Драгослав Павков: Ал Геноцид јал’ злочин из освете?

Текст за АлЏазиру Балкан (ако прође – прође)

бошњачко инсистирање на речи „геноцид“ је кључни разлог зашто 24 године након рата овде још нема мира. (др. павков)

Александар Вучић и Томислав Николић су политиканти које је србијански народ изабрао да га воде јер бољих политичара тренутно немамо. Или имамо, али политика је постала толико прљава активност да поштени људи с њом не желе да имају посла. Као кад видите лепу жену, али избегавате да јој приђете јер се плашите да ћете фасовати трипер… Међутим, они овога пута нису тема; тема је злочин у Сребреници који се догодио јула ’95. године.

О коме већ годинама покушавам да као Србин, учесник рата поразговарам са неким „колегом“ с друге стране. Али, једноставно – не иде… Вероватно ће и овог пута изаћи на исто (због вашег помињања Николићевог „четништва“ ) али да не буде како нисам покушао. А желим да кажем следеће:

Рат у БиХ почео је тако што је један од три конститутивна народа у скупштини СР БиХ брутално прегласан удруживањем гласова представника друга два народа. Како се ради о заједници коју су сачињавала три народа, било би нормално да је за промену устава ради доношења одлуке о независности обавезна двотрећинска већина народних представника. Ко би се након одлуке донете двотрећинском (подразумевано несумњивом!) већином побунио – без икакве сумње и легитимно, могао би бити проглашен одметником и према њему би се примењивао кривични закон и одредбе које важе за дела оружане побуне. Овде је одлука о одцепљењу од СФРЈ (којом је српски народ у БиХ стављен у позицију другоразредног народа чији интереси не занимају баш никог битног), донета простим прегласавањем и ништа осим неприхватања од стране Срба се није могло ни очекивати. 

У то време, почетком ’92. године већина БиХ Муслимана била је за очување Југославије (сетимо се априлског скупа испред Скупштине), али је руководство СДА одлучило да везује заставе са Хрватима који су већ били у рату са ЈНА и СФРЈ, тј. да се јасно декларише као њихов савезник.

Наградно питање је: Да ли је вредело? Је ли заклан во ради киле меса?

Након што је почео отворени рат, ЈНА је старешине родом са територије БиХ и борбену технику оставила босанскохерцеговачким Србима… Шта је овде необично, тј. неочекивано, тј. неразумљиво? Је ли требало да помаже оне који су јој убијали војнике и старешине, проваљивали у објекте, а породице војних лица избацивали из станова? Мислим, да је било памети и жеље за компромисом, неки договор се вероватно и могао постићи… Али, Хрватској је очајнички био потребан сучесник, а Алији је недостајала само ратна победа да се устоличи као неспорни Бабо Нације. Поред хроничног неразумевања геополитичких фактора устоличених након пада Гвоздене завесе које су исказали Милошевић и генерали ЈНА, ово је главни разлог за оружане сукобе, а не то што су „гуњаши са брда“ хтели да владају Сарај’вом.

То је како ја видим; допуштам могућност да неко са друге стране види другачије, али о томе треба разговарати а не извикивати пароле.

Када је рат отпочео почетно надмоћна ВРС је успела да изолује поједине енклаве са муслиманском већином и на тај начин их учини релативно безопасним по себе и народ који штити. Једна од тих енклава била је и Сребреница.

Ипак, из те исте Сребренице, три године, што пре, што под будним оком снага УНПРОФОРа извођена су нападна дејства према околним селима. Подвлачим СЕЛИМА, јер никаквих дејстава према јединицама ВРС није било, мада је у општини Сребреница била концентрисана комплетна 28.дивизија АБиХ (10 000 бораца под оружјем минимално). Од лета 1992. а нарочито од проглашења Сребренице за заштићену зону УН, ВРС на том терену није држала активне војне јединице, већ само локалне јединице трећепозиваца („сеоске страже“) који су имали задатак да „чувају“ своја села и издрже евентуални удар Орићевих снага, док се активне јединице не доведу да интервенишу.

