

Ово ће имати пресудан утицај на формирање пословне филозофије у Србији и њу пре свега карактерише изразита зависност од спољне околине тачније од државе или “заштитника” који омогућава повлашћени положај за функционисање пословања. Ово се директно одржава на смањену инициајтиву, склоност ка не фер условима игре, ка монополизацији читавих сегмената пословања (пољопривреда, рударство, мануфактура итд) јер у суштини омогућава максимални профит уз минимум улагања. Међутим нај катастрофалнији утицај, ово ће имати на развој науке и технике, јер апсолутно убија иновацију и истраживачки дух што директно Србију чини технолошки инфериорном и зависном од споља.

А како је 19 век век индустријске револуције, век проналазака и развоја, Српска привредна мисао, заробљена у трговачку мантру која не форсира домаћу производњу и развој, већ напротив тежи да бескрајно арчи ресурсе које има, купујући их јефтино од Срба а продавајући их скупо Западу, рапидно долази у посед великог богатства, које пак не троши на развој земље, већ га јалово акумулира и користи за тотемизацију, то јест за прављење ексклузивних ствари, типа дворова,конака,споменика, стилских обележја које имају за циљ величање егоа владара док је добробит за ширу популацију не постојећа. Ове фрћокле, имају пре свега за циљ да створе имиџ, привид,фатарморгану и увек су окренуте ка само једној ствари, само и једино ка владару и његовој ауторативној власти и контроли.

Српски цивилизацијски развој заправо јесте ништа друго до стилска категорија док о суштини нема ни говора и то се огледа у хроничном недостатку системских решења и пројеката. Све што се ради ради се кампањски, ради се по личној наредби и личном захтеву и увек најскупље.

Зато прича о Србији, гледано са становишта ексклузивитета то јест бављења само Србијом, врло лако може да се оспорава са сваког другог становишта, а поготово са становишта Југословенства. Зато што ништа, није урађено на цивилизацијском плану.

Шта је заправо цивилизацијски оквир.

Цивилизацијски оквир или фактор, јесте способност једног друштва да влада собом и својом околинном. Не само да немо постоји и преживљава, већ да живи и да се развија. Да успостави систем унутар себе који не само да постоји него и функционише.

Ако се може рећи да је у првом периоду успостављање система било отежано или чак онемогућено због страних утицаја, претежно Османлијског непосредно а касније посредно Руског и Аустријског, па чак и Енглеског, на унутрашњем плану такође је приметан апсолутни изостанак воље да се унутрашњи систем изгради, па макар и у апстракту.

Наиме, за земљу али и народ, који је толко дуго био изложен апсолутној деструкцији једног туђинског система, прва ствар која је требала бити урађена јесте нека врста свеобухватне анализе његовог утицаја на Српски идентитет. Такође оно што би уследило после тога јесте нека врста свеобухватне реастаурације, обнове тј ренесансе Српског идентитета и кулутре. Ништа од тога није учењено, већ је на тако хаотично стање, одмах накалемљена са једне стране про-европска смерница, која се угледала на француску револуцију, потом на аустријску линију, да би негде између се устоличило пан славенско и касније Југословенско, док са друге стране Руски утицај је радио своју причу. Нема ни једне аутентичне, про-Српске мисли и идеје, већ се одмах креће у ту неку “над-градњу” на темељима који готово и да не постоје. Када кажем да темељи не постоје, то не значи да ништа није сачувано од српског идентитета и кулутре, већ да до то није артикулисано, на неки начин “припремљено” да буде база за изградњу националне државе и касније нације.

И ако се Гарашаниново начертаније, романтичарски позива на ово, на “чишћење темеља” да би се на њима изградила Србија која ће понов бити светла царевина, већ у другом делу он даје улогу, тј мисију тој царевини а то је да буде пијемонт за све остале подјармљене народе.

Управо ће ово занемаривање темеља Српске државе, разрушених и разбацаних бити та слаба база на којој ће се градити Српски пијемонтизам и на чијем врху ће стајати Југославија као круна. Но слаби темељи, ће произвести системску нестабилност и из темља креће разарање те читаве монструозне конструкције. Као и у физици и динамици, слаби потреси на дну и у темељу и те како се осећају на 10 спрату и управо зато, прва ствар која пада јесте круна док се конструкција урушава сама у себе. Ово је тако карактеристично за распад СФРЈ који проистиче из слабог темеља (Косова) али се руши од врха (Словенија) и наставља да се урушава док на крају не дође на узрок (Косово).

Наставиће се…

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s