СрPsтво

Сасвим је  логично било да ће Срби из Босне окренути леђа Србима из Хрватске и да ће Срби из Хрватске за то окривити Србе из Србије. Сасвим је јасно да ће Срби из Босне, када су они дошли на ред окривити Србе из Србије. Такође је сасвим јасно да ће Срби са Косова окривити Србе у ужој Србији за своју несрећу. И наравно је да ће Црногорци који су владали Србијом учинити све да се Црна Гора одвоји, делом свесно делом несвесно.

7946515_15947690_i

Основни проблем српског народа лежи у непостојању интегративног фактора који би био основа за постизање консензуса око било ког питања. Термин српство као интегративни фактор није успео да изврши интеграцију и тиме испуни своју мисију, јер признаје различитост и инсистира на њој. По овој основи, Србин из Лике је прво личанин па тек онда Србин, Србин из Босне је прво босанац па тек онда Србин, Србин са Косова је косовар и једнако тако Србин из Војводине је прво војвођанин па тек онда Србин. Инсистирајући на различитости, српство наставаља са даљим поделама, радећи све супротно од онога због чега је и формулисано. Оно постаје своја супротност, оно постаје фактор дезинтеграције и поделе, уместо интеграције и јединства.

Ово за последицу има да је локално тј лично, увек јаче у односу на глобално то јест опште. Стога се личанин, босанац, косовар, војвођанин  спрам Србије увек односи као спрам маћехе,  заинтересован је искључиво за добробит свог локалитета, док српство користи као ресурс како би тај локалитет одржао. Тачније, он српство користи  како би себи као босанцу, личанину, војвођанину, итд. живот учинио што бољим, богатијим и интересантнијим. Наравно, бесплатно јер је Србин.

Ако је Србија до Милошевића била издоминирана црногорцима, период после Милошевића дефинитивно карактеришу Срби из Босне, тј босанци. Константа косовара је непромењена у оба периода. Када се гледа овако, испада да су црногорци пре свега били задужени за интелектуалну дијарерју и менаџмент, босанци су били задужени за економију док су косовари  традиционално у сектору безбедности и то пре свега полиције. Срби из Хрватске су углавном расути по војсци мада их има и у осталим областима. Сви они пак, јашу  на геџиној грбачи – на србијанцу који их све презире и гледа да их зајебе.

Ово јединство нејединствености, јесте основни узрок немогућности да се формира консензус око основних питања те тако постаје епицентар сталног превирања и надмудривања које се своди на надјебавање у борби за доминацијом. Управо је српство успосавило трајно такмичње за нај-србина века, у коме све ове групе се такмиче играјући у својим локалним дресовима за исти тим. То би било као када би фудбалска репрезентација Србије, играла у дресовима сваког клуба из Србије, при чему сваки играч игра против  саиграча из сопственог тима плус против противничке екипе. У таквим условима погодак у оба гола, у свој и противнички јесу једнаки и дају поен, само што реалност нема толику “резолуцију” за оно како глава локал-играча види ствар, те  ауто гол књижи као ауто гол, и даје поен противнику.

Одувек ми је било лудачки несхватљив термин “Српске земље” и то не једна него више “све Српске земље”. Шта је то? Јел то једна Србија или више Србија, колико то Србија има? Тек сада ми је постало јасно шта су “Српске земље” и сада схватам да је то нека врста федерације/конфедерације територија на којима су Срби већина. Не једна ЈЕДИНСТВЕНА земља, “Велика Србија” како је наши непријатељи називају, већ федерација. И апсолутно је било јасно да та прича се може завршити на само један начин-поразом и тријумфом непријатеља.
Сасвим је  логично било да ће Срби из Босне окренути леђа Србима из Хрватске и да ће Срби из Хрватске за то окривити Србе из Србије. Сасвим је јасно да ће Срби из Босне, када су они дошли на ред окривити Србе из Србије. Такође је сасвим јасно да ће Срби са Косова окривити Србе у ужој Србији за своју несрећу. И наравно је да ће Црногорци који су владали Србијом учинити све да се Црна Гора одвоји, делом свесно делом несвесно.

Константно промовишући српство као над вредност које има некакве мистичне особине које реалност по правилу чисти ко метлом, њихово безочно мантрашко блебетање о српству претворило је инспирацију у тупљење и гргољење за масни хонорар.

Ова визура даје привидни легитимитет “недићевцима” и “љотићевцима” у њиховој причи о срБству из периода када је Србија била “на своме”. Када није морала да “брине” о Србима ван Србије. Када је могла без имало гриже савести да пронађе решење за дату ситуацију. Најлакше решење. Да се ждере гиба и  ‘ладе јајца испод крушке, и да се лове комунисти и на тај начин спречи убијање Срба у Србији. Ова привидна “победа” срБског, је окончана када су, пуни беса Срби из Босне и Хрватске, пошто су се осветили језуитским кољачима у Блајбургу, из чисте пизме пресудили и “гибаничарима” у Србији. Не зато што су имали нешто идеолошки против њих, не, комунизам овде долази касније, већ зато што нису курцем мрднули да им помогну док су их Османлије и Језуити касапили по Босни и Хрватској.
Комунизам је само покров, ово је суштина. Не може неки просечни чобан из Лике или Херцеговине да разуме комунизам, јер да би га разумео мора да ради у фабрици а не да чува овце. Али и те како разуме партизана који га је сачекао у шуми, у коју је овај побегао пошто су му Језуитски кршћани и Османлије поклали породицу а село спалили Није он постао комуниста из убеђења већ због ужаса злочина које су вршили кршћани и Османлије. И тај партизан му је дао оружје, дао му је моћ да пресуђује и да заштити,када гибаничар није. И зато је он пресудио гибаничару са истим жаром као и језуити и османлији. Зато је за њега то све исто. Зато је одбацио и цркву, јер ако је хришћански помагати, зашто му гибаничар није помогао?

