БРАЗИЛ  ГОЛОВИМА (у својој мрежи) НЕ ВЕРУЈЕ

                                       или

Највеће понижење у историји бразилског фудбала

 

Напуштао сам бар међу последњима. И то не би било ништа чудно, јер ме ионако готово увек избацују, да судија још увек није одсвирао крај утакмице. Заправо, на излазу сам се окренуо на прави барменов ратни поклич и у магновењу схватио да је Бразил коначно постигао свој почасни гол. Тако сам се вратио на „сајдеру“ илити „одлазеће пиво“. И док сам гледао поновљени Оскаров гол, снимио сам пустош испражњених столова. И флаша. Сви су већ одавно отишли, још у првом полувремену, да тугују сами између зидова, остављајући за собом гомиле неиспаљенеих петарди.

Коначни резултат Бразил – Немачка 7:1! Историјски пораз, највеће понижење јединог учесника свих досадашњих светских шампионата и петоструких првака света. Крај света? Крај фудбала? Или крај једне велике и сада брутално огољене фалинке бразилске селекције – крај средњег реда који Бразилу већ годинама недостаје?!

#

Да кренемо неким редом, док још имам пива у фрижидеру и ово нешто мало воље да сувисло размишљам.

У првом реду, потпуно је непотребно анализирати примењене тактике, када се на једној страни налази селекција нивоа Фифе, а са друге ова наша јадна, бразилска. Ево, већ се чују разноразне оптужбе, те крив је Фелипаон, те Фређи, чак и председница Ђилма. Глупости!

Чињеница је да је Бразил играо на овом светском првенству са оним што има. Мислим, да ли неко није позван? Не. Можда Гансо, али је он баш доста био повређен. Од старијих асова, Кака, Робињо, Роналђињо… нико у некој убедљивој форми.

Али, на крају крајева, све и да је неко и могао попунити ову дефицитарну селекцију, остаје кристално јасна чињеница да Бразил нема бољи средњи ред од овога који је Фелипаон позвао, а управо он шкрипи од самог почетка и у данашњем судару са расположеним Немцима је потпуно потонуо у блато своје испод-просечности, у своје непродуктивно и декадентно ништавило.

За једну репрезентацију која је у својој историји имала такве великане као што су Зито и Ђиђи, Жерсон, Клодоалдо, Ривелињо, Сократес или Фалкаон, да зависи од једног Луиз Густава, Фернанђиња, Паулиња, Рамиреза или Вилиана, је прави терор.

#

Бразилски навијачи, у први мах готово у шоку, а затим и у грчу и плачу, успевају да се подигну током другог полувремена, да аплаудирају немачкој голеади над немоћном бразилском селекцијом и да, чак, тежак, понижавајући пораз, окрену на шалу и изругивање.

„Још увек фали три гола, биће 10:0“, рекла је једна мајка свом уплаканом сину, правдајући превремени одлазак кући.

Један младић је аплаудирао седмом голу Немаца. „У првом полувремену је било заиста тешко, био сам очајан, али сада схватам да присуствујем историјском поразу, највећој срамоти нашег фудбала свих времена и да се та количина горчине може сварити једино иронисањем и окретањем на шалу, боље рећи изругивањем“.

Неколико њих је позирало заједно са једним навијачем у мајци немачке репрезентације, весело поскакујући и церекајући се.

Генерално, када су Немци славили своју велику победу на терену, свуда су се чули аплаузи, док се бразилским репрезентативцима немилице звиждало.

#

А овако су „херманоси“, аргентинска „браћа“, прославили највећи неуспех бразилских комшија:

Ole-reproducao

#

Изгубити утакмицу, па макар и овако важну, је нормално. Болно, али нормално. Међутим, изгубити на овај начин је апсолутно недозвољиво. Није ствар у томе да сада некога разапињемо на крст, али треба нагласити да је ова генерација бразилских фудбалера упрљала дрес са пет стрелица, са пет титула светског првака и да ће срамни, понижавајући пораз који је претрпела, остати записан у историји за бар најмање следећих стотинак година. Не претерујем, Бразилци још спомињу пораз далеке 1920.године, од Уругваја, са резултатом 6:1. Дакле, овај од Немачке је рекордан.