Због много разлога у које овог пута не бих улазио, Орићева јединица је неколико пута успела да изађе из „заштићене зоне Сребреница“, нападне околна села, опљачка их и почини многе ратне злочине, у најбољој традиције усташких предака из Другог светског рата. Кључне речи су Кравица и Скелани.

У тим походима, Орићеве борце пратиле су жене и голобради момци који су их храбрили халакањем (навијањем) а постоје и докази да су исти (цивили) учествовали у ликвидацији рањеника и заробљеника. Све ово је из прве руке било познато како генералу Мориону и „међународној заједници“, тако и рођацима и пријатељима жртава.

За нападе на српска села ради пљачке у циљу прибављања хране нема оправдања нарочито када се зна да су у то време транспортери САД и НАТО, опкољеној Сребреници  сваке вечери бацали све, од хране до минобацачких мина. Орићев бизнис са хуманитарном помоћи какогод да се обрне – није ствар ВРС. Уосталом, што се тиче снага ВРС, гладно становништво Сребренице је увек могло да затражи и добије одобрење за напуштање града и одлазак у Тузлу или даље преко територије СРЈ. Наравно, ово звучи неприхватљиво и сурово (ко би добровољно напустио своју кућу?!) али ако је алтернатива болест или смрт од глади, рекао бих да напуштање Сребренице није била најгора могућа опција.

Друга „теорија завере“ о којој слабо ко говори, гласи да је становништво Сребренице заправо било талац Алије Изетбеговића и Насера Орића. Без десетина хиљада гладних цивила, њих двојица су били нико и ништа, а Дејтонски споразум је могао бити потписан много раније. Овако, хиљаде људи су искориштене као монета за трговину између две зараћене стране… Зато опет морам да питам: Да ли је вредело?

И на крају долазимо до „геноцида“ који је извршила Војска Републике Српске…
Без обзира на то шта кажу разне плаћене НВО, ад хок трибунал у Хагу и професионални лобисти – правна наука појам „злочин геноцида“ јасно дефинише као кривично дело организовано од стране организације (најчешће неке државе) ради уништења неке расне, етничке, верске, итд. групе или цивилизацијске тековине. „Теорија“ по којој се непрестано мултипликује број бошњачких жртава рата да би се доказао геноцид, пада у воду пред чињеницом да ни једној жени нити детету у сребреничком злочину није пала длака с главе. Дакле, извршиоци злочина нису ни покушавали да униште нити децу која за пар година имају све шансе да постану мрски непријатељи, нити жене које имају могућност да рађају нове српске непријатеље… Злочинци су се „задовољили“ убијањем оних за које су били уверени да су им криви – мушкараца КОЈИ СУ СВИ БИЛИ АНГАЖОВАНИ У ЈЕДИНИЦАМА АРМИЈЕ БиХ, и момака који су на неки други начин (учешћем у пљачци) учествовали у злочину против Срба у Братунцу, Кравици, Скеланима и другим местима где се „истакла“ Орићева банда. Значи, злочин након заузимања Сребренице мотивисала је освета а не жеља за уништењем различитих. Злочин из освете није много мањи од злочина геноцида, али је много разумљивији, и он корене вуче из Старог завета кога поштује и муслиманска догма. Кључне речи су „Око за око, зуб за зуб“, са варијацијама „ко се не освети, тај се не посвети“ и т д. што је понављам ДАНАС неприхватљиво, али је сасвом разумљиво гледајући са становишта рођака покланих Братунчана, Кравичана…

Са друге стране, јако је лепо и онако „фул коректно“ захтевати да се примитивна балканска племена у међусобним крљањима придржавају правила маркиза од Квинсберија, или да проналажење решења ратним средствима препусте онима који за то имају ресурсе, тј. НАТО. Много мање мржње на овим просторима би било када би се једном јасно и непристрасно утврдило шта, због чега и ко нас је нахушкао једне на друге. Земља коју многи прилично аргументовано оптужују да је инсценирала нападе на своје „инсталације“ проузрокујући масовне погибије сопствених грађана, никако не би смела да се трти као еталон правде и фер-плеја.

