Драгослав Павков: Наша, а не министарска деца

Где смо то ми, родитељи пре свих заказали?

tijana

Још један анђео напустио је долину суза Србију, и преселио се на боље место… Што је слаба утеха за неутешне родитеље, а и за нас који остајемо да чекамо и питамо се ко је следећи.
Дете је убијено, један човек је осумњичен као злочинац. Министри „к’о запете пушке“ деле изјаве, један жали за смртном казном и ламентира над нашим народом који канда још није досегао „европски ниво свести“ (или тако некако, „ја већу глупост у свом животу нисам чуо…“ па не могу ни да је поновим), а колега из исте странке га коригује и упозорава да ни случајно не бисмо смели да се угледамо на Белорусију (која једина у Европи има смртну казну)…

Тијану ћемо испратити у вечност, родитељи ће плакати и престати; живот иде даље. Убица ће бити оптужен и осуђен; суд ће рећи да ли је реч о манијаку, зликовцу или пијаном возачу који је ударио дете па га убио да би прикрио трагове саобраћајке. Знајући с ким имамо посла, остаје нам да се мање или више основано надамо да је ухапшен прави, као и да ће казна бити примерена извршеном (не)делу.

Али људи, Срби, морају ли баш да нам страдавају малолетна деца? Где смо то ми, родитељи пре свих заказали? Сад је 21,35… Док ово пишем, мој седамнаестогодишњи син се спрема да „оде до града“, што значи – намерава да се у пратњи ретриверке Маше до центра Сомбора удаљеног око 3км одвезе бициклом, неосветљеним регионалним путем, једном од главних улица где нико не поштује ограничење брзине, али зато полиција врло ревносно „поступа“ према људима који у недостатку бициклистичке стазе користе пусте тротоаре. Нисам уплашен да ће неко киднаповати рвача од 100кг и 190цм висине, али морам признати да не знам да ли више да цвикам од дивљака за воланом или „ортака“ са дволитрачама и „јегером“. Једноставно, ја као родитељ немам начин да га спречим да излази у време када би требало да облачи пижаму… Прво на чему „падам“ је то што немам одговор на питање:
– А с ким да се дружим кад „сви“ излазе у пола десет – десет, па и касније?
Стварно, с ким човек да се дружи?

Несрећна Тијана је била две године млађа од њега, и она је мислила да има суверено право да се у пола два ујутро налази на неосветљеном макадаму ван села. Да, Бајмок је селендра, а „спортски центар“ је ливада са нечим што личи на спортске терене. Како су родитељи могли да је присиле да се кући врати у „пристојно“ време, када су „сви битни људи“ напољу, а само старци и кокошке лежу чим се смрачи…

Министар правде, Сераковић неки, каже да не треба да се угледамо на Белорусију… Можда му се више допада Хрватска? Мислим, она нам је по свему ближа, осим што је много ефикаснија у шљамчењу Европи и прихватању „европских вредности“. Једна од „вредности“ је Закон о заштити малодобних особа, по коме смо ми старији, родитељи и држава пре свих ДУЖНИ ДА ЊИХОВЕ ИНТЕРЕСЕ ШТИТИМО, ЧАК И АКО СЕ ТО ДИРЕКТНО КОСИ СА ЊИХОВОМ ВОЉОМ. У Хрватској је одавно на снази закон који малолетним лицима забрањује боравак на јавним местима после 23,00 часова без пратње одрасле особе. Закон се поштује како где и како кад (југо-школа, не држати се закона ко пијан плота), али постоји. Тамо где се поштује, то функционише тако што полицајац када у невреме сретне клинца од њега тражи личну карту. Ако је овај нема, пандур га приводи у станицу и позива родитеље. Родитељ мора да дође по дете у станицу (нема оно „…пустите га, ја сам му дозволио…“), да га преузме и одведе кући, а за пар дана му стиже уплатница са казном од пар стотина куна, уз претњу кривичним гоњењем ако се „занемаривање дјетета“ понови. Јер, код њих се пуштање малолетника да се у глуво доба ноћи креће међу наркоманима, куравама, педерима, коцкарима и којекаквим предаторима – сматра занемаривањем родитељских „обвеза“. Када неки Стипе или Јосо плати казну јер му је младунац умислио да је фаца па више воли да „кљуца“ на некој клупи уз дволитрачу Карловачког уместо да спава у свом кревету – он пред наследником, државом и целим светом има добар и сваком јасан разлог да истом забрани шалабазање после једанаест увече. Србијанац такав разлог нема, наши малолетници имају само права, обавезе су предвиђене за неког другог; нека деца уживају док могу, стара је љубигамајчинска мантра, то што „уживање“ све чешће завршава у судској медицини – то се увек дешава неком другом.