Шта је излаз? Оставке одговорних, почев од председника фудбалске конфедерације, преко тренера и остатка стручног тима, као и обећање ових несрећних, поражених фудбалера, да се више неће прихватати одбране националних боја. Бразил има довољно младих талената, са којима већ од сутра треба започети нови циклус обновљеног бразилског фудбала. Кренути од почетка, не би ли, макар, стасала нова олимпијска селекција, јер времена је мало, остале су само две године до олимпијаде у Рију.

#

Не могу а да на крају не наведем и замерке неких стручњака, који су, да будемо поштени, на време упозоравали шта се са бразилском селекцијом дешава.

Прво и за мене најважније, сведоци репрезентативног нерада тврде да се веома мало и слабо тренирало. Радило се највише на справама, дакле на снази, док су се тренинзи са лоптом одигравали веома ретко и претварали и трчкање по пољанчету, као за крпењачом. Ништа слободни ударци, ништа пенали, ништа увежбане акције…

Друго, инсистирало се на центарфору, класичном, коме нико није нити додавао, а још мање набацивао лопте. Учинак, један гол. Игра по крилима нула. И већ поменути, несрећни средњи ред.

Треће, у судару са немачком репрезентацијом, која је усавршила и убрзала превазиђено шпанско додавање „ја теби, ти мени“, нарочито по вертикали, тј.дубини, бразилски средњи ред није успео да измењује нити пасове, нити места, нити да створи, нити да затвори простор, просто, није успео да парира и до краја утакмице је остао у чуду шта им се догађа. А са средњим редом су потонули сви, нарочито бекови.

И последње, емоционално стање играча је запањујуће, јер су буквално на свим утакмицама падали у проблем после првог примљеног гола, да би на овој тотално попустили и пали у панику, толико да чак ни стручни штаб не успева да одреагује са клупе. Катастрофа. Ако мене питате, та психолошкиња (тако ли се ваби) која је радила са њима је шарлатан. Ја бих проверио њену диплому.

#

Неки кажу да је Фелипаон веровао у своју велику срећу и да је све заснивао на њој. Буквално. Ако је заиста тако, ако је то истина, заборавио је да и срећа понекад узима слободан дан. Тај дан је био данас, против Немачке. А да баксуз буде већи, помогао је својим избором играча за данашњу утакмицу, као и постављеном „тактиком“ коју нико није разумео, ни на терену, ни ван њега.

Вук Јовановић – из Бразила, ексклузивно за Преврат

 

 

Advertisements

20 mišljenja na „БРАЗИЛ  ГОЛОВИМА (у својој мрежи) НЕ ВЕРУЈЕ

  1. Е, сада се зна, у недељу ће Бразилци бити у највећој могућој дилеми, мораће да одлуче да ли да у финалу светског првенства, на чувеној Маракани, навијају за Немце који су колико јуче над њима починили фудбалицид или за „херманосе“, своју аргентинску браћу, коју воле као што ми волимо Хрвате. Јооој, што ће бити занимљиво посматрати их како се муче…

    Sviđa mi se

  2. ево, већ је почело… јуче је био празник, дан слободе у аргентини… и утакмица живота баш на тај дан… после 24 године у финалу… остали су на улицама целу ноћ у сао паолу и буенос ајресу… и питају се „браћа“ бразилци да ли је могуће навијати за њих такве када, чим виде бразилца да помоли нос, броје наглас – један, два… седаам! закључак, већ после три, ни случајно… за швабу келерабу који пере дупе, једе супе (ово сам их ја научио, да не причам о гледању у очи), тешко… мислим, понижење је понижење, тешко пада… у пет минута репортаже закључак је да интервјуисани мрзе и једне и друге… добро, није то мржња у нашем смислу речи, имају још два дана да се смисле… хе, хе, баш уживам

    Sviđa mi se

    • да, баш тако је рекао, али је споменуо и маскерана… затим је новинар аргентинске тв пао у еуфорију јер ће један бразилац и то нејмар навијати у недељу за аргентину… да би на то нејмар појаснио да неће навијати за аргентину и да то није ни рекао, већ за своје саиграче и пријатеље из барцелоне