Наравно, чување оваца и немо посматрање природе ипак није довољно да се буде на истом нивоу као језуита, те је он, опијен траумом и моћи која му је дата, тачно извршио задатак који му је био намењен, јер није скапирао да у том Блајбургу, он је стрељао само ниже облике кршћана док су мозгови стручно склоњени. И нормално да је мозгу било лако да га означи као главног непријатеља слободе и да га се по том основу и реши када је време дошло. Јер управо је његово инсистирање на једнакости створило услове да остане го на ледини, слепо верујући да је његова траума и патња заједничка. Да су заиста четници побили исто онолико кршћана и Османлија колико су ови побили Срба. А нису и то је био његов крај.

И наравно да је градио Југославију и да је презирао Србију и наравно да је чинио све да прво Србији науди, јер са непријатељима макар зна и са њима је на чистом али са Србима није. Зато је према њима био најсуровији, јер их се највише плашио и презирао.

Пише: Драган Томић

Advertisements

10 mišljenja na „СрPsтво

  1. Мислим а је некохерентност тј. одузетост, највећи српски проблем у последњих стотинак година. Док се незнавени окупљају (збирају) да би били јачи, ми се делимо (или одузимамо?) јер се свако најбоље сналази ако на грбачи не мора да тегли глупаве и непродуктивне сународнике. Некад, у 19. веку на пример, барем смо имали илузију о томе како „пречани“ јако воле србијанце па једва чекају да их ови ослободе и наставе заједнички живот у некаквој реплици Душановог царства. Стеријине Родољупце је слабо ко читао с разумевањем, онај ко их је и гледао у позоришту, углавном се смејао керебечењу глумаца, док је поента приче редовно промашивана чак и од стране критичара професионалаца. А поента је да код Срба локално по правилу доминира над „националним“, лично пред општим.
    Конкретно, наравно да смо сви Срби („јок, но Турци…“), али смо пре свега земе, рође, братственици, племеници…

    У ових пар дана док је ДрТ дрмао Превратом, био сам на Банији једним тужним поводом… Између осталог, имао сам прилику и да слушам бабу од преко осамдесет година која познаје све Србе (и већину Хрвата) на „дворској опћини“. Дакле, о коме год да се повела прича („ђе је био, ђе је избјега’, ђе је сад…“), баба-Ружа је имала информацију. Јеб’о СИС и БИА… Ако баш из цуга и не зна о коме је реч, бабаРужа пита „чији је он“, а када га повеже са ђедом или ћаћом, често се деси не да зна „ђе је избјега'“ већ му зна и општи успех из средње школе…
    Па се тако десило да њен зет право из аутобуса који га је ’95. довезао у Српску Атину добије стални посао у Србија шумама, најпре као шумарски техничар, а данас је ловочувар који по војвођанским ловиштима води богате странце да „одстрељују“ крупну дивљач. Кад на бироу те ’95. није било довољно шумарских техничара да се пробере… Чланство у СПС наравно да није имало везе са запошљавањем, као ни са каснијим муњевитим напредовањем.
    О употреби „државног“ комбија за потребе извођења ситнијих селидби рођака, земљака и „колега“, овог пута нећемо, а нарочито нећемо о „чекићању“ пола фрушкогорских шума као „дрво оштећено у НАТО агресији и непогодно за индустријску прераду“, те његову поделу земљацима, рођацима, итд. за сечу у приватној режији по најнижој могућој цени. Таман посла да се поломи нека државна тестера кад удари у гелер…

    Тога у Србији нема. Овде људи не знају ни колико им први комшија има деце, а да није радио-Милеве нико не би знао ни ко се с ким швалерише нити ко је коме направио „копиле“. Дођоши о којима говори ДрТ воле да помажу један другог, јер свако ко запосли „неку биједу“ у очима те „биједе“, околине, а богами и у својим личним постаје већи човек, о материјалном моменту такође нећемо овог пута.
    Србијанац више него ‘леба да се наједе – воли да комшији цркне крава па да овај сваког јутра код њега дође са кантицом да тражи млека за децу… И даје геџа, није да не даје, али мора да се зна ко је „гоља“ (онај са кантицом) а ко „домаћин човек“.