У Сребреници се јесте десио злочин, али то није геноцод и ни један нормалан Србин то никада неће признати. Прво – јер нико није ишао у рат да би „потаманио муслимане“, и друго – јер не постоји ни једна наредба за извршење таквог злочина; да постоји већ би је неко ископао, а „сигурно негде има“ међу озбиљним људима не фигурира као доказ за било какву тврдњу. Људи јесу побијени и свако ко је невин страдао заслужује пијетет и почаст. Кривци за убијање невиних морају да буду кажњени, многи већ јесу, а неки су и издржали своје казне… Многи ће тек бити идентификовани и процесуирани… Али, бошњачко инсистирање на речи „геноцид“ је кључни разлог зашто 24 године након рата овде још нема мира. 

Само поремећен Србин може да оспорава тврдњу да су у Сребреничком масакру стрељани многи људи којима је једина кривица била у томе што су мушког пола, тј. што су били или су ускоро могли да постану војни обвезници непријатељске војске. Само злонамеран балија (или плаћени Србин) и поред свих изнетих чињеница може да тврди да је  у Сребреници јула ’95. извршен геноцид.

Нама је данас потребно суочавање са правом истином и добросуседство… Ја сам рекао своје, лоптица је код вас. Дакле?

Advertisements

17 mišljenja na „Драгослав Павков: Ал Геноцид јал’ злочин из освете?

  1. једино памтено чега могу да се сетим за вакта БТадића је позив да се заједно обележава дан сећања на невине жртве грађанског рата и у Сребреници и у Братунцу… то је једин прави пут националног помирења ..на томе терба да иснистира „српска“ страна и да стално поставља питања зашто су жртве из Братунца мање вредне – начелно. . а не да се играју игре дал је побијено 8 или 4 хиљаде

    Sviđa mi se

    • kakogod, mislim da je „genocid“ previse ozbiljna i krupna rec da bi se mogla svesti na prosto zajednicko secanje na zrtve. ovde je zapravo rec o tome ko zeli da se rat zavrsi, a ko cetvrt veka nakon sranja pokusava da profitira prekopavajuci grobove.

      Liked by 1 person

    • оно што највише сврби геноцидистичаре је – геноцид је истребљење ДРУГОГ народа, а по „европскикм“ дефиницијама и пракси ми смо исти народ, аутогенцид још није измишљен ни процесуиран.

      Sviđa mi se

      • ja stvarno ne kapiram s kim se ti svađaš i o čemu pričaš, kakvi žuti, kakva lobotomija, kakav genocid?
        pristaješ na najgluplju priču naših neprijatelja a onda srBuješ

        Sviđa mi se

    • „то је једин прави пут националног помирења“
      као и све што долази из жуте кухиње, нема алтернативу… мислим, то је једини, безалтернативни, прави, најмудрији… пут… у предају и пристанак на лоботомију… зашто? зато шти НИКО из врс или јна или рс или србије НИЈЕ НАРЕДИО извршење „геноцида“ и зато што непосредни починиоци НИСУ СРБИ и зато што је „геноцид ПЛАНИРАН НА ЗАПАДУ и сервиран Алији, који га је прихватио као „решење“ и УЧИНИО СВЕ да до њега дође…

      Sviđa mi se

      • ја нисам толико паметан као неки
        pa ne mogu da shvatim kako neko ko na početku rečenice kaže da je genocid izmišljen na zapadu, a u nastavku iste rečenice pa nadalje dosledno komentariše kao da je stvaran (genocid) i utukuje onog koji problematizuje upitnost genocida.. napadajući ga da podržava zapadno viđenej.. šta je tu lobotomija – srBska logika ili brazilsko pivo?