      Sviđa mi se

  3. Абери из бразилске екипе:
    1.ЕСПН Бразил је објавио врућу вест, која ће бити обнародована у понедељак, да ће ЦБФ (бразилска фудбалска конфедерација) понудити обнову уговора Сколарију и Парери;
    2.Стручни штаб је прекјуче сазвао конференцију за штампу на којој су махали папирима, одрађеним тренинзима и одиграним утакмицама, читали „писма подршке“ обичног света, одговарали на питања „својих“ новинара и избегавали питања оних других, те ставили до знања да желе да остану, уз „објашњење“ да су оних шест минута са четири гола у мрежи били општи блекаут на терену и на клупи и да се не могу објаснити, уз нови циљ, треће место;
    3.Јуче су довели Нејмара који једва стоји и хода погнут, укочен, вероватно од појаса који носи, видљиво га користећи у циљу да остану.
    Дакле, јасно је да не желе да се повуку и да имају подршку од председника конфедерације. Велике су паре у питању.

    Акције да се смене председник и стручни штаб су слабе, води их један од потпредседника из слабе фудбалске државице и неки стари фудбалери који немају тако велик утицај, али желе Зика за тренера и обнову оригиналног бразилског фудбала. Народу се запушавају уста Нејмаром, кога сви буквално обожавају и који је јуче оставио страшно добар утисак на све, јер је говорио као да има три факултета, уопште није личио на оног којег сви познају. Отворено се ставио на страну Сколарија, а то је очигледно тражено од њега, јер је његов менаџер устао против Сколарија и штаба у штампи.

    Изјаве о борби за треће место, које стижу из табора Холандије, смрде на утешну награду бразилској екипи и останак екипе, окупљене око председника ЦБФ Марина и Сколарија.

    Sviđa mi se

  4. stvar je u tome što Nijemci nisu zaigrali kao Nijemci, nego kao Brazilci u njihovim najljepšim izvedbama. Lako, maštovito, naizgled bez velikog truda, reda i muke, onako kako Njemačka kroz naša sjećanja nikada nije igrala, prolazili su prema golu Julia Cesara, a da nije bilo onoga tko bi ih i pokušao zaustaviti. Ne sjećam se da sam vidio neku europsku reprezentaciju da tako igra.

    http://blog.br.de/studio-wien/2014/07/09/brasilien-deutschland-17-wenn-fussball-zu-kunst-wird-kommentiert-von-miljenko-jergovic/

    Sviđa mi se

    • тако је могао било ко да одигра, чак и србија, јер отпора није било… не треба се заваравати, квалитет немачке се видео против гане… али, треба истаћи да се немачка опоравила од бруке 2000. захваљујући повученим потезима и обновљеном фудбалу…
      п.с.ни тренутка нисам сумњао да ће и браћа(истакнути фа(о)н јерговић) и срби(са дон вучијем на челу) у хвалоспеве и да ће листом навијати за немце; ја, иако не волим аргентину због старих прљавштина(не знам зашто, увек видим оне њихове покварене фаулове, као и „божју руку“), навијаћу за месија и прави фудбал, па шта нам(им) бог да

      Sviđa mi se

    • za rvate si uvek znao da navijaju za nemce, ali količina srba koja navija za nemce i holanđane je zapanjujuća .
      ja nisma bitan jer ja oduvek iz inata navijam za argentinu (od normalnih vremena kad su svi Srbi navijali za Brazil)

      Sviđa mi se

      • ti sluso Boni eM

        „Bloody hell… I’m gonna die to Boney M. “ 🙂

        Inače, film Touching The Void (ili „Dodir praznine“ kako je kod nas prevedeno) toplo preporučujem, verovatno najbolji igrani dokumentarac koji se bavi temom alpinizma ikada snimljen.

        Sviđa mi se

      • pošto je gledanje snimka zabranjeno van jutjuba, kosvežiti stranicu i kliknuti na jutjub logo u donjem desnom uglugu videa, otvoriće se novi prozor sa videom na jutjubu

        Sviđa mi se

  5. А како сам се већ јавио, да не буде да само тролујем тему, ево нешто и на саму тему:

    Иначе, по питању светског првенства сам апсолутно индиферентан, нити једну утакмицу до сада нисам одгледао па тако нећу ни финале

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s