Дакле, хоћемо ли коначно урадити нешто за себе, ако не за себе – онда барем за своју децу? Има ли у овој земљи ико паметан да иницира преписивање одредаба хрватској закона у делу који сам описао, или ћемо онако фаталистички наставити да гледамо како нам деца страдавају. Је ли ово оно дно о коме већ годинама тамбурамо, а никако да га додирнемо и одразимо се према површини и свежем ваздуху…

Advertisements

14 mišljenja na „Драгослав Павков: Наша, а не министарска деца

  1. „хоћемо ли коначно урадити нешто за себе, ако не за себе – онда барем за своју децу?“
    ne-će-mo

    Sviđa mi se

  2. „У потрагу за Тијаном су први кренули њени најбољи другари којима је било сумњиво што није стигла да врати дуксерицу и није се јављала на мобилни.“

    У 01:00. Нисам сигуран да било какав закон исправља недостатак оца, и једнако третирање стокилаша и женских мрва од 10+ лета. А њен отац се тога сетио када је сазнао за монструма. Шта ће (пијана можда чак) кљусина у та доба напољу, зна ли он за ред?

    „Њен нестанак пријављен је Полицији, као и Жандармерији, а надлежне службе нису успеле да лоцирају њен мобилни телефон, који се у међувремену испразнио, јер је, како наводе, за подношење захтева за лоцирање броја неопходно да прође 24 часа од пријаве нестанка.“

    Правило, и то неапслоутно, за одраслу особу – примењују на петнаестогодишњакињу. Вероватно имају искуство затицања на гомили са каквом виђенијом господом.

    Није то дно, може то још много боље.

    Sviđa mi se

    • Дакле, не могу да верујем… Баш нико није схватио шта сам овим текстом хтео да кажем :(, па ми преостаје или да се боље потрудим, или да одустанем од писања и пустим мозак на отаву. Да не причам колико мрзим да цртам поенте… А укратко, поента овог писаније је: Родитељи су дужни да заштите своју децу по било коју цену и без обзира шта на ту тему кажу закони, прописи и окружење. Родитељима би много помогло да им држава не одмаже дајући деци права која им не припадају ни по ком основу, а нарочито би нам много значило када би наша власт поред бројних срања која некритички преузима из ЕУ и суседних држава, родитељима у руке дала додатни „алат“ у виду закона о коме сам писао; једна ствар је када детету кажете: „Не можеш из куће јер ја тако кажем…“ а сасвим друга ствар је када вас закон спречава да будете осетљиви на дечије сузе, „правила“ која намеће окружење у коме се потомак креће, и сличне глупости. Као што (ма колико да вас насдледник преклињао) не смете да му дате кола (иако вози к’о шумахер) пре него што положи возачки испит, исто тако, пре него што постане пунолетан не бисте смели ни да га пуштате да се у невреме мува по местима где се окупљају којекакви, где царује алкохол и психоактивне супстанце које имају особину да утичу на свест и савест, толико да неки људи не разликују добро и зло. Је ли ово стварно толико тешко да се разуме, или само волите да се свађате?

      Што се тиче клинаца „стокилаша“, њих и девојчице „од 10+ лета“ не вребају исте опасности и исти предатори. Али и стокилаш и клинка су једнако угрожени начином живота које им намеће „друштво“ и толерантни а заправо немарни и неодговорни родитељи. Ако се добро сећам, у вези „стокилаша“ сам поменуо пијане возаче, неосветљене улице и алкохол који „мора“ да се пије да се не би испало „сиса“. Девојчице „од 10+ лета“ имају друге задате, за њих се подразумева да треба да буду сисе (силиконске ако је икако могуће), њима се намеће обавеза да што пре постану „добре рибе“, а како се то постиже – боље да не знате. Мислим да би закон попут овог који помињем и тој деци много поједноставио и олакшао живот. Јер би коначно у друштву могли да се оправдају са „… не пушта ме ћале, стискао се ко петопарац и плаши се да ће платити казну…“.