        Sviđa mi se

  2. ја нисам толико паметан као неки, али је факат да је „геноцид“ осмишљен на западу, боље рећи у америци, а да су извршитељи ратног злочина, проглашеног за геноцид, организовани преко француске обавештајне службе, као и да непосредни злочинци на терену нису били из редова срба, већ хрвата, словенаца и самих муслимана… мислим, да га запад није (по)желео, „геноцида“ не би ни било

    Sviđa mi se

  3. Jedna od osnovnih pogresnih predpostavki, od koje Srbi polaze, jeste vidjenje sveta u kome postoji neka „opšta“ pravda, koja generalno važi za sve. Medjutim to nije tako.
    U principu, zapad se vodi principom ekskluziviteta, tj drži do toga da je on izuzetan, izuzet iz ove realnosti i da stoga ima pravo da kreira sopstvene realnosti u kojima je on uvek dobar i pravedan. Upravo na ovaj način, priča o Srebrenici i počinje i završava se.
    Posle „Duboke doline“ i procesa u Hagu, gde su sile pobednice oslobodile Bugarsku i njihovog cara za odgovornost za zločin, trebalo je još onda da bude jasno sa čime se ima posla. Potom tu su „Pacovski kanali“ i prebacivanje ustaša (i četnika) na zapad i opet guranje zločina pod tepih. Onda tu su 90e i Srebrenica.
    Dakle da se razumemo ceo 20 vek za zapad, apsolutno je prihvatljivo da se Srbi ubijaju i to nije zločin jer po njihovoj logici, mi smo izuzeti iz njihove izuzetnosti.

    Sviđa mi se

    • „U principu, zapad se vodi principom ekskluziviteta, tj drži do toga da je on izuzetan, izuzet iz ove realnosti i da stoga ima pravo da kreira sopstvene realnosti“

      Ово је данас јасно и последњој будали, осим Србима, који живе у ирационалној нади да ће их запад, на крају, ипак примити у своје окриље. А неће, никада, ни као слуге трећег реда.

      Конкретно, „геноцид у Сребреници“ је креиран и приписан Србима, иако нити један једини Србин није издао наредбу за стрељање заробљених муслимана, нити је међу непосредним извршиоцима злочина пронађен макар неко из српског корпуса, са било које стране Дрине. И у томе није сва чудовишност те „геноцидне креације“, напротив, то је њен мање чудовишан део, а много је већи прихватање „сребреничког злочина“ од стране самих Срба, јер смо сведоци да је само питање дана, када ће и Србија признати непостојећи геноцид као српски злочин.

      Sviđa mi se

      • „…осим Србима, који живе у ирационалној нади да ће их запад, на крају, ипак примити у своје окриље“

        Неко живи у нади, неко не, све је индивидуално… Потреба за приближавањем „западу“ по мом мишљењу није везана за блискост менталитета или владајућих идеологија, већ је резултат мирења са чињеницом да појединац, па био он (чак) и Србин – тамо има шансу која му се не нуди нигде другде. Подвлачим: ПОЈЕДИНАЦ. Што се тиче твоје тврдње да нас као народ запад никад неће прихватити – слажем се у потпуности, с тим што ми се чини да нас на своје јасле неће прихватити нико, на западу или на истоку, свеједно. И једнима и другима требају корисни појединци, за оне од којих та друштва могу имати користи, као што знаш – ни санкције нису биле проблем да им се издају визе, боравишне и радне дозволе. Дакле прихватање или не, је вероватно тема за социологе, а овде се ради о питању на које је одговор прилично једноставан: Да ли било ко има право да се неодговорно игра речима, нарочито речима које могу да обележе сваког појединца – припадника једног народа. У тексту сам набацио да бих могао да разумем извршиоце злочина у Сребреници, вероватно бих одређено разумевање могао да нађем и за наредбодавце… Када бих био судија који пресуђује у предмету „Сребреница“. Међутим да је реч о злочину геноцида, када бих се нашао у ситуацији да га оправдавам на било који начин – мислим да бих изгубио право да се назовем људским бићем.