    Када босанац дође на „урлауб“ у завичај, он паркира мерцедес, заседне пред задругу, наручи свима по пиву и пита би ли се могло организирати да се некако поправи пут (и он ће дати колико треба,и мало више ако треба), јер му је глупо да ауто од 50К евара вози 30/сат будући да би му при већој брзини поотпадали точкови…

    Србијанац кад дође да се „покаже пред сељацима“, такође наручи по пиво свима пред задругом, али само да би га пажљивије слушали док им саопштава тужну вест да, кад му поумиру родитељи – више нема намеру да долази у њихову селендру, пошто сељаци нису способни ни да закрпе рупе на путу, а да он због неке носталгије разваљује „кола од 50К еврова“ – не, хвала.

    Значи, обојица, и босанац и србијанац свој шоу изводе да би показали ко су и шта су, ко је бег а ко фукара, али користе различите алатљике: Босанац се представља као локалпатриота посвећен добру својих суграђана, а србијанац истиче своју памет, способност и рад који су му помогли да се издигне из учмалости и пасивности краја коме никад заправо није ни припадао, него се ту грешком родио, а опште је познато да се чин рођења требао десити у Версају или Бекингемској палати. Кад је србождер Тита заузео Бели двор..

    Сви знате да је Србијанство једино што може да сачува Српство, али из својих разлога то одбијате да прихватите, већина (па и овај аутор) о томе одбијате и да размишљате. Видећемо, бич пуца на крају, а ја сам сигуран да ће нас опет ошинути по србским гузицама. Све док неком не досади – њему да шиба или нама да трпимо 🙂

    Sviđa mi se

    • феноменологија ти је добра ал јој недостаје временски контекст… и прапрадеда србијанца је некад био ко босанац , па је уследио прелаз и братственичког у ортачки кодекс улице (кад се помаже екипа из кварта) на путу за потпуни егоизам… црногорац је данас на ортачком, мада их сви и даље доживљавају рођачки, што са <"ситуацијом" давно више нема везе, док код београђана нема више ортака ко у књигама дРАГОСАЛВА мИХАЈЛОВИЋА и колумнама Тиркета…

      Sviđa mi se

    • „Сви знате да је Србијанство једино што може да сачува Српство“

      Тако је!
      Србијанство у Србији у чијем су склопу…па…макар Република Српска и Црна Гора, мислим, да не будемо одмах на почетку много алави (даље ћемо видети)

      Sviđa mi se

  2. ДрТ у старом елементу… алал вера алал вера за феноменологију, а закључци, што коментариса ДрП?
    не ваља вам југословенство (унитарна „француска“ нација) не ваља вам србијаснство (једна од „скандинавских“ конфедералних нација) и теоретски и практично остаје још само ропство .. што онда кукате, тражили сте гледајте.. не знам зашто Бретоњац може да буде и француз а босанац као не може србин, чак и корзиканац (црногорац) црнац (ром)или арапин.(шиптар)..
    само концепт браћо СрБББи , све потиче од погрешне идеологије…“што се грбо роди..“

    Sviđa mi se

  3. „Стога се личанин, босанац, косовар, војвођанин спрам Србије увек односи као спрам маћехе“
    и кругодвојкаш, нарочито

    Sviđa mi se

    • šta је старије кока или јаје, кад ви обожаватељи књиге о Милутину увек наглашавате да Београд није Србија … тражили сте добили сте исто ко и за срБство/ропство

      Sviđa mi se

  4. „Сви знате да је Србијанство једино што може да сачува Српство…“

    Граматички, то је простор између Дрине, Дунава и Јастрепца. У том смислу, већина српскоговорећих су тешки игноранти. Ипак, постоји озбиљна шанса прекомпозиције и поновног прихватања „нове реалности“. Што разни Клауси имају алергију од тог термина је само уз ветар.

    „Не ваља вам југословенство (унитарна „француска“ нација)…“

    Француска, без наводника. Унитаризација – ФРАНКОФОНИЗАЦИЈА – Француске је извршена тешком репресијом потпуно разлишитог становништва у погледу језика и идентитета. Но то не смета данашњим европејцима да на помен србизације „југословена“ скачу као опарени.

    „Не ваља вам србијаснство (једна од „скандинавских“ конфедералних нација)…“

    Јест вала, конфедерација Шведске и Финске је исто што и конфедерација Србије, Црне Горе, Босне, и Крајине. За њих је конфедерација, за нас је шизофренија, али џабе Томић пише.

    „Тек сада ми је постало јасно шта су “Српске земље” и сада схватам да је то нека врста федерације/конфедерације територија на којима су Срби већина. Не једна ЈЕДИНСТВЕНА земља, “Велика Србија” како је наши непријатељи називају, већ федерација.“

    Из простог разлога што западни менталитет не пати од словенске кризе идентитета, и противника јасније идентификује од њега самог и његове конфузије у глави.

    Sviđa mi se

    • Које су две – једна етничка, једна геополитичка – заједничке карактеристике Србије, Босне, и Црне Горе?

      Озбиљни фрагменти српства и неприпадност НАТО. Непријетаљ вас боље идентификује од вас самих. Можда је непријатељ глуп.

      РЅ
      Какве су то речи – „непријатељ“? Па то су ваши западни савезници!

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s