      Наравно, ни једна права Србенда се са мном неће сложити, праве мушкарчине ударају шаком о сто, прете и псују, кћери након цртаног морају да иду у кревет… То што се многе искрадају кроз прозор па се по бирцузима „сређују“ најгорим брљама да би лакше поднеле редаљку, нема везе, важно је да се зна ко је газда у кући. То што татини синови („сав је на мене“) дивљају прескупим и набуџеним колима, убијају туђу децу, такве људе такође не дотиче; они не знају шта би, „све су му дали, и кола и гарсоњеру за привођење, и уписали га на Мегатренд…“ Сетите се случаја на рсакрсници код Моста слободе у Новом Саду када је пијано говедо са 150/сат у граду побио троје путника у Голфу у који се закуцао; више од половине коментатора на васцелом српскиом вебу је изигравало судске вештаке саобраћајне струке и тврдило да је крив возач голфа који је прошао кроз црвено светло! Само малом броју припадника небеског народа је пало на памет да у граду постоји ограничење брзине од 50/сат а да је кретен возио три пута брже! То смо ми, хронично не препознајемо проблеме и на некакав болестан начин се бавимо периферним стварима, уместо да болест лечимо на месту где је и започела – у својим главама.

      Шта ће (пијана можда чак) кљусина у та доба напољу, зна ли он за ред?

      Надам се да се шалите; од пијане кљусине очекујете да се понаша разумно и да зна ред?! Па да је знао ред не би ни попио литру вињака и неколико ракија како сам рече према наводима Курира… Значи, то што је „он“ неспорно крив, треба да буде утеха родитељима? Хоће ли им то што сад знају ко је једини крив вратити дете? А кад смо већ ту, шта мислите, шта би Тијанини родитељи све урадили да могу да се врате 3-4 сата пре трагичног догађаја, а да знају ово што знају данас… Да се ово никад више не деси – престанимо да се измотавамо и будимо родитељи кад нам је већ Бог дао родитељство. А од државе захтевајмо да нам помаже уместо што нас спутава. Иначе, шта ће нам држава? Да се закитимо с њом…

      Sviđa mi se

      • „Закон спречава да будете осетљиви на дечије сузе…“

        „Дечије сузе“ тинејџерки су најобичнија манипулација, и то вагинална, с опроштењем.

        Ако је одрастао човек због разних комплекса подложан томе, нема смисла од друштва очекивати изговор у виду закона који ће то променити. Од истог друштва које је и узроковало тај комплекс.

        Од друштва (полиције) треба захтевати да се нестанак девојчица истражи хитно, а опаска о одбијању полиције да благовремено прати Тијанин телефон је обрисана. Занимљиво.

        Sviđa mi se

    • Коментар пронађен међу „непожељним“ и уредно враћен где му је место 🙂 Шта се десило – немам појма, али на „лоу кост“ сајтовима попут овог, могуће је очекивати и горе ствари. Аутору се извињавам на непримереној интервенцији, идемо даље.

      Sviđa mi se

  3. Лично, мислим да је стокилаш, па још и рвач, од 17 година, много угроженији и рањивији у овом друштву од просечне девојчице од 15 година, и ово кажем под потпуном одгворношћу и то као отац женског детета (односно упркос томе).

    Што се тиче остатка текста, са неким стварима се слажем а са неким не. У ствари, са основном идејом текста се не слажем. Није то на држави, већ на нама и на томе како орагнизујемо и осмишљавамо своје породице. А када нас буде било довољно и држава ће се променити. Ја и по овом питању као и по свим осталим, не очекујем ништа од државе, већ верујем да ми „одоздо“ морамо да стварамо ту државу.

    Sviđa mi se

      • На шта мислиш?
        Ако мислиш на први део, ја мислим да смо „ми дечаци“ у овом друштву, много јебенија странка, а некако имам осећај да би се и ти сложио са тим, бар пратећи твоје досадашње текстове.

        Ако мислиш на други део, е то би стварно требало елоборирати, али ем сам мртав уморан, ем ми се не да. Тачније, не да ми се јер сам уморан.Тако да о томе, врло радо, једног дана уживо, уз неко пиво (или шта већ ко пије), мрзи ме да лупам о ову тастатуру.

        Иначе, био данас послом до Осијека, и враћао се преко Богојева, пази када си ми пао на памет, то је већ доста близу тебе. Али био са неким колегама, па није била одговарајућа ситуација. Мећутим, можда у септембру опет идем сам па се нешто искомбинујемо. Наравно, ако долажзиш у БГ онај позив остаје.