        У вези злочина о коме разговарамо…
        Не бих улазио у теорије завера (америчка организација, план француски, извршиоци странци…) јер на тај начин нигде нећемо стићи, будући на нико битан нема намеру да се њима бави у кривичном поступку. Према мом искуству, Окамово сечиво је сасвим добар алат за сагледавање суштине већине проблема, па бих рекао да се може употребити и овде (мада не спорим да постоје и друге добре методе)…

        Дакле, 10.ДОд (који је оптужницама хашког трибунала означен као јединица која је вршила егзекуције), је био специјална јединица ГШВРС којом је командовао командант Главног штаба преко свог помоћника за обавештајно безбедносне послове. То што је јединица била састављена од људи разних етничких припадности са различитим претходним „каријерама“, сигурно има везе са потребом да се јединица ангажује у позадини непријатеља и на разним специјалним задацима; прилично сам сигуран да пуковник Толимир оснивајући ову јединицу, није имао намеру да постреља Сребреничане а за злочин окриви Хрвате (Ердемовић), Словенце (Кос), итд. Али исто тако, јединица која је под директном командом команданта ВРС ни у сну не може бити анагажована од неког старешине нижег у хијерархији, без одобрења или барем прећутне сагласности генерала Младића или његовог помоћника генерала Толимира. Наравно, увек постоји могућност да је команда 10.ДОд „приватно“ склопила неки аранжман са француском обавештајном службом, органима армије БиХ или са било којим заинтересованим појединцом. Али, злочин се десио у зони одговорности ВРС, тачније њеног Дринског корпуса и неће бити како вук треба да поједе магарца; да одговарају неки „окидачи“, клошари који су стрељали за литру шљивовице, а они који су примали плату да се брину о реду и законитом поступању на једном делу државне територије да се „ваде“ како нису знали. Све што сам навео треба испитати пред правим, а не хашким судом, али како ако двадесет година после злочина, након свих доказа који су јавни и сваком доступни, међу нама, који смо као народ оклеветани – има толико појединаца који „сумњају“ да се масакр уопште и догодио? Зар није нама, Србима пре свих, најважније да се открије истина, да више не живимо под хипотеком непостојећег, општинског геноцида?
        Последњи сам коме би пало на памет да се посипа пепелом… Поносан сам на сваки корак који сам у то време направио, а Богу се захваљујем јер није дозволио да повредим неког невиног… Али, међу нама оваквима ипак је (пре)више појединаца који су се својим чињењем и из својих разлога попишали на све разлоге који су нас одвели у рат. Они су учинили да наша борба буде девалвирана и да данас, српски (и југословенски) ратни ветеран углавном гледа у под док телевизијама дефилују лажни инвалиди, борци из баба-Јулионог пука и идеолози лажних идеологија које се све до једне могу свесту на: Узми све што ти живот пружа, на било који начин и без обзира на чију штету…

        Али не брини, овај текст не да није изазвао никакву реакцију на сајту коме је намењен, већ га није објавио ни један патриотски сајт на чију адресу сам га послао… Тако да… идемо даље, „… и на исток и на запад, на север и југ…“ а ко задњи изађе нака затвори врата, због промаје мислим…

        Sviđa mi se

      • иако нити један једини Србин није издао наредбу за стрељање заробљених муслимана,
        srteljali su sami sebe spontano, sem onih nekioliko hiljada koje su streljali hrvati prerušeni u Srbe

        Sviđa mi se

  4. @дрп
    Све се слажем, само штета да и од овог коментара не направи текст.
    Али, види овако, да не би било неспоразума. Ако неко каже да не сматра Србе за злочинце у вези Сребренице, то не значи да дотични истовремено негира злочин који се, нема сумње, догодио (са много мањим бројем жртава), али тај и такав злочин није замишљен, ни наређен, а нити извршен од стране Срба, већ је приписан Србима са задњом намером.
    Не бих се упуштао у детаље, то је обиман посао за који сада нисам спреман, али упућујем заинтересоване на Чивикова, који свакако није Србин и на Енгдала и Чомског, Американце од међународног угледа, тако да не морају читати мрског им „конзула“ Каргановића.
    Само још две стварчице. По питању „геноцида“, ради се, просто, о непостојећем догађају, па када неко негира геноцид, то не значи да негира злочин, а што се тиче „јединице за егзекуцију“, чак ни на хашком суду, за који знамо да је прављен у циљу бацања трајне кривице на Србе, није доказано постојање било какве наредбе тој јединици од стране команде ВРС, али је зато доказано да се „јединица“ у датом моменту нашла не неком другом месту од оног где је требала бити. Пазите, на хашком суду и то никоме није засметало!
    А видим ни теби не смета, јер си прихватио „командну одговорност“ која, подвлачим, све до овог суда није постојала у правној пракси нити у једној земљи света. Мислим, како неко може бити одговоран за „јединицу“ која није послушала изричито наређење већ је, напротив, одрадила егзекуцију за рачун непријатељске војске?
    И напослетку, не треба заборавити да се данас већ много тога зна и да ће се ускоро знати све јер, на крају крајева, запад много ни не крије своје прљаве трагове, када заврши оно што је хтео. Хоћеш примере? „Оружје за масовно уништавање“ Садама Хусеина или „Гадафијеви грехови“…
    Уосталом, кога интересује, нека поново прочита Купера, запад се не стиди, нити крије своје планове, засноване на преварама, лажима, опањкавању, измишљотинама, инсценираним превратима и ратовима…

    Sviđa mi se

    • @пегепет
      „… штета да и од овог коментара не направи текст.“
      Видиш да сте и ово само вас тројица прочитали…
      Уосталом, лакше ми је одговарати на конкретна питања него се мучити са уводом, разрадом и епилогом 🙂 Елем,

      „Ако неко каже да не сматра Србе за злочинце у вези Сребренице…“ на то има сва права света јер се као што рекох, нигде није одиграла аргументована расправа са распетљњавањем свих спорних момената везаних за стрељање заробљеника у Сребреници.
      Као што рекох, хашки „суд“ не сматрам судом већ инквизицијом формираном да би „доказао“ кривицу једне стране и хуманост оних који су на крају интервенисали у корист друге/их страна у сукобу. Доказивање српске кривице се спроводи већ двадесетак година и још није приведено крају… Да је наша страна имала памети и одлучи се на приступ какав сам описао напред, имала би право да се супротставља одлукама хашког трибунала и извргава га руглу. Овако, у свету у коме живимо одавно је установљена пракса да је боље имати било какав суд, макар он и селективно покретао поступке – него никакав; Срби не живе у оном ограђеном селу попут Астерикса и Обеликса и немају чаробни напитак који им даје надљудску снагу да се носе са непријатељима, већ нажалост морају да воде рачун шта о њима мисле људи са којима сарађују, посебно – они који их издржавају… Ако Срби неће да хапсе и суде оне који имају желудац да пуцају у људе везане жицом, ти „који нас издржавају“ једва ће дочекати, јер то је још један „доказ“ наше неспособности, а њихове моралне и сваке друге супериорности. Значи, решење је поштен судски поступак, уз процену свих доказа , како оних који окривљеног терете тако и оних који његову кривицу искључују или умањују, уз стављање догађаја у одређени историјски контекст и поштен приступ мотивацији за извршење злочина…
      Убиство из освете се степенује као један од најтежих облика убиства; али, под претпоставком да органи правне државе функционишу и да су спремни да гоне злочинце који су својим чињењем изазвали осветничку реакцију… Шта ако „правна држава“ те људе сматра херојима које не да нема намеру да гони, већ их награђује синекурама и пензијама? Зар то нечињење војних и правосудних власти Босне и Херцеговине (већ тада чланице УН) у односу на Насера и његове бандите није олакшавајућа околност за осветнике?
      Зашто је Милошевић ухапсио Ердемовића па га изигравајући „фактор мира и стабилности“ предао хашком тужилаштву, по закону кога је сам потписао (касније ћемо видети за себе), уместо да уприличи судски спектакл у коме ће бити доказано све што ти тврдиш и који ће скинути љагу са ВРС и свих других Срба – учесника у ратовима деведесетих? Не, он је одлучио да изиграва болесног мајмуна, на крају је и завршио у истом стилу, као паметњаковић кога су надмудрили покваренији и бескрупулознији.