        Sviđa mi se

  4. Још нисам чуо за случај да се девојчице искрадају кроз прозор да би отишле у кафану, већина је тамо јавно и напирлитана. Прича о пијанству води за собом смањену урачунљивост и мању казну, али то није тема.

    Коментар о „стокилашкој кљусини“ која не зна за ред када изађе након поноћи је био ироничан, наравно. Кога сам њиме увредио и зашто је обрисан, да ми је знати. Био је сублимација текста и Врапчеве напомене, јер сматра да се породице, за разлику од државе, заиста сређују „одоздо“.

    Sviđa mi se

    • Па ЦИТИРАЛИ СТЕ управо тај мој коментар, којег више нема.

      Ако нисте ви, неко други га је обрисао, био сам прецизан.

      Sviđa mi se

  5. Занимљива тема, још бољи текст, а тек коментари и „догађаји“ око њих, мислим на чудновато и необјашњиво брисање „неподобних Клаусових опаски“, ево данас, 09/08/2014, чине Преврат најзанимљивијим веб местом на српском небу, ма како то ви разумели, побра као мноогоо смо јаки, а остали као српски веб је срање. Мислим, у праву сте и побра и остали.

    Елем, очигледно нам нешто недостаје у глави! Нама, Србима, да будем јасан. Зашто? Ми смо народ у активном изумирању, које је узело маха и траје, ево већ, деценијама и сада нам одређује судбину, више од свега, од света, геополитике, злих светских сила, олош елите… И да ми и даље размишљамо овако накарадно, без идеје, када већ немамо решење??? Несхватљиво!

    Само две ствари могу спасти Србију – задржавање младих на родној груди, уз истовремено популарисање и подржавање, на сваки начин, традиционалних породичних вредности. То се не може постићи „либерализацијом“ живота и васпитања, а још мање такмичењем са западом у „забави за младе“ него, напротив, јачањем старих, добрих, патријархалних „српских вредности“, враћањем православној вери, традиционалним моралним вредностима и, пре свега, кућном васпитању. И, мислим, знам како вам ово што пишем изгледа и да од тога нема ништа, него ја то вама, да не буде да нико није рекао…

    Поздрав и вратите се или оваквим темама „које живот значе“ или „светским“, као што је глобално отопљавање, вишеполарни свет, наступајући хладни рат и с`њиме нова економска криза, а маните се дијагностике типа „зашто нам се догодило“… Мислим, догодило нам се, сада смо у стању изумирања, како то превазићи?

    Sviđa mi se

  6. Браво за текст први пут да прочитам нешто смислено о овој тешкој теми, а да није позив на ломаче и линч. Добрим законом можемо многа негативна понашања предупредити а не само да кажњавамо и дајемо примитивцима и монструмима за право да деле неку своју правду. Злочин овог идиота само показује сву болест овог нашег „транзиционог“ друштва.

    Sviđa mi se

  7. Procitah tekst, pa komentare, i samo se pitam cemu se mi onda cudimo kad se dese ovakve tragicne stvari?! U potpunosti se slazem sa autorom teksta. Ko djavola trazi – djavola i nadje. Cinjenica je da se porodica kao osnovna celija drustva u potpunosti urusila, deca su sve nevaspitanija, roditelji sve nemarniji, a novac je zamenio ljubav i vreme koje treba posvetiti deci. Ovi sto nemaju nista protiv da im deca landraju nocu, treba da nekad dodju u 2-3 ujutru do npr. beogradskih splavova i vide kako devojcice od 15-16 godina cak i u sred zime idu na ogromnom stiklama, namazane sa gomilom sminke i odecom toliko oskudnom da su oni koji idu na plazu za njih previse obuceni. Tu se onda privatavaju sa kojekakvim, locu alkohol a onda se teturaju kuci. Kao neko ko je redovni posetilac nocnog zivota Beograda ovo argumentovano govorim. Ja istina ne pijem alkohol ali volim da izlazim po klubovima i splavovima i posmatram sve kao socioloski fenomen iz ugla nekoga ko nije pijan. I gde su ti roditelji koji pustaju da im cerke izlaze u grad posle pola noci obucene kao prostitutke?! Zato, uzmite se u glavu dok jos nije prekasno, a skoro smo dosli do toga!

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s