      „…упућујем заинтересоване на Чивикова“
      Читао сам и потписујем. Једино као што рекох, наводе из његове књиге треба да докаже и као истину промовише СУД. До тада, то је само интересантна књига која Србима даје за право како је цео свет против њих, што није далеко од истине, али је исто тако истина да за то постоје и добри разлози. Један од најважнијих је антипропаганда коју су водили и воде наши „најодговорнији појединци“, они који паре узимају да истичу наше добре а не лоше особине. Међутим, како време пролази, све сам убеђенији да ти људи заправо не разликују добро и зло, што им на неком суду може олакшати положај, али га отежава нама, њиховом стаду: Зашто непрестано и упорно за чобане бирамо баш такве типове?

      „А видим ни теби не смета, јер си прихватио „командну одговорност“ која, подвлачим, све до овог суда није постојала у правној пракси нити у једној земљи света.“
      Лоше подвлачиш побро 🙂 јер заборављаш Нирнберг који је исти суд, формиран од истих држава са истим циљем: ДА КАЗНИ ДРЖАВЕ И НАРОДЕ КОЈИ СУ УПРАВО ИЗГУБИЛИ РАТ.Значи, не да разреши недоумице везане за сукоб који је однео људске животе и кривцима одмери одговарајуће казне, већ да „ПРЕД ЛИЦЕ ПРАВДЕ“ изведе ОНЕ КОЈИ СУ УНАПРЕД ОЗНАЧЕНИ КАО КРИВЦИ, а питање политичке воље и слободног судијског уверења може да буде једино висина казне. Кључна реч за разумевање начина на који тај „суд“ функционише је „Шешељ“.
      И друго, како је могуће да старешина надлежан за део територије није одговоран за злочин који се на тој територији десио?! Дакле, група људи из неких објеката изводи заробљенике које је војска тог старешине заробила, везује их жицом, утовара у аутобусе, одводи на место под „јурисдикцијом“ тог старешине, стреља, сахрањује и уклања трагове погубљења – а он о томе ништа не зна па не може бити ни одговоран? Активности око стрељања заробљеника одвијале су се данима… Па само ако се покаже да тај примерак „НИЈЕ ЗНАО“ треба га казнити, у најбољем случају – одузети му пензију јер је није зарадио… Са друге стране, прави српски генерал или пуковник – какогод, ако је стрељање наредио, требало је да не буде пичка већ да се појави на телевизији и каже:
      „Ја… …, тада на дужности …, нардио сам … ради … Као највиши старешина ВРС ОДГОВОРАН за целокупно стање на подручју општина Сребреница и Братунац, преузимам одговорност за извршење наредбе и последице које су због тога наступиле.“

      Људи који су извршили његово наређење били би тако ослобођени од одговорности јер је реч о војницима који нису овлашћени да о нардбама претпостављених разглабају, већ су дужни да их извршавају без размишљања. У томе је смисао оног „најодговорнији“, а не у праву на командовање јагњећим бригадама, сакупљању привилегија и почасти, а кад се нешто искундачи – крив је Ердемовић.

      „како неко може бити одговоран за „јединицу“ која није послушала изричито наређење већ је, напротив, одрадила егзекуцију за рачун непријатељске војске?“
      И није крив за то, већ је крив зато што ту јединицу није разоружао, притворио и наредио безбедњаку да утврди ко ју је ангажовао, за чији рачун и за које паре. Након поштеног суђења, требало их је јавно пострељати, тако би тај старешина са себе, своје команде и хиљада других, часних бораца скинуо „командну одговорност“. Нико па ни хашки суд не очекује да генерал иде за сваком својим јединицом и записује да ли је неко из неке куће украо литар ракије; али нико не очекује ни да ће на крају, за све што се десило бити крив неки окидач из 10.ДОд. Једноставно, у томе и ни у чему другом је бит једностарешинства и субординације по којима војске функционишу. Све се ради по правилу, упутствима и наредби старијег. Старији има већа права, привилегије али богами и већу одговорност од млађих. Друкчије једноставно не иде, као што се види из овог примера.

      „…запад много ни не крије своје прљаве трагове, када заврши оно што је хтео.“
      Никад и нигде нисам оспоравао да се запад ради остварења својих интереса служи свим, дозвољеним и недозвољеним средствима. Оно што оспоравам, то је „право“ наших „најодговорнијих појединаца“ да буду неодговорних и наседају на интриге мајстора. Као кад играш карте… Кад лоше одиграш не идеш кући по паре јер ти једноставно мораш ићи на појило, купити фенси наочаре за сунце, итд. Већ будеш „џек“, па извесно време пијеш пред задругом док не научиш блефирати, или носиш старе цвиџе са изгребаним стаклима 🙂

      Sviđa mi se

      • Побратиме, а да ти ипак размислиш о једном тексту? Мислим, лепо то слажеш, ко пуцле…
        Немам „приговора савести“, али осећам потребу за једним примером, а у вези креирања истине од стране запада.
        „Потковица“ је познат случај. Бугарска обавештајна служба га је креирала за немачки БНД, а Немци су га изнајмили агентима ЦИА, који су га, пак, продали Клинтону и Пентагону. Епилог је познат, Србија је избомбардована, Косово отето и окупирано, „Потковица“ проваљена као намештаљка, али како су наши „западни партнери“ завршили посао који су хтели, њима не смета провала, напротив. Пиши ситне књиге, снимај по Холивуду, ради шта `оћеш…
        Али, у хашком суду и поред провале, гле чуда, „Потковица“ и даље важи. Како? Па лепо, тужилац је наводи у оптужници, оптужени доведе адвоката са запада који прикупи сведоке и све постојеће, већ сложене и одштампане податке о „Потковици“, лепо све то изложи суду и онда судије, прегласавањем, 2:1, усвоје оптужницу, а одбаце одбрану. Тачка. Мислим, за оптуженог који је, наравно, Србин.
        Ето, зато се запад не стиди, нити крије суштину креиране стварности, зато им не треба 50 година да отворе архиве јер, просто, функционише.

        Sviđa mi se

      • „Али, у хашком суду и поред провале, гле чуда, „Потковица“ и даље важи. “
        Па лепо сам реко:

        „хашки „суд“ не сматрам судом већ инквизицијом формираном да би „доказао“ кривицу једне стране и хуманост оних који су на крају интервенисали у корист друге/их страна у сукобу.“

        начи, удроби све што ти одговара, игнориши доказе који ти не иду у прилог, јавност ионако функционише као стадо, и кога уосталом брига за неку сфрј и руанду!? Али, пошто се ради о нама, ми смо они који би требало да инсистирамо на истини.

        Sviđa mi se

  5. Предлажем, као најбољи пут „националног помирења“, да се обележавање погибије бомбардаваних Београђана прошири и на сећање на дрезденске жртве. Сећање на Шарговац има да се прошири и на Блајбург. Па да нас бог види.

    Цинизам на страну, промакле су пажњи извесне чињенице:

    1. Геноцид је злочин против етничке групе, и као такав је примењив на СВЕ српске муслимане. Ову чињеницу српски „правни експерти“ упорно пренебрегавају.

    2. Геноцид није примењив на минорни део етничке групе, нпр муслимане Сребренице.

    3. За геноцид у контраофанзивној акцији нико није чуо.

    4. За геноцид над ратним заробљеницима такође нико није чуо, на страну фалсификовање њиховог броја. Нарочито над минорним делом заробљеника, чак и ако прихватимо надуване цифре.

    5. Рат без ратних злочина је српско мокро сновиђење које запад обилато користи да прикрије највећи и базични злочин – злочин против мира.

    Поента Сребренице је девалвирање појма „геноцид“, тако смо претходно имали ситуацију морбидних предлога да се обележавање Јасеновца споји са Блајбургом, а и данас имамо сличне генијалне идеје. Навијам за српску памет, и позивам дечака којем су орићевци искасапили родитеље да се за њихове душе моли у Поточарима. Ја ћу за своју фамилију да се молим у Словенији – вук сит и козе на броју.

    И некима срце на месту.

    За Томића:

    nkatic.wordpress.com/2012/06/04/dobri-i-losi-daci-carla-schmitta/

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: